Narodni poslaniče, upozoravam vas da govorite o tački dnevnog reda, a u ophođenju prema drugim poslanicima koji su podnosioci amandmana da vodite računa o obavezi poštovanja članova koji nam propisuju međusobno uljudno ophođenje. Nastavite.

Gospođo Čomić, upravo o tome govorim. I vi ste iz Novog Sada, iz Vojvodine, i vi znate… Mogu li da nastavim? Mi smo u par navrata postavljali pitanje da li je bilo kada na bilo koji način bilo koja institucija kontrolisala na koji način se troše sredstva iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodine.
Kažete da lokalne samouprave treba da učestvuju u projektima i da ćete to uzeti u obzir. Evo, daću vam konkretan primer gde to niste uzeli u obzir, i na koji način se dele pare.
Ima opština, gospođo Čomić, koje su radile permanentno na izradi projekata u prethodnih pet godina, i to na kvalitetnim projektima. Jedan projekat je jako interesantan, recimo, baš za gospodina ministra Dulića. To je druga ekološka kanalizacija u Srbiji. Znate li kako je Fond odobravao sredstva? Jedne godine pet miliona, druge godine sedam miliona, čisto da se zamažu oči. A znate zbog čega? Zbog toga što su u toj opštini bili na vlasti srpski radikali.
Ima još projekata koji su gotovi, veliki niz projekata je trebalo da uđe u program i imali su svoju opravdanost. Jedan od projekata je i putna infrastruktura, gde je gospodin Mrkonjić prošle godine rekao da smo apsolutno u pravu, da je taj put neophodan i da treba da se uradi. To ste potvrdili i ove godine u kampanji, kada su bili lokalni izbori u Odžacima. Međutim, od tada nije urađeno apsolutno ništa.
To je dokaz politizacije, a sigurni smo da će ovaj zakon imati isključivo primenu samo u onim opštinama gde budu raspisivani izbori. A biće ih u velikom broju opština, verujete, u narednom periodu. Ova odluka Ustavnog suda će doneti mnogim lokalnim samoupravama probleme i bićemo u situaciji da budu izbori u velikom broju opština. To ćete svakako iskoristiti, jer ste to precizirali ovim zakonom, gde izbegavate Zakon o javnim nabavkama i dajete mogućnost za pregovarački postupak bez javnog poziva, da Vlada ima apsolutno pravo da odredi prioritet projekata i da se rade projekti za koje ona misli da su u prioritetu.
Imali smo prilike da čujemo ovde da ministar pominje zidare, tesare, armirače, molere itd. Ti ljudi i veliki broj građevinaca su, nažalost, danas prepušteni sami sebi, a sada rade kod tajkuna i ljudi koji su na sumnjiv način došli do velikog kapitala. Mogu slobodno da kažem da se građevinska mafija toliko proširila da ova vlada više i ne može da utiče na nju.
Ako Vlada ima dobre namere, onda bi trebalo, pre svega, da obiđe gradilišta, da vidi koliko ljudi radi na crno, koliko ljudi radi bez osiguranja, bez ikakvih prinadležnosti koje im zakonom pripadaju, da pomoćni radnici rade za 100 dinara na sat, da imaju samo dve mogućnosti – hoće li da rade na taj način ili neće. Nažalost, situacija je takva u našoj zemlji da su prinuđeni da rade za 100 dinara po satu, da im je dnevnica 1.000 dinara, moraju sami da plate putne troškove i da snose i troškove za jedan ili dva obroka.
Na ovaj način sigurno nećete pomoći preduzećima koja su u krizu došla pre svega zahvaljujući vama, a problemi se vuku od 2000. godine. Uništili ste privredu i to je jedan od razloga zbog čega se građevinska industrija sada nalazi u ovakvoj situaciji.
Imamo priliku još i da vam kažemo, a i ovde je gospodin Velimir Ilić čini mi se napravio jedan lapsus kada je rekao da je hteo da izgradi Žeželjev most u Novom Sadu i da nije naišao na razumevanje pokrajinske administracije, da je rekao Šešeljev most. Mislim da je apsolutno u pravu i da ničija nije sijala do zore. Uskoro ćete u to imati prilike da se uverite.
