Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Imate još četrnaest minuta.

Srpska radikalna stranka nije za populističke mere i one mere koja su čista demagogija, kao neke druge stranke u opoziciji i u vlasti. Mi smatramo da neko ko je stručan i ko se godinama školuje za taj posao, kao što je posao u DRI, zaslužuje da ima platu koja je približna onoj koja postoji u privatnom sektoru. Opšte je poznato da u privatnom sektoru takvi stručni ljudi imaju oko dve hiljade evra i da najbolji kadrovi, kao što je slučaj i sa drugim javnim preduzećima, upravo zbog toga što država, pod uticajem MMF i EU, nije dobar poslodavac što se tiče plata, prelaze u privatan sektor. Da bi se to sprečilo, naravno, treba podržati te izmene zakona i povećanje plata revizorima.
Međutim, tu se pojavljuje jedna politička, ekonomska i kakva god hoćete dilema – kako je moguće da se povećavaju plate u jednoj državnoj instituciji, ako je usaglašeno sa MMF-om da su plate zamrznute, da su penzije zamrznute i da će to trajati možda i više od godinu, možda dve, možda tri godine?
To se još uvek ne zna, ali s obzirom na iskustvo sa MMF-om i pregovore, koji više liče na ultimativne zahteve od strane MMF-a (a ova druga strana sve prihvata), pre bih poverovao Bogdanu Lisoviku, koji je šef kancelarije MMF u Srbiji, koji kaže da odmrzavanja plata i penzija neće biti u ovoj godini. On je to izjavio 11. maja 2010. godine. Takođe, 2. 2. 2010. godine izjavio je da će odmrzavanje plata i penzija dovesti navodno, ne znam na osnovu kakvih podataka, do povećanja deficita sa 4% na 6%.
Dakle, ako s jedne strane imate zamrzavanje plata i penzija, koje u suštini nije to jer zna se da je inflacija oko 7%, u ovoj godini i sledećoj godini, to je rekao i odlazeći guverner, a s druge strane imate povećanje plata u DRI, onda se postavlja pitanje kakav je pravi motiv tog povećavanja plata?
U tom kontekstu treba imati u vidu da su, na primer, u drugim javnim preduzećima, kao što je Železnica, plate na mizernom nivou od 30.000 dinara. Isto je u državnim „Putevima“, u EPS-u je 51.000 dinara. Imate 1.600.000 penzionera, koji će faktički imati za 7% manje penzije u ovoj i sledećoj godini. U tom kontekstu može se navesti i pismo o namerama koje su 18. marta guverner, ministar finansija i premijer uputili MMF-u, gde se kaže da će biti zamrznute i plate i penzije i da će, citiram, „biti strogo zamrznuto zapošljavanje, uključujući one ljude koji su zaposleni na određeno vreme".
Dakle, s jedne strane imate zahtev MMF-a, imate jednu rigidnu politiku koja dovodi do toga da se urušavaju socijalna prava zaposlenih u državnoj upravi, a s druge strane imate povećanje plata i nova zapošljavanja.
Mislim da je jedini odgovor na pitanje zašto se to dešava i zašto se primenjuju dvostruki standardi u tekstu koji je izašao u „Blicu“ 29. 3. 2010. godine, u kome piše da bi Srbija mogla da ostane bez dvesta miliona evra kreditne pomoći Evropske unije (pitanje je šta je kreditna pomoć), ukoliko DRI ove godine ne uradi kontrolu finansijskih izveštaja bar tri javna preduzeća.
Dakle, kada ovo imate u vidu dolazi se do zaključka da se revizija ne vrši zbog onih razloga koji su navedeni u izmenama zakona, već zbog tzv. zahteva Evropske unije.
Da je ovo tačno pokazuje podatak da je prošle godine jedan od uslova za dobijanje tzv. direktne budžetske pomoći od sto miliona evra iz EU bio izveštaj o reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu. Podsetiću vas, to je onaj izveštaj za koji smo mi imali oko sat vremena da o njemu raspravljamo u okviru poslaničkih pitanja, koji ima oko 165 strana. U tom izveštaju već na strani šest državni revizor iskreno priznaje da on nije u stanju da obradi sve one zadatke koje je dobio od države, da nije u stanju da obradi čak ni jednu trećinu ministarstava i da je selektivno vršio kontrolu u budžetu i među ministarstvima.
