Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje gospođa Slavica Đukić-Dejanović.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Radovana Jelašića, guvernera NBS, pozvala da sednici prisustvuje i Dušan Lalić, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove u NBS.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE (pojedinosti)
Pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima, podsećam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za 5. tačku dnevnog reda: narodna poslanica Vesna Pešić (poslanička grupa LDP), narodni poslanik Zoran Kasalović (poslanička grupa SPS-JS), narodni poslanik Zoran Nikolić (poslanička grupa DSS), narodni poslanik Vlajko Senić (poslanička grupa G17 plus) i narodni poslanik Zoran Krasić (poslanička grupa SRS).
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Gordana Pop Lazić, Lidija Dimitrijević, Dejan Mirović, Dragan Stevanović, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Sreto Perić, Milan Avramović, Milorad Buha, Mirko Munjić, Petar Jojić, Nemanja Šarović, Milovan Radovanović, Vladan Jeremić, Bojan Mladenović, Paja Momčilov, Dušanka Plećević, Radica Jocić, Marina Toman, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Čedomir Jovanović, Vesna Pešić, Ivan Andrić, Slobodan Maraš, Nenad Popović, Arsen Đurić, Branka Ljiljak, Zoran Nikolić, Radojko Obradović, Miroslav Petković i Miloš Radulović.
Primili ste mišljenje Narodne banke Srbije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zbog načina kako je Poslovnik uredio razmatranje zakona, da prvo govorimo o zakonu u načelu, pa onda o zakonu u pojedinostima, prinuđeni smo da neke argumente koje smo iznosili u načelnoj raspravi ponovimo u raspravi u pojedinostima, ne zato što između prođe mnogo dugo vremena, pa se argumenti zaborave, nego zato što bi ta rasprava, po mom sudu, morala biti zajedno, osmišljenija, jer vreme koje protekne između, ne uveri onoga kome se obraćamo da njegovo zakonsko rešenje, koje predlaže ovde, nije dobro i da je manjkavo.
Načelno ću, pre nego govorim o amandmanu 1, iskoristiti svoje vreme da kažem da se pozivanje da se neko društvo privede zakonu i da vratimo sve to u neke legalne okvire u uslovima današnje Srbije, nije dovoljno jasno ili nije dovoljno informativno za onog kome se obraćamo.
Kada bi zakon bio u skladu sa Ustavom, kada bi bio pravedan ili logičan i kada bi bio u skladu sa interesima najšire javnosti Srbije, najvećeg broja građana, onda bi poziv da radimo po zakonu bio smislen. Ali, ako mi u ovoj sali donosimo zakone koji nisu zasnovani ni na dobroj praksi, ni na tuđim dobrim iskustvima, koji nisu zasnovani ni na teoriji koja je negde primenjena, a sutradan se pozivamo da radimo po zakonu, pitanje je smisla bavljenja zakonima ovde uopšte.
Gospodine Jelašiću, pitam vas, koji se u članu 1. zalažete da pre svega budete samostalni i nezavisni, i u tom svojstvu očekujete da svaka druga saradnja, savet, bude pritisak na vas – da li znate, kao jedan od prvih ljudi u ovoj državi, zbog čega se ne objavljuje da će se Srbija suočiti sa jednom od najvećih stranih direktnih investicija, gde je jedna od organizacija, a zove se Agencija za privredni registar, upisala, molim za pažnju javnost i prisutne, 1.753.000.000 evra nenovčanog kapitala firme?
Zašto ne objavite tu najveću stranu direktnu investiciju, da narod poveruje kako će poteći med i mleko, odnosno zlato i dijamanti? Čemu služi zakon o registrovanju, čemu služi Narodna banka, ako dozvoli da Agencija za privredni registar registruje jednu firmu, koja upiše nenovčani kapital u vrednosti od milijardu i 700 miliona evra? Koliko je to više od zlatnih rezervi države? Imate li vi pojma o tome? Imate li pojma šta se s tim planira uraditi?