Ne sekirajte se, građani Vojvodine, kada SRS bude došao na vlast, taj most će biti urađen i zvaće se Šešeljev most, jer Vojvodina u svakom slučaju želi da bude ponos Srbije, a ne kamen oko vrata Srbiji. Zahvaljujem na pažnji.

Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Smatram da je dosta toga što se u obrazloženju ovoga moglo prepoznati kao dovoljan razlog da se amandman usvoji. Šta je bila ideja SRS-a kada je kolega Prelić predlagao ovaj amandman? Da se karakter projekata kojim ćete se baviti kroz ovaj zakon definiše tako i da se kriterijumi koje će Vlada prepisati definišu isključivo kao projekti gde će se u potpunosti koristiti domaći građevinski materijal.
Ne znamo više kome da govorimo. Sada imate i u opoziciji one koji se pozivaju na intervencionizam svih moćnih država u svetu i onda se preko puta njih javi gospodin Dulić i kaže – sve ozbiljne i moderne države u svetu su intervencionizam primenjivale u krizi. Ali, kad se odlučite da intervenišete, SRS ima jedan stav prema intervencijama. Država ne sme da se meša u posao, ali mora da stvara preduslove da se taj posao radi nesmetano. Kakvi su nam preduslovi, to govori rangiranje ove države u onoj listi ''duing biznis'', znate i sami, Svetske banke i drugih relevantnih ekonomskih institucija.
Šta je sad? Ako ste se već opredelili za intervencionizam, neka on ide do kraja. Ko može u tome da vas limitira sada? Kome ćete da se pravdate što ste se opredelili da 20-30-40 milijardi, što državnih para, što kredita koje će država da vraća, ne odredite sve onako kako vi hoćete? Smatrate da ćete time derogirati Zakon o javnim nabavkama? Nije tačno, ali o tome ćemo govoriti kasnije. Da ste ga vi stornirali kroz ovaj zakon, vi ste ga zloupotrebili u ovom zakonu.
Ali, kad ste već intervenisali, imali ste obavezu da u celosti projekte izvodite sa domaćim građevinskim materijalom i opremom. Ne postoji građevinski materijal i oprema koji predstavljaju isključivo luksuz, koji se danas u Srbiji ne pravi. To vi, koji dolazite iz tog sveta, vrlo dobro znate. Ali ovako definisanih 70% je politički ili finansijski ili ne znam ni ja pod kakvim pritiscima inspirisan, i pod uticajem ko zna koga ili ko zna čega.
Zato ne možemo da verujemo. Pazite šta vi kažete u obrazloženju – ne prihvata se iz razloga što Predlogom zakona nije isključena mogućnost da se prilikom realizacije projekta koristi isključivo domaći materijal i oprema. Vi intervenišete, mešate se u neki posao, angažujete državu, a s druge strane otvarate mogućnost da se sve koristi iz Srbije. Ma, mora sve da bude domaće. To ima efekta. Ako nije sve domaće, nemojte onda ni da se petljate u ovo. To je valjda smisao intervencije države.
Podsetiću vas na dva zakona za koje ste vi ovde glasali, sporazumi kojima ste ratifikovali kreditna zaduženja. Sa Republikom Italijom, dala vam je 30 miliona evra, ali znate čime vas je uslovila? Da 70% opreme i usluga bude nabavljeno u Italiji. Daju nam kredit, mi vraćamo kredit i plaćamo kamatu na to i još nas uslove da 70% robe i opreme, odnosno usluga uzmemo iz Italije. I mi to prihvatimo.
Pa su nam Turci pre nekoliko dana ovde ponudili pare za puteve u Raškoj oblasti. Ne samo da su definisali ko će biti izvođač, nego su vam definisali putne pravce koje ste bili obavezni (ili zbog političke slabosti) da prihvatite. Vraćate im kredit, plaćate kamatu i prihvatate sve uslove koje nam oni koji zarađuju na nama postavljaju.
I sad, kad dođete u priliku vi sami za sebe nešto da uradite, tako se bar ovde predstavlja, da hoćete za našu građevinsku industriju da uradite, niste u stanju da u zakonu propišete i definišete kriterijum da će 100% građevinskog materijala i opreme biti iz Srbije.
