Poštovano predsedništvo, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, Visoki savet sudstva je, na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, a u vezi sa Odlukom o broju sudija u sudovima, oglasio izbor sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, i to za popunu 81 upražnjenog sudijskog mesta. Taj oglas je 19. februara 2010. godine objavljen u "Službenom glasniku RS" i u dnevnom listu "Politika".
U skladu sa ovlašćenjima iz Ustava Republike Srbije, član 154, te iz odredbe člana 13. alineja 3) Zakona o Visokom savetu sudstva i odredbe člana 50. stav 4. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je Narodnoj skupštini predložio kandidate za prvi izbor na sudijsku funkciju polazeći od stepena znanja (stručnosti), veština (osposobljenosti) i moralnih osobina (dostojnosti) koje kandidati poseduju, a koji predstavljaju neophodne uslove za vršenje sudijske funkcije.
Visoki savet sudstva je razmotrio blagovremeno podnete i potpune prijave kandidata koji se biraju na prvu sudijsku funkciju. Na sednicama Visokog saveta sudstva je prilikom odlučivanja o predlozima kandidata vršen uvid u lične i radne biografije svih kandidata.
Za kandidate iz reda sudijskih pomoćnika pribavljeni su lični listovi, kao i mišljenja sednica sudija, ali i odeljenja u kojima su pomoćnici radili i postupali. To mišljenje se odnosi upravo na stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Za kandidate koji ne rade u sudu pribavljeno je mišljenje od organa i organizacija u kojima rade, odnosno privrednih društava, državnih institucija ili nekih drugih organa, a kada su u pitanju kandidati iz reda advokata, pribavljeno je mišljenje od Advokatske komore u čiji je imenik advokat upisan.
Prilikom razmatranja prijava kandidata iz reda prekršajnih sudova i kandidata koji su do 31.12.2009. godine obavljali dužnost sudija za prekršaje ili u većima za prekršaje, Savet je cenio podatke o normi, o ažurnosti kandidata za period 2006–2008. godine, a takođe je zatraženo mišljenje od Višeg prekršajnog suda i prekršajnih sudova.
Prilikom predlaganja kandidata Visoki savet sudstva je utvrdio da kandidati ispunjavaju sve uslove za izbor koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, a odnose se na prvi izbor sudija na trogodišnji mandat, naročito imajući u vidu rangiranje kandidata prema osnovnim i dopunskim merilima za ocenu stručnosti, sa članom 14. i članom 17. pomenute odluke.
Visoki savet sudstva je takođe, a shodno odredbi člana 46. stav 2. Zakona o sudijama, vodio računa i o nacionalnom sastavu stanovništva na području suda za koji se kandidati predlažu.
Prema odredbi člana 50. stav 4. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. Listu kandidata ste, pretpostavljam, dobili, s tim što želim da upoznam narodne poslanike da je Visoki savet sudstva prethodno sačinio rang-liste za svaki od pojedinih sudova, a onda je, razmatrajući te rang-liste i imajući u vidu poslove koje su kandidati obavljali, sačinio listu, odnosno predlog kandidata koji je dostavio Narodnoj skupštini.
Primetićete da se na toj listi nalazi najviše sudijskih pomoćnika i, po oceni Visokog saveta sudstva, oni su upravo pokazali da su najstručniji, najosposobljeniji i dostojni da ih predložimo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Što se tiče samih sudova i broja kandidata, da pomenem da je za osnovne sudove predloženo 18 kandidata, da je za Privredni sud predložen jedan kandidat i da je za prekršajne sudove predloženo 8 kandidata.
Visoki savet sudstva predlaže da Narodna skupština izabere predložene kandidate. Na taj način očekujemo da se poboljša rad i efikasnost sudova, a naročito u sudovima u kojima će kandidati biti izabrani.
Na kraju, dozvolite mi da izrazim zadovoljstvo što sam imao priliku da se obratim ovom visokom domu. Hvala.

Da li Đorđe Ostojić, izborni član Državnog veća tužilaca, želi reč? (Da.) Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu odredbe člana 75. Zakona o javnom tužilaštvu, zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na ovu funkciju na predlog Državnog veća tužilaca Narodna skupština bira na period od tri godine.
