Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Hvala. Povodom razgovora o predlogu za predsednika Saveta guvernera imala sam tri načelne primedbe. Na moje zadovoljstvo, koleginica Branka Ljiljak mi je izbacila jedan mogući argument za primedbu jer je dala osnovne napomene, što je vrlo pozitivno. Iako se nekom čini čudno, ali potpuno je neophodno reći – šta su nadležnosti čoveka koga biramo, koji su to u stvari izvodi iz zakona koji javnosti objašnjavaju čime se mi to bavimo i šta baš gospodina Živkovića kvalifikuje za to da bude predložen za predsednika Saveta guvernera. U tom smislu, hvala koleginici. Želim da ovo bude dobra praksa, jer ima ljudi koji ovo znaju, ali je najveći broj onih koji u stvari žele da čuju zašto se mi bavimo, pred kraj ovog letnjeg zasedanja, u sred vanredne sednice, ovom temom.
Takođe, jedan deo primedbe koji bi mi utrošio nešto vremena rekli ste i vi. Pohvaliću taj neophodan nivo saradnje, s tim što će moja pohvala da bude dosledna i kompletna, da Vlada i Narodna banka moraju da sarađuju na ekonomskoj politici, što baš nije dosledno izvedeno Zakonom o NBS, ali je prosto neophodno da neko ko je, i ne smeta mi što je čovek bio savetnik premijera u Vladi i član Saveta Narodne banke, jer sa tog mesta može da ima najbolji mogući uvid u sve greške ekonomske politike do sada vođene i u sve propuste koje bi sada, sa ovog mesta, mogao ispraviti.
Sad se postavlja osnovno pitanje – da li savetnik treba i može da bude neko ko se bavi teorijom višeg nivoa, teorijom finansijskog tržišta, samim bankarstvom i savetovanjem predsednika Vlade, gde moram da budem potpuno precizna i kažem da je u tom savetovanju gospodin Jurij Bajec bio najglasniji, i to u smislu glorifikovanja i davanja za pravo Vladi kada preduzima neke korake oni koji se sa tom politikom ili merama Vlade nisu baš slagali, nisu često prisustvovali u javnosti da objašnjavaju te mere.
Kao što neko, da bi se bavio poslovima finansijske policije ili konsaltinga, mora da zna kako se neki posao radi na teoretskom nivou, pa onda mora da zna kako je moguće zloupotrebiti međunarodne računovodstvene standarde, knjigovodstvo, računovodstvo itd., da bi on mogao nekoga da kontroliše, na isti takav način savetnici i kreatori mera u monetarnoj politici moraju da imaju i neophodno praktično iskustvo. Gospodin Živković ga nema u direktnom smislu, ali očekujem da mu njegov istraživački nivo znanja u dugogodišnjem bavljenju poslom u raznim oblastima nadomesti nedostatak bavljenja konkretnim poslom nekog kao finansijera, kao bankara ili nekog ko se bavio tržištima.
Imam još jednu primedbu, koja je više pitanje za čitavu javnost. Godine 2004, u jeku afere sa onom trećom emisijom Nacionalne štedionice (ako se sećate, to je ona prevara veka za koju je samo Dinkić uveren da je prevara veka, a ja mu kažem – kada neko objektivan bude krenuo da se bavi finansijskim tokovima i bude imao u policiji pruženu onu drugu ruku saradnje, pokazaće se da to nije savršena prevara), gospodin Živković je bio u Komisiji za hartije od vrednosti. Zamislite sad koincidenciju, on je 14. avgusta 2003. godine podneo ostavku u Komisiji za hartije od vrednosti, koja je trebalo da odlučuje o trećoj emisiji ove najveće prevare veka u Nacionalnoj štedionici. Ta se emisija desila u septembru.
Postavljam pitanje svima nama – da li je reč o čoveku koji se povuče pred problemima ili izbegava da učestvuje u spornim stvarima koje nije mogao da spreči? Neka to bude osnovno pitanje moje diskusije povodom izbora predsednika Saveta Narodne banke. On nije tu, još nije izabran, a evo ja mu preko javnosti postavljam pitanje – da li ste se, gospodine Živkoviću, povukli pred problemima jer jednostavno, kao pošten i odgovoran čovek, niste hteli da učestvujete u tim problemima?
