ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 13.07.2010.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

13.07.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 11:05 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik Bojana Stanojević ima reč.

Bojana Stanojević

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Radi se o problemu koji je nastao u postupku izdavanja subvencionisanih stambenih kredita.

Naime, Nacionalna korporacija za osiguranje kredita ne daje svoju saglasnost kada je u pitanju kupovina stana iz objekta koji građevinsku i upotrebnu dozvolu dobija kroz postupak legalizacije.

Postoji mišljenje da je ovakva situacija nastala iz činjenice da se u postupku legalizacije podnosi projektna dokumentacija koja je dosta pojednostavljena, iz koje, recimo, ne može da se ustanovi statička stabilnost objekta, pa u tom smislu ni Nacionalna korporacija ne može da garantuje za takav objekat.

Međutim, to je u suprotnosti sa osnovnim uslovima koje je Vlada kroz svoju uredbu propisala za dodelu stambenih kredita, a koji kažu da je neophodno, ''da objekat bude novoizgrađeni, da bude pravosnažna građevinska dozvola, izdata na ime investitora''.

U svim ovim slučajevima ti uslovi su ispunjeni, ali ovi ljudi ponovo ne mogu da dobiju svoje kredite.

Zato očekujem od Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja da dostavi tumačenje vezano za ovaj problem i da, u svakom slučaju, da način za njegovo hitno rešavanje.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Pošto se više niko ne javlja za reč, obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu 122 narodna poslanika za održavanje vanredne sednice.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad potrebno je da utvrdimo kvorum.

Podsećam vas da, saglasno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje, odnosno prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.

Molim da utvrdimo kvorum.

Obaveštena sam da je sednica Zakonodavnog odbora u toku.

Dajem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika u uvom momentu, odnosno 126.
Dostavljeni su vam zapisnici Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. i 31. marta, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 26, 27, 28. i 29. aprila i 5. maja 2010. godine, Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 5, 11, 12, 13, 18, 19, 20. i 26. maja 2010. godine i zapisnik Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 7, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 22, 23. i 29. juna 2010. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio, u pisanom obliku, primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. i 31. marta, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 26, 27, 28. i 29. aprila i 5. maja 2010. godine.
Od 129, za je glasalo 125.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. i 31. marta, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 26, 27, 28. i 29. aprila i 5. maja 2010. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 5, 11, 12, 13, 18, 19, 20. i 26. maja 2010. godine.
Od 128, za je glasalo 126.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 5, 11, 12, 13, 18, 19, 20. i 26. maja 2010. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 7, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 22, 23. i 29. juna 2010. godine.
Od 127, za je glasalo 125.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 7, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 22, 23. i 29. juna 2010. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, koje je sazvano na zahtev 122 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava RS i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine RS, dostavljen vam je zahtev za održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, određen je sledeći dnevni red:
1. Predlog poslovnika Narodne skupštine, koji su podnela 122 narodna poslanika;
2. Predlog zakona o trgovini, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog kredita Republici Srbiji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi sprovođenja Finansijskog protokola zaključenog 15. decembra 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Vlade Republike Srbije i Natixis koji postupa u ime i za račun Republike Francuske, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Program modernizacije škola) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, koji je podnela Vlada;
12. Predlog odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije;
13. Predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo predsednik Republike.
Stigli su predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, saglasno članu 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, jer je Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu člana 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice tačka – Predlog kandidata za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, koji je utvrdila Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji, 5. jula 2010. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 128 poslanika, za se izjasnilo 126.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 90. stav 3, člana 142. stav 2. i člana 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog kredita Republici Srbiji;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi sprovođenja Finansijskog protokola zaključenog 15. decembra 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Vlade Republike Srbije i Natixis koji postupa u ime i za račun Republike Francuske;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Program modernizacije škola) između Republike Srbije i Evropske investicione banke;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak;
2. Zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije i
- Predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Nenada Konstantinovića.