Na jednom ovakvom intrigantnom pitanju, o kojem će verovatno biti mnogo priče, možemo da otvaramo i temu – ko se to danas setio of šor kompanija, da li je suština of šor kompanija u tome gde plaćaju porez ili, vi, kao dobar student ekonomskog fakulteta, to znate, takve kompanije služe da se, u stvari, prikrije vlasnička struktura.
Govorim o kompaniji koja je ovde upisana i koja planira da izda tri puta uvećanu vrednost obveznica, koje će prodavati ''negde'', koje će se kupovati za ''nešto'' i kojim će se ovde kupovati rudnici (nešto je već počelo, primer Bora o tome govori), gde će se kupovati izvorišta geotermalne energije i neke realne vrednosti, i postavlja se osnovno pitanje – da li se to neko pravi da ne zna ekonomiju ili nam namerno stvara svest o tome da ne zna šta je Narodna banka, šta je njen osnovni zadatak i šta je, u stvari, njena nezavisnost?
Gospodine Jelašiću, vi, kao odlazeći guverner, znate o čemu govorim i divim se vašem divnom i uzdržanom izgledu lica, jer ste iznenađeni da neko o tome uopšte ima smelosti da govori.
Ja, Jorgovanka Tabaković, član Srpske napredne stranke, u ime poslaničkog kluba ''Napred, Srbijo'', obaveštavam javnost da ovaj dom služi da se u njemu govori o zakonima koji su unapred osmišljeni da, u stvari, glavne stvari budu obavljene iza zavese, poput otvaranja firme o kojoj govorim, koja je registrovana ovde.
Po Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka je dužna da proveri ugovor o upisu ovog novčanog kapitala, kao i po mnogim pravilima, po Zakonu o sprečavanju pranja novca, koji jeste naš zajednički zakon i zakon ovih institucija, po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, po zakonima koji tretiraju oblast monetarne i ostalih politika.
Vi se proglašavate nenadležnim, jer znate da javnost o tome neće čuti ništa, zato što je štampa, koja bi bila dužna da bude svest i savest javnosti, odavno "uhapšena", zato što znate da se ove sednice i argumenti koji se ovde iznose ne gledaju mnogo. Pratite skorove i rejting javnosti. Mislite da će sve ono što se radi moći da bude upakovano, poput, svojevremeno, Nacionalne štedionice.
Uveravam vas, u ime građana Srbije, da još jedan posao koji se zove štampanje obveznica bez pokrića, upotreba i moguća zloupotreba deviznih rezervi o kojima ne znamo ni gde su, ni da li će njima biti kupovane ove obveznice, ne može da se ponovi. Kada bi to radila država koja radi u interesu građana, to bi možda i moglo da ima nekog opravdanja.
Ali, ako u ime države to radi neko ko predstavlja instituciju, na primer Narodnu banku ili Komisiju za hartije od vrednosti, ili neko ko predstavlja firmu koja može da upiše nenovčani kapital od blizu 400 miliona evra nenovčanog kapitala, to više ne može niko da proguta ako želi da govori o državi koja posluje na zakonit način.
Ne možete na bazi nezavisnosti odgovarati za ono što vam jeste osnovni posao - da vodite monetarnu politiku koja će imati svog sagovornika u Vladi Republike Srbije, koja će Memorandumom o budžetu definisati ciljeve u kojem će mnogo ljudi moći da nađe posao, a ne da ga vodite od jednog obećanja do drugog. Ovo nije politička priča.
Ako živimo u državi u kojoj se zamenik premijera usuđuje da neku, bilo koju, stranu kompaniju oštrim i grubim rečima upozorava danas da joj nije vreme da se ponaša kako se ponaša, u ime građana Srbije koje predstavljam, reći ću vam – takvu izjavu, koja rasteruje investitore, može da da otpušten, nezadovoljni radnik, kome ne radi žena, koji nema para da plati deci školarinu i koji ne može da leči bolesne i stare roditelje.
Ali, takvu izjavu ne može da da zamenik premijera i da se onaj ko je pisao zakone o privatizaciji, sprovodio ih, pozivao strane investitore, žmurio dok su oni njemu čuvali leđa, danas predstavlja čovekom koji kaže – ne, ne trebaju nam takvi strani investitori.
