Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi propisani Poslovnikom Narodne skupštine za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji omogućava pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja od strane predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235? (Da.)

Narodni poslanik Arpad Fremond ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim više pitanja kao narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara gospodinu premijeru Mirku Cvetkoviću.

Pitanja su vezana za poljoprivredu, za stanje u poljoprivredi i elementarne nepogode u Srbiji i Vojvodini. Nažalost, znamo da je proteklih nedelja došlo do teških elementarnih nepogoda u Srbiji i Vojvodini. Poljoprivrednici su trenutno u velikim nevoljama i samo od Vlade mogu da očekuju pomoć.

Znamo da je Vlada na prethodnoj sednici 24. juna usvojila zaključak da će pomoći svim opštinama i područjima koja su pogođena elementarnim nepogodama, poplavama i podzemnim vodama, gde su ne samo kuće već i celo poljoprivredno zemljište pod vodom. Dobro znamo da je u nekim opštinama u Srbiji stanje kritično, a ovim putem bih pitao za neke opštine koje se nalaze u Vojvodini.

Stanje je kritično u opštinama Kanjiža, Ada, Temerin, Sečanj, Kikinda, Žitište (samo neke da navedem). U ovim opštinama je toliko kiše palo u proteklim nedeljama, da to nije zapamćeno u proteklih 50 godina. Kuće su se srušile u Novoj Crnji, a u tom selu je, nažalost, i podzemna voda ušla u bunar gde je voda za piće. U Temerinu su neke ulice bile pod vodom, a tako je i u gradovima Ada i Kikinda.

Interesuje me, pošto dolazim iz te sredine, šta namerava Vlada preko nadležnih ministarstava da uradi u ovim opštinama i šta će biti sa poljoprivrednim proizvođačima ne samo u ovim opštinama, nego u celom regionu Vojvodine.

Znamo da Ministarstvo poljoprivrede namerava da pomogne poljoprivrednicima kojima je voda ušla na njive, da im otpiše naknadu za odvodnjavanje. Da li će Vlada poljoprivredne proizvođače, kao i 2007. godine, osloboditi poreske obaveze i doprinosa za odvodnjavanje?

Mi, poslanici SVM, smatramo da to neće biti dovoljno, nego svi poljoprivredni proizvođači koji imaju štetu od poplava moraju dobiti pomoć i odštetu od države. Nažalost, oni godinu dana neće imati od čega da žive. Šta da prodaju kada uopšte neće imati plod na svom zemljištu ili će imati znatno manje od proseka? Ima li Vlada Srbije konkretne ciljeve i poteze za njih?

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je ove nedelje opštini Ub obećao 40 miliona dinara. Da li neke druge opštine mogu da računaju na takvu pomoć?

Dalje me interesuje šta će biti sa cenom žita i otkupom. Da li znamo otkupnu cenu žitarica? Žetva je počela, a poljoprivredni proizvođači i dan-danas ne znaju cene.

Interesuje me da li Vlada uopšte namerava da pomaže našoj poljoprivredi. Podsećam da je poljoprivreda najvažnija grana privrede u Srbiji, koja ima strateški značaj, pa i zbog toga apelujem na Vladu da učini što pre konkretne mere za zaštitu naše poljoprivrede. Ako sada ne pomognemo našoj poljoprivredi, u ovoj situaciji, onda od sledeće godine možemo očekivati da ćemo poljoprivredne proizvode uvoziti, a ne izvoziti iz Srbije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, svi smo od juče uznemireni informacijom da su uhapšeni lekari Instituta za onkologiju zbog zloupotrebe, zbog mita i korupcije i svega onog što se događalo u primeni citostatika.

Više puta sam sa ove govornice upućivala pitanje ministru zdravlja da odgovori samo jedno – ko snabdeva onkologije u Srbiji citostaticima? Ni na jedno moje pitanje nije odgovoreno. Juče smo videli i zašto. Ministar policije je rekao – prepisivali su više lekova nego što je trebalo pacijentima, da bi potrošnja tih lekova bila veća, kako bi dobijali više novca. Suviše suvoparno, suviše jadno i suviše malo za ono što se tamo zaista događalo.

Po prethodnom dogovoru sa predstavnicima farmaceutskih kompanija, oni su uvodili nove i proširivali već postojeće indikacije za njihove citostatike, koje su nabavljali preko Republičkog zavoda, i na taj način su uticali na povećan obim potrošnje citostatika. Da budem jasan i precizan – to kaže ministar policije – prepisivali su više lekova nego što je trebalo pacijentima, da bi potrošnja tih lekova bila veća, kako bi dobijali više novca.