Od 128 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 124.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Imajući u vidu da je Narodna skupština prihvatila određene predloge za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, molim službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
1. Predlog Poslovnika Narodne skupštine, koji su podnela 122 narodna poslanika;
2. Predlog zakona o trgovini, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o odobrenju državnog kredita Republici Srbiji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi sprovođenja Finansijskog protokola zaključenog 15. decembra 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Vlade Republike Srbije i Natixis koji postupa u ime i za račun Vlade Republike Francuske, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Program modernizacije škola) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, koji je podnela Vlada;
12. Predlog odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije;
13. Predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo predsednik Republike.
14. Predlog kandidata za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, koji je utvrdila Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE (načela)
Primili ste Predlog poslovnika Narodne skupštine, koji su podnela 122 narodna poslanika, 9. jula 2010. godine.
Podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G 17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić – poslanička grupa PUPS, narodni poslanik Milisav Petronijević – poslanička grupa SPS – JS, narodni poslanik Ivan Andrić - poslanička grupa LDP, narodni poslanik Vjerica Radeta – poslanička grupa SRS.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu Poslovnika Narodne skupštine.
Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Ivan Andrić.
...
Liberalno demokratska partija

Ivan Andrić

Liberalno demokratska partija
Izvinjavam se, zato sam i tražio pre, došlo je do nerazumevanja. Ne reklamiram povredu Poslovnika, nego tražim u skladu sa članom 94, jer je reč o jedinstvenom pretresu, da se duplira vreme. Molim Skupštinu da se o tome izjasni.
Zbog toga sam insistirao da se javim pre nego što otvorite sednicu. Dakle, tražim formalno da se vreme produži na 10 časova.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Ivana Andrića da se duplira vreme rasprave.
Ko je za?
Od 127 narodnih poslanika, za ovaj predlog glasalo je 28.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? Da.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Skupština u skladu sa svojim ovlašćenjima po Ustavu i prema Zakonu o Narodnoj skupštini donosi poslovnik o svom radu. S obzirom da je usvojen Ustav koji je sada na snazi i Zakon o Narodnoj skupštini, Narodna skupština ima obavezu da uskladi ovaj akt sa Ustavom i sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Narodna skupština je preko Administrativnog odbora formirala Radnu grupu koja je više od godinu dana radila na tekstu Poslovnika Narodne skupštine. Svoj rad je Radna grupa okončala i obavestila Administrativni odbor i predsednika Narodne skupštine o rezultatu svog rada. Sada je taj predlog kao rezultat rada Radne grupe predložilo 122 poslanika da uđe u proceduru i da se o njemu raspravlja.
Ono što je elementarno predloženo kao drugačije rešenje u Predlogu Poslovnika pre svega predstavljaju ona rešenja koja usklađuju sadržinu pojedinih normi Poslovnika sa Ustavom i zakonom, a u smislu potpunog ostvarivanja funkcija Skupštine, a to su predstavnička, zakonodavna, kontrolna i izborna. Takođe, ovaj poslovnik predlaže procedure koje omogućavaju poslanicima da ostvaruju svoja prava i ustavom i zakonom garantovani položaj.
U smislu političke podele vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske, Poslovnik garantuje takve procedure gde će se kapacitet Skupštine izgrađivati ne na štetu drugih organa vlasti, ali će se kontrolna uloga parlamenta sve više pojačavati. Ono što je predloženo kao promena u ovom Poslovniku jeste i osnov za racionalizaciju i efikasniji rad u parlamentu. Umesto dosadašnjeg broja odbora kao radnih tela parlamenta predviđen je manji broj radnih tela koja će imati po 17 članova, izuzev odbora koji će se baviti kontrolom rada službi bezbednosti, a koji će imati devet članova.
Ovo radno telo koje će se baviti kontrolom rada službi bezbednosti ima manji broj članova od drugih radnih tela iz razloga efikasnosti, a i zbog specifičnosti materijala sa kojima dolazi u kontakt, pre svega tu mislim na tajne podatke, gde se članovi odbora obavezuju da će tajne podatke čuvati od javnosti i da ih neće saopštavati neovlašćenim licima koja nemaju pravo sa njima da rukuju.