S druge strane, on takođe (na strani deset) govori da nije bio u stanju ni da celokupno poslovanje Trezora, koji je vrlo značajna institucija, odradi kako treba. Takođe, priznaje na strani 18 da je neorganizovana interna revizija; ima primedaba i na Republičku direkciju na 20. strani i, naravno, na 28. strani imaju primedbe na rad Narodne banke Srbije.
Nažalost, ono što bi trebalo da bude možda najvažnije, jer ogromna sredstva se navodno dodeljuju iz IPA fondova, iz kredita EU, tek se ovlaš analizira na 161. i 163. strani. Revizor ponovo iskreno govori da ne postoji institucija koja bi u opštem smislu mogla da obradi primenu, način dodeljivanja sredstava i ukupan iznos sredstava koje EU dodeljuje Srbiji i kaže da nema koordinacije između Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Dakle, umesto da se fokusira na jednu ovako vrlo važnu oblast kao što je dodeljivanje sredstava i kredita iz EU, DRI to obrađuje na samo dve strane, od ukupno 165 strana. To govori da postoji jedan tzv. sukob interesa između DRI i onoga ko faktički upravlja ekonomskom politikom, budžetom, a to su MMF i EU.
Dakle, državni revizor može istraživati razne umetničke ateljee, kao što je na strani 91, kurirske poslove (na strani 85), ali to nije nešto što je osnovno i tu nije osnovni protok novca, to su neke sporedne stvari i čini mi se da je to jedna vrsta populizma i demagogije.
S druge strane, slično se primećuje i u godišnjem izveštaju o radu DRI za 2009. godinu gde se navodi koliko će biti novih zaposlenih; u tom smislu imamo samo jedanaest novih zaposlenih, što se tiče tih evropskih fondova. Dakle, ponovo jedna vrsta, rekao bih svesnog, nemara. Takođe, ovde se navodi da DRI sarađuje sa kancelarijom generalnog revizora Norveške, što u suštini nije toliko loše, ali ovde imate fokus na medijskom predstavljanju, imate fokus na saradnji Narodne skupštine Republike Srbije i norveškog parlamenta, što je jedna sporedna stvar u odnosu na obuku koju ovako stručan posao zahteva.
Naravno, postoji još jedna činjenica koja proizilazi iz ovog konteksta, a to je da, uprkos zamrzavanju zapošljavanja u svim drugim sektorima, vi imate nova zapošljavanja u okviru fondova EU. Koordinator za fondove EU u Vladi Srbije Ognjen Mirić je izjavio pre mesec dana da će u ministarstvima biti zaposleno još oko 350 službenika zbog primene fondova EU. Dakle, dok se od strane MMF-a, EU i Svetske banke zahteva zamrzavanje zapošljavanja, zamrzavanje plata i penzija, imate novi priliv probriselske demokratije, koja će u suštini imati dva centra kojima će polagati račune – ovde i u Briselu. Mislim da je to još jedan primer dvostrukih standarda. Oni pokazuju da će rad DRI, i pored najboljih namera i stručnosti, koja nije sporna, biti uslovljen sukobom interesa koji je, pre svega, posledica mešanja EU u ovako važan deo državne uprave. Zahvaljujem.

Gospodin Vlajko Senić je tražio reč.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, na kraju rasprave sam želeo da u ime G17 plus izrazim veliko zadovoljstvo zbog toga što je rasprava o izmenama Zakona o DRI omogućila da praktično sve stranke parlamenta podrže rad ovog nezavisnog tela. Mislim da smo na taj način poslali jednu jasnu, rekao bih parlamentarnu poruku, ne stranačku poruku, o potrebi da u Srbiji postoje institucije koje normalno rade svoj posao, koje nisu deo dnevne politike i koje će trajati bez obzira na to kakva bude politička situacija u Skupštini ili u Vladi.
