Sedamnaest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodna poslanica Judita Popović.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Srpska radikalna stranka ocenjuje da je u izradi osnovnoga Zakona o bezbednosti saobraćaja, u prvom redu, trebalo da učestvuje i da ga pišu, pre svega, stručni ljudi iz MUP isključivo, i to ljudi koji imaju dugogodišnje operativno iskustvo na pisanju ovog zakona.
Verujem da je bilo učešća u pripremama pisanja ovog zakona, ali imam saznanja da je drugo ministarstvo imalo svog autora, koji je, izgleda mi, imao odlučujuću ulogu kada je u pitanju ovaj zakon. S tim se ne bih nikada složio da sam ministar unutrašnjih poslova.
Molio bih, gospođo predsedniče, dajte, pozovite ministra, jer imam za njega nekoliko važnih pitanja, da u toku dijaloga možemo eventualno neke stvari da razjasnimo. Bez njega ne vredi.
Što se tiče člana 156. koji se menja, a radi se o predloženom članu 3, mislim da se olako ovo prepušta, gospodo iz Ministarstva, drugom ministru da odlučuje kad je u pitanju određena regulativa koja po prirodi posla treba da spada u nadležnosti MUP, zato što je MUP operativni organ i čiji poslovi mogu biti vrednovani i delotvorniji sto puta, nego da ga piše onaj ili neki ministar iz zaštite životne sredine ili za infrastrukturu, a nije imao nijednog dana radnog staža, niti je operativno pokrivao nijedan teren u državi Srbiji.
Što se tiče člana 6, ovde je vrlo diskutabilno pitanje. Ako se nađe vozilo koje je nepropisno parkirano, šta će se desiti? Donosi se rešenje, ako nema vlasnika vozila, obaveštava se onaj koji uklanja vozila, a u elektronskoj formi obaveštava se vozač da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja.
Vidite sad šta je sporno. U praksi je to vrlo, vrlo rizično. Na koje vidno mesto treba da bude rešenje istaknuto? Da li na banderu, da li na topolu, da li na bagrem, da li na izlog ili za brisač ili za tablicu? To može biti i u praksi vrlo sporno. Ovo neće moći da baš u praksi bude detaljno i kako je zamišljeno primenjeno.
Što se tiče člana 7, on dobro reguliše ovu oblast, ali ću vas zamoliti, gospodo iz MUP, da se može odustati od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kad je u pitanju zdravlje ljudi. Molim vas, gospodine starešina za saobraćaj pri MUP, da u tom pravcu učinite korak napred, da izdate uputstvo policijskim stanicama na terenu, da ispred svih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji gde građani dolaze radi bolesti i zdravlja bude ukinut pauk, onaj koji je često u zloupotrebi od strane lokalne vlasti.
Usaglasite to sa lokalnom vlasti, da lokalna vlast više ne dere građane i da ih ne kažnjava, a pogotovo kad je u pitanju teška bolest i građanin koji je oca, majku ili svoje dete ili svog najbližeg dovezao pred zdravstvenu ustanovu, da iz zdravstvene ustanove se vrati, a vozila nema. Ta lokalna uprava sadašnja nije gradila te trotoare. To su gradili ranije ljudi. Zar bolesnici ne zaslužuju tu pažnju kad dolaze pred bolnicu da svoje vozilo mogu da parkiraju, da svog bolesnika u bolnicu smeste i da ga posete.
Zamolio bih vas, konkretan primer u Pančevu. Već sam za sutrašnju sednicu Skupštine grada Pančeva predložio dopunu dnevnog reda da se ukine naplata parkiranja ispred zdravstvenih institucija. Usaglasite sa lokalnom samoupravom, a vi ste za mene odlučujući i merodavni da naložite policijskim stanicama i da ne slušaju lokalnu samoupravu, kad je u pitanju zdravlje ljudi.
U tom pravcu, ima jedan pozitivan primer koji ne možemo da zaobiđemo. Vlada je donela jednu uredbu nakaradnu, štetnu po građane, povećala je velike cene za odnošenje nepropisno parkiranih vozila, duplirala ih, ali vidite, našao se čovek jedan, gradonačelnik, koji je rekao... evo ovo vreme mi nemojte računati, molim vas... našao se čovek koji je rekao, neću da poštujem uredbu vlade, Đilas je rekao 50% skidamo cene. Molim vas, sve što je delotvorno za građane u svakom slučaju procenio je i on se suprotstavio odluci odnosno uredbi Vlade.
Ministar je izneo statističke podatke, pa mi je žao ovde, jer je izneo neke podatke delimične. Ti podaci koje je on izneo, izneo je delimično, ali je ipak ostalo nedorečeno kad je u pitanju saobraćajna policija. To je samo deo poslova koje obavlja saobraćajna policija.
Nema ni reči o tome da saobraćajna policija obavlja i druge brojne poslove, pre svega otkriva i rasvetljava krivična dela na terenu, hvata izvršioce krivičnih dela, hvata lica po poternicama, učestvuje u brojnim otkrivanjima nedozvoljene trgovine droge i oružja, a to su, gospodo iz Ministarstva, ogromni poslovi koji se na terenu dešavaju, ali se nigde ne evidentiraju i vi to ne prikazujete u svojim izveštajima, odnosno danas je ministar morao i to da prikaže da se vidi da i saobraćajna policija ne statira i ne samo da figurira na ulici.
Stanje na putevima; investitori i izvođači koriste za poslednjih deset godina manevarski prostor da se u investicijama puteva odvija velika pljačka, veliki kriminal i korupcija.