To nije kraj priče. Pokreće se optužnica za mito i korupciju. Gospodo i građani Srbije, ovde mora biti pokrenuta optužnica za organizovano ubijanje. Nažalost, jedan sam od onih svedoka koji će javnom tužiocu ponuditi svoje svedočenje, uz svu moguću medicinsku dokumentaciju, da se ta optužnica proširi i time da ovi lekari koji su uhapšeni (i ne samo ovi, krug je mnogo veći i svakako ću i ta imena izneti) budu optuženi i za organizovano ubijanje, bar organizovano ubijanje na Dečjem odeljenju Instituta za onkologiju.

To dugujem svoj onoj deci koja nisu uspela da prežive, a koja su se lečila sa mojim detetom, koje sam uspela da spasem samo tako što sam konsultovala sve institute na svetu i dobila odgovor da oni ne rade kako treba, odnosno da je zloupotreba citostatika enormna.

Spasla sam svoje dete kada sam prekinula lečenje. Drugi roditelji nisu imali tu hrabrost. Njihovoj deci, koja nisu preživela, dugujem da ova istina izađe i da ovi ljudi dobiju najveće moguće zatvorske kazne i da taj krug zaista bude zatvoren svima onima koji su u tome svesno i namerno saučestvovali, jer to je organizovani kriminal bez presedana u Srbiji, koji do sada nije zapamćen.

Mislim da gospodin ministar zdravlja, koji je juče dao vrlo nonšalantnu izjavu da on to nije znao, a deset godina je ministar zdravlja (a ja odgovorno tvrdim – ne da je znao, jako je dobro znao), danas, posle svih vakcina i svega ostalog što je podneo stoički, treba da podnese ostavku i ode. Ako to danas ne uradi, Srbija nema ministra zdravlja, Srbija nema Ministarstvo zdravlja i bojim se da Srbija u ovom momentu nema ni Vladu koja o njoj zaista brine.

Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, u utorak, 22. juna iskoristio sam pravo, koje kao poslanik imam, da prisustvujem sednici Administrativnog odbora, iako nisam član tog odbora. Povela se bila izvesna rasprava i, nakon što su govorili članovi Odbora, njih desetak, čak i po više puta, javio sam se za reč. Predsedavajući mi nije dao reč.

Dalje, na dotičnoj sednici Odbora, koji je, inače, imao dosta interesantan dnevni red od, čini mi se, 12 tačaka, u nekom trenutku je pao predlog da se sednica, koja je, inače, otvorena, prekine, iz meni ne potpuno jasnih razloga i da se nastavi kroz nedelju dana, 29. juna. Međutim, sednica 29. juna nije održana. Govori se da će biti sledeće nedelje, verovatno će tada sastav prisutnih članova Administrativnog odbora biti povoljniji za predsednika Odbora.

Ovo što govorim, upućujem, zapravo, predsednici Skupštine gospođi Slavici Đukić Dejanović, jer se ne radi samo o formalnom kršenju Poslovnika, nego se radi o suštinskom kršenju demokratskih pravila igre u Parlamentu.

Ne mislim da su ovakva pravila igre, a ima i drugih primera u radu Odbora, nešto što je u skladu sa opšteprihvaćenim principima funkcionisanja Parlamenta i smatram da predsednica Skupštine, koja je, naravno, između ostalog, odgovorna i za korektan rad odbora Skupštine, mora u ovom smislu da preduzme odgovarajuće korake. Pri tom, uopšte nije bitno da li se dnevni red i pojedine tačke dnevnog reda dopadaju ovoj ili onoj vladajućoj stranci, da li se, u krajnjoj liniji, dopadaju bilo kojoj opozicionoj stranci, sasvim je svejedno, smatram da ovakva praksa nije dobra, bez obzira na to o čemu se raspravlja.

Naravno, jeste pravo noja da drži glavu u pesku, ali to ne znači da noj jednog dana ipak neće biti pojeden. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene, odmah da kažem, uopšte ne čudi što ne dobijam odgovore na pitanja koja postavljam, ali, zarad javnosti, ja neću odustati dok se stvari ne budu potpuno raščistile.

Ovde imam tri dokumenta vezana za Luku Beograd. Nažalost, od zvaničnih organa ne dobijam odgovor, ali evo da postavim još jedno pitanje Centralnom registru – onog momenta kada je uzeo podatke iz privremenog registra koliko je upisanih akcija imala Luka Beograd?

