Gospodine Arsiću, ako je iko povredio Poslovnik, to ste uradili vi, ja sigurno nisam. Ne vidim u kome delu, u prvom delu ste se prepoznali, ajde da vam verujem na reč, ali nisam prepoznao da je gospodin Martinović jednom uvredljivom rečju spomenuo niti stranku, niti poslaničku grupu, niti gospodina Nikolića.
Nadam se da ste zadovoljni ovim objašnjenjem, a vrlo sam ga pažljivo slušao. Ako niste, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o tome, ali vas molim da ubuduće pažljivije slušate ili da reklamirate Poslovnik kad stvarno meni nešto promakne, kao pomoć i to bih vrlo rado prihvatio. Hvala vam.
Sada reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Gospodine predsedavajući, bilo je ovde jako mnogo reči koje je trebalo da zamagle suštinu. Izgleda da se ponavlja ono da, kada hoćemo sami sebe da ubedimo u nešto, govorimo jako mnogo i bez ikakvih činjenica.
Ono što je mnogo jednostavno i što je krajnje jasno i sažme se samo u jednu izjavu koja je izašla u "Politici" 29. juna 2010. godine: "U vladajućoj koaliciji juče su bili veoma uzdržani u komentarisanju predloženih izmena zakona i njihovog povlačenja iz procedure. Jedan od retkih koji je hteo nešto da kaže bio je Meho Omerović, ZES – SDP (dakle, kolega gospođe Kolundžije, koji sedi pored nje), koji je ocenio da se, nažalost, pojedinci ponašaju tako da i zakone moramo da prilagođavamo njima i njihovim interesima, jer tobože od njih zavisi vladajuća koalicija. Mislim da će ovako loši potezi kad-tad da nam se obiju o glavu".
Dakle, ovo je sažeto sve ono što je gospođa Kolundžija vrlo opširno pričala. Ne kaže samo kolega Meho Omerović kome će ti potezi da se obiju o glavu, da li koaliciji ili Srbiji. Na kraju Srbiji, ako oni ostanu na vlasti.

Minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođa Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, sigurno se s razlogom prepoznaju oni kojima, kada bacimo pogled u prošlost, vidimo činjenice koje ne idu njima u prilog. To nisam kriva ni ja, niti su krive činjenice.
Ono što jeste uvek povod da se vraćam u prošlost, iako to zaista ne bih radila, jeste što neko za jedan civilizacijski iskorak koji pravimo, pokušavajući da zakonom i institucijama koje gradimo stvorimo branu korupciji, neko naziva vraćanjem u tursko vreme. Tada provocira i traži da se pokaže da oni iz poimanja turskog vremena neke stvari sebe vide drugačije no što zaista jesu.
Sećam se dobro da je, isto tako, besmislen bio Zakon o bezbednosti u saobraćaju, pa se ispostavilo da taj zakon donosi rezultate koji znače manje žrtava na našim putevima. Isto tako sećam da je bilo tvrdnji da je besmislen Zakon o oduzimanju imovine i da mi to samo zamazujemo oči i da nikada ničija imovina neće biti oduzeta, pa sada govorimo o stotinama miliona evra oduzete imovine stečene kriminalom.
Isto tako se sećam da, kada smo donosili Zakon o državnoj reviziji, da je to takođe bio zakon koji je besmislen, da je to takođe bio zakon kojim smo pokušali da zamaglimo oči, a onda posle toga su svi stali u odbranu državnog revizora i rekli – dobro je, treba ga podržati, treba da nastavi to što radi.
Sećam se, isto tako, da je besmislen bio i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i izbor poverenika za informacije, da su bili silni napadi kako je to partijska volja, truli kompromis, kako niko ništa tu neće da radi i neće uraditi, nego se mi samo dodvoravamo Evropi, pa mi radi Evrope nešto radimo, a zapravo nema volje da radimo.
Danas se ispostavlja da smo uradili dobar posao, da na temeljima tog posla možemo da gradimo zaista istinski demokratsku zemlju. Verujem da će sudbina ovog zakona i Agencije biti slična.
Danas govorite da je zakon besmislen, danas govorite da nemamo političku volju, a verujem da ćete za dve godine podržavati Agenciju, tvrdeći kako je ovaj zakon dobar i kako je omogućio da se Srbija bar malo institucionalno izbori sa korupcijom.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić i Milica Radović. Reč ima gospodin Palalić.

Poštovani predsedavajući, upravo ovaj član 11, o kome je danas bilo dosta rasprave, na neki način i prikazuje evoluciju opstrukcije primene ovog zakona u trenutku kada je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije počeo da se primenjuje od 1. januara ove godine.
