Narodni poslanik Čedomir Jovanović je prijavljen u elektronskom sistemu. Rekla sam da je krug replika o temi penzije završen. Vi ste izazvali repliku i dva puta su razmenjene.
(Čedomir Jovanović: Povreda Poslovnika.)
Želite povredu Poslovnika? (Da.) Izvolite.

Gospođo Čomić, član 104. Mislim da je povređeno dostojanstvo LDP-a ovde u Skupštini, a samim tim i dostojanstvo Skupštine, ako smo mi njen deo. Ako nismo, vi to onda konstatujte, pa onda nema osnova za povredu Poslovnika.
Mi smo predstavnici birača koji su glasali za LDP – ni mladih ni starih, ni seljaka ni slušalaca ''Peščanika'' – 220.000 birača. I naravno da nam ne prija ta lekcija koju nam povremeno ovde držite u Skupštini, kad našu potrebu da nešto fundamentalno promenimo predstavljate kao neku bezobzirnost. Ko šamara penzionere? Kad se to bilo gde desilo? Odakle vam pravo da tako nešto govorite?
Ono o čemu mi pokušavamo da razgovaramo zapravo ukazuje na ambiciju neprihvatljivu za nas, ambiciju jedne vlasti da čini sve ono što ona misli da mora da bi na vlasti opstala. Evo vam, gospodine Duliću, naših 12 glasova svaki put kada vas PUPS bude ucenjivao, ali nemojte to više da plaćate tako što će penzioneri primati penzije narednih godinu dana da ih nikad više ne bi dobili. I kraj više sa time.
To smo rekli i kada je reformisano pravosuđe. Nema ucena kod reforme pravosuđa. Niko ne može da dolazi kod predsednika u kabinet sa spiskom svojih sudija. Ako može LDP da zaštiti princip poštene reforme, zaštitićemo ga. To smo činili tada i to činimo i danas. Retki smo među strankama koji nijednog svog čoveka nisu kandidovali. Ni sudiju, ni tužioca, nijedan upravni odbor, apsolutno ništa od toga.
Ovde tražimo elementarno poštovanje. Ne govorim ja u ime mladih ljudi, govorim u ime birača LDP-a. Ne govorite ni vi u ime penzionera, govorite u ime svojih birača. Mi se ne zovemo ''partija mladih'', a vi se zovete Partija penzionera. To nije tačno. Vi ste partija nekih penzionera, onih koji nisu oduvek u penziji, nego onih koji su bili vlast onda kada su fondovi uništeni, oni na koje se vi sada pozivate. Nema ništa od toga.
Ja radim da bi neko primao penziju. I prijatelji oko mene rade da bi neko primao penziju. Tražim da se u to uvede red. Tražim da se uvede red u trošenje 180 miliona evra. Ako se to uvede, podržavam apsolutno. To je teško zarađen novac i sa time nema kockanja. Plaćam porez, tražim red. Nema više poigravanja sa ljudima u zemlji.

Narodni poslaniče, vreme za obrazloženje povrede Poslovnika je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Nema povrede člana 104. Žestina ili oštrina ili živahnost argumenata o raznim temama je razmenjena i nije ugroženo dostojanstvo Skupštine. Naprotiv, mislim da je dijalog nešto što treba da bude deo skupštinske atmosfere.
Narodni poslanik Momo Čolaković želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća i poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, pozivam se na član 101. Poslovnika.

Narodni poslaniče, član 101. ne može biti predmet povrede Poslovnika, pošto se radi o pravu na repliku.

Onda u vezi sa članom 104. Molim vas da završim.