U skladu sa odredbama članova 78. i 79. Zakona o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je oglasilo izbor za zamenika javnog tužioca u "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 28 iz ove godine i u dnevnom listu "Politika" 30. aprila 2010. godine.
Za sve prijavljene kandidate koji su ispunjavali zakonom propisane uslove za izbor zamenika javnih tužilaca sproveden je postupak utvrđivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a u skladu sa glavom 5. i 6. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije.
U skladu sa odredbama člana 23. stav 3. Pravilnika o kriterijumima i merilima, utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti tužilačkih pomoćnika vrši se tako što javni tužilac daje mišljenje po prethodno pribavljenom mišljenju zamenika kod koga je tužilački pomoćnik radio, uzimajući u obzir uspeh na studijama, dužinu studiranja, uspeh na položenom pravosudnom ispitu, učešće u obuci, završene specijalističke studije ili kurseve, objavljivanje naučnih i stručnih radova, akademske titule, ocene rada tužilačkih pomoćnika kao državnih službenika, kao i ispoljenu stručnost u obavljanju posebnih poverenih zadataka.
Na osnovu člana 24. ovog pravilnika, stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata koji nisu iz tužilačke organizacije pribavljala se od organa i organizacija, na osnovu podataka i mišljenja pribavljenih upravo od onih organa gde je kandidat radio. Tako je za kandidate koji dolaze iz sudske organizacije mišljenje pribavljeno od predsednika suda, za kandidate iz pravobranilaštva mišljenje je pribavljeno od javnog pravobranioca, a podaci i mišljenja o kandidatima iz reda advokature pribavljeni su od Advokatske komore Srbije.
Po pribavljenim podacima i mišljenjima od organa i organizacijama u kojima je kandidat radio, Državno veće tužilaca je, u skladu sa odredbom člana 34. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, razmatrajući svaku pojedinačnu prijavu i mišljenje, dalo konačnu ocenu o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužilaštva, a u skladu sa odredbom člana 13. alineja 2. Zakona o Državnom veću, te na osnovu toga predložilo Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika tužioca.
Za zamenike javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Državno veće tužilaca je smatralo da su najpogodniji, najstručniji i najosposobljeniji kandidati: Vojkan Adžić, Maja Vadnjal, Vuk Vlahović, Ranko Jerković, Vesna Petrović, Gordana Radić, Mirjana Radović Ravlić, Ivana Rakočević, a za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu Slobodan Stojanović.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini Državno veće predlaže Nenada Petrovića, za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu Dejanu Srećković, za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu Snežanu Milenković, za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku Slađanu Paunović.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju Državno veće predlaže Bobana Nakića, a za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu: Andriju Ivića, Aleksandra Stevanovića i Tatjanu Stevanović.
Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Državno veće predlaže Nadu Bajić Todorović i Aleksandru Radovanov, a za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru Ljubicu Obradović.
Hitnost postupka za donošenje odluke o izboru zamenika javnih tužilaštava na trogodišnji mandat predlaže se s obzirom na to da je neophodno da se ovim izborom predloženih kandidata za javnotužilačke funkcije popune upražnjena mesta u javnotužilačkoj organizaciji i na taj način se omogući efikasno funkcionisanje i nesmetan rad javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podsetiću vas, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba LDP, da smo mi iz LDP podržali reformu pravosuđa i da je ovaj izbor koji nam danas predstoji, u stvari, nekakav završetak reforme pravosuđa.
Zašto smo podržali reformu pravosuđa? Zato što je stanje u srpskom pravosuđu, po opštoj oceni, bilo katastrofalno. Ne radi se tu samo o novoj mreži sudova i o opštem izboru, tu se radi o mnogo čemu što je predstavljalo inertnost, korumpiranost i sve moguće anomalije koje pravosuđe može da ima.