Ovde imam dokument iz 2008. godine, gde kaže da je Luka, na osnovu rešenja Agencije za privredne registre, imala 6.972.057 akcija. Onda, imam ovde dokument kada je krenula privatizacija Luke Beograd (datum otvaranja 13.5.2006, datum zatvaranja 2.6.2006. godine), gde se kaže da je u prometu 4.270.237 akcija. Nema oko 2.700.000 akcija. Nestale su. Ali, ako sada pogledate u Centralnom registru strukturu vlasništva Luke Beograd, vidite da ima ukupno 6.962.434 akcije. Nestalo je 2.700.000 akcija, a sad se odjedanput pojavljuju.

Molim i gospođu Kolundžiju, pošto je ona izgleda dobijala neke odgovore koje ja nisam, da i ona postavi ovo isto pitanje, verujući da ćemo napokon dobiti odgovor gde je 2.700.000 akcija.

Ako izračunate ove podatke, pretvorite to u evre, država je oštećena za 21.070.262 evra, a što je našao i Savet za borbu protiv korupcije i uputio svim državnim organima dopis gde je to stavio do znanja. Akcionari su oštećeni za 30.541.500 evra, što je ukupno 51.611.762 evra. Na računima Luke Beograd se, po popisu iz 2005. godine, nalazilo 42 miliona i nešto oko trista hiljada evra. Suma sumarum oko sto miliona evra, ljudi moji, i vi ćutite, kao da se ništa ne dešava.

Zašto Skupština ne dobija odgovor? Ne postavljam ja ovo pitanje, ovo je pitanje koje, praktično, postavlja Skupština Republike Srbije državnim organima. Zašto državni organi ne odgovaraju? Koga štite? Štite one koji su pljačkali imovinu građana Srbije u prethodnih deset godina. Pogledajte današnje novine, Vreme iznosi ekskluzivne ugovore vezano za privatizaciju Novosti. Pa to sam ja ovde iznosio. Ali zašto se ćuti? Šta treba da uradite da bi krenuli u obračun sa kriminalom i da bi se oteta imovina građana Srbije vratila?

Vi to, očigledno, nećete. Vi ste ti koji ih štitite. Ima oko četiri meseca kako je pokrenuto ovo pitanje, a vi uporno izbegavate da date odgovore jer će svaki odgovor koji budete dali, biti optužujući za vas, jer ste vi ovo omogućili ili prikrivate ili ne dozvoljavate da se istraži da odgovaraju oni koji su omogućili ovakvu pljačku imovine građana Srbije.

Postavljam još jedno pitanje javnom tužiocu – dokle će dozvoljavati da mediji u Srbiji imaju dvostruke aršine prema pojedinim građanima Srbije? Za neke je zabranjeno da im se pominju imena dok im se stvari na osnovu novog Zakona o informisanju ne završe presudom suda, a na neke otvorite medijski javni linč, kao što je predsednik SRS dr Vojislav Šešelj i njegova porodica, i optužujete ga, a nemate ni jedan jedini dokaz da je to što je navodno izneto tačno.

Ali to je Srbija, Srbija dvostrukih aršina, Srbija građana prvog reda i građana drugog reda. Prema ovima drugog reda je dozvoljeno sve, zatvoriti ih, linčovati, jer vama to odgovara. I, to je problem, sa tim moraju da se izbore građani Srbije, ali bi trebalo da vi, pre svega, pokrenete to.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Iskoristio bih vreme predviđeno za pitanje da uputim čestitku vladajućoj koaliciji na izboru Aleksandra Tijanića za generalnog direktora RTS-a i da ujedno postavim pitanje premijeru zašto do sada nije ništa preduzeo za ispitivanje svih mogućih zloupotreba, na koje su pored LDP-a ukazivale i ostale nevladine i ekspertske organizacije, jer ste mu time mu indirektno omogućili da postane ponovo, po treći put, što je takođe nelegalno, direktor RTS-a.

Na ovome vam iskreno čestitam, a ono što me najviše zbunjuje i plaši jeste političko licemerje kojim ste uspeli da jednog od najvećih neprijatelja Zorana Đinđića ustoličite na mestu direktora RTS-a uprkos svemu što je do sada rekao o nama, o vama, o Zoranu Đinđiću, o Evropi, o svima.

Vaša inertnost, nerad, odbijanje da se bavite time i, na kraju, indirektna podrška koju ste dali, jer ste omogućili Upravnom odboru koji je kontinuitet sa Upravnim odborom Vojislava Koštunice, da ponovo izabere direktora RTS-a, uzdajući se u samu ocenu onoga što je sam o sebi rekao, a to je da je na mestu direktora RTS-a potreban sluga, rob, koji bi za neki stan ili novac učinio usluge vladajućoj koaliciji.

Imajući u vidu kako su prošli vaši prethodnici, koji su takođe ukazali njemu poverenje, iskreno vam želim da prođete isto tako.