Hoćete li kupovati keramičke pločice u Italiji? Šta fali Kanjiži i Bečeju? Šta fali građevinskom materijalu iz "Balkan brika" iz Vladičinog Hana, koji ste privatizovali i uništili? Šta fali građevinskom materijalu "Mladosti" iz Vlasotinca, iz Leskovca? Ne fali ništa. Fabrika je radila do privatizacije, od privatizacije je u potpunom haosu. Pitajte ljude kakve pritiske i pod kakvim uslovima tamo rade. Zašto ne pomoći tim ljudima?
Oprema za ove objekte koje ste naveli u zakonu može da se nađe i u Srbiji, i za škole, i za obdaništa, bolnice i druge zdravstvene ustanove, stanove, auto-puteve, sportske objekte, objekte kulture ili druge javne objekte. Niko ne može u ovome da vas limitira šta ćete kao projekat definisati. I, to je imalo smisla. Ovako, jednu ozbiljnu stvar izvrgavate ruglu, a želite da nas ubedite da je to nešto ozbiljno, od vaše namere, pa do rezultata koji jedan ovakav zakon treba da da. Hvala.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika i jedan minut i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Bojana Stanojević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Vladimir Milentijević. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pozdravio bih i gospodina ministra, ali nije tu. Pošto je ovaj zakon po hitnom postupku, zamolio bih vas, gospođo Čomić, da ga po hitnom postupku i pozovete da dođe ovde i da, ako je moguće, po hitnom postupku usvoji i neke amandmane opozicije.
Pošto je ovaj zakon izazvao izuzetno veliku polemiku i pozornost među poslaničkim grupama, mi kao poslanička grupa DSS možemo reći da nemamo ništa protiv pomoći građevinskoj operativi, ali ne na ovakav način, kakav nam je ponudila Vlada.
Zakon od osam članova neće pomoći građevinskoj operativi. Naprotiv, čak će izazvati mnoge korupcijske afere, jer sama Vlada daje jednom inokosnom organu diskreciono pravo da bira izvođače radova, a samim tim i da prouzrokuje određene afere. Pa, i u samoj Vladi imamo ministre koji su akcionari određenih firmi i ne možete me ubediti da ti akcionari u tim firmama neće sami sebi nabacivati posao. Zato smo rekli da bi bilo dobro da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se uskladi sa Zakonom o javnim nabavkama.
Poslanička grupa DSS je podnela nekoliko amandmana. Vidim da Ministarstvo nije prihvatilo nijedan.
Moj uvaženi kolega Vladimir Milentijević i ja smo podneli amandman na član 4, koji govori o finansiranju određenih projekata kroz ovaj zakon. Tražili smo da se u ovaj zakon uvrste i železničke pruge. S obzirom da vozovi na našim železničkim prugama idu brzinom od 40 km na sat, tom brzinom nećemo moći da stignemo u Evropu, verujte mi da je tako, gospodine Krasiću, dok francuski vozovi (Zahvaljujem, gospodine ministre, došli ste po hitnom postupku, pošto je i zakon po hitnom postupku.) idu širom Evrope brzinom od 300 km na sat.
Drugi razlog zbog čega smo podneli ovaj amandman je taj da određene železničke pruge, tj. trasa železničkih pruga mora da se izmesti, a mogli bi da se finansiraju po ovom zakonu. Imamo takav primer u Predejanu, u raspravi u načelu sam ga pomenuo, gde moramo da napravimo jednu petlju, a da bi se napravila petlja, mora da se izmesti pruga, tj. trasa železničke pruge i na taj način da Predejane dobije prozor u svet.
Ako se to ne uradi, a mi nemamo informaciju, gospodine ministre, ni od vašeg ministarstva, a ni od ministarstva za kapitalne investicije, pa ne znamo da li je taj idejni projekat koji smo vam ponudili i koji vam je prezentovala Građevinska direkcija Leskovca prihvaćen...