Zato su odluke, koje nije trebalo da padaju, padale na Vrhovnom sudu. Zato smo se susretali sa smenama sudija koje su vodile sudske procese od ogromne važnosti. Zato smo se susretali sa političkim pritiscima. Zato smo u obrazloženju sudije Nate Mesarović prilikom suđenja ubicama premijera Đinđića imali tužnu opasku da se nije doprlo do političkih inspiratora tog ubistva. Zato smo imali krnje sudske procese i sve ono što sudsku vlast u jednoj državi opterećuje i što ne bi trebalo da bude atribut sudske vlasti.
Logično je bilo da za takvu sudsku vlast mora da se primeni oštra reforma i normalno je bilo takvu reformu podržati. Ali to ne znači da nemamo zamerke u odnosu na ono što su atributi reforme pravosuđa i u odnosu na ono kako je reforma urađena. Lično sam, i struka me upućuje na to jer sam po vokaciji profesor Pravnog fakulteta, postavio najpre sebi neka pitanja, a, naravno, ta pitanja smo i kroz medije i u ovom visokom domu zakonodavne vlasti postavljali i predstavnicima Vlade i kolegama i koleginicama narodnim poslanicama.
Zbog toga sam mislio da će ovde danas biti prisutni predstavnici Ministarstva pravde. Zbog toga što je to ministarstvo bilo jedan od nosilaca reforme u pravosuđu i zbog toga što predstavnici tog ministarstva treba da daju i odgovore na pitanja koja smo postavljali i koja ću ja danas, uglavnom, ponoviti.
Osvrnuću se na neke atribute reforme pravosuđa i neka pitanja na koja nismo dobili odgovor. Najpre bih pitao nosioce reforme pravosuđa – zbog čega su dozvolili da se u čitavom tom procesu jave nejasnoće, zbog čega su dozvolili da se prilikom opšteg izbora nosilaca sudske vlasti pojavljuje i reč ''reizbor''? Zbog čega je taj posao obavljen tako nevešto?
Reizbor postoji kada se nosioci nekih funkcija biraju ponovo na iste funkcije. Srbija je dobila potpuno novu mrežu sudova, potpuno novo ustrojstvo pravosuđa. Dakle, radi se o opštem izboru, a ne o reizboru. U štampi, u saopštenjima Evropske komisije, svugde gde ne bi trebalo, pojavljuje se reč ''reizbor''. Ta reč je opšteusvojena i tom rečju se manipuliše prilikom kritika reforme pravosuđa.
Zbog čega nosioci ove reforme nisu dali adekvatna objašnjenja i dovoljno dobre dokaze i razloge da se svima onima koji su kritikovali reformu pravosuđa da do znanja da se radi o opštem izboru, a ne o reizboru? Čak su sami nosioci reforme pravosuđa koristili reč ''reizbor''. To nije zbunilo samo nas u parlamentu, to je zbunjivalo štampu, ljude u pravosuđu, članove Evropske komisije, članove strukovnih evropskih udruženja sudija i tužilaca. I onda smo dobijali kritike na temu kako je reforma pravosuđa obavljena i na temu zašto je to tako urađeno.
Logično je pitanje da li su primedbe osnovane. Ako su osnovane, neko treba da ponese odgovornost zašto je to tako urađeno u Srbiji. Ako nisu osnovane, neko treba da ponese odgovornost zašto smo dozvolili da tako važna tela EU imaju tako iskrivljen stav. Ni na jedno od ovih pitanja nismo dobili odgovor. Naravno, po meni je to samo vrh ledenog brega onoga što se zove neveštost u sprovođenju reforme pravosuđa.
To je jedan od razloga, odnosno najozbiljniji razlog zbog čega smo želeli da danas ovde vidimo i predstavnike Ministarstva pravde. Njih, nažalost, ovde nema.
Dobra je stvar što će konačno, nadam se sutra, u Danu za glasanje, i Visoki savet sudstva biti kompletiran, te više neće odlučivati u krnjem sastavu. Ali je pravo pitanje zašto je do toga došlo. To je kritika ne kolegama ih Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, to je kritika kolegama poslanicima vladajuće većine. Ako je imenovanje ovih tela već moralo da ima političke primese, onda je trebalo da se organizujete da to bude onako kako stoji u Ustavu i da, pored krnjeg Ustavnog suda, nemamo i krnji Visoki savet sudstva. Nismo dobili odgovor zbog čega se tako događalo.