Ideja Radne grupe je bila da bude i manji broj radnih tela, kako bi konačno jedan poslanik bio član samo jednog radnog tela i da on u svom radu ima i zamenika koji bi ga zamenjivao u slučaju opravdane sprečenosti da učestvuje u radu radnog tela.
Ovaj poslovnik ima za cilj da pojača odgovornost nosilaca javnih funkcija za vršenje te javne funkcije. Želimo da uvedemo novu parlamentarnu praksu, a to su češći razgovori i dogovaranje između vladajuće većine i opozicije.
Želimo da opozicija postane u pravom smislu reči institucija koja je takođe odgovorna za utvrđivanje i vođenje politike u nacionalnom i društvenom interesu. Ovaj poslovnik definiše i tok sednice. Posebno do sada nije bilo regulisano kako se postupa u radu radnih tela. Poslovnik koji je sada na snazi nije definisao tok sednice u radu radnih tela, odnosno odbora Skupštine. Vrlo često smo se koristili analogijom u nedostatku propisa, tako da smo pravne praznine popunjavali analogijom iz normi koje definišu rad Skupštine u plenumu.
Ono što je takođe novina, to je i planiranje rada Narodne skupštine. Predsednik parlamenta će imati obavezu da jednom godišnje utvrđuje plan rada parlamenta, i to imajući u vidu plan rada Vlade i uz pribavljeno mišljenje kolegijuma da donese načelni plan rad koga bi trebalo da se pridržavamo.
Zašto je važan ovaj plan rada? Zato što bismo na taj način, uz planiranje vremena, mogli da obezbedimo efikasan rad parlamenta i njegovih radnih tela, a isto tako da obezbedimo i predstavničku ulogu i organa ili ovlašćenih predlagača akata, kako bismo planiranjem mogli da obezbedimo najkompetentnije zastupnike i predstavnike predlagača koji predlažu akte o kojima se Skupština izjašnjava. Isto tako, plan rada može da obezbedi i raspodelu radnog vremena između rada u plenumu i rada radnih tela koji je, po našem shvatanju, do sada bio neopravdano zanemaren.
Želeli smo da po pravilu uredimo da Skupština radi tri dana u nedelji i da dva dana u nedelji budu rezervisani po pravilu za rad radnih tela, odnosno za komunikaciju poslanika sa izbornom bazom. Na taj način bi se sve ove funkcije propisane Ustavom i Zakonom o radu Narodne skupštine ostvarile i Poslovnik treba da obezbedi što potpunije ostvarenje ovih funkcija. Komunikacija sa građanima i javnost u radu takođe je obezbeđena odredbama ovog poslovnika.
Kontrolna uloga Narodne skupštine je obezbeđena na taj način što će Skupština moći da poziva Vladu na odgovornost, moći ćemo da postavljamo pitanje i Vladi i ministrima. Postoji obaveza ministara da jednom tromesečno izveštavaju nadležne matične odbore o svom radu.
Skupština takođe uvodi i nove procedure. Sam Zakon o Narodnoj skupštini predviđa 15 različitih procedura. One su sada razrađene ovim poslovnikom. Posebno predstavlja novinu to da Skupština razmatra izveštaje nezavisnih regulatornih tela i ima određena ovlašćenja u smislu kontrole nad radom nezavisnih tela. Time se nezavisna tela neće dovesti u neravnopravan položaj pred samom Skupštinom, gde ćemo ostvariti svoju kontrolnu ulogu na način koji neće ugroziti samostalnost i nezavisnost regulatornih tela.
Do sada ova oblast nije bila regulisana, tako da mnogi izveštaji regulatornih tela nisu nikada došli na dnevni red Skupštine kako bi se o njima poslanici izjašnjavali.
Prvi put je definisan pojam amandmana kao pravnog akta koji će omogućiti lakše postupanje nadležnih odbora, pre svega Zakonodavnog odbora i matičnih odbora, sa amandmanima. Na taj način će se lakše otkloniti nejasnoća kada imamo više predlagača amandmana koji su u istovetnom sadržaju ili koji su isti, kako će se sa njima postupati i na koji način će se određivati ko je podnosilac amandmana, ukoliko postoji veći broj predlagača istovetnog teksta.