Podsetiću vas, a za to imam hiljade svedoka, a vi kao dokaz možete da uzmete podatke iz Direkcije za izgradnju puteva Republike Srbije, da je od 1999. godine do današnjeg dana Pančevački put od Krnjače, tj. mosta na Dunavu, do Pančeva sedam puta prekopavan i presvlačen i rekonstruisan. Koji su to bili izvođači radova? Ko ih je kontrolisao? Ko je bio nadzorni organ? Koliko to košta jednom, drugi put, treći put, do sedmog puta?
Gospodo, verujem da ste putovali od Beograda prema Novom Sadu, između Inđije i Banstola, 1936. godine je pravljen taj deo puta. Videćete da je danas taj betonski deo puta još uvek u upotrebi, a nama pojedini kriminalci kojima je povereno da rekonstruišu i izvode radove, put po projektu predviđen da bude osam metara skrate na šest metara. Dva metra nema.
Gde su pare od ona dva metra na, recimo, 15-20 kilometara? Koliki je tampon? Od čega je tampon? Koja vrsta i kvalitet materijala je upotrebljen za asfaltiranje i za presvlačenje?
Idite sada prema Pančevu, imaćete prilike da vidite pet slojeva različitih boja. O čemu se radi? Zato bi morala policija da uzme stvar u svoje ruke, da izvrši reviziju. Ko je to dozvolio da se sedam puta prekopava put i presvlači, izgrađuje za poslednjih sedam godina unazad od Pančeva do Beograda.
Došao je gospodin ministar, meni je drago.
Samo da podsetim, gospodine ministre, vi ste u vašem obraćanju u Skupštini delimično izneli poslove koje obavlja saobraćajna policija, prisutne sam obavestio, ali veliki broj poslova policija obavlja, tj. otkriva, rasvetljava krivična dela i brojne prekršaje, nedozvoljenu trgovinu droga i oružja, hvata lica po poternicama itd.
Dakle, veliki broj poslova policija radi, ali da nije istaknuto u vašem izlaganju. Da ne bi bilo štete po saobraćajnu policiju, s obzirom da ima neka iskustva i da imam saznanja neposredno iz operative, molim vas, vrednujte to pripadnicima saobraćajne policije.
Gospodine ministre, u putnoj privredi je veliki kriminal. Tu mnogi žare i pale. Uzmite cenu jednog kilometra puta koji se gradi i koji je građen ranijih godina, videćete da se nešto platilo pet puta umesto jednom.
Kada su u pitanju regionalni putevi, prepušteno je lokalnoj samoupravi, ali bi i policija morala operativno da sarađuje i da preduzima odgovarajuće mere sa pravosudnim organima, i da se podnose krivične i prekršajne prijave tamo gde su određeni ljudi, rukovodioci i oni koji odgovaraju da putna privreda, odnosno putevi moraju biti rekonstruisani i popravljani, udarne rupe.
Za to građani plaćaju prilikom osiguranja i ostalih dažbina koje daju. Zato treba policija da i pored ostalih poslova i ovo ima u vidu i da potencira i da se na taj način konačno obračunate sa onim ljudima koji su neodgovorni.
Gospodine ministre, državo pomozi! Zašto nama policija ide gola i bosa? Zašto budžet Republike Srbije nije usmeren na poboljšanje materijalnog položaja pripadnika organa unutrašnjih poslova, od kojih svaki ministar i član Vlade traži da policija hapsi, juri, sprečava itd? Molim vas, pogledajte kada je poslednja uniforma primljena i oprema u pojedinim policijskim stanicama i policiji. Zašto idu ljudi iskrpljeni? To nije pre 50 godina bilo u policiji, onda je bila narodna milicija.
Gospodine ministre, mislim da vi imate informacije i da znate koliko se lica danas u Republici Srbiji prati, koje lice se prati i obezbeđuje i po kom pravnom osnovu, pod kojim stepenom se koje lice prati, obezbeđuje i po kom pravnom osnovu. Koliko učesnika u obezbeđenju tog lica učestvuje dnevno, nedeljno i mesečno, koja tehnika je upotrebljena za obezbeđenje pojedinih lica. Koliko to poreske obveznike naše građane košta?
Drugo, da li se može obelodaniti ijedan plan i stepen obezbeđenja bilo koga u ovoj državi? Da li je to tajna? Zašto bi bila tajna? Bio sam u republičkoj i u saveznoj Vladi, pa nikome nisam dao da me obezbeđuje. Taman posla da ministra obezbeđuje, koga su građani poslali. Hajde sad da mu damo četu policije. Jednog dana, gospodine ministre, zapamtite, možda bude shvaćeno kao šala, ali jednog dana tražiće vam i orkestar milicije da ga prati, ako budete dozvolili.
Ono što je tražila, gospodine ministre, SRS, molim vas, vi ste ozbiljan čovek i odgovoran, ali SRS nije zadovoljna s tim što vi SRS niste dostavili podatke koje je ona tražila vezano za određena obezbeđenja. Vi to uskraćujete SRS i poslanicima SRS. Prema tome, to ne bi trebalo da bude tajna ni za koga, jer mi imamo na to pravo bilo ko da je u pitanju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, član 107. Poslovnika Narodne skupštine – poslanik je obavezan da govori o tački dnevnog reda.)
Znate šta, ovo je bezbednost. Imam čast što je danas bezbednost i jedino ministarstvo koje je u kompletnom sastavu došlo pred Skupštinu i to treba imati u vidu uvek.