Rezimiraću, naravno, još neka pitanja na koja smo želeli, a nismo dobili odgovor. U štampi se pojavljuju naslovi da će se prilikom popunjavanja slobodnih sudijskih mesta i izbora novih sudija voditi računa najpre o neizabranim sudijama. Ako se radi o opštem izboru, onda su svi kandidati jednaki. Zašto voditi računa o onima koji nisu ponovo izabrani? Ako se ne radi o opštem izboru, onda treba reći da se radi o reizboru, a onda dolazimo u stupicu da nešto što je opšti izbor nazivamo pogrešnim imenom. Ili je to možda ustupak i pranje ruku za sve ono loše što je ispod žita urađeno u reformi pravosuđa.
Mi u LDP smo imali ozbiljan problem, jer se nešto što je bilo nužno podržati nije odvijalo onako kako je trebalo da se odvija. Reformu pravosuđa podržali smo iz principijelnih i nužnih, a ne iz pragmatičnih razloga. Dešavalo nam se da iza onog što je nužnost provejava politički pragmatizam. I na ta pitanja nismo dobili odgovore. Voleo bih da u toku današnje rasprave na ta pitanja dobijemo odgovore.
Inače, što se predloženih kandidata za sudijsku funkciju tiče i što se tiče predloženih kandidata za vršenje funkcije zamenika tužioca, o tome ni ja lično, a ni moje kolege iz LDP, ne možemo da kažemo mnogo, jer o tim ljudima ne znamo praktično ništa. Jedino možemo da kažemo da verujemo da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obavili posao na najčasniji mogući način i da će Narodna skupština ovih dana birati najbolje. Ostatak svog vremena ostavio bih za završnu reč. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća, gospodo iz Visokog saveta sudstva i tužilaštva, dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosuđa u Srbiji bila je planirana odavno, ali je, nažalost, sporo odvijana i nailazila je na brojne prepreke i nije na vreme izvršena.
Zbog čega pravosuđe u Srbiji nije moglo na vreme da se reformiše? Pravosuđe u Srbiji je, praktično, bilo, delimično je i sada, bačeno u političku arenu. Partije na vlasti bore se da prigrabe vlast nad pravosuđem kao jednoj od grana vlasti u Republici Srbiji. Izbor sudija i tekuća lustracija narušila je decenijama utemeljivan i razrađivan pravosudni sistem u državi Srbiji. Otuda će politika koalicije na vlasti u Srbiji, bojim se, da uruši pravosudni sistem do te mere da će teško biti povratiti ugled i moral jedne veoma važne grane prava u sistemu vlasti i pravnog poretka Republike Srbije.
Sećate se dobro da je 1. decembar bio krajnji zakonski rok za izbor sudija i javnih tužilaca sa stalnim mandatom, i to u osnovnim, višim i apelacionim sudovima, Kasacionom sudu, kao i u Prekršajnom sudu. Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine i nakon tri, odnosno četiri godine Visoki savet sudstva je počeo da deluje u nepotpunom sastavu, da bi, prema mojim informacijama, kako reče gospodin Nikolić, bio izabran i dodatni broj, tj. još jedan član Visokog saveta sudstva.
Ovaj savet prvi put bira sudije u stalnom sastavu, a, kao što je poznato, do sada je izbor sudija i tužilaca vršila Narodna skupština Republike Srbije. Nije to bio loš izbor sudija. Dobro mi je poznato da je bilo manje uticaja, manje pritisaka i da su narodni poslanici, kako na Odboru za pravosuđe tako i u toku rasprave na plenarnim sednicama, učestvovali i davali svoja mišljenja na bazi prikupljenih određenih saznanja o kvalitetu i moralu predloženih kandidata za sudije i tužioce.
Što je rekao gospodin Ranđelović malopre, postavljalo se pitanje zašto nije pravilno definisano pitanje da li je reizbor ili je izbor. To je stvaralo određene nejasnoće u javnosti, a i kod samih kandidata.