Uspostavili smo i nezavisne kontrolne mehanizme. Pre svega mislim na kontrolu stanja u zatvorima i u zatvorskim uslovima, ali isto tako druge mehanizme koji obezbeđuju zaštitu onih kategorija stanovništva koje treba da budu pod posebnom pažnjom.
Tako je formirana i komisija koja se bavi pravima deteta koja je, po svojoj sadržini, radno telo Skupštine i to stalno, ali je po sastavu ono izuzetno jer njime predsedava predsednik Skupštine. Sastav je drugačiji od drugih radnih tela i predstavlja jedan nezavisni mehanizam za zaštitu interesa najmlađe populacije.
Kao što sam rekao, javnost u radu je višestruko obezbeđena i zagarantovana, tako da će biti potpuna komunikacija parlamenta sa građanima i sa predstavnicima medija.
Definisano je i postupanje Skupštine u postupku davanja saglasnosti na Statut Vojvodine, što do sada nije bio slučaj, pa smo prilikom davanja saglasnosti na Statut Vojvodine prilikom poslednjeg izjašnjavanja Narodne skupštine imali problema oko formulisanja odluke na osnovu koje ta saglasnost treba da bude data. Nije bilo jasno ko treba da formuliše predlog odluke kojom se predlaže davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Za mene poseban bitan deo Poslovnika je procedura promene Ustava, jer smatramo da sam Ustav nije definisao do kraja proceduru promene, s tim što želim da podvučem da radna grupa nije želela na sebe da uzme ovlašćenja ili odgovornost za potpunije rešavanje ove materije, kako ne bismo zašli u materijalno-pravne norme, već smo samo sagledavali postupak i proceduru u kojoj će se naći Skupština i poslanici i ovlašćeni predlagači prilikom iniciranja promene Ustava.
Smatramo da je ta procedura definisana na korektan način, koji će otkloniti sve sumnje i nedorečenosti koje smo imali u dosadašnjem radu.
Želim da podvučem i to da je detaljnije regulisano konstituisanje Narodne skupštine u skladu sa Ustavom i zakonom. Otklonili smo neke nejasnoće i pravne praznine s kojima smo se susretali prilikom konstituisanja svakog saziva parlamenta.
Za ovaj poslovnik nisu potrebna posebna sredstva. Radi se o usklađivanju. To je i naša zakonska obaveza. Predložen je hitan postupak zato što usklađivanje sa Ustavom i zakonom ne bi trebalo da trpi odlaganje.
Eto, to su otprilike zapažanja predstavnika radne grupe u odnosu na ono što je promenjeno u postojećem Poslovniku, ono što je ponuđeno kao novo rešenje. Svi ste dobili predlog Poslovnika, pa ćemo u toku rasprave imati prilike da se izjašnjavamo o konkretnim primedbama i predlozima.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
 Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, DSS nije želela da učestvuje u radu grupe koja je izradila ovaj predlog poslovnika. U svom prvom delu izlaganja ću se više osvrnuti na to koji su to razlozi, a to će, na kraju krajeva, otvoriti i pitanje kvaliteta rasprave o kvalitetu teksta koji je pred nama.
Naime, još u prethodnom sazivu Narodne skupštine bilo je ideja i započet je rad na izmeni Poslovnika, a onda je sve to zastalo pre svega zato što je valjalo doneti drugi akt pre toga, to je Zakon o Narodnoj skupštini, pa onda ta dva akta nekako uskladiti, ne bili se na taj način ostvarila jedna procedura predviđena Ustavom odnosno ne bili se izvršila ustavna obaveza.
Narodna skupština je donela Zakon o Narodnoj skupštini pre skorog vremena i naravno da je bilo neophodno doneti u što skorije vreme Poslovnik koji bi bio usklađen sa Zakonom o Narodnoj skupštini. Međutim, način na koji su ta dva akta usvajana u ovom domu ili kako se o njima odvijala rasprava nije način s kojim se možemo složiti.