Kada se pogledaju sve njegove norme i sve ove izmene koje su ovde sada sadržane, ne možemo da ne kažemo ono što se sluša ovih dana bez ikakve zle namere, a to je da to jeste korak unazad u odnosu na rešenja koja su bila u osnovnom tekstu zakona.
Mi možemo danas ovde naći hiljadu razloga da objasnimo zašto donosimo ove izmene, ali te izmene kada se pogledaju sa ipak preciznijim normama koje su bile u osnovnom tekstu jesu korak unazad. Voleo bih da čujem, a pošto sam pravnik čitam pažljivo tekst i znam da tumačim pravo, u kojoj meri ovaj zakon jeste bolje rešenje nego što je bilo rešenje osnovnog teksta i kakav će on konkretno veći efekat u borbi protiv korupcije imati u odnosu na rešenja koja su sad bila? Mi to obrazloženje nismo dobili. Gde je bolji efekat ovog zakona u borbi protiv korupcije u odnosu na rešenja koja smo sad imali?
Evo, sada ću da čitam stavove ovog člana. Bilo je ovako – pre prihvatanja druge javne funkcije, odnosno kandidovanja za drugu funkciju, funkcioner koji namerava da vrši više funkcija, dužan je da zatraži saglasnost Agencije, pre nego što je stupio na tu funkciju. Sada se predlaže rešenje – kada je već izabran, onda traži saglasnost Agencije da bi ostao na funkciji na koju je već izabran. Zaista, korak unazad.
Agencija treba da ceni po prvobitnom rešenju da li on može da dođe u situaciju da bude u sukobu interesa i da se stvore uslovi za korupciju, pa da mu kaže – ne, ne možeš da budeš uopšte izabran, a sada kada je stvoreno faktičko stanje, kada su mogući politički pritisci, Agencija može da se sukobljava sa tim funkcionerom i da mu kaže – sada će te taj organ koji te je izabrao razrešavati. Korak unazad.
Dalje, Agencija može da, u odnosu na rešenje koje nije postojalo u sadašnjem tekstu zakona, utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije. Toga nije bilo u osnovnom tekstu zakona.
Ono što jeste u stvari ključni problem u ovom članu 11, osnovni tekst zakona spominje način izbora funkcionera. Ovde se sada uvodi pojam funkcionera neposredno izabranog od građana i tu je u stvari suštinski problem.
Mi imamo spor sa velikim brojem funkcionera, koji su se našli posle 1. januara 2010. godine na pojedinim funkcijama, da tvrde da su na te funkcije izabrani neposredno od građana i da nije ni moralno, ni pošteno, niti je u duhu izborne volje građana da se sada povlače sa funkcija na koje su izabrani neposredno od građana.
Ustav govori o pojedinim kategorijama koje su neposredno izabrane od građana. To su predsednik Republike, narodni poslanici, odbornici, pokrajinski poslanici u pokrajinskim skupštinama. Onda kreće tumačenje mnogih tih funkcionera da su funkcije gradonačelnika, predsednika opština, pokrajinskih sekretara, predsednika opština u Vojvodini, funkcije na koje su izabrani neposredno od građana. To nije tačno.
Te funkcije na koje su oni izabrani kaže se – građani su znali koga biraju na izborima u maju. Nisu znali koje gradonačelnike biraju i nisu znali koje pokrajinske sekretare biraju. Te ljude su izabrale skupštine gradova, skupštine opština i Pokrajinska skupštine. Oni nisu neposredno izabrani od građana, oni su u sukobu interesa i oni ne potpadaju pod kategoriju neposredno izabranih građana.
Sada ovaj član omogućava da se ti ljudi tretiraju kao neposredno izabrani od građana i da mogu da vrše funkcije i dalje. Tu je problem o kome mi govorimo i to ćete videti vrlo brzo, da će se davati takva mišljenja, da su ljudi koji su gradonačelnici, koji su pokrajinski sekretari, da su oni izabrani od građana, neposredno izabrani od građana. Narod ih je birao u maju 2008. godine. Nije ih birao, birale su ih skupštine kao izvršne organe. Vi stvarate ovde uslove da ti ljudi ostanu na tim funkcijama i da se tretiraju kao neposredni građani.
Pitam sad ovde i predstavnika Ministarstva, ministarku Malović, koju uvažavam, da kaže koje su to funkcije neposredno izabrane od građana, mimo onih koje su određene Ustavu? Ovde se kaže da samo u Ustavu, evo čitam Zakon, funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana može bez saglasnosti Agencije da vrši druge javne funkcije na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. Koje su to još funkcije voleo bih da čujem. Da li je to gradonačelnik? Voleo bih da čujem da li je gradonačelnik? Da li je pokrajinski poslanik?