Ovim izborom će, bojim se, na udaru biti, a u praksi je dovelo u pitanje zbog čega oko 800 nosilaca pravosudnih funkcija nisu bili izabrani. U prvom redu, bilo je tu i sudija i tužilaca koji su postupali po zakonu i Ustavu Republike Srbije kada su donosili odluke koje su se odnosile na zakon, naročito o informisanju. Ove sudije je izbor stavio u poseban položaj, većina njih nije izabrana.
Kada su u pitanju kandidati i izbor sudija, prema nekim mojim saznanjima, mada ovde nema u materijalu koliko je bilo prijavljenih kandidata ženskog, koliko muškog pola i koliko je bilo ukupno prijavljeno kandidata, prema nekim saznanjima iz medija, na upražnjeno 81 mesto prijavilo se 1.353 kandidata. Dakle, 17 na jedno mesto gde se bira sudija. Od toga je 418 bivših, neizabranih sudija od 830 ukupno tada neizabranih, dok je 935 ostalih kandidata bilo sudijskih pomoćnika, advokata, pravnika, zaposlenih van pravosuđa. Dakle, konkurencija je bila ogromna i zato čudi zašto Visoki savet sudstva nije predložio izbor još 20 kandidata. To je trebalo obaviti iz racionalnih razloga, radi efikasnosti suda i popunjenosti upražnjenih mesta.
Najavljuje se novi konkurs za 104 nova sudijska mesta, koliko je procenio, prema mojim saznanjima, Visoki savet sudstva. Moram da izrazim nezadovoljstvo zbog čega se nije na vreme i efikasnije pristupilo reformi pravosuđa, odnosno izboru sudija i tužilaca i zašto se kasni, zašto nije raspisan konkurs i za ovih 104, ako su upražnjena mesta. Nadam se da ćemo danas dobiti odgovor od članova Visokog saveta sudstva koji su danas prisutni u Skupštini da li će se birati još i raspisivati konkurs za 104 radna mesta.
Dame i gospodo, kakva nas ocena čeka i kakva je data ocena od strane evropskih predstavnika o tome kakvo je naše pravosuđe? Kaže se da je sporo, neefikasno i korumpirano. Kaže se da je pravosuđe u Srbiji ostala jedna mračna strana njenog uopšte manjkavog društvenog političkog sistema na gotovo svim nivoima, od opštinskog do Vrhovnog suda Srbije. To su ocene date pre reorganizacije našeg pravosuđa, sudova, uključujući i zbivanja u javnim tužilaštvima.
Uprkos obećanjima tadašnjega ministra pravde Dušana Petrovića i njegovog prethodnika Zorana Stojkovića da će pokrenutim temeljnim reformama pravosuđe postati efikasnije, pošteno i nezavisno, stanje u pravosuđu ostalo je neizmenjeno.
U svim anketama agencija za istraživanje javnoga mnjenja pravosuđe je i dalje na vrhu lestvice osumnjičenih. Ja se generalno ne slažem s tim istraživanjima jer, ako u pravosuđu ima korupcije i korumpiranih, onda su to samo pojedinci. Za to postoje i dokazi. U prethodnom periodu smo imali korupciju koja je bila vezana za stečajnu mafiju u procesu privatizacije i u drugim postupcima u kojima su učestvovali i pojedini nosioci pravosudnih funkcija.
Pozicija pravosuđa je u odnosu na izvršnu vlast i dalje podanička, što se konkretno odražava na imenovanja, razrešenja sudskih poslanika, kao i na arbitrarnost i primenu i tumačenje zakona. U kaznenoj politici Srbije očigledan je nedostatak neophodnog, ali stručnog, a ne političkog nadzora nad sudijama i odsustvo jasne strategije u borbi protiv kriminala.
Zato većina ozbiljnih medija i jurista primećuje da su u sudove i tužilaštvo dovedeni, navodno, nestručni. To su neka mišljenja koja se daju u javnosti putem medija od strane pojedinih. Međutim, Srbija ima jaku intelektualnu snagu, veliki potencijal za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako u sudovima, tako i u tužilaštvima.