Na kraju, želim da završim moju besedu s obzirom da imamo jako malo vremena kao poslanička grupa, a govoriće i moje kolege poslanici, prosto ne razumem zašto je ovaj zakon oročen do 2011. godine. Pretpostavljam da Vlada misli da ćemo tada izaći iz krize, ali imamo nagoveštaj od samog premijera da mi uopšte i nismo u krizi. Zahvaljujem.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je minut i 20 sekundi.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa tvrdnjom ministra da smo ovakav zakon morali da donesemo zbog sporosti sprovođenja Zakona o javnim nabavkama i da ga oročimo na neki privremeni period, a da su za sve to krivi svetska ekonomska kriza i bezobrazni ponuđači radova.
Budžet Republike Srbije i budžeti većine lokalnih samouprava usvajaju se u decembru za narednu godinu. Usvajanjem budžeta, a kod lokalnih samouprava plana i programa direkcija za izgradnju, opredeljuju se sredstva za investicije na teritoriji Republike Srbije, odnosno jedinica lokalne samouprave. Od tog trenutka svako javno preduzeće, jedinica lokalne samouprave, pa i ministarstvo može da započne postupak javne nabavke, zato što za sredstva koja su potrebna za izvođenje tih radova, obezbeđena Zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu jedinice lokalne samouprave, veoma jasno stoje pozicije, analitička konta i iznos sredstva za koje treba da se sprovede javna nabavka.
Vidim da gospodin ministar nije dugo učestvovao u postupcima javnih nabavki, pa ni ne zna šta sve i kako može da se dešava i šta su sve ljudi, kada su bezobrazni ili halapljivi, u stanju da urade, pa čak i da izbegnu Zakon o javnim nabavkama. Imao sam, recimo, situacija da se u javnoj nabavci u oglasu pominje kakva cigla treba da bude, koje dimenzije, koje boje. Ajde, sve to može da bude u oglasu, ali ne mogu da razumem da piše i ime proizvođača. Ne treba ni da pominjem da niko nikada nije odgovarao za takvu javnu nabavku.
Ministar kaže – sve ove postupke uređivaće Vlada. Gospodine ministre, svaka čast vama, ali nemam baš poverenja u ovu vladu, da je ona sposobna da ovo uradi časno i pošteno. Sad ću da vam kažem zašto. Ako jedna mala opština sa skromnim budžetom može da obezbedi asfaltiranje svojih puteva po dva puta nižoj ceni na teritoriji iste opštine, sličnih puteva, istih podloga, skoro iste dužine, za dva puta manje sredstava nego Ministarstvo za nacionalni i investicioni plan, nemoguće je da su ljudi koji vode tu opštinu baš toliko sposobniji od kadrova koje ima Ministarstvo. Rekao bih da su samo pošteniji. Zato vam ne verujem da će ovaj zakon da postigne one efekte koje vi želite, ili bar kako ste rekli pri obrazlaganju ovog zakona.
Bolje bi bilo da smo umesto ovog zakona imali mnogo bolji zakon o javnim nabavkama. Nažalost, svi su ovde pričali o republičkim javnim nabavkama, a zaboravljaju na nabavke koje se sprovode u jedinicama lokalnih samouprava. Tako često imamo da se, kad se odobri budžet, izglasa plan Direkcije i recimo da je 20 ulica planirano da se uredi i asfaltira, sprovodi 20 javnih nabavki, sve su to javne nabavke po četiri-pet-šest, do 10 miliona dinara, ima tri ponuđača i sve ponude su veoma slične. Kada se pogleda saldo za svih 20 javnih nabavki, videće se da su sva tri ponuđača dobila otprilike istu količinu novca.
Nekim novim zakonom o javnim nabavkama moglo je to da se ograniči – ne možete da sprovodite 20, možete samo jednu, pa neka se jave oni koji su najopremljeniji, najkvalitetniji, najbolji, sa najboljom cenom. Jer, ko će da potera građevinsku efektivu iz Novog Sada ili Beograda za Požarevac za posao od tri ili četiri miliona dinara? Neće niko. Ali će zato lokalni izvođači radova da profitiraju i da ekstra zarađuju zato što nema ko da da bolju ponudu od njih, a naravno, pomalo i u saradnji sa onima koji naručuju radove.