Narodni poslaniče, tema našeg rada su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja. Dva minuta od 15 ste posvetili temi dnevnog reda. Molim vas da ne kršite Poslovnik dalje, s punim razumevanjem za argumentaciju, ali činjenica da su trenutno u sali  ministar unutrašnjih poslova i njegovi saradnici ne daje vam za pravo da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da pod bezbednošću saobraćaja smatrate i lokalnu samoupravu, i obezbeđenja lica i sve što se tiče policije. Molim vas, član 107.)

Gospođo predsedniče, sve je to u funkciji bezbednosti, od lokala do vas kao predsednika Skupštine u ovom trenutku. Sve se tiče svakog čoveka pojedinačno.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, kada na dnevnom redu budu izmene i dopune Zakona o policiji, onda ćete imati širu temu za razmatranje bezbednosti. Sada je tema našeg rada izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja. Upozoravam vas jer me stvarno prisiljavate da vam izričem mere na koje sam obavezna ako narodni poslanik krši član 107.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: U okviru poštovanja člana 107. da govorite o temi dnevnog reda.)
Svakako. Šta je trebalo rekao sam, a imam još da dodam da je u pogledu zakonske regulative kada je u pitanju bezbednost saobraćaja. Nedostatak u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Koji je to nedostatak? Imate krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Ugrožavanje javnog saobraćaja je normirano i predviđeno u članu 289, a kada je u pitanju ova materija samo dva člana je regulišu u Krivičnom zakoniku, a to je jedna ozbiljna materija – bezbednost saobraćaja.
Da bi se postigla adekvatna, gospođo predsedniče, bezbednost saobraćaja, pa nemojte mi zameriti kad kažem da ovi ljudi koji rade na poslovima bezbednosti saobraćaja da danju i noću rade i da treba da imaju plate i uniforme, i da ako im obezbedimo plate i uniforme i opremu neće biti korupcije. Hvala vam.

Šesnaest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, evo posle nešto više od šest meseci od početka primene Zakona o bezbednosti saobraćaja imamo mogućnost da raspravljamo o izmenama i dopunama ovog zakona.
Kako vi sami kažete u razlozima za donošenje, odnosno za Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o bezbednosti saobraćaja, da je praksa pokazala da su ovakve izmene i dopune neophodne, i to zbog doslednog ili doslednijeg poštovanja propisa, to pod jedan, pod dva zbog veće bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, i pod tri, zbog usaglašavanja sa relevantnim međunarodnim dokumentima, koji su u međuvremenu, je l' tako, doneti.
Veća bezbednost učesnika je u direktnoj zavisnosti od doslednog poštovanja propisa i to zaista niko ne spori. S druge strane, gospodine ministre, ne želim zaista ni u jednom momentu da posumnjam u dobre namere vašeg ministarstva, u dobre namere svih ljudi koji danas tu sede pored vas i ostalih koji su učestvovali u izradi ovog, kako osnovnog zakona, tako i ovog predloga o izmenama i dopunama ovog zakona.
Dakle, da nam na putevima bude bolja bezbednost, da svi učesnici u saobraćaju budu bolje zaštićeni na putevima i da bude što manje saobraćajnih udesa i onih zaista jezivih slika koje svakodnevno imamo priliku da vidimo, kako u štampanim, tako i u elektronskim medijima.
To je ono što zaista svaki normalan čovek u današnjem momentu želi i to je ono što hoću da kažem da u ovom momentu zaista nije pitanje oko koga bi trebalo da se spori neko, bio on pozicija ili opozicija.
Međutim, kako u osnovnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, tako i u ovim izmenama i dopunama koje ste danas predložili i koje su tema današnjeg dnevnog reda, ima nekih stvari koje zaista nisu realne, nekih stvari koje nisu primerene našoj svakodnevici, koje nisu primerene našoj praksi, nekih stvari koje nisu primerene današnjem životu.
Zaista, gospodine, ministre, da na ovako ozbiljnu temu ipak upotrebim i jednu šaljivu rečenicu koja kaže, pretpostavljam da svi vi iz ministarstva, kao i vi gospodine ministre, znate za onu izreku koja kaže – svi koji nešto znaju neka se odmah jave u policiju.
Siguran sam da su svi vaši saradnici i vi, koji ste učestvovali u izradi ovog zakona, zaista upotrebili dosta vremena, dosta pažnje i verovatno i dosta stručnosti u izradi ovog zakona, kako osnovnog, tako i ovih izmena i dopuna. Međutim, postoji utisak da u nekim segmentima ovih izmena i dopuna, pošto sada govorimo o njima, postoji određena kolizija sa realnošću.
Evo, da upotrebim jedan primer oko koga ću se malo duže zadržati. Članom 330. u stavu 1. bilo je predviđeno da se za slučajeve koji su ispod toga taksativno nabrojani može izreći kazna zatvora od 15 dana i 14 kaznenih poena. Međutim, sada se predviđa da se kao alternativna nova kazna predvidi novčani iznos kazne od 100 hiljada do 120 hiljada dinara.
Voleo bih, gospodine ministre, da nam objasnite jednu stvar – pod jedan, da li se došlo do zaključka da sa pozicija bezbednosti u saobraćaju, bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, ove mere nisu adekvatne. Govori o ove dve mere – o kazni zatvora i o alternativnoj kazni, odnosno kumulativnoj kazni od 14 kaznenih poena? Da li te dve mere zajedničke nisu adekvatne u odnosu na ove prekršaje koji se čine i koji su taksativno nabrojani.
Dalje, da li će novopropisana novčana kazna od 100 hiljada do 120 hiljada dinara u većoj meri uticati na psihu ili na psihologiju učesnika u saobraćaju da se uzdrže od eventualno budućeg vršenja takve vrste prekršaja? Da li će učesnici u saobraćaju primenom ove mere od 100 hiljada do 120 hiljada jednostavno shvatiti da oni više ne treba da vrše takve prekršaje.