Prema tome, kod izbora sudija i tužilaca moramo se boriti da niko ne utiče na njihov izbor osim po Ustavu legitimni organi, koji imaju pravo, a imaju obavezu da izvrše izbor na adekvatan, pravedan i pošten način. Neko može biti veoma pametan, a da je istovremeno nepošten, nerealan i neobjektivan.
Sećate se kakvo je stanje u pravosuđu bilo u proteklih nekoliko godina. Od te dugogodišnje reforme nije se stiglo čak ni do formalne reorganizacije sudova, a kamoli do konkretnih pomaka u pogledu njihove nezavisnosti, dakle u načinu izbora sudija, tužilaca, osnivanja nezavisnog sudskog budžeta. Sudski budžet SRS je predlagao odavno i taj sudski budžet bi trebalo već jednom da bude obezbeđen i utemeljen u zakon, da bi sudije i tužioci mogli da budu što nezavisniji i u pogledu materijalnog položaja sudija i tužilaca.
Što se tiče efikasnosti sudova, sećate se da je novembra 2007. godine bilo privremeno obustavljeno u radu 400 sudova širom Srbije. To je pokazalo da se radi o nedostatku motivacije za rad zbog veoma niskih zarada. A mi hoćemo da naše pravosuđe, na kraju, uporedimo i izjednačimo sa pravosuđem i pravosudnim institucijama u uporednim zemljama Evropske unije i drugih država.
Kada je u pitanju rad sudova, veliki broj predmeta se našao pred Sudom u Strazburu. Samo u 2008. godini bilo je 1.200 predmeta i oni se uglavnom odnose na ostvarivanje ljudskih prava, a pre svega iz EU, Saveta Evrope i Saveta ministara ukazuju da su ljudska prava kršena i da se krše i da se očekuje ogroman broj predmeta iz Srbije, a to je, kaže, sve uzrok da su pravosudni organi u Srbiji slabo radili svoj posao.
Sudska vlast mora da pripada sudovima, kao samostalnim državnim organima. Sudsku vlast sudovi moraju da vrše nezavisno. Nezavisnost suda mora značiti takvu poziciju institucije i pojedinaca koji vrše sudsku vlast koja im obezbeđuje da odlučuju nezavisno od drugih nosilaca vlasti o svim pravnim sporovima u okviru njihove nadležnosti.
To znači da nezavisnost suda postoji samo onda kada ni bilo koji pojedinac, ni vrhovni organ državne vlasti ne može obavezivati sud da presudi jedan spor ili da primeni opštu normu na konkretnu životnu situaciju. Ne samo da nezavisnost sudova proističe iz principa ustavnosti i zakonitosti, nego se ni taj princip ne može obezbediti bez takve nezavisnosti aktivnosti suda, striktno zasnovane na ustavnosti i zakonitosti. Sudovi, dakle, sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih propisa. Toliko, što se tiče toga.
Srbija danas ima veliku intelektualnu snagu, ponavljam – srpskih civilista i stručnih nosilaca pravosudnih funkcija, pred kojim se mora predstaviti i braniti svaki pokušaj rada na izmeni ili dopuni bilo kakvog zakona koji bi išao na štetu prava građana i otežavao rad pravosudnim organima.
Koji je cilj pravosudnih organa? Šta država treba da traži i šta žele građani? Građani žele, pre svega, efikasnost sudova. To je u vezi sa izborom ovih novih sudija. Ali, oni ne mogu izmeniti situaciju, oni samo mogu da pomognu, a ovi koji su postojeći, moraju da zasuču rukave i moraju da rade svoj posao.
Veliki je problem što se nakon prethodnog izbora pojavio slučaj neefikasnosti. Predmeti se iz jednog manjeg suda premeštaju u drugi sud. Zadužuju se nove sudije. Izbor sudija iz manjih sudova u više sudove tekao je negde tako da ste imali slučaj da u jednom okružnom sudu devet sudija, skoro svi, nisu izabrani, ali je zato izabran samo predsednik suda i on je dobio unapređenje. On je otišao u viši sud.
