Predsedniče, koliko imamo minuta?
(Predsednik: Trinaest i po minuta.)
Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kada je u pitanju reforma zakonodavstva u Srbiji, treba reći da postoji jedan problem, a to je što se propušta korišćenje uporedno-pravne analize. Šta to znači? Srbija ima Institut za uporedno pravo. Ako je u pitanju ova oblast, koja treba da bude uređena na jedan način shodno zemljama EU, kontinentalnog ili anglosaksonskog prava, onda treba imati u vidu činjenicu da narodni poslanici i svi oni koji u Skupštini učestvuju u donošenju zakona nemaju priliku da dobiju analizu, uporedno-pravnu, kako je to regulisano pojedinačno u nekim zemljama.
Podsetiću vas da je još davne 1878. godine ustanovljena državna revizorska institucija u Kanadi. U razvijenijim zemljama status revizorske institucije je na veoma visokom nivou.
Mislim da je broj revizora po onom pravilniku koji je ustanovljen, prihvaćen i donet u Narodnoj skupštini mali. Vi se sećate da su poslanici SRS pre dve godine tragali i jedva smo pronašli četiri revizora; navodno su revizori, to su bila četiri, takoreći, činovnika, ovde u potkrovlju ove zgrade, a Zakon o revizorskoj instituciji donet je još 2005. godine.
Problem je u tome što ta revizorska institucija nije opremljena i nije popunjena prema potrebama države Republike Srbije. Ako imate trenutno četrdeset zaposlenih, zajedno sa državnim revizorima i predsednikom, to je jako malo. Nije moguće da taj broj ljudi obavi adekvatnu i sveobuhvatnu kontrolu korisnika budžeta. U pitanju je između osam i devet hiljada korisnika državnog budžeta Republike Srbije.
Postavlja se jedno logično pitanje: da li je taj broj ljudi u mogućnosti da izvrši reviziju i kontrolu utroška budžetskih sredstava? Po mojoj proceni, to je samo simbolično i nema ni govora o tome da oni mogu da izvrše određenu kontrolu trošenja budžetskih sredstava. Samo u Vladi Republike Srbije imate 25 ministarstava, a u nekim razvijenim zemljama imate između 10, 12 i 14. Sa ovim brojem stanovnika, to je apsolutno neprimereno. Uz to da kažem, pored 25 ministarstava treba da kontrolišu i još 111 organa republičkog nivoa.
Šta je sa javnim preduzećima u vlasništvu Republike Srbije? Šta je sa javnim preduzećima, ko će da ih kontroliše na lokalnom nivou? Koliki je broj tih javnih komunalnih preduzeća? Veliki, u svakoj opštini. Znate li koliko je opština i koliko ima budžetskih korisnika, osim javnih preduzeća, kao institucija na lokalu? Od 2000. godine do današnjeg dana niko ih nije kontrolisao. Oni kontrolišu sami sebe. To je poznato i rečeno je – poverite kozi da čuva kupus. Nema tu kontrole.
Ono što je apsolutno vidljivo, ova vlast nema nameru da osposobi, da popuni i da obezbedi uslove DRI. Da ima volje, ne bi se dogodilo da mi imamo izvršenu kontrolu pedesetak korisnika budžeta i da su odmah u startu ljudi koji rade u toj državnoj instituciji utvrdili brojne nepravilnosti, ali je nevolja u tome što nije uređeno zakonom kako treba da se utvrdi odgovornost onih koji nenamenski troše sredstva i tamo gde su brojne zloupotrebe. Jer, sada se ispostavilo da neko može i pola milijarde dinara nenamenski da troši i da bude podneta prekršajna prijava i da on plati kaznu do 50.000 dinara maksimalno. To nije adekvatna kazna. S tim se svrha kažnjavanja ne postiže. Tu je problem.
Dakle, treba brojne zakone koji su u tesnoj vezi sa DRI i zakone koji se primenjuju na finansijsko i materijalno poslovanje menjati, uskladiti i doneti čvrste zakone.
Državni revizor na zapadu ima posebnu zgradu, ima posebno policijsko obezbeđenje, nijedan revizor ne može odlaziti u drugu kancelariju kod drugog kolege revizora a da se prethodno nije čekirao, odnosno da nije napisao belešku, pa čak ni njegov šef. Naši revizori su kod železničke stanice u Beogradu dobili neke neadekvatne prostorije, a sada su dobili neke prostorije, takođe neadekvatne, kod hotela „Slavija“.