Ili se radi možda o jednoj trećoj situaciji koja, čini mi se, ponajviše žiga ovu Vladu, a to je nedovoljno punjenje budžeta, ili su možda kumulativno ispunjena sva tri ova uslova u jedan zajednički, da kažem, četvrti uslov, sva tri: neadekvatnost propisa ili propisanih mera, jače psihološko dejstvo na učesnike u saobraćaju i bolje punjenje budžeta? Voleo bih da čujem odgovor na pitanje – šta je od ove tri stvari ovde zaista adekvatno?
Gospodine ministre, prešao sam stotine hiljada kilometara kao aktivni učesnik u saobraćaju, kao vozač. Siguran sam da i vi dosta putujete, bilo kao vozač ili suvozač, možda u poslednje vreme više kao suvozač, ali pretpostavljam da ste dosta učestvovali u saobraćaju i kao vozač, meni je dobro poznata bezbednost na našim putevima.
Svakodnevno imam prilike da se uverim u mnoge stvari koje predstavljaju kršenje propisa iz oblasti saobraćaja i potpuno mi je jasna druga situacija, da je vrlo teško napraviti srazmeru između jednog opšteg zakona za boljom bezbednošću i materijalno-finansijske situacije u kojoj se naši građani nalaze.
Međutim, u ovom osnovnom zakonu, a posebno u ovim izmenama i dopunama ovog zakona, mislim da postoji jedna potpuna disproporcija između ove dve stvari – između zahteva za boljom bezbednošću i materijalno-finansijske situacije naših ljudi.
Gospodine ministre, mislim da biste i vi kao potpredsednik Vlade trebalo malo da sugerišete pojedinim našim ministrima i uopšte pojedinim ljudima iz Vlade da malo ateriraju, da se malo spuste na zemlju, da se malo spuste među običan svet, da se spuste među obične ljude, da vide koliko se tamo teško živi, da vide šta znači kada neko danas nema da da svom detetu ni za osnovne potrebe, da mu pruži minimum egzistencijalnih uslova itd.
U Vladi postoji jako izražena želja za uspostavljanjem nekih zapadnih standarda, svuda i na svakom mestu. Pitam vas, gospodine ministre, je li ista kazna, je li adekvatna kazna onom tamo ko ima dve i po, tri hiljade evra platu i biće kažnjen hiljadu evra i onome ko ima 20 hiljada dinara platu i biće kažnjen 120 hiljada dinara, kome treba šest plata da bi izmirio neku kaznu?
Drugo, jeste li razmišljali o drugoj situaciji – ko će moći sebi da priušti tu privilegiju da plati kaznu od 100 hiljada do 120 hiljada dinara u odnosu na sve učesnike u saobraćaju, na sve vozače?
Biće to vrlo jedan mali broj u odnosu na ukupan broj vozača, jedan vrlo mali broj, da kažem, tatinih sinova koji će moći zamene kaznu zatvora za novčanu kaznu od 100.000 ili 120.000 dinara. Dakle, moći će da otkupe kaznu zatvora.
A ostali­? Šta je sa ostalima, šta je sa njima? Oni će i dalje da pune naše, kako vi kažete, koji će biti verovatno prebukirani, zatvore. Mi jesmo za strogo poštovanje zakona. Normalno, mi jesmo za primenu strogih kazni, pogotovu za ove i ovakve teške prekršaje kao što su npr, eto svakodnevno se to viđa, bahata vožnja, nasilnička vožnja, prelazak preko dve pune linije i pri tom kada se pretiče kolona vozila itd, i sve ono što ste vi pobrojali u ovom članu 330, zaista i mi iz SRS normalno je da smo za vrlo stroge kazne u ovakvim situacijama.
Međutim, smatramo da ove kazne treba da budu primerene našoj realnoj situaciji. Tako će u stvari više učesnika moći da "okaje'' svoje grehe za takvu vrstu prekršaja koje je uradio, tako će verovatno takva vrsta kazne adekvatnije da utiče na psihu ili psihologiju tog učesnika u saobraćaju da više ne čini takva dela, a na kraju tako će i pretpostavljam i država biti zadovoljnija sa aspekta punjenja budžeta, jer normalno da je i to stavka o kojoj u ovoj situaciji treba razmišljati.
Hteo bih još nešto da kažem u vezi ovoga, a to je da postoji mnogo ljudi koji su bahati na našim drumovima. Kažem da se svakodnevno susrećem s takvom vrstom vozača. Međutim, pored bahatosti u vožnji, postoje ljudi koji su bahati i u običnom životu, i pretpostavljam da i oni ljudi koji su bahati u vožnji sigurno su bahati i u običnom životu, bahati u svom radu itd.
Postoje ljudi koji su toliko bahati da npr. mogu da okvalifikuju nekog čoveka svakojakim i pogrdnim imenima kao što je monstrum itd, bez dokaza, bez njegove mogućnosti da da odgovor. Znate, ipak ovakvi ljudi, kao što su oni bahati koji prelaze one dve pune linije i pretiču kolonu vozila, tako su i ovi bahati i oni liče na neku ustajalu baru, ali verujte kao što je i ta bara voda, jer nažalost izgleda da ni voda ne može bez izroda, tako se i oni kvalifikuju kao ljudi, spadaju u kategoriju ljudi. Iskreno se nadam da će država zaista imati puno snage i puno energije i moći da se suprotstavi bahatima i ovim prvima i ovim drugima.

Iskorišćeno je 13 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima bave se samo pitanjem statusa profesionalnih vozača, odnosno preciznijeg određivanja vremena upravljanja vozilom, kao i trajanje odmora tih vozača.