Trebaju nam i prijatelji, trebaju nam i strani investitori, ali nam treba i poštovanje zakona, uvek i svuda, a ne samo kada pojedincima ide u korist ili na štetu, što u ovom trenutku jeste ponašanje vlasti.
Nije to privatni pojedinac, niti ste vi, kao guverner, privatno lice. Vi predstavljate, kad govorite o Narodnoj banci, makar kao odlazeći guverner, jednu instituciju sui generis, koja mora da radi u interesu države koja joj je vlasnik, što ne znači da treba da slušate nalog nekoga koji nije u interesu sa zacrtanom monetarnom politikom.
U ime svih teoretičara, od Fridmana, oko koga smo se složili, pa nadalje, u ime svih građana Srbije, u ime privrede koja ne može da izdrži ovakvu vrstu monetarne politike kakvu sprovodite od 2000. godine, posebno od 2006. godine, molim vas da usvojite amandman na član 1, koji podrazumeva da vam je osnovni zadatak finansijska stabilnost, uz nezamenjivanje uzroka i posledica kad govorite o inflaciji i stabilnim cenama, i osnovni cilj da ovoj državi obezbedite napredak i ne samo što veći broj radnih mesta, nego zaposlenih ljudi koji će proizvoditi, stvarati neku novu vrednost i primati platu od koje će moći da pune budžet i žive dostojno čoveka. To je osnovno ljudsko pravo. Ne samo pravo na slobodu života, kretanja, mišljenja i govora, nego je osnovna ljudska sloboda - da čovek živi dostojanstveno, zarađujući, izdržavajući sebe, čime neće biti na teretu državi.
Molim vas da, ne preformulisani amandman, onako kako ga je deo vladajuće većine prepisao, polovično i površno, nego onako kako smo vam ga predložili kao SNS, usvojite, jer to jeste interes naroda koga predstavljate i koga predstavljamo.

Ovlašćena predstavnica je iskoristila 10 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Morali smo da podnesemo amandman na član 1. Predloga zakona i skrenemo pažnju na to da NBS ne može da bude nezavisna. Jer, Ustav Republike Srbije kaže da ona jeste samostalna, ali ne i da je nezavisna. Ne koristi reč ''nezavisna''.
U Ustavu imamo propisano ko su sve državni organi, imamo i precizno, imamo i opisno, imamo i po duhu Ustava, pa tako imamo i Zaštitnika građana, DRI, Poverenika za informacije od javnog značaja. U javnim finansijama se nalazi i NBS. Nemoguće je da monetarna politika na nekom prostoru bude odraz privatne politike nekog pojedinca, nego je, pre svega, odraz onoga što je u nadležnosti države.
NBS je vrlo specifičan državni organ, koji je, po Ustavu, samostalan, ali nije nezavisan. Neko bi voleo da bude nezavisan i da nema nikakve veze s Republikom Srbijom, već da prima naloge iz inostranstva i da radi po preporukama i zadatim ciljevima MMF-a. Mi od 2001. godine upravo imamo takvu Narodnu banku Jugoslavije, odnosno Srbije, koja se, prosto, izdigla, gotovo da ne poštuje suverenitet vlasti Republike Srbije.
Ovim amandmanom smo želeli da podsetimo NBS, Vladu, predsednika Republike, poslanike u Narodnoj skupštini i sve naše građane da sve to što je u nadležnosti NBS jesu poslovi iz nadležnosti države, koji su povereni toj instituciji da ona to radi u skladu s Ustavom i zakonima. NBS ne može biti nezavisna. Jer, kada bi bila nezavisna, ona bi vodila neku svoju politiku, statistički iskazivala pozitivne rezultate, kao što to sada čini, a ljudi umirali na ulici.
E, zato ne može da bude nezavisna i moramo svim državnim funkcionerima da kažemo da najveća vlast u ovoj zemlji jeste Narodna skupština, da Narodna skupština može da apsolutno vrši vlast, da svi moraju da se povinuju Ustavu, zakonu i Narodnoj skupštini.