Sve ove želje, ministre, koje ste dali kada je ovaj zakon u pitanju, padaju u vodu bez obzira što smo mi svojim amandmanima pokušali da jedan ovakav zakon ispravimo, da se pozovemo na neka određena pisana ili nepisana pravila u praksi, u evropskoj i svetskoj. Ali, ako se ljudi dogovore, čak i tako nešto je moguće da se izbegne i zloupotrebi.
Ovde je izveštaj koji držim u ruci, javna isprava, o radu implementacione jedinice za projekat vodosnabdevanja grada Požarevca, odnosno rekonstrukcije vodovoda. Jedan deo sredstava obezbeđuje Evropska unija, jedan deo sredstava lokalna samouprava. Postupalo se po svim onim pisanim i nepisanim pravilima kako to treba da se uredi. Znači, obezbeđen je nadzor, obezbeđena je implementaciona jedinica, obezbeđeni su izvođači radova, a sve u saradnji sa Evropskom unijom. Sada ću da vam pročitam jedan deo tog izveštaja:
"Dana 4.8.2009. godine održan je sastanak implementacione jedinice i nadzorne jedinice sa zamenikom gradonačelnika, vezano za nedostajuća sredstva na projektu i dinamiku izvođenja radova. Nadzorni organ za hidrograđevinske i hidromašinske radove je istakao da za tu vrstu nedostaju sredstva u iznosu od 241.850 evra. Nadzorni organ je istakao da za građevinske radove nedostaje 221.000 evra i za elektro-radove kao i automatiku nedostaje 500.000 evra. Nadzorni organ upućuje zahtev Gradskom veću grada Požarevca za obezbeđivanje nedostajućih sredstava u ukupnom iznosu od 963.078 evra."
Morate da se složite da je i za grad Požarevac, koji ima ozbiljan budžet, ovo prilično veliki iznos. Da su probali da slažu za 100, 150 ili 200 hiljada evra, možda bi im to i prošlo. Pošto je iznos bio veliki, a budžet grada Požarevca je dostigao svoj maksimum zaduženja, napravljena je komisija koja je utvrđivala stvarnu vrednost nedostajućih sredstava. A stvarna vrednost nedostajućih sredstava je – u toku su pripreme za potpisivanje aneksa 3 ugovora kojim će biti definisana davanja grada u iznosu od 191.897 evra kao nedostajuća sredstva za elektro-radove. Razlika je, gospodine ministre, 310.000 evra.
Posebnim ugovorom, koji je takođe u pripremi, između grada Požarevca i izvođača radova "Štrabaga" biće regulisane obaveze i iznos za nedostajuća sredstva za hidromašinske radove, čiji je približni iznos 230.000 evra. To su priznali izvođač radova, izveštaj komisije i takav aneks ugovora je potpisan.
Neko je probao, gospodine ministre, da ošteti građane grada Požarevca za 550.000 evra. Nadzorni organ je, u saradnji sa izvođačem radova "Štrabag", potpisao pozicije koje je "Štrabag" nerealno tražio. Da stvar bude još gora, sednica Skupštine grada Požarevca je održana 22. maja ove godine, na kojoj je razmatran ovaj izveštaj i data saglasnost gradonačelniku da potpiše aneks 3 ugovora (znači, u rukama držim dve javne isprave), i niko ne reaguje na pokušaj prevare i pljačke građana Požarevca – ni policija, ni više tužilaštvo, ni osnovno.
Gospodine ministre, ovakvih slučajeva u Srbiji ima na stotine, u to budite sigurni. Ovakav vaš zakon može da da efekte samo onda kada barem polovina bude procesuirana i dobila zaslužene kazne. Do tada će ovo da služi samo kako će neko da stiče ekstraprofite i bude ubeđen da za sve što je radio a nije u skladu sa zakonom nikada neće da odgovara.

Iskorišćeno je sedam minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine ministre, moram nešto da kažem pošto ste sada tu. Tražili smo da prisustvujete ovoj raspravi jer ste tražili konkretne predloge. Mi smo konkretne predloge davali. Obrazloženja su štura i neutemeljena i možda bi bilo korisnije da smo i vas čuli zašto ne prihvatate nešto što, po onome što ste vi rekli, predstavlja ono što ste tražili, znači, konkretno predložene mere koje ste predvideli, ako se to uopšte mogu nazvati mere, u ovom pamfletu. Ali, eto, došli ste na ovaj član koji je jako interesantan i koji je možda najviše polemike otvorio danas, a odnosi se na Zakon o javnim nabavkama.