Naime, naše duboko uverenje da Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu Narodne skupštine jesu dva akta koja bi trebalo da budu usvojena što širim konsenzusom. Znam da je često nemoguće da baš svi glasaju za neki takav predlog, ali bi barem to trebalo da bude broj koji je daleko veći od dve trećine narodnih poslanika.
Prvo je važno da objasnim zbog čega je takav uslov neophodan. Dakle, uslov je neophodan jer se tu radi o uređenju funkcionisanja jedne institucije na način koji je stariji od političkih volja poslaničkih grupa i odnosa političkih snaga u parlamentu.
Kao što jedna grupacija političkih stranaka koja sada u ime građana deluje u parlamentu tvoreći vladajuću većinu, ista ta grupacija političkih stranaka sutradan može da reprezentuje manjinsko mišljenje u Narodnoj skupštini tj. da predstavlja onaj deo građana Srbije, naroda koji nije imao dovoljno glasova da svoje političko uverenje stavi na pijedestal izvršne vlasti u Srbiji ili zakonodavne vlasti u Srbiji. Pošto je to tako, ovi akti moraju da vode računa o celini, a ne o partikularnim interesima i zato je potreban što širi konsenzus.
Druga stvar zbog čega je potreban širok konsenzus kod ovakvih odluka – Narodna skupština je jedini državni organ u kome su po slovu Ustava ravnopravno predstavljani predstavnici svih političkih stranaka koje su učestvovale na izborima i osvojile dovoljan rezultat da reprezentuju interese građana u ovom domu. Nijedan drugi državni organ nema predstavnike i vlasti i opozicije u sebi.
Sama reč skupština u svom izvornom značenju znači okupljanje. Neki imaju reč za to sabor itd, sobranje. To praktično znači da se radi o okupljanju svih relevantnih političkih snaga. Neke od njih tvore većinu, a druge su u prilici da oponiraju onima koji su napravili tu većinu.
Ali, to je jedini državni organ, ne u Srbiji nego u demokratskom svetu, koji je po tim principima sastavljen. Zato je funkcionisanje i tehničko funkcionisanje tog organa, i uređivanje određenih prava i obaveza koje se tiču Skupštine kao celine ili funkcionisanje načina na koji se procedura poštuje u parlamentu važna i za tzv. jednu i drugu stranu.
Ako jedna strana, pogotovo koristeći poziciju faktičke moći u brojčanom smislu, nameće takva rešenja, onda ta ista strana mora da stavi prst na čelo i da se zamisli da li su ta rešenja koja su danas predvideli takva rešenja koja bi toj istoj političkoj grupaciji, građanima koje oni predstavljaju, odgovarala sutradan.
Ako su sigurni da bi ta rešenja odgovarala građanima koje oni predstavljaju i toj političkoj grupaciji i sutradan kada ta grupacija ne bude na vlasti, onda nema razloga za ponašanje kako vladajuća većina ispoljava kada donosi Poslovnik Narodne skupštine.
Podsetiću na šta konkretno mislim. Pre više od godinu dana ova skupština je usvojila većinom glasova izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine u toku trajanja rada komisije koja je bila određena za pravljenje novog poslovnika.
Dakle, potpuno prenebregavajući činjenicu da je komisija koja je sastavljena, višestranačka komisija u kojoj su učestvovali predstavnici svih političkih stranaka, pa i DSS, imala jedan posao da uradi koji je bio u toku, Narodna skupština usvaja voljom vladajuće većine izmene i dopune tog zakona, čime u dobroj meri određuje smer promena Poslovnika, potpuno ignorišući, prenebregavajući potrebu za političkim konsenzusom. Od tog trenutka, DSS odlučuje da ne učestvuje u radu te komisije, jer učešće u radu te komisije ocenjujemo potpuno besmislenim.
Ako ćemo se preglasavati, ako će se u radu te komisije sučeliti mišljenja, a prevagu uvek odneti ono mišljenje koje dolazi iz redova vladajuće koalicije, onda nema svrhe na taj način učestvovati u radu i davati legitimitet jednom poslu koji on u osnovi nema. Znači, ovo sve pričamo nezavisno od rešenja praktično koja su primenjena u ovom tekstu.