Ne možete kada je u pitanju član 101. Zahvaljujem.
Narodna poslanica Nataša Mićić je prijavljena. Imate vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Hvala. Vratiću se na temu. Gospodine ministre, cenim vaš trud koji ste uložili kako biste nas uverili da je ovaj predlog zakona opravdan i da će proizvesti neke pozitivne efekte. Međutim, niste nas uverili. Za nas iz LDP je ovo jedan običan politički eksperiment, koji nema uporište niti u pravu, niti u ekonomiji. Zbog toga smo podneli četiri amandmana i svima se traži brisanje. Brisanje četiri člana od ukupno šest, koliko ih ima.
Ono što nam govori ovaj predlog zakona jeste da se Vlada zapravo ponaša kao da čeka da se desi neko čudo, kao da će problemi sami da se reše, a u međuvremenu, dok se to ne desi, podnosićemo neke potpuno začuđujuće predloge. Jer, šta drugo reći nego da je ovo začuđujući akt?
Začuđujuće je kako je prošao i Vladu i Zakonodavni odbor, s obzirom da je u suprotnosti i sa Ustavom, i sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, i sa CEFTA Sporazumom i sa Zakonom o javnim nabavkama. Kao vrhunac svega, on stavlja van snage, na neki način derogira i sam Zakon o planiranju i izgradnji, čiji ste vi bili predlagač, gospodine ministre, i koji smo tek usvojili, prošle godine, dakle on nije ni godinu dana na snazi.
Ovo vidim kao jedan očajnički potez Vlade, kao vađenje kestenja iz vatre, jer se država, zapravo, iako je najveći dužnik, prezadužuje, dodatno zadužuje, kako bi bila glavni investitor, a pri tome neće biti profitabilna, pošto država nikad ne može da bude profitabilna kao preduzimač, i na kraju će se sve završiti tako da će to platiti građani, najpre oni koji zaista imaju preduzetnički duh, a tu pre svega mislim na privatne preduzetnike.
Kažete da kontrola postoji. Ne vidim u čemu se sastoji ta kontrola. Ako je država glavni investitor, ako ona i odobrava projekte i izdaje dozvole, onda ko kontroliše državu? I to je izvor korupcije. Hipotetički mogu verovati, gospodine ministre, da ste pošteni, ali ovakav predlog zakona otvara mogućnost za još veću korupciju (a i ovako već imamo dovoljno problema s njom).
Samo bih se zadržala još na članu 3. i članu 6, jer smo podneli amandmane za brisanje tih članova. U članu 3. propisujete da se moraju koristiti domaći građevinski materijali u učešću najmanje 70% od ukupnog potrebnog građevinskog materijala. Prvo, ova odredba je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, jer protežira domaće firme mimo odredbi kako je to naznačeno u Zakonu o javnim nabavkama. Ali, druga stvar je ovde interesantna.
Hajde da malo pričamo i o građevini. Koliko sam se raspitala kod ljudi koji se bave tom profesijom, domaći materijal, koji se proizvodi u ovoj zemlji, uglavnom se odnosi na samu konstrukciju. To je uglavnom crep, cigla, pesak, cement, šljunak, staklena vuna, kamena vuna itd. Vrednost tih radova je obično jedna trećina ukupne vrednosti. Mnogo su skuplji završni radovi, kao što su pregradni zidovi, laki pregradni montažni zidovi, spušteni plafoni, stolarija (PVC i aluminijumska). Za te završne radove većinom se koriste uvozni materijali.
To sam videla i na portalu ''Građevinarstvo'' i konsultovala sam se sa poznanicima koji se bave građevinom. Dakle, uglavnom se osnovni materijali za samu konstrukciju proizvode ovde, a ovi za završne radove se uglavnom uvoze. Možemo mi da pravimo spuštene plafone od trske i blata, ali se uglavnom ti gipsani laki montažni zidovi uvoze. Dobro, to sad nije važno, ali vam kažem da mislim da nećemo moći to da primenimo, s obzirom da nemamo dovoljnu domaću industriju građevinskog materijala koja će ispuniti taj kriterijum da to bude 70% vrednosti.
Pomenula bih i član 6. Već sam rekla da tu stavljate van snage odredbe Zakona o planiranju tako što vašem ministarstvu zapravo određujete nadležnost za izdavanje lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola. Taj Zakon o planiranju i izgradnji, kojem smo se takođe oštro suprotstavljali, kažem vam da jeste na neki način napravio zastoj, zato što je vaše ministarstvo kasnilo nekoliko meseci sa podzakonskim aktima. Ili su lokalne samouprave mogle raditi bez tih podzakonskih akata, da li je to bilo moguće? Naravno da nije. Daću vam sada i primer. Niste bili uspeli na vreme da donesete te podzakonske akte i na taj način ste napravili zastoj u građevinarstvu.
Ali pazite sad ovo, za neke zaštićene zone, kao što su npr. Košutnjak ili Topčider, vi po postojećem propisu već sada imate nadležnost i ovlašćenje da izdajete lokacijske dozvole. Daću vam primer. Imate zahtev od juna prošle godine, koji je podnelo Ministarstvo prosvete, za lokacijsku dozvolu na Košutnjaku. Prošlo je više od godinu dana. Pri tome, tu dozvolu traži jedno ministarstvo, a ne neki privatni preduzetnik, što je takođe bitna razlika, i vi još uvek niste izdali tu dozvolu. Onda mogu samo da zamislim kako će biti stanje po ovom proširenju nadležnosti, gde, zapravo, preuzimate još veću odgovornost.
U svakom slučaju, meni ovaj zakon ne obećava uopšte. On najviše deluje kao da pogrešnim lekom lečite bolest, što može izazvati samo još gore posledice. Hvala.

Poslanička grupa LDP je iskoristila i vreme poslaničke grupe i vreme predsednika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Slobodan Maraš je prijavljen. Nemate na raspolaganju vreme.
Narodni poslanik Momo Čolaković ima reč, pa narodni poslanik Milan Lapčević, narodni poslanik Velimir Ilić, narodni poslanik Miloš Aligrudić, redosledom kako sam pročitala. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon i u Danu za glasanje će se izjasniti pozitivno o Predlogu zakona, iz više razloga.
Pre svega, vezano za argumente koji su izneti u načelnoj raspravi u kojoj smo učestvovali u prethodnim danima, želim da naglasim da je jedna od najperspektivnijih privrednih grana kod nas upravo građevinarstvo i da njoj treba dati šansu i treba joj pomoći, da je ogroman broj radnika u ovoj privrednoj grani ostalo bez posla i da treba vratiti naše građevinarstvo na one grane na kojima je bilo pre 2000. godine. U tom pogledu, naša poslanička grupa smatra da građevinska operativa može izaći iz krize merama koje su ovde predložene.
U vezi sa oduzimanjem reči prilikom javljanja za repliku, mogu da kažem da nije korektno od strane predsedavajućeg da na taj način sprečava poslanika da uzme reč. Javio sam se na osnovu člana 104, a u vezi sa članom 101, da je narodni poslanik koji je u tom trenutku govorio povredio dostojanstvo Narodne skupštine pominjući PUPS u negativnom kontekstu. Takvu argumentaciju, bez obzira na galamu i viku koju dotični poslanik, gostujući povremeno u ovoj skupštini, čini, mi ne prihvatamo.
Iz tih razloga sam hteo da reagujem. Nema potrebe ni smisla da se u vezu s ovim zakonom dovodi grupa narodnih poslanika koji su birani na isti način kao što je birana i grupa narodnih poslanika LDP. Zbog toga na ovaj način reagujem i tražim da se u Danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika od strane predsedavajuće Narodne skupštine. Hvala.