Ovim zakonom se predviđa mogućnost plaćanja velike kazne za nasilničku vožnju, za koju je bila predviđena i kazna zatvora. Menjaju se i članovi zakona koji se odnose na postupke sa nepropisno parkiranim vozilima od strane službenih lica i ovlašćenih službi.
Činjenica je da je veliki broj izmena u ovom zakonu uzrokovan promenama evropskih propisa i direktiva i na osnovu toga uvek ćemo izgleda morati da menjamo ne samo ovaj zakon, nego i sve ostale, mada koja je svrha svega toga ako znamo da od EU, po izjavama njenih zvaničnika, nema ništa do 2018, a verovatno i nikada, odnosno kasnije.
Ministar je u svom uvodnom izlaganju izneo brojke koje govore o efektima novog zakona koji se primenjuje od decembra 2009. godine. Dobro je to kada se smanji broj nesreća, broj poginulih i povređenih, kao i materijalna šteta koja nastaje posle saobraćajnih nezgoda. Moje kolege poslanici iz SRS su dosta govorile o ovom zakonu, odnosno izmenama i dopunama, tako da ću nešto reći o nečemu što i te kako narušava bezbednost u saobraćaju, a tiče se teretnih vozila i njihovog učešća u saobraćaju.
Kada je reč o drumskom saobraćaju, skrenuo bih pažnju gospodinu ministru unutrašnjih poslova na jedan problem za koji verovatno nije ni čuo, jer sam siguran da tako grubo kršenje upravo ovog zakona, a možda i narušavanje suvereniteta Republike Srbije, nikada ne bi dozvolio.
Najgore je to što smo i prošle godine, a evo i sada, govorili o efektima tog zakona, o drakonskim kaznama, o zatvoru za bahate vozače, o tome da će, recimo, neko ko razgovara mobilnim u toku vožnje biti žestoko sankcionisan ili pešaci koji to rade na pešačkom prelazu itd. I ja kažem da treba tako da se radi, da ne nabrajam sada.
Gospodine ministre, vi ste veoma hrabro ušli u obračun sa kriminalom, suprotstavili ste se onima koji su godišnje okretali milijardu evra stečenih kriminalom i zato smatram da ćete ovo što ću vam sada izneti uzeti u obzir i da ćete preduzeti sve neophodne mere da se jedna bruka i blamaža i Republike Srbije i drumskih prevoznika u Srbiji prekine. O ovome sam jednom govorio u kraćim crtama ovde u Narodnoj skupštini, ali očigledno to nije došlo do vas, a to se dešava i dalje.
Sećate se, gospodine ministre, a i vi, građani Srbije koji ovo slušate, kako je šiptarska nelegalna vlast Hašima Tačija na KiM na tzv. administrativnim prelazima maltretirala naše prevoznike, skidala tablice, zaustavljala autobuse, izbacivala iz tih vozila žene sa bebama, starce, bolesne, decu koja su preplašena plakala, terala ih da pešice prelaze punkt pored bornih kola snaga KFOR-a, na drugoj strani su se ukrcavala u druga prevozna sredstva, pošto Tačijevi Šiptari ne dozvoljavaju da naši prevoznici obavljaju svoje delatnosti na tom delu Republike Srbije.
Takođe, sećate se divljačkog uništavanja predajnika mobilne telefonije, usled čega je na desetine hiljada Srba u tzv. enklavama bilo odsečeno od sveta, a samim tim su bili i životno ugroženi, jer su tako bili sprečeni da komuniciraju i sa bolnicama, sa državnim institucijama Republike Srbije, međusobno i porodično. Verovatno se sećate onih ružnih slika posečenih kablova, razbijene tehnike, a to je, u stvari, slika i prilika zlikovačke šiptarske vlasti na KiM.
Sada da se vratimo drumskom saobraćaju. Gospodine ministre, svakako znate za koje namene služe probne tablice. Ovde imam pravilnik MUP i citiraću vam član 34, poglavlje četiri, koje govori o registarskim tablicama, pa se u članu 34. kaže: "Za novoproizvedena, prepravljena i opravljena vozila kojima se u saobraćaju na javnim putevima vrši probna vožnja radi ispitivanja ili prikazivanja svojstva tih vozila, za vozila koja se kreću od mesta gde su proizvedena do mesta dorade, prepravke i prodaje, za vozila koja se voze na tehnički pregled, na sajam ili carinjenje, kao i za vozila koja se kreću od mesta u kome su preuzeta do mesta u kome će biti registrovana, izdaju se probne tablice koje služe za privremeno označavanje tih vozila u saobraćaju na putevima". Onda su dati crteži kako trebaju da izgledaju te tablice.
Dakle, čuli smo kada se mogu koristiti probne tablice. Gospodine ministre, ovde imam tri fotografije koje ću vam kasnije dostaviti. U pitanju su vozila sa KiM čiji su vlasnici Šiptari, koji u Prokuplju dobijaju probne tablice da bi mogli da obavljaju privrednu delatnost.
Što je najgore, na jednom kamionu koji je slučajno fotografisan, nisam ni znao mada sam se kasnije raspitao kod kolega, verovali ili ne, na albanskom je pisala predizborna parola Hašima Tačija i Beriše Oksalija iz Albanije, u prevodu, bukvalno se kaže – držim obećanje.
Takvo vozilo je sa probnim tablicama, što je apsolutno protivno zakonu i ovom pravilniku, krstarilo drumovima Srbije. Možete li zamisliti, gospodine ministre, da se sa probnim tablicama na teretnom vozilu, odnosno kamionu, može obavljati teretni saobraćaj i privredna delatnost unazad, nažalost, nekoliko godina, da se gaze naši drumovi i da se uništavaju, da se ugrožava bezbednost ne samo učesnika u saobraćaju, već i ostalih građana Republike Srbije?