A Narodna banka je bila u neprilici da kasnije izdaje saopštenje i kaže, na prozivku aktuelnog ministra ekonomije i regionalnog razvoja gospodina Dinkića, koji je tada Živkovića prozivao kao predsednika Komisije za hartije od vrednosti, zašto nije podneo prijave protiv ljudi koji su učestvovali u toj nezakonitoj radnji. Ministar nije znao da je reč o čoveku koji je podneo ostavku, ali je on aktuelni ministar danas, i to vodeći jednu kvazibanku koja nije pod direktnom nadležnosti Narodne banke koja odlučuje o svim poslovnim i ostalim bankama, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najveći broj kredita deli preko svoje kvazibanke koja se zove ministarstvo.
Kakva će saradnja, nivo provere, kontrole – preventivne, naknadne – biti tu ostvarena? To je pitanje za nas poslanike i građane Srbije kao nekog koga zanimaju ne samo dobre namere, nego učinci nečije stručnosti i odgovornost onoga ko troši narodne pare. Ne državne, nego narodne.
Moje pitanje nije nimalo neaktuelno ili besmisleno. Ako u trenutku kada smenjujete vrlo stručnu i sposobnu osobu, u drugom mandatu, koja je vodila Fond za razvoj, potpuno namerno stvarate u javnosti privid da je do zloupotrebe sredstava u Fondu za razvoj došlo greškom osobe koja vodi Fond za razvoj.
I samo poneki redak novinar objavi da je u stvari do zloupotrebe došlo sa start-ap kreditima koje odobrava Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, pa je duhovit novinar to nazvao ''start-ap preprodaja'', a to su krediti za početnike, gde je u milijardama zloupotrebljen iznos budžetskih korisnika tako što su otvarali firme falsifikujući dokumenta, trošeći novac svih nas, dobijajući po najnižim mogućim kamatama takav novac, dakle zloupotrebljavajući ga, bez ikakve namenske kontrole.
A znate li ko je radio taj deo posla ko će dobiti kredit, ko je trebalo da vrši namensku kontrolu? Agencija za mala i srednja preduzeća. Ta Agencija za mala i srednja preduzeća je, uz veliko protivljenje SNS-a i poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'', ovde ugašena i utopljena u neku novu regionalnu nacionalnu organizaciju upravo da se ne bi saznalo kakvi su efekti njenog rada, odnosno do kakvih je zloupotreba sve dolazilo u toj Agenciji za mala i srednja preduzeća.
I sad, pod rubrikom "verovali ili ne", ministar i ljudi oko njega kažu – ne, tu se neće ništa promeniti, svega 3% je tako zloupotrebljenih para, nastaviće se podela kredita na isti način. Ali, znate ko će da radi kontrolu upotrebe tih sredstava? Nacionalna služba za zapošljavanje, uz pomoć policije.
Evo, da se u ovom domu prekrstim, jer je to izraz moje hrišćanske nemoći i nemoći ekonomiste profesionalca, da posao banke, namenske kontrole kredita, provere boniteta i podataka kojim raspolaže MUP i sve ostale organizacije, vi vršite preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Do kojeg besmisla dovodite način za oživljavanje privrede, način kako se država pokazuje kao navodna majka, maćeha, a u stvari stvara puteve zloupotrebe novca, prosto je karikaturalan. Nisam neko ko preteruje u ovim ocenama. Izvolite, u zadnjem broju "Ekonomista" pročitajte najpreciznije podatke o zloupotrebi start-ap kredita i odgovornima za taj posao, a kažem, meri se milijardama dinara.
Zašto sam priču o izboru člana Saveta guvernera svela na priču o zloupotrebi i nekontroli bankarskog sektora? Zato što se ta crvena nit, koja se provlači kroz uže koje sužava vrat srpskog dužnika, jer on uvek strada, na jednom kraju zove "Ces Mekon", a na drugom kraju G17.