I vama je, gospodine Jelašiću, da biste bili viceguverner, još 2000. godine, zato što je trebalo da se zaposlite u jednoj državnoj instituciji, Zoran Živković dao uverenje o državljanstvu, pa ste danas dobili državljanstvo, a sutradan ste izabrani za viceguvernera. Zašto? Zato što je uslov da radite na tom mestu bio da ste državljanin SRJ u to vreme. Ako to prebacimo na današnje uslove, da imate državljanstvo Republike Srbije. Ne mogu stranci da rade u državnim organima.
E, zato mi hoćemo da se precizno definiše šta je Narodna banka Srbije. I moraćete da znate, vi iz Narodne banke Srbije, da ovde polažete račune, da ovde dobijate pravila ponašanja, a ono što je struka i što je u tim pojedinačnim politikama koje su u nadležnosti Narodne banke, tu imate tu vrstu samostalnosti. A ne da ste nezavisni, da nikome ne polažete račune, da svakome možete da držite predavanja. Za vas ne postoji nijedan zakon, za vas se ništa ne primenjuje.
A ovim predlogom zakona otišli ste toliko daleko da želite da budete i vi vlasnici. Čega vlasnici? Republika Srbija je vlasnik, ona je titular imovine. I vi morate da slušate državne organe Republike Srbije kada je u pitanju imovina, pogotovo kada su u pitanju nepokretnosti. Onaj deo gde se radi o pokretnim stvarima, o novcu, to je neka druga stvar. Moramo da uvedemo red u Narodnu banku, da ne letite mnogo visoko.
Prelepa predsednica Argentine je savetovala Grcima – bežite dalje od Međunarodnog monetarnog fonda; dok nam je politiku krojio MMF, Argentina se, maltene, raspala. Evo, za nekoliko godina su stali na noge. Još nisu u onom idealnom stanju, kako žele, ali su se pomerili od Međunarodnog monetarnog fonda, počeli da vode sektorske politike koje odgovaraju građanima Argentine i beleže dobre rezultate.
Zašto? Zato što svi moraju da poštuju svoju državu. Vi radite posao za Republiku Srbiju, ne za MMF, ne za Centralnu banku Nemačke, ne za Evropsku banku, ne za Svetsku banku, ne za poslovne banke iz inostranstva koje su otvorile ovde navodno svoje ekspoziture i drpaju li, drpaju. Ne, nego za građane Republike Srbije.
Vaša statistika, iz Narodne banke, mora da se poklopi sa statistikom svakog građanina Republike Srbije. Ako je građanima Republike Srbije dobro, onda ste dobru politiku vodili. Ako nije dobro, džabe onaj vaš izveštaj, džabe onaj vaš sajt prepun hvalospeva i lepih reči. Sva ekspertska znanja su u funkciji boljeg života građana, a ne u funkciji ostvarivanja interesa nekih iz inostranstva ili bankara ili drugih trgovaca dušom.
Gospodine Jelašiću, nadam se da će posle ovog zakona svi koji budu vršili vlast, u Narodnoj skupštini i drugim institucijama, da malo više cene Narodnu skupštinu i šta Narodna skupština odluči, bez obzira što ovde ima i traljavog načina odlučivanja, ali onaj ko je vlast, treba da bude vlast. Onaj ko ima većinu, treba da snosi odgovornost za sve što se radi.
Treba da čuje opoziciju, treba da prihvati ono što je prihvatljivo, ali da se uvede red. Ukoliko nema reda, onda ćemo imati ovu situaciju - svi građani koji imate problema sa radnim mestom, u ministarstva, pa tražite da vam iz budžeta isplaćuju plate, jer je to postao obrazac ponašanja. To je posledica takve monetarne politike.