Danas je jedan broj poslanika rekao da ste vi ovim zakonom suspendovali Zakon o javnim nabavkama. Ja mislim da ste ga zloupotrebili. Znači, vi jeste u ovaj zakon ugradili postupak koji se predviđa u Zakonu o javnim nabavkama i SRS smatra da je suštinski problem što ste se upravo opredelili za tu vrstu postupka, jer ste pre njega imali i otvoreni i restriktivni postupak i pregovarački postupak sa javnim pozivom, ali ste se opredelili za pregovarački postupak bez javnog poziva.
Šta smo predložili amandmanom? Našim amandmanom smo predložili da bude restriktivan postupak. Pazite sad šta ste napisali u obrazloženju. U obrazloženju ste napisali da se amandman ne prihvata zato što brisanjem člana 5. ciljevi ovog zakona ne bi mogli biti ostvareni. Nisam predložio brisanje ovog člana, nisam toliko neozbiljan i neodgovoran, šta god da mislim o vašem zakonu, koji je nedorečen, kratak, onakav kakav ne bi smeo da bude, s obzirom na to da se odnosi na jednu vrlo važnu i široku oblast koja jeste u situaciji kakva danas u Srbiji jeste. Predložio sam da primenjujete restriktivni postupak.
Navedite mi jedan razlog zbog kog bi to za vas bilo neprihvatljivo. Sve što piše u Zakonu o javnim nabavkama a odnosi se na restriktivni postupak kod sprovođenja javnih nabavki mogli ste da nađete i da mere ovog zakona prepoznate u njima, odnosno da kroz ovaj postupak sprovedete sve ono što ste hteli kroz ovaj zakon, a da istovremeno date garanciju za jedan veći i viši vid i javnosti i transparentnosti, ali i pravne sigurnosti.
Da li zaista verujete da možete da nas ubedite u ono što ste malopre rekli o superkontroli itd.? Malopre sam rekao, pa i vi i ja znamo, razgovarali smo, kako nam administracija funkcioniše, sa kakvim se problemima i vi kao država susrećete, a na kraju krajeva i mi kao korisnici tih usluga, oko ovakvih i sličnih stvari, pa čak i stvari koje se ne tiču ovog zakona i ove materije.
Pođite danas u Surdulicu, koju ste pomenuli nekoliko puta u načelnoj raspravi. Meni je drago što je ona postala bar prepoznatljiva u skupštinskim raspravama, ali pođite danas u tu opštinu da vidite šta se tamo radi, kakav se besmisleni projekat za 70 miliona dinara započeo u toj opštini. Lokalnoj vlasti u Surdulici vaša stranka je dala blagoslov. Kad ste shvatili kakvi su, napustili ste je. Ali, danas država nema mehanizme da se suprotstavi ''Skadru na Bojani''. Sedamdeset miliona dinara će o trošku građana, da li te opštine ili svih građana Republike Srbije, da se potroši u besmisao.
Rukovodstvo se hvali kako su za isti projekat mogli više para da potroše, ali će potrošiti samo 70. To je njihova prednost, oni su domaćini. A to je projekat od koga niko neće imati suštinske koristi. Možda će estetski nešto da se promeni, ali suštinski, u kontekstu održivog razvoja, kojeg su vam puna usta (ne samo vama, nego Vladi, na to sam mislio), nema ništa, nema jedne jedine reči. Mnogo bitnije stvari stoje, čekaju na neke druge, odgovorne, posvećene javnom interesu, a rade se projekti tipa ''Skadar na Bojani''.
U ovoj ekonomskoj agoniji mi pravimo zgrade opštinske uprave, a istovremeno otpuštamo radnike. Hoće li to biti primer? Hoće li to biti reperi za percepciju primene ovog zakona? Da li možete da mi garantujete da ćete se suprotstaviti takvim stvarima? Ne samo u Surdulici, u bilo kojoj opštini u Srbiji, sve su podjednako važne. Zato smo smatrali da vid javne nabavke koji treba da se sprovodi mora da bude taj koji će davati veći nivo ili garanciju transparentnosti ili javnosti ili kontrole, ako već tako hoćete.