Dakle, treba imati volju da se revizorska institucija osposobi da obavi takve zadatke, koji su i te kako važni za državu Srbiju. Kako se to u praksi dešava? Kako se nenamenski troše sredstva?
Bojim se da mi ovde ne mlatimo praznu slamu i da ne skupljamo klasje po lanjskom strništu, a zaboravljamo da mnogi korisnici budžeta rade šta god hoće, žare i pale, troše nenamenski sredstva poreskih obveznika. Narodna skupština mora biti taj kontrolor i odgovara u pogledu nadziranja Vlade i njenih resora. Vlada ne može da troši novac bez kontrole. Izveštaji revizora moraju da budu češće podnošeni, da bi parlament i narodni poslanici bili upoznati.
Evo jednog primera koji je svež, da sada obavestim javnost, a i vas narodne poslanike, a i vas, gospođo predsedniče, na jednom primeru, bio on mali ili ne, bio beznačajan ili ne. Šta se dogodilo? Pre neki dan na Zlatiboru skupio se jedan broj turista, njih oko hiljadu, a to su predstavnici toplana Srbije, pa su održali savetovanje u hotelima na Zlatiboru. Njih hiljadu treba da su potrošili, po svim osnovama, oko pedeset miliona dinara, a otišli su da se dogovore kako će da podižu cene grejanja.
Pitam da li su neki direktori vodili sekretarice da ih savetuju na Zlatiboru? Da li su otišli radi turizma ili je ovo bilo savetovanje, i sa kojom svrhom? Zamislite, jedan dan putuju, tri dana borave, peti dan se vraćaju. Cena u hotelima je između četiri, pet, šest, sedam ili osam, gde ima zatvorenih bazena. Oni su otišli jer su čuli i vremensku prognozu, pošto se ona često daje, verovatno je bilo najave da će biti snega na Zlatiboru, pa su onu žičaru koju je gradio gospodin Dinkić hteli da posete i da se malo skijaju, trebalo je od te silne toplote malo i da se ohlade.
Postavljam pitanje Ministarstvu finansija. Ovo je značajno za parlament i značajno je, gospođo predsedniče, i vi da znate da mi ova pitanja ne pokrećemo slučajno. Znate koliko se stotina hiljada građana u Srbiji sada greje toplotnom energijom. Ako je sada njih hiljadu na Zlatiboru potrošilo pedeset miliona samo za jedan odlazak na savetovanje, koliko će oni tek da potroše za godinu dana i koliko će da podižu cene, a toplane su u gubitku jedanaest milijardi dinara, ili 250 miliona evra?
Ovo je primer za koji treba da znaju građani, da se ne može ovako olako trošiti novac poreskih obveznika i da kontrola parlamenta mora biti u odnosu na revizora i u odnosu na Vladu.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Ministarstva finansija i državnog revizora, da se utvrdi ko je iz toplana boravio na Zlatiboru 16, 17, 18. i 19. maja 2010. godine, po kom osnovu, ko je organizator seminara, koliko je učesnika, poimenično, iz kog grada, koliko je sredstava utrošeno, i da se na taj način jednom stane na put tom turizmu.
To je bilo i u pravosuđu. U pravosuđu ste imali situaciju da predsednici sudova ili javni tužioci nikada nisu nijedno savetovanje propustili, ali su zato stotine miliona trošili i država je plaćala. Vidim da sada Ministarstvo pravde preduzima određene korake i sprečava zloupotrebe.
Zbog toga je potrebna ta kontrola, ali budžetska institucija mora da se konstituiše; ona mora raditi.
Tražim odgovor na pitanje koje sam postavio, jer smatram da je značajan za parlament i za naše građane koji plaćaju toplotnu energiju, tj. cenu grejanja. Sad pratite koliko će oni da podignu cenu, pa ćete videti da plate ili penzije nisu porasle toliko, one miruju. Neki nemaju ni platu ni penziju, a moraju da plate grejanje. Koliko će to grejanje sada da poskupi? Odakle? Vidite ovo rasipništvo. Ovom rasipništvu država i Ministarstvo moraju da stanu na put. U javnim komunalnim preduzećima nema kontrole. Tu je problem.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem. Molio bih ovaj odgovor od Ministarstva i Državne revizorske institucije. Hvala najlepše.