Znači, svi koji su u radnom odnosu, nije u pitanju privatno preduzeće, nego neprivatizovano, državno, društveno, kako hoćete, svi u ministarstva i tražite apanažu. Jer, to je postao obrazac ponašanja u Kragujevcu, obrazac ponašanja u Trsteniku, obrazac ponašanja u Boru. Hajdemo, molim vas, svi u ministarstva, da nam oni obezbede platu, pošto je sada država jedini poslodavac. Budžet je jedini izvor kreditnih sredstava.
To je ta vaša monetarna politika nama dala za rezultat. Tako su ovi u Vladi procenili vašu monetarnu politiku. Ma koliko vi gledate da budete samostalni i nezavisni od ovoga, to je jedno organsko jedinstvo. Ne samo što ste sterilisali novac, nego ste i evro učinili neplodnim.
Gospodine Jelašiću, neko je rekao - besplatne akcije u vrednosti od 1.000 evra, pa su ljudi dobili po 1.700 dinara. Kažite mi, koji je onda kurs evra - 1,7 dinara? Tako ispada, po vama. Omalovažili ste i evro. Rečeno je - ovo je, ljudi, 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Otišli ljudi na blagajnu i uzeli 1.700 dinara. Koliki je kurs evra, gospodine Jelašiću? Nije onaj o kome vi pričate.
Kasnije ćemo malo da pričamo o toj politici kursa i režimu, da vidite ko drpa, kome se uzima i ovo malo što ima.

Sedam minuta i 10 sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima guverner Radovan Jelašić.

Samo ću kratko. Želim da se predstavim Narodnoj skupštini. Ime mi je Radovan Jelašić. Guverner sam Narodne banke Srbije. Dakle, niti predstavljam druge institucije, niti predstavljam druge ljude i želeo bih da danas pričam isključivo vezano za Zakon o Narodnoj banci Srbije, odnosno pokušaću da i odgovore dajem isključivo vezano za moju ličnost, odnosno za instituciju koju predstavljam.
Što se tiče deviznih rezervi, pošto su bile pomenute i kada se diskutovalo u načelu, želim da kažem da NBS nijedan deo svojih deviznih rezervi ne drži u bankama koje su u Srbiji. Dakle, devizne rezerve se drže u prvoklasnim hartijama od vrednosti, a što se tiče gotovinskog dela, najveći deo se i dalje drži isključivo u drugim centralnim bankama, pre svega zbog rejtinga poslovnih banaka, odnosno mere u kojoj se on promenio.
Što se tiče nadzora, naravno da nadzor vrši Skupština. Upravo smo zbog toga tu gde smo. Pored Skupštine, nadzor vrši i oditor. Oditor već petu godinu zaredom daje čisto mišljenje vezano za poslovanje Narodne banke. Isto tako, juče smo uputili izveštaj i za 2009. godinu. Dakle, i za tu godinu imamo čisto mišljenje. Nadzor nad institucijom vrši i Savet, čije članove postavlja isto tako ova skupština. Na kraju krajeva, od kada smo ponovo pozajmili od MMF-a, njihovi predstavnici i te kako proveravaju, pošto smo dužnik, šta se dešava sa bilansima, šta je sa plasmanima Narodne banke i tu isto tako nije bilo nikakve kritike, nikakvih primedbi.
Želim da kažem da je i u ovom zakonu, kao do sada, i nadalje Republika Srbije vlasnik kapitala, a što se tiče nezavisnosti i samostalnosti, mi, naravno, ni u kom slučaju nismo nezavisni i samostalni od zakona. Naravno da je zakon taj koji propisuje naš osnovni cilj, a to je - postići i održati stabilnost cena, odnosno stabilnost finansijskog sektora i, kao treće, podržavanje politike Vlade Republike Srbije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman na član 2. u pravnom smislu pokušava da ispravi jednu nelogičnost, da se ne bi ponavljale iste formulacije u istom stavu. Međutim, predlagač zakona to, očigledno, nije razumeo i u obrazloženju se pravda kako je njegovo rešenje preciznije.
Znači, svrha ovog amandmana je bila da se ne ponavljaju iste formulacije. Takođe, svrha amandmana je, naravno, da se ponovo istakne naša namera da Narodna banka Srbije treba da bude i nezavisna i samostalna, i to ne samo od državnih organa, već i od MMF i, pre svega, od zapadnih banaka, koje dominiraju na finansijskom tržištu Republike Srbije.