Vi ste državu i situaciju u državi zbog ekonomske krize poistovetili s elementarnom nepogodom. Je li Vlada elementarna nepogoda ili ekonomska kriza u svetu? Mogu da razumem postupak koji u ovom zakonu predviđate da primenjujete u Trgovištu, u Gadžinom Hanu. Gospodine ministre, deset dana su i u jednoj i u drugoj opštini sela odsečena. Neću trgovati tom nesrećom, ali govorim o efikasnosti administracije koja je dužna da se s tim suočava. Koliko ona zavisi od postupaka koji se odnose na javne nabavke? Tu vam niko ne bi zamerio da svaki zakon o javnoj nabavci zaobiđete i mogli ste da nađete prostor za takvo delovanje i kroz uredbe, podzakonske akte i, ako hoćete, i u zakonu.
U tom slučaju vam niko ne bi zamerio da jedan ovakav zakon dođemo u jedan sat noću ovde da usvajamo, ali da reagujemo na mesta gde to zaista treba. Na opštine koje sam pomenuo, na Ub, na Mionicu, Lajkovac ili opštine u Vojvodini koje je kolega na početku ove rasprave pominjao. U tim slučajevima niko vam ne bi uzeo za zlo i niko ne bi pravio problem. Ali vi ste se na to pozvali, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija dve godine u ekonomskoj krizi. U ekonomskoj krizi koju jedan deo Vlade nije hteo da prihvati, u ekonomskoj krizi za koju je drugi deo Vlade video razvojnu šansu, a naš vrli premijer izašao iz ekonomske krize, u koju istovremeno nikad nije ni ušao.
Malopre niste bili tu, rekao sam – vi tražite da ozbiljno ovo shvatimo ili da ne prepoznamo loše namere u svemu ovome. Malopre pominjete PDV, porez koji se svakako tiče cele ove priče. Ministarka finansija predlaže poresku reformu da olakša sebi dušu. Mi se bavimo PDV-om da bi ministarka olakšala sebi dušu, jer ne može da izađe na kraj sa kolegama iz Vlade. To sam vam pomenuo i juče. Narodna banka i Vlada ne mogu da se dogovore oko kredita, odnosno oko lizinga, koji bi stimulativno delovao na sve ono što se zove tržište nekretnina, a opet, sa druge strane, na građevinsku industriju, na građevinsku operativu.
Nisu problem samo zakoni. Znate i sami šta se sve dešava u sferi javnih nabavki. Pa, komisije one nesrećne Evrope, u koju hoćete da idete, u koju sve manje vas više veruje, koja će se raspasti dok vi izgradite, ako ih uopšte ikada i izgradite, standarde u Srbiji da uđemo u tu vašu EU, vam pišu kakvo vam je stanje sa javnim nabavkama.
I vi ste svesni kakvo vam je stanje u administraciji, u postupcima sprovođenja javnih nabavki. To je bio razlog i motiv više da u ovom zakonu ne posežete za najliberalnijom, ako tako mogu da kažem, merom, odnosno vrstom i postupkom javnih nabavki. Jednostavno, ne možemo da verujemo. Naročito posle onoga, recimo juče, skandala, koji verujemo da nije prvi, a tiče se priče o zdravstvu itd.
Danas, kada smo na polovini građevinske sezone i, dok se steknu uslovi za primenu svega ovoga, verujemo da će ona gotovo i da se završi, mi se pozivamo na elementarne nepogode da bismo se bavili pregovaračkim postupkom bez javnog poziva. I sami znate da će priča da bude burazerska i da će kombinacije da budu takve da se poslovi rade sa onima gde ćemo imati ili političkog ili ekonomskog, odnosno finansijskog interesa. Ne mislim ništa lično na vašu adresu da uputim, ali naša iskustva sa Vladom i sa organima od Vlade naniže su zaista takva da s pravom i otvoreno sumnjamo u dobru nameru predlagača. Hvala.