Da probamo da se vratimo na temu. Ovo što je gospodin ministar pričao obrazlažući zakon i pojedine amandmane je zaista više nego demagogija – mi ćemo da spasavamo građevinsku industriju Srbije tako što ćemo da investiramo iz državnog budžeta pare koje nemamo i pravićemo nove stanove, a hiljade stanova koji su već napravljeni iz privatnih investicija nemaju kupca.
Neće građevinski sektor tako da se spase, gospodine Duliću. I nije 2005, 2006, 2007. godine Srbija imala privredni rast zato što je investirala iz državnog budžeta, već smo tih godina imali najveće realne privatne investicije, bilo domaće ili strane, od preko četiri i po milijarde evra. Govorite da je u aprilu ove godine za 11% veća industrijska proizvodnja nego u aprilu prošle godine. Ali ste zaboravili da kažete da je prošle godine za 28% bila manja nego 2008. godine. Kad poredite sa nulom, onda je sve više od nule.
Niko nije znao koliko će trajati svetska ekonomska kriza. Koliko ja znam, bar sam tri puta u zadnjih godinu dana čuo od ministra ekonomije da zna dokle će trajati svetska ekonomska kriza i da smo mi već izašli iz te recesije. Septembra prošle godine – do kraja godine se završava ekonomska kriza za Srbiju. Cvetković reče da marta ove godine već beležimo privredni rast. Doduše, građani ne osećaju to na svojoj koži, ali je bitno da je on na svojoj koži osetio da je Srbija izašla iz recesije. To što podaci govore da je danas 300 evra ono što je za vreme vlade Vojislava Koštunice bilo 450 evra i da je jedna od najnižih plata u regionu, od bivših jugoslovenskih republika, nikom ništa.
Jedino što će ovaj zakon omogućiti, omogućiće da vladajuće stranke biraju svoje finansijere, da sa njima pregovaraju o tome koliko će koštati određeni posao i da namaknu novac za buduće izbore, za svoju kampanju. Ovo se može pre nazvati zakon o legalizaciji pranja novca iz državnog budžeta nego zakon o podsticaju građevinske industrije.
Šta vam smeta da se promene određeni članovi Zakona o javnim nabavkama da ubrzate procedure? Pošto vam je to jedini izgovor, da su procedure previše duge, a pošto je elementarna nepogoda, onda moramo što pre da preduzmemo neke mere da bismo spasli građevinsku industriju Srbije, a sa tim i druge privredne grane.
Doduše, dve godine vam je trebalo da se smislite da treba hitno nešto da se preduzme, pa posle dve godine predlažete zakon po hitnom postupku, gde ćete skratiti procedure i više neće javni pozivi trajati 30 ili 45 dana. Doduše, i u Zakonu o javnim nabavkama postoje mogućnosti koje ste vrlo lepo citirali, postoje mehanizmi da se skrate te procedure na kraće rokove, ali to, očigledno, nije dovoljno. Potrebno je i nešto drugo. Potrebno je da se vrše pregovarački poslovi sa podobnim firmama.
To što ste vi naveli u članu 3, da će se praviti spisak preduzeća koja će ispuniti određene uslove, to se narodski zove – podobne firme. E, vi ćete sa tim podobnim firmama, a s obzirom da će to raditi vaša komisija, mislim vladina, sastavljena participalno od predstavnika vladajućih stranaka, dogovoriti koje su to podobne firme širom Srbije. To u prevodu znači one firme koje finansiraju stranke vladajuće koalicije, pa ćete sa njima pregovarati o tome koje će domove zdravlja, obdaništa i škole krečiti, popravljati krovove i raditi sve one projekte koji jesu potrebni, ali nisu neophodni za ovo vreme i za ovo stanje budžeta Republike Srbije.
Pošto nema para u budžetu, onda ćete uzeti kredite od komercijalnih banaka, dodatno zadužiti građane Srbije, raditi ono što nije neophodno, a povrh svega toga, da bi bila i određena korist i za vas i za stranke vladajuće koalicije, dogovaraćete sa njima koliko će šta koštati i, naravno, deo tog novca će se sliti pre svega u stanke vladajuće koalicije, pripremajući se za izbore.
E, to je višestruka korist, odnosno višestruka šteta od ovog zakona. Prva šteta je što ćete na projektima praviti kampanju i još jednom prevariti određeni broj građana Srbije. Druga šteta je što ćete dodatno zadužiti državu i buduće generacije, jer će se raditi nešto što u ovom trenutku nije neophodno. Treća i najveća šteta je što će se veliki deo tog novca iz državnog budžeta oprati i sliti u džepove bilo pojedinaca, bilo partija na vlasti.
Ovaj zakon je potpuno štetočinski. Posle njegove primene Srbija više neće biti na 83. mestu po stepenu korupcije, biće na 100. ili nekom još gorem mestu. Ovaj zakon proizvodi višestruke štete i DSS će tražiti ocenu ustavnosti ovog zakona, jer on potpuno derogira javnu kontrolu državnih para, para koje se slivaju od poreskih obveznika u budžet Srbije, a potpuno se prenosi na kontrolu koju će vršiti Vlada i partije koje su na vlasti. Hvala.