Sad one sudije koje su došle iz manjih sudova, naročito bivših opštinskih, u kojima je radilo pet-šest-sedam-osam sudija, koji su mahom radili na predmetima koji su se pre svega odnosili na sitne krađe, uvrede, klevete, lake telesne povrede, krađe bicikala, nekog džeparoša i šumske krađe, dolaze u više sudove da sude ubistva i druga najteža krivična dela za koja se predviđa kazna zatvora i do 40 godina.
Gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, na vama je (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) da ocenite da li nam je ta reforma zaista bila delotvorna do sada i šta treba činiti dalje. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslanička grupa LDP, poslanička grupa DSS i poslanička grupa SRS.
Prelazimo na tok sednice u kojem po redosledu narodnih poslanika i prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka za izbor sudija i zamenika javnog tužioca učestvuju narodni poslanici.
Prva prijavljena za reč je narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Milica Radović.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Poštovani predstavnici Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, postavila bih jedno pitanje na početku. Nemojte shvatiti da je to pitanje maliciozno, ironično ili da ima neke zle namere. Ono glasi – kakve su ostale sudije, odnosno kandidati, ako su ovi najbolji?
Zašto ovo pitanje postavljam? Iz sledećih razloga. Čitajući obrazloženja ovih predloga, u svakom možemo naći konkretne biografske podatke, mesto i datum rođenja, kada je i gde završen fakultet, godine studiranja itd. Na kraju svakog od ovih obrazloženja stoji jedna opšta fraza, da svaki od tih kandidata ispunjava uslove što se tiče stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.
To je u redu. Svi ovi kandidati su i stručni, i osposobljeni i dostojni. Međutim, šta je to što je njih, upravo te konkretne ljude kvalifikovalo da budu predloženi od strane Visokog saveta sudstva? Mi iz LDP zaista nemamo ništa ni protiv jednog od ovih kandidata koji su predloženi na mesta i funkcije sudija ili zamenika tužioca. Nemamo iz razloga što te ljude ne znamo. Iz ovih podataka koji su nam prezentovani u pismenoj formi zaista ne možemo da kažemo ništa ni dobro, ni loše za te ljude. Možemo samo da prihvatimo i podržimo, a možemo i da ne podržimo predložene kandidate.
Šta govori to o Visokom savetu sudstva, koji je morao na mnogo ozbiljniji način da predloži ove kandidate? Govori to da, pre svega, nije bilo transparentnosti u predlaganju ovih kandidata. Transparentnost je ozbiljan činilac, ozbiljan kvalitet koji je potreban da postoji u takvoj jednoj ozbiljnoj reformi kao što je reforma pravosuđa. Upravo nedostatak te transparentnosti je u znatnoj meri kompromitovao i ugrozio celokupnu reformu pravosuđa.
LDP je od početka podržavao reformu pravosuđa. Zaista smo tvrdili da je Srbiji kao državi potrebno da kompletno reformiše pravosuđe, i sudove i tužilaštva. A šta se onda dešava već na prvom sledećem koraku, nakon opšteg izbora sudija, kada se predlaže izbor otprilike 25 sudija i 18 zamenika tužilaca? Dešava se da dobijemo ovako šture podatke za ove kandidate.
Na moje pitanje na Odboru za pravosuđe kako je u stvari pravljena rang-lista kandidata za mesta sudija i tužilaca, dobila sam odgovor – jeste, tu postoje određeni kriterijumi, u pogledu prosečne ocene tokom studiranja, dužine trajanja studiranja i slično, i da je na osnovu tih nekih egzaktnih podataka napravljena rang-lista.
Ako su rang-liste pravljene na osnovu tih podataka, zašto je onda bio problem da se te rang-liste prilože, da budu sastavni deo ovog skupštinskog materijala, ako je već i Odbor za pravosuđe raspravljao o tim kandidatima, a i Skupština je stavila na dnevni red raspravu o predloženim kandidatima? Na kraju krajeva, Skupština je ta koja će odlučivati o tim kandidatima, a pri tom zaista nema validne podatke o tome zašto su upravo ta lica koja su predložena najkvalitetnija i najbolja za te buduće funkcije.