U svim institucijama koje su odlučivale o novcu, prodavale, kupovale, trošile, a za to nisu polagale račune su dve organizacije, od kojih je jedna "Ces Mekon", u kojoj je radio direktor Agencije za privatizaciju, aktuelni premijer, ministar finansija, član Saveta guvernera, ostali članovi Saveta guvernera, predsednik koga biramo i mnogi oni koji su odlučivali o tome kako ćemo živeti, koje će se banke gasiti, kako će strane dolaziti, koliko će koštati krediti, kako će nam rasti rate kredita, kako će se vraćati kola uzeta na lizing i sve ono što dnevno odlučuje o našem životu. Sve o čemu se nije pitao "Ces Mekon", pitao se G17, evo ovako suprotstavljeno, nekad jedni, nekad drugi, a nekad i zajedno, dogovarajući se u njihovu korist, a na štetu građana.
Da postoji stečaj za državu, on bi nad nama već davno bio raspisan. Ne samo zato što je dug u koji smo zapali već 80% po procenama MMF-a, nego zato što se Narodna banka i danas bavi samo time da li će, kada i kako moći da se vraćaju strani krediti koji su već uzeti. Jer, to je osnovni posao kojim se ona bavi, ne po zakonu definisan, ne onaj zbog čega postoji NBS kao sui generis institucija van interesa naroda, odnosno nezavisnost pogrešno shvaćena, već zato što oni koji sede u Savetu i oni koje mi, pa i ovaj koga danas biramo, nisu ljudi koji dele sudbinu svih ostalih kada odlučuju o referentnoj kamati, o dugovima privrede, o potrebi da se ona rastereti i da se državi zabrani da konkuriše privredi da uzima kredite kod banaka i da građani mogu da uzimaju kredite ne za golo preživljavanje, nego za započinjanje nekog posla ili za podizanje stambenih kredita.
Da li će i kako ta crvena nit, koja na jednom kraju ima "Ces Mekon" a s druge strane G17, i svi ti inovatori u finansijskoj oblasti moći da učine nešto bolje za sve nas, imam osnovano pravo da sumnjam. Ako država, kao najodgovornija za sprovođenje finansijske discipline, za kontrolu budžetskih sredstava, ne radi apsolutno ništa, već, naprotiv, kao neko na koga se ugledaju svi, najviše doprinosi nedisciplini stvarajući redoslede plaćanja obaveza ne prema vremenu nastanka, onom što Zakon o obligacijama nalaže ili bilo kom drugom poznatom objektivnom kriterijumu, nego kaže – platiću danas Miki, sutra Peri, a prekosutra Janku, bez ikakvih kriterijuma, država stvara uslove za korupciju.
Onda mi ovde imamo priču ko i kako i zašto duguje "Putevima", ko i kako duguje izvođačima radova, koliko su nam zadužene lokalne samouprave, da su nam gradovi prezaduženi... Koliko li je poreskih prihoda grad Kragujevac uskratio svojim građanima time što "Fijatu" daje već treću godinu mnogo toga besplatno? To ostaju pitanja bez odgovora, na koja ne može da odgovori nijedan pojedinac, makar bio genijalan, nego država svojim zakonima, svojim institucionalnim ponašanjem.
Preduzeća su se u takvim uslovima, i to je posao za ovu sponu Vlada i Narodna banka, sporazumela da međusobno trguju, ali da jedni drugima ne plaćaju. Zašto to rade? Onaj koji bude platio, računa na to da će inflacija da umanji vrednost njegove obaveze, a onaj ko prodaje, računa da će toliko da mu se kasni sa plaćanjem da već u cenu ugrađuje sve te troškove zakasnelog plaćanja duga. I onda, draga moja gospodo, u Srbiji padaju sve teorije, monetarne, inflatorne, o količini novca u opticaju, M1 i M2, i bilo čega što su nas na fakultetu, u školi ili u životu što smo uspeli da naučimo i da, gledajući i deleći život sa građanima, pokušamo da shvatimo.
To moraju da shvate ljudi koji imaju uporište i u Narodnoj banci i u Vladi, odnosno u državi – da je ovde inflacija ne samo monetarni fenomen, kao preterano štampanje novca, nego da je pre svega odraz finansijske nediscipline koju država promoviše.