Gospodine ministre, Šiptari sa Kosova i Metohije, kršeći sve moguće zakone i pravilnike, citirao sam maločas, ovde u Srbiji dobijaju probne tablice kada uđu sa Kosova i Metohije da obavljaju tu privrednu delatnost i tako učestvuju u saobraćaju.
Takva bruka i takvo kršenje zakona meni je kao građaninu Srbije i kao narodnom poslaniku, kao i svim ostalim građanima koji znaju šta se dešava – to mi je apsolutno neprihvatljivo. Za ovako nešto svakom drugom građaninu Srbije sledovala bi drakonska kazna, privredni prestup, zatvor, zabrana upravljanja, zaplena vozila, a za Šiptara koji je došao kamionom iz Podujeva ili Prištine, to je nagrada, ali istovremeno je to iživljavanje nad građanima Srbije koji rade kao prevoznici.
Već duži niz godina pomenuti prevoznici prelazeći administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom u prvom gradu na teritoriji centralne Srbije, a to se obično dešava u Prokuplju, uzimaju probne tablice i sa takvim tablicama, a to je u stvari jedan zalepljeni karton, krstare srpskim drumovima.
Konkretno, najviše ih dolazi u popovačku fabriku cementa, gde prioritetno utovaruju robu, dok naši prevoznici mogu samo da gledaju sa strane šta se dešava. Zatim se vraćaju na Kosovo i Metohiju, na granici bacaju probne tablice koje su namenski vremenski ograničene i stavljaju neke svoje i nastavljaju put dalje. To se danima, mesecima i godinama dešava.
Sada pitam, a voleo bih da dobijem i neki odgovor – sa kojim putnim ispravama putuju ti vozači? S kojim ličnim kartama? S kojim vozačkim i saobraćajnim dozvolama? Čiji su memorandumi na tim dozvolama i putnim ispravama i čiji pečati?
Takođe, zanima me na koji način takvi prevoznici nadoknađuju korišćenje srpskih puteva, s obzirom da se registruju na teritoriji Kosova i Metohije i da novac ide nelegalnim šiptarskim institucijama? U Srbiji mogu da nanesu štetu građanima, njihovoj imovini, mogu da ugroze nečiji život i da jednostavno sa tim kartonskim tablicama nestanu. Da ne govorim o svakodnevnom rabljenju kolovoza sa vozilima koja su sa teretom teška i više od 50 tona.
Pitanje je sada kako će se ovim zakonom tretirati Šiptari sa Kosova i Metohije koji prevoze robu sa Kosova i Metohije preko Srbije za EU ili neku drugu zemlju? Na osnovu čijih zakona će oni završavati sve pravne poslove u vezi međunarodnog transporta?
Naša država treba da sačuva svoj integritet i ugled i da takvim licima ne dozvoli tranzit kroz Srbiju. Za Srbiju je sve legalno što nosi pečat državnih organa Srbije ili UNMIK organa odnosno UN ukoliko dolazi sa teritorije Kosova i Metohije. U suprotnom, narušava se suverenitet Republike Srbije.
Zanimljiv slučaj se dogodio pre nekoliko meseci, upravo u vezi tih Šiptara koji sa probnim tablicama iz Prokuplja krstare našim drumovima. Dobro znate da je veliki broj prognanih lica Srba izbegao sa Kosova i Metohije. Mnogi od njih su prinuđeni da rade sve i svašta ovde u Srbiji, ne bi li nekako preživeli. Tako su neki radili povremeno kao vozači kod preduzetnika koji se bave prevozom robe. Jedan od njih je među Šiptarima koji su došli u srce Srbije sa probnim kartonskim tablicama prepoznao okorelog pripadnika OVK. Međutim, posle suočenja, taj se brže-bolje izgubio. Tablice od kartona su uklonjene sa vozila koje je odvezeno odmah sa parkinga.
Ovo vam je najbolji primer zbog čega kažem da je ugrožena i bezbednost građana uopšte, a ne samo učesnika u saobraćaju. A kakva je bezbednosna procena kada je Kosovo i Metohija u pitanju i mogući teroristički napadi, mislim da je vama kao ministru dobro poznato.
Nažalost, Srbin koji je prepoznao pripadnika terorističke OVK, otišao je dalje svojim vozilom i svojim poslom, ne znajući koga da prijavi, pod kojim registarskim brojem i kojim imenom. Jer, danas, logično gledano, i braća Mazreku, koji su bili osuđeni, nažalost, pušteni posle 5. oktobra, za silovanje 12-godišnje srpske devojčice koju su potom živu spalili u krečani kod Klečke, mogu ući u Srbiju pod lažnim imenom, kao auto-prevoznici, a koje će im njihov ratni komandant i zločinac Hašim Tači svakako dati.
Gospodine ministre, to je ta naša velika bruka koju vi morate da zaustavite i presečete. Može neko od vaših službenika sa područja Prokuplja da kaže da je to zbog Srba koji ulaze sa Kosova i Metohije. Međutim, ipak to nije istina. Srbi koriste ovde naše tablice, a Šiptari sa Kosova i Metohije, ako priznaju državu Srbiju i ako žele da se bave transportom na teritoriji Republike Srbije, neka prijave mesto boravka u Prokuplju, u Vranju, u Raškoj, u Kruševcu, bilo gde pa neka tu registruju svoja vozila i neka se bave prevozom. Kada pređu administrativnu granicu, tamo neka rade šta god žele.