Ako nisu, onda se na te ljude primenjuju odredbe, onda niste morali menjati zakon. Ti ljudi su morali da prestanu da obavljaju svoju funkciju posle 1. aprila. Ovde je suština, i treba da pričamo iskreno, u sledećem – pojavio se spor između tih funkcionera, Ministarstva pravde i Vlade i Agencije za borbu protiv korupcije.
Nažalost, taj spor koji je pokrenut pred Ustavnim sudom rešava ovaj zakon. Ustavni sud je doneo rešenje kao privremenu meru kojom obustavlja izvršenje rešenja koje je pokrenula Agencija, a da se ta stvar ne bi unedogled odugovlačila i da bi se na neki način spasao obraz i Agenciji, i Ministarstvu, i svima, i Ustavnom sudu, da ne bi i dalje bio u sporu sa tim državnim institucijama, menja se zakon.
To je suštinska stvar. Spor koji je pokrenut između svih tih organa, nažalost, rešava se izmenom zakona. To je suštinska istina. Da bi ti ljudi i dalje ostali na tim funkcijama i da bi se kasnije tumačilo da su oni neposredno izabrani od građana i da se ne krši izborna volja.
A ti ljudi su stekli te funkcije gradonačelnika, predsednika opština, pokrajinskih ministara i sekretara, kako se već sad po statutu kaže, posle izbora u Narodnu skupštinu ili u Skupštinu AP Vojvodine kao neposredno izabrani od građana pokrajinski poslanici.
Ta druga funkcija koje je trebalo da se odreknu je ta druga funkcija za koju nisu izabrani neposredno, a to je funkcija gradonačelnika ili pokrajinskih sekretara, ili direktora javnog preduzeća u pojedinim gradovima, u Vojvodini u konkretnom slučaju, a u centralnoj Srbiji takvih situacija nemamo. Trebalo je te druge funkcije da se odreknu i sada imamo situaciju da oni neće da se odreknu te funkcije i traže aboliciju od strane zakona.
Evo videćete kako će Agencija da tumači šta znači neposredno izabran od građana. Tumačiće upravo ovako, vrlo široko i zato se daju ovlašćenja Agenciji da može da tumači primenu zakona u svakoj konkretnoj situaciji.
Nažalost, uvučene su sve institucije u ovaj spor da bi neki ljudi ostali na funkcijama. Uvučeno je Ministarstvo pravde, uvučena je Agencija za borbu protiv korupcije, uvučen je Ustavni sud, uvučena je sad i Narodna skupština. Četiri važne institucije u ovoj državi se bave nekim ljudima koji hoće da zadrže dve funkcije, a na koje nisu izabrani neposredno od građana i to treba da kažemo – ne, vi niste izabrani.
Da su ti ljudi izabrani kao direktno izabrani gradonačelnici, pa da se postavi pitanje legitimiteta i osporavanja izborne volje, narod ih je birao. Nije ih narod birao, birali su ih odbornici ili poslanici u Narodnoj skupštini ili poslanici u Pokrajinskoj skupštini.
Odakle njima tolika politička moć? Jedino što možemo da tumačimo je da je to politička moć koja se zasniva na podršci Vladi ili u krajnjoj liniji politička moć koja postoji unutar najveće vladajuće stranke, da bi se ovakav zakon izglasao.
Ovaj zakon u odnosu na prethodna rešenja, voleo bih da čujem u ozbiljnoj raspravi, a ne porukama i parolama da je ovo bolje rešenje, u čemu se sastoji kvalitet i pozitivni efekti u odnosu na rešenja koja su bila u osnovnom tekstu. Voleo bih da čujem i do uvažene ministarke Malović, voleo bih da čujem i od predstavnika vladajuće koalicije i da u jednoj otvorenoj debati vidimo u čemu je loš kvalitet rešenja koja su bila iz oktobra 2008. godine. Samo to.

Iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? Gospodin Munjić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kada smo malopre slušali priču o našoj socijalno odgovornoj Vladi, zaista onaj ko ne zna o čemu se radi ili onaj koji na svojoj koži ne oseća kako živi uz tu socijalnu odgovornu Vladu mogao bi zaista da pomisli da živi u jednoj jako uređenoj državi u kojoj, kako rekoše, državni funkcioneri žive i dele sudbinu svog naroda.