Mislim da je važno, ukoliko do kraja ove rasprave (mislim i na raspravu o amandmanima) budemo imali većinu, da prihvatimo i onaj amandman koji podrazumeva da plata bude 50% veća, zbog toga što to nije nikakvo cenkanje ili bilo kakva pijačna trgovina sa platom predsednika ili članova Saveta, već jednostavno izraz potrebe da kao poslanici prihvatimo ono što su sami članovi DRI rekli da je odgovarajuća zarada, koja bi njima u potpunosti omogućila da svoj posao rade kvalitetno i na pravi način. Mislim da bismo na taj način demonstrirali potpunu spremnost da izađemo u susret njihovim zahtevima i još jednom pokazali da kao institucija imaju našu punu podršku i da treba da nastave da rade svoj posao u budućnosti.
Sam iznos plate, o čemu je poslanik Mirović govorio, neće uticati u nekoj masi u pregovorima Srbije sa MMF-om. Mi smo, naime, čak i za onu prvobitnu verziju, koja je podrazumevala gotovo duplo veću platu, dobili mišljenje Ministarstva finansija, koje je u svom obrazloženju vrlo jasno reklo da ima dovoljno sredstava da se u okviru predviđene mase izdataka u budžetu Republike Srbije omogući takva plata.
Mi ćemo kao stranka, naravno, podržati predlog izmena ovog zakona. Insistiraćemo da se tema DRI izmesti iz dnevne politike, da članovi Saveta, da zaposleni u DRI mogu svoj posao da obavljaju na pravi način, bez bilo kakvih direktnih ili indirektnih pritisaka, jer ono što oni rade je obaveza koju mi kao poslanici imamo prema građanima Srbije, dakle, da postoji jedna potpuno nezavisna, neutralna, odgovorna, stručna i profesionalna kontrola javnih finansija.
Raduje me, takođe, to što će (nadam se ne samo zbog obaveze prema EU, tih dvesta miliona evra koje će država dobiti) DRI izvršiti kontrolu najmanje tri javna preduzeća. Uveren sam da je kontrola finansiranja, odnosno kontrola finansija javnih preduzeća takođe važan segment uspostavljanja reda u finansijskom sistemu Srbije.
Moram na kraju da kažem i da je ovaj zakon na dnevnom redu zahvaljujući, rekao bih, svim članovima Odbora za finansije. Mi smo ovog puta, bez obzira na stranačke razlike, demonstrirali jedan minimum saglasnosti, pre svega o potrebi da se ovakav zakon donese. Nekoliko meseci je trajala ta rasprava u Odboru za finansije. Bilo je različitih predloga, ideja, inicijativa. Želeo bih i da se zahvalim ovako javno predsedniku Odbora za finansije gospodinu Krasiću, koji je pokazao razumevanje, toleranciju i strpljenje da svi zajedno dođemo do jednog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za Narodnu skupštinu, i za Odbor za finansije i za DRI.
Mislim da smo se ovim zakonom bar na nekoliko dana izdigli iznad svakodnevne političke situacije u Srbiji, koja podrazumeva da oko svakog stava mora da postoji apsolutna suprotstavljenost između poslanika vlasti i opozicije. Bilo bi dobro da ovaj model rada Skupština više koristi u budućnosti. Znam da postoje ogromne razlike između političkih stranaka i poslanika koji sede u ovoj skupštini, ali duboko verujem da postoje i neke stvari oko kojih možemo da nađemo zajednički jezik i da na taj način relaksiramo politički život u Srbiji, koji je i suviše prljav, opterećen i dovodi do ogromne apstinencije i razočaranja kod ljudi.
Mislim da usvajanjem ovog zakona velikom većinom možemo da pošaljemo poruku javnosti da u Srbiji ima trenutaka, ima političke odgovornosti i da postoji spremnost svih političkih aktera, svih političkih stranaka da kada se radi o nekim interesima koji nisu deo dnevne politike napravimo dogovor između različitih političkih opcija i mislim da na taj način svi zajedno radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Kasaloviću.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da je tok ove rasprave pokazao da je otvoren jedan proces usavršavanja Državne revizorske institucije u organizacionom, kadrovskom i svakom pogledu, što treba da predstavlja uvod u to da DRI dobije značajan status kao nezavisna institucija, koja obavlja vrlo važne poslove.
U ovom trenutku je potrebno reći da je nemoguće podržati ideju ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI, a zahtevati, očekivati da DRI ove godine, u narednom periodu u potpunosti obavlja svoje zakonom i Ustavom predviđene poslove. Zaista mi je zadovoljstvo što su gotovo sve diskusije podjednako išle u tom pravcu.