Šta to konkretno znači? U načelnoj raspravi smo videli da nema nikakvog odgovora od strane guvernera na formulaciju iz Pisma o namerama (na strani 6. stav 20) da će državni vlasnički udeli u bankama biti eliminisani. Nismo dobili nikakav odgovor. Zašto? - to je već posebno pitanje. S druge strane, mi smatramo, i ovaj amandman je podnet u tom smislu, da NBS treba da pokaže jednu vrstu ekonomske hrabrosti, jer u javnosti je objavljeno da je prosečna kamata veća samo u Republici Moldaviji, pa da kamate budu jednake primanjima građana.
Ne u doslovnom smislu, naravno. Nemojte to da izvučete iz konteksta, kao što ste uradili više puta u načelnoj raspravi, nego u onom smislu koji je objavljen na jednom američkom zvaničnom sajtu, gde se crno na belo i brojkama pokazuje da je prosečna kamata 31.12.2008. godine u Nemačkoj iznosila 6,8%, u Italiji 11%, u Francuskoj 8,3%, u Belgiji 7,3%, u Velikoj Britaniji 4%, u SAD 5,9%, a u istom periodu u Republici Srbiji, gde ste vi guverner, iznosila je upravo 18%.
To se ne može pravdati i skandalozno je da, na primer, gospodin Dugalić, koji je sekretar Udruženja banaka, ako se ne varam, to opravdava besmislenom formulacijom da su primanja mala. Pa, valjda, ako su primanja mala, i kamate treba da budu manje.
Takođe, ne da nemamo jednu vrstu ekonomske i političke korektnosti od strane onih koji predvode najveću banku u Republici Srbiji, već gospođa Draginja Đurić čak najavljuje da će se kamate povećavati.
U tom smislu je podnet ovaj amandman. Prava nezavisnost i samostalnost NBS treba da se pokaže upravo u odnosu na MMF i na zapadne banke, koje imaju preko 75% tržišta u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Minut i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak. Narodna banka Srbije je prihvatila ovaj amandman.
U redosledu amandmana narodni poslanici koji su ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa videće rečenicu da je i Vlada prihvatila amandman. Vlada ne može da prihvati amandman drugog predlagača, tako da vam se izvinjavam zbog greške.
Smisao je da Vlada ima pozitivno mišljenje o amandmanu, ali amandman može da prihvati ili odbije isključivo predlagač akta. Na osnovu Ustava i našeg poslovnika, poznato je ko može da bude predlagač akta - Vlada Republike Srbije, narodni poslanik i birači koji prikupe potpise, kao i predstavnici regulatornih tela, odnosno i NBS.
Dakle, NBS je prihvatila ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima guverner Radovan Jelašić.

Narodna banka, shodno zakonu, ne pravi razliku u vlasničkoj strukturi banaka. O tome koje će banke biti prodate, kada i pod kojim uslovima, odlučuje vlasnik, a vlasnik onih banaka koje ste vi malopre napomenuli, bila je i jeste država. Dakle, država je ta koja odlučuje i siguran sam da, vezano za ovo, od predstavnika Vlade možete dobiti tačan odgovor zašto, kada i pod kojim uslovima se prodaje.
Što se tiče kamatne stope, da se podsetimo, ona u najvećoj meri zavisi, naravno, od stope inflacije. Koristim se vašom statistikom, pošto nemam tačan izvor odakle potiče. Dakle, krajem 2008. godine inflacija je, nažalost, bila mnogo veća u Srbiji nego u nekim drugim zemljama u okruženju, i to je bio jedan od ključnih razloga zbog čega su kamatne stope više. Trenutno je stopa inflacije u Srbiji manja nego što je, recimo, u Rumuniji, Mađarskoj i nekim drugim susednim zemljama. Zbog toga smo ubeđeni da će, isto tako, doći do smanjenja kamatnih stopa i u Srbiji.