Naravno, kako je vreme prolazilo, tako se neki tekst u toj radnoj grupi kristalisao. Žao mi je što su neke kolege iz opozicije učestvovale u većoj ili manjoj meri u radu te grupe, dajući joj na taj način legitimitet. Na kraju krajeva, to je svačije pravo da procenjuje svoje postupke i njihov značaj.
U svakom slučaju, proteklo je dosta vremena od tada. Za sve ove mesece koji su za nama, ta radna grupa je napravila neki tekst koji se sad nalazi pred nama, i ako taj tekst sada posmatramo nezavisno od ovih mojih primedbi vezanih za proceduru i pitanje poštovanja osnova legitimiteta, u ovom tekstu se ne nalazi ništa vredno višemesečnog rada.
Ovaj tekst koji se nalazi pred nama neko ko je želeo da ga jednostrano donese, kao što je to očigledno slučaj, mogao je biti napravljen i za jedan vikend, možda da se doda još nedelju dana da neki veštiji normativci poprave možda neke nomotehničke greške koje su se eventualno potkrale, jer i mi koji smo pravnici, a nismo nomotehnici vični, kao specijalizovani normativci, neki put možemo nešto i da pogrešimo.
Rešenja koja su ovde izneta, da su neka ne znam kako značajne novine itd, ne predstavljaju ništa drugo u jednom delu ovog teksta do puko usklađivanje sa već donetim Zakonom o Narodnoj skupštini i određenim rešenjima koja su tamo predviđena, jer se ona prosto moraju na neki način ovde izneti. Neka druga rešenja koja su ovde predviđena moram da kažem da odudaraju u potpunosti od osnovnih načela demokratije i parlamentarizma.
Šta je nama cilj da postignemo? Da li je cilj da se postigne efikasan rad parlamenta? Da, s tim se slažem. Da li je cilj da postoje norme koje bi sprečile jalovu, nepotrebnu opstrukciju u radu parlamenta svaki put kad god se dogodi određeni politički sukob koji tako nešto može da razvije? Da, slažem se. Da li norme koje treba da regulišu ta pitanja treba istovremeno da budu i na štetu demokratskih principa i načela rada parlamenta, čija reč na latinskom u korenu znači raspravu, razgovor, govor? Ne.
Bojim se da je ovaj tekst u sukobu sa tim osnovnim demokratskim principima. Na kraju krajeva, štiteći se od neke opstrukcije, štiteći se od mogućnosti da možda u nekom trenutku izgubimo u tempu, da se izgubi neko dodatno vreme itd., dešava se da pređemo granicu onoga što se u demokratskom parlamentarnom društvu može nazvati pristojnim.
Kada je reč o političkim odnosima i međunarodnim političkim procenama rada parlamenata pojedinih država, pogotovo kada je reč o velikim procesima, kao što je proces pridruživanja EU, gde Evropska komisija daje određene procene ili ocene rada pojedinih tela država koje pristupaju, tu se, bojim se, ne kada je reč o našoj državi, nego i drugim državama, ne vodi previše računa o ovim osnovnim načelima na kojima je zapravo izrasla ili sazdana EU, nego se vodi više računa o ovom drugom principu, principu efikasnosti, kako bi se politički proces negde zatvorio.
Znate, nismo mi ljudi bez mozga u ovoj državi. Nismo mi ljudi kojima mora sve da se nacrta i koji nisu u stanju da pročitaju sami i razumeju sami određene stvari iz određenog parlamentarnog iskustva. Ako smo takvi kakvim želimo sebe da prikažemo, onda ne treba ni da postojimo, onda bolje da države i nema.
Bolje da nema onda demokratije u državi, onda bolje da ima nekog drugog sistema, pa će onda biti nevažno šta ko od nas misli nego ćemo raditi šta nam se kaže. A da te iste države koje preko svojih zajedničkih organa, međunarodnog tela, nama poručuju šta je pametno činiti u Srbiji, to isto ne čine u sopstvenim državama.