Takođe me interesuje da li policija vrši pretrese tih vozila koja svakodnevno ulaze u Srbiju, gde dobijaju probne tablice za obavljanje transporta robe, što je, ponavljam, apsolutno nemoguće ako se držimo zakona i pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila?
Gospodine ministre, pitam vas – šta bi se desilo da kojim slučajem, ne daj bože, takav nelegalni učesnik u saobraćaju pregazi ili ubije dete na biciklu, recimo, u Paraćinu, kroz koji prolazi na putu do popovačke cementare? U toj situaciji država Srbija treba da sedne na optuženičku klupu umesto tog Šiptara jer mu je omogućila da na takav, neregularan način, dođe do tablica i da svojim vozilom dođe do Paraćina.
Još gore ako taj vinovnik nesreće pobegne sa mesta nesreće ili uništi te kartonske probne tablice, ili stavi druge, možda ih nije ni stavio u momentu nesreće i tako neko neće moći ni da pribeleži broj. Kako će sutra sudija da povede postupak i da konstatuje da je vozač teretnog vozila natovaren robom sa probnim tablicama počinio to i to krivično delo ugrožavanja učesnika u saobraćaju, a toga u zakonu nema, a država Srbima je to dala i omogućila?
Očekujem od vas, gospodine ministre, da već sutra preduzmete odgovarajuće mere da se ova bruka i sramota države Srbije zaustavi. Jer, šta onda sprečava bilo koga u Srbiji da uzme probne tablice kada kreće negde na put? Jer, što bi, recimo, prevoznici uopšte morali da registruju svoje kamione kada mogu da uzmu od Šiptara taj isti recept?
Nadam se da ste shvatili ogorčenost moju, ali i oko 500 prevoznika iz Pomoravlja, koji svakodnevno gledaju tu bruku države Srbije i koji traže od vas da to zaustavite, s obzirom da ste se do sada pokazali kao ministar koji se hvata u koštac i sa mnogo većim i opasnijim problemima nego što je ovaj.

Iskorišćeno je 15 minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Dušan Marić ima reč.

Dame i gospodo, usvajanje Zakona o bezbednosti saobraćaja i izmene tog zakona o kojima danas raspravljamo svakako će doprineti dodatno povećanju bezbednosti saobraćaja i smanjivanju nesreća na srpskim putevima, pa će ovaj trend o kojem je govorio ministar, gospodin Dačić, pozitivan trend svakako biti nastavljen i to je dobro i zbog toga se ovakvi zakoni usvajaju.
Međutim, da bi ove pooštrene kaznene mere, od kojih su neke previsoke, kao ona o obavezi da u po bela dana bude upaljeno svjetlo, da bi te mjere dale dugoročne rezultate, neophodno je ispuniti određene preduslove. Pomenuću samo dva.
Jedan je poboljšanje položaja saobraćajne policije i policije uopšte. Tu pre svega mislim na materijalni položaj i na uslove u kojima oni rade. S obzirom na posao koji rade, koji je pun rizika i zameranja, mislim da policajci u Srbiji rade za plate koje se mogu nazvati mizerne, a saobraćajna policija radi sa opremom koja je zastarela i koja ne može odgovoriti zakonskim rešenjima.
Slabo plaćeni policajac, sa platom od 30.000 dinara, sa iskrzanom uniformom, o tome je govorio kolega Petar Jojić, ne može biti motivisan da valjano obavlja ovaj rizični posao. Taj posao bukvalno nosi obavezu svakodnevnog suočavanja sa kriminalcima i ljudima koji na ovaj ili onaj način čine saobraćajne i druge prekršaje.
Policajac koji ima platu 30.000 dinara, koji nema adekvatne uslove za rad, ne može biti motivisan da ne oprašta saobraćajne prekršaje, bez obzira da li će biti velikodušan zato što uzima mito ili bez mita.
Poboljšanje materijalnog položaja policije je urgentan posao, kao što je urgentan posao da se saobraćajna policija snabde sa odgovarajućom, modernom opremom. Navešću konkretno primer saobraćajne policije u Velikoj Plani koja, pored svih tekućih poslova, ima obavezu da kontroliše autoput u dužini od 50 km i na tom delu se nalazi deonica na kojoj se često dešavaju teške saobraćajne nesreće. Ta stanica policije nema dovoljne ljudske resurse da obavi taj posao na valjan način. Ljudi tamo ginu od posla, a dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da nemaju dodatnu opremu.
Bolje je da se saobraćajna nesreća ne dogodi. Zbog toga se ovi zakoni usvajaju. Međutim, kada se dogodi, onda je izuzetno važno da policija pravovremeno interveniše, da na valjan način izvrši uviđaj, da sačini zapisnik, da utvrdi sve činjenice.
Drugi preduslov da bi se bezbjednost saobraćaja podigla na željeni nivo jeste da se putevi u Srbiji dovedu u podnošljivo stanje.
Građani Srbije već deset godina, bez obzira da li se na vlasti nalazi DS, DSS, NS, G17, SPS slušaju bajke o brzim putevima, brzim prugama, o Koridoru 10. Međutim, činjenica je da se većina puteva u Srbiji nalazi u izuzetno lošem stanju, prekriveni rupama i zakrpama.
Mi ovde u Skupštini često slušamo nadgovornjavanja dvojice ministara, jednog bivšeg i jednog sadašnjeg. Ovaj prvi tvrdi kako je on asfaltirao više od 400 km puteva, kako on kaže, evropskih puteva, ovaj sadašnji ministar kaže da to nije tačno da je to asfaltirao on, da će on asfaltirati još više, to često naliči na ono dečije nadlagivanje. Međutim, činjenica da mnogi od tih puteva postoje jedino u zapisnicima sa sednica ovog parlamenta.