Zašto je to bitno? Bitno je iz razloga što ljudi koji se sada biraju, doduše radi se o ljudima koji će se birati za prvi put na tri godine na ove funkcije, međutim, u svakom slučaju, pošto se tu radi o relativno mladim ljudima, kandidatima za sudije u tužioce, oni će predstavljati kičmu budućeg pravosuđa Srbije. Ukoliko se oni biraju na ovako netransparentan način, ukoliko se dozvoljava da se pojavi makar i mala sumnja u to na koji način su ti ljudi predloženi, to već u znatnoj meri kompromituje celokupan izbor sudija i tužioca.
To je nedopustivo. To je diletantizam. To se tako ne radi. Ako se zaista ima ozbiljna namera da se reformiše pravosuđe, onda se, pre svega, mora raditi transparentno, da ne postoji sumnja u to da li su neke rođačke, kumovske ili političke veze bile presudne da upravo ovi kandidati, 25 mesta sudijskih i 18 mesta tužilačkih kandidata, budu predloženi.
To se ne sme više dozvoliti. Ne sme se više dozvoliti bilo kakva sumnja jer, ma koliko mi iz LDP bili dobronamerni u našim kritikama, mislim da se svakodnevno suočavamo sa činjenicom da postoji ozbiljna opstrukcija u vezi sa celokupnom reformom pravosuđa, a čini mi se da su i Visoki savet sudstva i nadležno ministarstvo i te kako doprineli da takvo mišljenje bude preovlađujuće u javnosti.
Dakle, rang-liste, transparentnost. Jer, ma koliko vi pošteno radili, ma koliko pošteno te ljude rangirali, ocenjivali, ma koliko ovi bili najbolji kandidati, to još ne znači da ne može da postoji sumnja ako mi nismo videli te rang liste, ako nismo do kraja, u potpunosti upoznati zašto su upravo ti ljudi kandidovani. Jer, to što će ti ljudi biti izabrani na ovako netransparentan način ne znači da će i njihov rad biti netransparentan. Štaviše, i te kako će se moći videti, uočiti i osetiti i njihova stručnost i njihova dostojnost i kompetentnost, a i te kako će se videti i sve ono što je negativno i sve ono što u stvari govori da možda neki od njih i nisu zaslužili da budu izabrani za sudije ili tužioce.
Na Odboru za pravosuđe razgovarali smo i o tome da nisu kriterijumi samo oni koji se tiču prosečne ocene na fakultetu i dužine studiranja, nego da postoje i neki drugi kriterijumi, koji su i te kako od značaja za to da li će neki kandidat dobiti prioritet ili prednost. Mi ni te kriterijume nemamo ovde označene u ovom materijalu koji smo dobili.
Skrenuta nam je pažnja da je, recimo, jedan od kandidata, iako je studirao 14 godina, dobio pozitivnu ocenu i nalazi se na listi za izbor sudija. Obrazloženje je to da se radi o licu koje je iz opravdanih razloga studiralo 14 godina i da su, jednostavno, svi ostali kvaliteti takvi da tog kandidata stavljaju u prioritetni položaj.
Iz ovih razloga vam upravo i govorim da je transparentnost jako bitna ako radimo reformu pravosuđa, ako pričamo o pravosuđu, jer sudije i tužioci su oni prema kojima je okrenuto celokupno društvo u očekivanju da svoj rad vrše pre svega stručno i dostojanstveno i da se na taj način ta reforma pravosuđa do kraja sprovede, a da se ne završi negde na pola puta, pri tom i kompromitovana.
Dodala bih još samo to da će LDP podržati izbor sudija i tužilaca. Smatramo da je zaista potrebno da se izaberu novi ljudi, a iz ovih predloga se vidi da ima tu dosta novih i mladih ljudi, jer vreme je da se stvari zaista pomere sa mrtve tačke na kojoj se trenutno nalazi pravosuđe Srbije.

Deset minuta i 50 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović, a posle nje narodni poslanik Srđan Spasojević.