Ako ovaj poslovnik treba da bude, dakle, rezultanta određenog pritiska ili smešnih pohvala aktivnosti jedne vlasti, koja želi da ne izgubi na vremenu ili ne bude, bože moj, gušena raspravom opozicije, onda samo zbog toga ovaj poslovnik ne valja. On nije dobar. Ako on treba da bude instrument tiranije vladajuće većine nad manjinom, to, takođe, nije dobro.
Sve ono ovde što smo čuli od argumenata kojima se navodno u ovom poslovniku uspostavljaju neki zdraviji odnosi između vlasti i opozicije kroz određene institute, uzmimo samo za primer jedan od instituta, to je Kolegijum Narodne skupštine, u kome piše tačno ko učestvuje i šta radi itd., to je činjenica. Znači, neosporna činjenica da je to napisano.
Kako to u praksi funkcioniše? Kako se odlučuje u tom Kolegijumu? Kakve Kolegijum odluke donosi? Ne donosi nikakve. Kolegijum je kurtoazno telo i kao kurtoazno telo treba da postoji, nismo protiv toga, ali ne volimo da čujemo da se institut jednog kurtoaznog tela, koje treba da postoji, ovde veliča do te mere da se smatra da to postaje instrument uvažavanja opozicije.
Dame i gospodo, opozicija se ne uvažava, narodni poslanici i njihov integritet, a pre svega u odnosu prema građanima, ne uvažava se ovakvim normama. Daću vam primer kakvim normama se taj integritet može uvažiti.
Ova radna grupa za sve vreme svog rada, recimo, nije rešila neka pitanja koja životna praksa sama nameće, a koja bi, recimo, da je normalno radila ili da smo radili svi zajedno, onako kako treba, bez ikakvog straha od preglasavanja, verovatno bila rešena.
Ako Ustav daje pravo građanima da predlažu zakone, ako Ustav daje pravo narodnim poslanicima da predlažu zakone, bez obzira kojoj grupaciji pripadaju, vladajućoj ili opozicionoj, kako je onda moguće da ne postoji nijedna zaštitna odredba u ovom poslovniku koja bi ovo pravo građana i narodnih poslanika na predlaganje zakona konsekventno sprovela. Ovde se samo govori o pravu predlaganja zakona i šta će se desiti sa zakonom koji nije predložen u formi koja je predviđena. Naravno da neće biti u proceduri.
Šta će se desiti sa zakonom koji je formalno u proceduri, koji je predložen na način koji to poslovnik predviđa, hoće li se on ikad raspraviti u parlamentu. Neće. Tamo stoji izraz – može, a ne – mora. Dakle, može se staviti na dnevni red.
Istini za volju, to stoji u odnosu na zakonske predloge koje Vlada predloži, u tekstu nema razlike. Ali razlika u praksi je vrlo jednostavna. Ona se ne mora posebno objašnjavati, treba čovek da bude mnogo nesposoban za rasuđivanje da ne bi uočio tu razliku.
Vladajuća većina odlučuje o dnevnom redu. Vladajuća većina podržava tu vladu, u svakoj državi je tako. Prirodno je da kad zakonski predlozi Vlade stignu, da će oni naći svoje mesto na sednici Narodne skupštine da se o njima raspravlja.
Ako ne postoji zaštitna norma za onu drugu stranu, zakonski predlozi opozicije i zakonski predlozi građana mogu da se nikad ne nađu na dnevnom redu ili ih vladajuća većina prilikom utvrđivanja dnevnog reda može prosto skinuti s dnevnog reda. Smisao ustavne norme nije u tome, smisao ustavne norme je u raspravljanju. Tako da je to jedan od načina na koji se guši rasprava u parlamentu o važnim pitanjima.
Jedna od interesantnih stvari koju ste ovde stavili, po meni potpuno bespotrebno, koja zapravo ide na štetu parlamentarizmu i demokratiji u Srbiji, to su ove odredbe o tzv. skraćenom postupku.
Moguće je zamisliti da postoji neki put i skraćeni postupak, ali gledajte ovako - ako ne postoji interes za raspravu o nekoj tački dnevnog reda, ako ne postoji taj interes, ako on nije opšti ili delimični, ali sa bitnim legitimitetom, te rasprave neće biti, dame i gospodo.