Da bi država bila neko ko može da raščišćava sa ovakvim pojavama, ona mora pre svega da odmeri svoj deficit i ne da ga samo povećava novim obavezama, a da u isto vreme ovoj sposobnoj vrloj Narodnoj banci i njenom Savetu odobrava da joj ne plaćaju kamate na sredstva kojima raspolaže, da ne znamo gde se drže devizne rezerve, da ne znamo koliko smo toga zaradili, da u 2010. godini donosimo zakon po kojem dajemo odobrenje guverneru da otvara račune u inostranstvu da bi mogao da kamati te devizne rezerve... I, morate da priznate da ja nisam opozicionar, nego čovek od logike koji pita da li neko ko je od 2003. godine član Saveta guvernera ima obavezu da o ovakvim stvarima progovori makar negde ili je sveta zavera i tajna ćutanja najvažnija za one koji među sobom dele dobre naknade, često bivajući u sukobu interesa, prema zakonima koje smo mi ovde usvojili.
Jedino što građani znaju jeste da država nikada nije neutralna, ni kada predlaže ovakve ljude, ni kada sastavlja ove spiskove dužnika kojima plaća mimo redosleda, nego po sasvim drugim kriterijumima, ni onda kada nam jeste uzor finansijske nediscipline, ali ni onda kada se, mimo svake mere i reda, zadužuje slaveći to čak kao svoje uspehe.
Pored osnovnog pitanja, da li će ta crvena nit ''Ces Mekona'' i G17 jednom biti prekinuta i posao tih ljudi biti usmeren u interesu države, gde neće gubiti budžet a dobijati svi, postavljam pitanje stručnjaku koji bi na njega zaista mogao da odgovori – da li je i kome bilo potrebno da u ovu zemlju dođe ovoliko spekulativnog novca, toliko deviza ulaganih u repo hartije kojima je Narodna banka simulirala monetarnu politiku plaćajući ogromne kamate iznad inflacije, poništavajući svoj kapital i tražeći da joj budžet nadoknadi te gubitke?
Da li će se nastaviti politika u kojoj ćemo budžet puniti svi, a trošiti ga odabrani, dovodeći uz to u pitanje našu zdravu logiku i pamet da li mi zaista razumemo šta to oni rade u ime nas, a protiv nas – to su pitanja za članove Saveta. Da li će Savet guvernera savetovati guvernera koji je bio član Saveta ili će povremeno doći u ovu skupštinu, gde Poslovnikom ponovo nismo uredili, a biće izglasan sutra, obavezu da nam se izveštaj regulatornih tela prezentuje ne samo na Odboru i uskom krugu nas koji smo članovi Odbora za finansije, nego ovde, za ovom govornicom, da građani čuju koji su učinci onih koje danas biramo i protiv kojih govorimo ovako osnovano i energično, imajući na umu šta smo sve izgubili i dokle smo došli i nisam sigurna da smo i mi kao parlament uradili sve ono što jesmo.
Daću, zaista, svoj glas izboru svakog tela gde čovek ne pokušava da zameni instituciju. Jer, ljudi se menjaju, institucije moraju da postoje. Menjaju se vlade, menjaju se koalicije, ali ako kao država ne izgradimo ozbiljne institucije, počev od ove u kojoj sedimo, nema nama spasa. A stečaj nad državom još nije izmišljen i samo neka vam to bude uteha. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić Dejanović, predložio bih vam, ne morate odmah da odgovarate, možete da obavestite Veljka Odalovića i stručnu službu, ali nekada je u ovoj zgradi postojao jedan institut, a zvao se autorizacija govora. Znači, kada poslanik završi govor, u kancelariji ga sačeka njegov govor i on ga potpiše, autorizuje taj svoj govor, radi nekih drugih stvari.
Ovo vam pričam zbog toga što me je pre sedam meseci direktorka Agencije za privatizaciju pozvala zbog jednog govora u Skupštini, gde sam ukazao na neke zloupotrebe sa tim fondovima, a koliko smo čuli, pre 20 dana ti ljudi su uhapšeni. Pre godinu i po dana, šteta što nema Radojka, ali može se reći i pre nekoliko godina, SRS je bio oštar kritičar nekontrolisanog zaduživanja Republike Srbije. Tako da, ako se već nešto ponavlja sa zakašnjenjem, trebalo bi da se zna ko je na vreme na to upozoravao.