Od konkretnih zakonskih rešenja osvrnuću se samo na dva. Prvo je rešenje po kojem sudija za prekršaje ima mogućnost da vozaču koji je zaradio zatvorsku kaznu od 15 dana ili 30 dana tu kaznu oprosti i da mu pruži mogućnost da on tu kaznu otkupi novcem. U pitanju je iznos od, čini mi se, 100 hiljada do 150 hiljada dinara, zavisno od procene sudije za prekršaje.
Mislim da će ovo rešenje, koje je verovatno doneto sa dobrom namerom, imati lošu posledicu zato što će dovesti do raslojavanja vozača, raslojavanja građana na osnovu njihovog socijalnog statusa. Imaćemo bogate vozače i siromašne vozače.
Devedeset, devedeset pet odsto građana Srbije nema novca da plati ovu kaznu. Oni će biti prinuđeni da idu u zatvor, a onih preostalih pet odsto će platiti kaznu, međutim to oni neće osetiti zato što imaju novca i to neće po njih imati nikakav vaspitni efekat. Budžet će nešto biti povećan, međutim neće biti ostvarena osnovna svrha zakona, a to je preventivno dejstvo.
Sledeće rešenje na koje želim da ukažem jeste ovo ograničenje brzine pored škola i kada škole ne rade. Znači, u noćnim časovima, preko vikenda i u vreme državnih praznika, u vreme zimskog i letnjeg raspusta, mislim da je u pitanju jedno rešenje koje nije logično, besmisleno je da pored jedne škole, koja se možda nalazi van naseljenog mesta, neko sredinom jula u dva sata iza ponoći mora da ograničava brzinu, da smanjuje brzinu.
Iskoristiću ovu priliku da još jednom ukažem na izuzetno loše stanje regionalnog puta između Velike Plane i Smederevske Palanke. Taj put ima dužinu od 11 km, a već 15 godina nalazi se u izuzetno lošem stanju, u takvom stanju koje objektivno predstavlja opasnost po bezbednost saobraćaja, pa očekujem od ministra Dačića da založi svoj autoritet da ovo pitanje, koje 15 godina čeka na stolu nekog ministarstva, konačno bude rešeno.
Godinama je ovaj put održavan krpljenjem udarnih rupa, međutim inspekcija Direkcije za puteve je u nekoliko zadnjih navrata utvrdila da na taj način nije moguće put držati u funkciji, da na taj način put ne može da bude upotrebljiv za saobraćaj, nego da je neophodna njegova temeljna rekonstrukcija i to na taj način da kompletan put, znači, u dužini od 11 km bude presvučen novim slojem asfalta.
Po zakonu o bezbednosti saobraćaja, kada vozač naiđe na udarnu rupu i tom prilikom ošteti automobil ima pravo da ostane na mestu udesa, na mestu zadesa, da pozove saobraćajnu policiju kako bi policija napravila zapisnik i na osnovu toga vozač mogao da naplati štetu koju je pretrpeo.
Kada bi to radili vozači na ovome putu između Velike Plane i Smederevske Palanke, a slično je stanje na većini ostalih puteva u Srbiji, saobraćaj bi bio paralisan zato što je skoro neizvodljivo ovaj put preći dozvoljenom brzinom od 50 do 60 kilometara na sat, a ne napraviti štetu na autu.
Inače, u pitanju je vrlo frekventan put između dve opštine koje imaju više od 100 hiljada stanovnika. Ljudi iz Velike Plane svakodnevno u velikom broju idu u Smederevsku Palanku, u tamošnju bolnicu, nekoliko stotina ljudi, radnika i školske dece, svakodnevno putuje iz jedne u drugu opštinu.
Ovaj put se nastavlja prema Mladenovcu i Beogradu, odnosno prema Aranđelovcu i Topoli, a s druge strane kod Velike Plane uključuje se na Koridor 10 i autoput i vozači teških kamiona iz Smederevske Palanke, iz susednih opština iz srednje Srbije ovaj put koriste kao najbržu i najbližu vezu sa autoputem i Koridorom 10.
Ministar Dačić je ovde istakao podatak da se najveći saobraćajnih nesreća događa u naseljenim mestima. Ovo je vrlo bitno za temu o kojoj govorim iz razloga što ovaj put u dužini od pet kilometara prolazi kroz gusto naseljene delove Stare Plane i naselja Bresje. Tu živi oko 4.000 ljudi. Put je izuzetno uzak. Kuće bukvalno izlaze na ulice. Čak i u situaciji da je put rekonstruisan, da se nalazi u dobrom stanju, on objektivno predstavlja veliku opasnost po stanovnike okolnih kuća zato što je to jedina ulica koja prolazi kroz naselje.
Hoću da istaknem da je projekat rekonstrukcije gotov. Da je opština Velika Plana uradila sve ono što je bilo do nje. Uradili smo i kanalizacionu mrežu koja ide pored puta. Regionalno preduzeće za puteve je izdvojilo sve potrebne resurse, uključujući i novac.
Programom "Srbijaputa" je predviđena rekonstrukcija, međutim od toga posla još uvek nema ništa, pa apelujem na ministra Dačića da založi svoj autoritet i da pomogne u rešavanju ovog problema.
Smatram da stanje na putevima i bezbednost saobraćaja u bilo kom delu Srbije ne sme da zavisi od politike i političkih partija.
Na kraju ću da malo izađem iz ove teme.
Izvinjavam se, još koliko vremena je ostalo poslaničkoj grupi SRS?