Mogu reći da se tako nešto može reći za neke druge države, za neke druge režime u kojima državni funkcioneri zaista žive, deluju i rade deleći sudbinu svog naroda, kao što je na primer jedna Švedska. Daleko smo mi od te Švedske i kilometražom, a još smo dalje načinom na koji ova Vlada vlada, na koji ova Vlada radi.
Što se tiče ovog amandmana koji sam podneo, on se odnosi na to da javna funkcija prestaje u slučaju iz člana 7. ovog člana prestaje danom prijema odluke o prestanku funkcije od strane funkcionera. Ovo je jedno čisto pravno pitanje, pitanje koje u stvari se odnosi na nastupanje pravnih posledica donošenja jedne takve odluke.
Radi se o situaciji kada Agencija donese odluku o tome da je izbor, imenovanje ili postavljenje funkcionera urađeno suprotno odredbama zakona i u takvom slučaju vi predviđate da organ koji je funkcionera izabrao, imenovao ili postavio imao obavezu da donese odluku o prestanku te funkcije.
Ako već funkcija ne prestaje po automatizmu, kao što bi trebalo da bude, postavlja se pitanje od kog momenta u stvari prestaje ova funkcija. Koji je to momenat koji se može uzeti kao stvarni momenat prestanka funkcije? Radi se o pravnim posledicama odluke o prestanku funkcije. Postavlja se pitanje da li ta funkcija prestaje ili može prestati donošenjem odluke od strane Agencije, donošenjem odluke od strane organa ili pak, kao što smo mi tražili, momentom prijema odluke od strane funkcionera.
Smatramo da je ovo treće rešenje najispravnije i upravo je ovim amandmanom tako i traženo. Jer, kako će neko znati ili kako će neko prestati sa svojom funkcijom faktički ako ne zna u kom momentu i kada je ta odluka doneta, a to će znati najbolje i jedino u onom momentu kada primi odluku o prestanku te funkcije. Dakle, taj i takav momenat, momenat prijema odluke od strane funkcionera, imao bi se smatrati momentu u kome prestaje jedna funkcija.
Hoće li tumačenje koje Vlada ima u pogledu momenta prestanka funkcije otvoriti mogućnost za različita tumačenja? Znate, gospođo ministre, ukoliko se neka odredba bilo kog zakonskog propisa donese na takav način da ona daje mogućnost da se tumači ovako ili onako, da se tumači na dva različita načina, to zaista nije dobro. Jer, u takvom slučaju neko može da nastavi sa vršenjem druge funkcije, nastavi zbog toga što nije faktički primio odluku o prestanku te svoje funkcije.
Vi svesno dovodite do situacije koju, evo da se našalim, Crnogorci malo šaljivo, a malo ozbiljno, kažu dužnik će dug vratiti ako rđa šćedne sačekati, pa se ovde može preneti, funkcioner će funkciju ostaviti ako rđa htedne sačekati. Verujte da se po ovom zakonu jednostavno ne zna kada će se to desiti. Postoji mogućnost različitog tumačenja. To je ono što nije dobro i to je ono zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.

Tri minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Ima još 29 i po minuta.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo vodili raspravu u načelu, poslanički klub SRS istakao je da su dva člana ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u stvari članovi koji odslikavaju suštinu izmena, i to član 11. kojim se menja član 28. osnovnog zakona i član 29. kojim se menja član 82. osnovnog zakona.
Rekli smo već da se ovim izmenama želi da omogući pojedinim funkcionerima da dalje obavljaju više funkcija. Kada je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije bio na usvajanju pred Narodnom skupštinom, to je bilo pre nešto manje od dve godine, definisana je zabrana vršenja druge javne funkcije za sve funkcionere, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Takođe je definisano da se izuzetno može vršiti druga funkcija, na osnovu saglasnosti Agencije. I te su odredbe izazivale određene nedoumice, međutim sada ovim izmenama jasno se otkriva namera da se omogući vršenje više funkcija jednom funkcioneru.
Tako je izmenama i dopunama predviđeno da se u članu 28. dodaju novi stavovi i da poslednji stav glasi – za pojedine kategorije funkcionera direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije iz stava 5. ovog člana.
Poslanički klub SRS se ne slaže sa ovim i zato smo podneli amandman kojim smo tražili da se ovaj navedeni stav briše. Ukoliko ovo bude usvojeno, da se direktoru Agencije omogući ovako nešto, onda se ostavlja dosta prostora zloupotrebama. Takođe, ovako napisano ''pojedine kategorije funkcionera'' može biti predmet proizvoljnog tumačenja koje su to kategorije?