Ono što jeste bila tema i predmet razlika i na Odboru za finansije i među poslanicima i onima koji su inicijatori ovog zakona jeste to da ovaj inicijalni predlog o Državnoj revizorskoj instituciji nije samo izraz želje Državne revizorske institucije, nego je to predlog koji je, i po mom mišljenju, duboko utemeljen na komercijalnim osnovama statusa stručnih lica koja mogu da obavljaju ove poslove.
Želim da kažem da ni u jednom trenutku nisu bile sporne zarade, odnosno upodobljavanje državnog revizora i ovlašćenog državnog revizora sa državnim službenicima prvog i drugog reda, čije bi zarade bile 128.000 i 144.000 dinara, ali je zarada ovlašćenog državnog revizora služila kao osnova za utvrđivanje zarade predsednika DRI, članova Saveta, zamenika i vrhovnog državnog revizora, svih onih u hijerarhiji DRI.
U tom smislu želim da kažem da ovaj predlog koji predviđa u članu 1. stav 2. da zarada predsednika DRI iznosi 30% više u odnosu na zaradu ovlašćenog državnog revizora predstavlja minimum mogućeg utvrđivanja zarade. Ukoliko bi taj procenat uvećanja zarade predsednika DRI u odnosu na zaradu ovlašćenog državnog revizora, koja je inicijalno bila, kao što je juče rečeno, predviđena u duplom iznosu, što po mišljenju većine nas u Odboru za finansije, odnosno gotovo svih poslanika, izgleda kao enormno visoka i neuporediva u ovom trenutku za uslove teške ekonomske krize u Srbiji, ali uporediva sa nekim državama iz regiona...
Dakle, ovo uvećanje od 30% obezbeđuje hijerarhiju, da spuštajući se od plate predsednika DRI zadržimo odnos plata do nivoa državnog revizora. U slučaju da je ona, kao što je bilo predloga, uvećana za procenat niži od 30, došli bismo u situaciju da vrhovni državni revizor ima manju platu od ovlašćenog državnog revizora, iako je po obimu posla nadređen tom ovlašćenom državnom revizoru.
Želim da kažem da smo i u tom smislu vodili računa da se koliko-toliko ponašamo ekonomično i vodimo računa o trenutnim mogućnostima i potencijalima.
Naravno da je i Ministarstvo finansija u samom startu izašlo sa podrškom i obezbedilo potrebna sredstva. Ukoliko ovaj predlog bude do kraja podržan, očekujem da ta sredstva neće biti potrebna u iznosu od 25.000.000 dinara, nego znatno manja, s obzirom na to da se Ministarstvo finansija već u samom startu izjasnilo da daje podršku i obezbeđuje sredstva, koja bi bila značajno veća, po onom prvobitnom predlogu koji bi predstavljao mogućnost dvostrukog uvećanja zarade predsednika DRI, a u ovom slučaju je predlog za iznos od 30%.
Mislim da je na ovaj način sačuvana sama ideja izmene i dopune Zakona o DRI da se značajno poboljša standard onih koji obavljaju posao, a to su državni revizori i ovlašćeni državni revizori, koji su najpotrebniji u ovom trenutku; njima su zarade u ovom trenutku značajno povećane. Očekujemo da će se ovom reakcijom, ali i stanjem na komercijalnom tržištu revizora, značajno poboljšati kvalitet rada DRI. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
U tom slučaju, pošto na listama više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 6 - 12. tačke dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA SA EIB O RAZVOJU U JAVNOM SEKTORU I DONACIJI ZA BEOGRAD IPA 2008, SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI SA DRŽAVAMA EFTA, KONVENCIJE O PRIZNAVANjU EVROPSKIH PATENATA, SINGAPURSKOG UGOVORA O ŽIGOVNOM PRAVU, MEMORANDUMA ZA PREVENCIJU KATASTROFA U JUGOISTOČNOJ EVROPI I SPORAZUMA SA HRVATSKOM O PLOVNIM PUTEVIMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma pod tačkama od 6. do 12. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Milan Nikolić Poslaničku grupu SPS-JS i narodni poslanik Dragan Stevanović Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 152. stav 3, a shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o donaciji (Olakšice za infrastrukturne projekte za lokalni okvir) u okviru IPA 2008 multikorisničkog programa između Evropske investicione banke i Republike Srbije i grada Beograda, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski ugovor o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o plovidbi plovnim putevima na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za finansije, narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Odbora za nauku i tehnološki razvoj, narodni poslanik Pavel Marčok, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Odbora za odbranu i bezbednost, narodni poslanik Dušan Bajatović, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik Odbora? (Ne.) Predsednik Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li narodni poslanici Vjerica Radeta i Petar Jojić, koji su na sednici Zakonodavnog odbora izdvojili mišljenje i narodni poslanici Milorad Buha, Srboljub Živanović i Sreto Perić, koji su na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj izdvojili mišljenje, žele da obrazlože izdvojeno mišljenje? (Da.)