Koliko smo tačaka u parlamentu imali gde je rasprava trajala sat vremena ili 30 minuta, iako je predviđeno po Poslovniku da traje pet sati? Bilo je mnogo situacija takvih. Otvori se rasprava, traje pola sata, ima pet-šest prijavljenih diskutanata i stvar iscuri. To znači da život sam reguliše ovaj momenat. Da li je jedna rasprava bitna ili nije bitna, manje značajna ili više značajna, to će se pokazati u samom parlamentu.
Prosto je neverovatno da se uvodi norma u kojoj će se reći, na primer, kao što ovde piše - da se može predložiti skraćenje vremena za raspravu, znači kroz dva, ako je pet sati biće dva i po, ako je, recimo, u pitanju manja izmena ili dopuna postojećeg zakona kojima se bitno ne menjaju materijalna rešenja.
Evo vam primer gde može doći do krajnje arbitrarnosti u ovom pogledu i da se jedna rasprava koja bi mogla da traje puno vreme - pet sati, zato što je od interesa za građane, može ladno voljom većine izglasavanjem Predloga poslovnika svesti na dva i po sata i da se protumači ova odredba na drugačiji način.
Uzmimo samo da se radi o zakonu o izmeni stope PDV-a. Tu se ne menja bitno materijalno rešenje. Bitne izmene materijalnog rešenja bi bilo ukidanje PDV ili njegovo uvođenje za određene proizvode. Recimo, povećanje stope sa 18 na 22% ili na 25%, to uopšte ne mora biti smatrano bitnom promenom.
Evo, neko mi ovde kaže iz vladajuće većine da to jeste bitna promena. U redu, ali isto tako postojeći Poslovnik u sopstvenoj primeni se ne poštuje od strane vladajuće većine, od vas, dame i gospodo. Recimo, jutros imamo situaciju, na ovoj sednici istoj, spajanja svega i svačega u proceduri spajanja rasprave. Imate spajanja svega i svačega i naravno pošto ste spojili sve i svašta, suprotno važećoj odredbi Poslovnika, i to redovno radite... Ne kažem, DSS u vreme kad smo mi bili vladajuća većina je isto iskakala iz ove norme, ali nikada u ovolikoj meri kao što se radi u poslednje dve godine. Ovo je zaista skandalozno. Dešavalo se i nama to u nekim situacijama kada se jako žurilo. Onda smo čak imali i neki razgovor sa predstavnicima SRS u to vreme u hodniku, pa ih nekako privolimo i kažemo da to moramo itd. Prosto zbog toga što je to vreme tada nosilo neku svoju tenziju. Poslovnik je bio drugačiji, nije bio ovako efikasan kao ovaj vaš. Jednostavno, moralo je da se radi, ali nikada do ove mere nije činjeno kao što vi činite.
Sada vi, recimo, hoćete da nas uverite da u ovom konkretnom primeru koji sam dao za stopu PDV od 18% do 22%, da to nije manja ili veća promena. Ne, to će biti onakva promena zakona kako vi vidite u tom trenutku. I nastaje tiranija
Dakle, dame i gospodo, pošto će moje kolege još pričati o ovome, ima nas, da zaključim. Ovakav Poslovnik kakav vi donosite, po proceduri i načinu kako ste ga predložili, sa potpunim nipodaštavanjem opozicije u parlamentu i građana koji tu opoziciju predstavljaju, ne može da se donese uz naše glasove.
Ako ga budete doneli uz vaše glasove, samo uz vaše glasove, onda to nek vama služi na čast, pa se time ponosite i prijavljujte se evropskim komisijama i raznim drugim međunarodnim telima i hvalite se kako ste efikasni. Možete ga sutradan i ukinuti, mislim na parlament, ako hoćete. Izvolite, uradite i to.
Ali efikasan sistem ne mora biti demokratski. Vi vidite šta ćete da radite. To je pitanje vaše volje. Najbolje da povučete ovaj predlog, pa da ga radimo svi zajedno kako treba. Ako to ne želite, vaš problem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poslanik Milisav Petronijević ima reč.