U prethodnim stavovima kojima se vrši izmene stoji da se ograničenje u vršenju funkcije ne odnosi na funkcionere koji su izabrani neposredno od građana. To nije u redu. Razlog tome jeste situacija u kojoj se našao veliki broj takvih funkcionera na dan početka primene ovog zakona 1. januara ove godine, i to što ti funkcioneri zapravo ne žele da se odreknu nijedne funkcije koju vrše. Imali smo prilike da u raspravi čujemo od magistra Martinovića da su takvi funkcioneri u Vojvodini brojni i da su im i funkcije mnogobrojne, da pojedinci imaju i do šest funkcija.
Takođe, na čitavoj teritoriji Srbiji imamo funkcionere koji su u organima izvršne i u organima zakonodavne vlasti, što je najjasniji oblik sukoba interesa. Ako ćemo da pogledamo Ustav Republike Srbije koji jasno kaže, u delu koji se odnosi na zabranu sukoba interesa, u članu 6, niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Ustav kaže niko, a predlagač ovih izmena kaže neko, tačnije pojedine kategorije. Tim pojedinim kategorijama funkcionera biće omogućeno da uopšte ne traže saglasnost od Agencije prilikom stupanja na funkciju i ovo je otvoreno stavljanje pojedinaca iznad odredbi najvišeg pravnog akta.
Da nisu želeli da se stave iznad Ustava i iznad zakona pojedini, za sada još uvek nekategorisani funkcioneri, ali ako se ovo usvoji biće kategorisani funkcioneri, da su želeli da poštuju slovo zakona, oni bi se do 1. aprila izjasnili koju će jednu funkciju nastaviti da obavljaju.
Očigledno da je njihov cilj bio nepoštovanje zakona, a kako je teško poštovati zakon najlakše rešenje je izgleda promena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se sada menja, ne radi unapređenja borbe protiv korupcije, već prema željama onih koji žele da zadrže postojeće funkcije. Time se stvara mogućnost da u svakom trenutku bilo ko od njih može reći, tako piše u zakonu.
Takođe, da se želelo poštovanje zakona koji je usvojen pre manje od dve godine, kada je stupio na snagu i nakon ostavljenog roka za izjašnjavanje, postupilo se već 2. aprila po onome što je definisano u članu 28. stav 6. važećeg zakona, koji kaže – funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Međutim, sada se ovo tumači tako da se ovo odnosi na one koji će ubuduće stupati na druge funkcije i izgleda da se ova odredba nikada neće ni primeniti, jer će se naći pokriće u ovom aktu kojim će direktor Agencije utvrditi da je moguće obavljanje i drugih funkcija bez saglasnosti Agencije, i onda kada bi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju funkciju, želeo da postupi po zakonu i bukvalno rečeno oduzme drugu, tj. kasnije funkcije, onda dobije odgovor: Ja sam rešenjem, odlukom ili čime već, direktora Agencije za borbu protiv korupcije, pojedini kategorisan funkcioner i ne možete mi ništa.
Time se obesmišljava i navodni napor da se nametne obaveza da se ovo uradi tako što će se propisati za učinjeni prekršaj novčana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu ili organizaciji, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javnoj službi i drugom pravnom licu koje vrši javna ovlašćenja ako ne donese odluku o prestanku funkcije u roku iz člana 28. stav 8. ovog zakona.
Izvesno je da se nešto ovako neće dešavati jer će se ovim izmenama i dopunama Zakona obezbediti to toliko potrebno pokriće za vršenje više funkcija.
Poslanički klub SRS je mišljenja da u kršenju zakona prednjače upravo oni koji znaju za nespojivost funkcija u organima zakonodavne i organima izvršne vlasti. Znali su to i prilikom stupanja na te funkcije i oglušili su se na odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Nisu se izjasnili koju će funkciju nastaviti, već hoće da zadrže sve, pozivajući se na to da su na te funkcije stupili pre početka primene zakona i da tako treba da ostane do kraja započetih mandata. To je samo još jedan od dokaza da oni koji usvajaju zakone prvi žure da ih krše i da ih prilagođavaju svojim potrebama, kako bi u svojim rukama držali sve konce.
Zato što se takve stvari omogućavaju, zato što postoji tolika koncentracija moći, za nama imamo, između ostalog, i takav proces privatizacije u kome je, s jedne strane, mnogo ljudi ostalo bez posla, bukvalno na ulici, bez mogućnost da školuje, pa čak i prehrani svoju decu. Kada nekome uzete sve, kad mu uzmete posao, uzmete budućnost dece, time ste uzeli njegov život. Imamo situaciju da ljudi seku prste, da zakucavaju eksere u šake.
U tom procesu, s druge strane, izašli su neki prebogati ljudi, čije imovinske karte na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije je zaista, zaista nepristojno čitati.