Reč ima magistar Srboljub Živanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući. Dame i gospodo poslanici, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj izdvojio sam mišljenje sa ciljem da poboljšam Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata i Predlog zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu.
Cilj svakog predloga zakona jeste da poboljša pravnu regulativu, i njegovu primenu. Pretpostavljam da se želi ojačati saradnja između evropskih država u oblasti zaštite pronalazaka, jer se takva zaštita može dobiti u tim državama na osnovu jedinstvenog postupka priznavanja patenata i ustanovljenja određenog jedinstvenog pravila o priznatim patentima.
Ovom konvencijom želi se ustanoviti pravo države ugovornice u oblasti priznavanja patenata i pronalazaka. Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj dobili smo obaveštenje da su 37 država članovi ove Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Patenti priznati na osnovu ove konvencije se zovu evropski patenti. Ovakav centralizovani sistem dovodi navodno do jeftinije i sigurnije zaštite. Ako ste član ove familije, ne treba vam zastupnik, i prijava je mnogo jeftinija.
Dame i gospodo, posle petooktobarske revolucije i ulaska u 21. vek merljiva vrednost postala je politička pripadnost, a ne učinak naučnika i visokokvalifikovanog inženjera i stručnjaka, koji poseduje inovacione sposobnosti, odnosno postignuti rezultati.
Mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj značajnoj disciplini u Evropi i svetu. Globalizacija je dovela do multiplikacije centara tehnologije i nauke, tako da je zapadna Evropa, SAD i Japan, Kanada... Odnosno, možemo reći, posle dvadeset godina pojavljuju se Rusija, Indija, Kina, čak i Bliski istok, zemlje koje su u naučno-tehnološkom pogledu mnogo uznapredovale, što pokazuje i njihov finansijski efekat ulaganja.
Dame i gospodo, do sada su naši inventivni ljudi dostavili oko 400 patenata, ali ne znam kada će oni ugledati svetlost dana. Potrebno je da iza svakog patenta stoji institut i država, ali ja vas pitam – koji institut i koja država? To su mahom instituti koji su bili u sklopu velikih kompanija, koji su finansijski i stručno stajali iza svake inovacije i patenta.
Šta je danas, posle kriminalne privatizacije i uništenja ekonomije i proizvodnje u Srbiji? Naučnoistraživački rad ne finansiraju novi tajkuni, poput Miškovića i Beka. Čume, zaštićeni svedok, vlasnik je, nažalost, nekoliko fakulteta. To je današnja stvarnost Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, ovde se želi postići veća harmonizacija žigova i nova forma žigova, tj. pravno dejstvo žiga gde se želi usaglasiti upis licence žiga. Takođe, ovim žigom se želi sačuvati od falsifikata svaki proizvod.
Dame i gospodo, danas je u Srbiji najvažniji patent, a verovatno i najnovija inovacija, kako pohvatati kriminalce koji vam sede uz desno koleno. Oni su, izgleda, krali i za sebe, ali se plašim da nisu krali i za vas, za one koji treba da narede da se ovaj zadatak, kako vi rekoste, koji je najvažniji u Srbiji, danas sprovede. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospodin Radojko Obradović reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Kolega Novakoviću, na osnovu člana 27. imam molbu, pošto raspravljamo o setu vrlo važnih zakona, a nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju, da nas samo obavestite ko će ispred Vlade predstavljati predlagača ovih zakona, da bismo mogli adekvatno da učestvujemo u raspravi.