No, da se vratim na ovu tačku dnevnog reda. Vidite, ja bih mogao sada od gospodina Živkovića da tražim naknadu. Evo šta kaže gospodin Živković: "Pre više od godinu dana banke su imale prinose i u dinarima, jer su zarađivale na kamatama od državnih zapisa, i u evrima, jer su taj dobitak pretvarale u devize. U poslednjih devet meseci, međutim, opada ulaganje banaka i u državne zapise i u repo operacije Narodne banke Srbije. Smatram da je na to najviše uticalo naglo smanjenje referentne stope Narodne banke Srbije". To ističe Boško Živković, kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, i dodaje da ''država sada nema mogućnosti za dobar potez''. To je njegova izjava objavljena u biltenu Makroekonomske analize i trendovi. Nemojte da se iznenadite, datum je 7.7.2010. godine.
Gotovo cele 2009. godine pričao sam upravo o tome da su naši, ne naši, nego vaši dosovski političari na vlasti, poštujući Bečki sporazum, omogućili da banke i u 2009. godini iznesu onu zaradu, a pošto tu zaradu nisu mogli da ostvare u poslovima sa privredom i građanstvom, onda je preko ove politike državnih zapisa svaki građanin praktično omogućio bankama da zarade kamatu. I to je rekao gospodin Boško Živković, vaš kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke i ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Znači, tu smo saglasni. To je dobra stvar, jer je 7. jula ove godine kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije prikazao nešto za šta može se reći da je realno.
No, da se vratimo na samu kandidaturu. Naravno, ja niti sam ovlašćen niti imam nameru da ulazim u akademska i profesionalna znanja gospodina Boška Živkovića i, molim vas, u tom delu ništa neću da pričam jer nisam za to ni ovlašćen, niti bih mogao na kvalitetan način da bilo šta kažem oko toga. Čak moram da kažem i da sam čuo da se na njegovim predavanjima vrlo često u auditorijumu nalaze i njegove kolege profesori sa Fakulteta, što ukazuje na to da čovek za jeste stručnjak finansijsko tržište.
Radi javnosti, finansijsko tržište vam je ono kada date sto dinara, pa posle ne znam koliko vremena uzmete 110 dinara, pa onda date 110 dinara… To je ona trgovina s novcem. Čovek je ekspert za trgovinu s novcem. Stičem utisak da tu malo ima i genetike, pošto je poreklom iz Pljevalja, a i ovaj što ste ga gonili je odatle, pa verovatno taj lokalitet sa nekim vodotocima ukazuje na sposobnost manipulacije novcem. No, to je sad neka druga tema. Time će Ivica Dačić malo više da se bavi.
Vidite, kaže se ovako u saopštenju (objavile su novine 12. jula 2010. godine, a nema razloga baš da se ne veruje) – profesor dr Milojko Arsić je zbog poslovnih planova odbio da prihvati poziv vladajuće koalicije i postane prvi čovek Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Znači, vi ste imali nekog boljeg kandidata.
Ali, šta sledi dalje? Kaže – nadležni u Vladi su krajem prošle nedelje razgovarali sa prof. dr Boškom Živkovićem, koji je načelno prihvatio da preuzme mesto predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Znači, ipak je Vlada inicijator i kreator, a ne poslanička grupa ZES. Samo da se konstatuje, ja tu ne mogu ni da prigovorim, niti bilo šta. Naravno, neću sada da titulam ove stvari, međutim, interesantna je stvar da je on član Centra za liberalno-demokratske studije. Nisam baš siguran da je on mnogo blizak grupaciji G17 plus, ali o tome ću malo kasnije.
Skrenuo bih vam pažnju na jedan tekst koji je objavljen 2004. godine, gde je u to vreme Savet Narodne banke Srbije saopštio da član tog saveta Boško Živković nije bio predsednik, niti član Komisije za hartije od vrednosti u vreme odlučivanja o trećoj emisiji akcija Nacionalne štedionice. Podsećam vas da je 2004. godine bio i formiran anketni odbor koji je ispitivao kako se došlo do Nacionalne štedionice, a kasnije je već sve poznato. Znači, gospodin Šoškić je i tada bio osnovano sumnjiv kao, doduše član, odnosno predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Skrenuo bih vam pažnju i na jednu izjavu gospodina Boška Živkovića od aprila ove godine. Slušajte vrlo pažljivo, kaže – profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Boško Živković veruje da bi neko od rešenja kojim bi se smanjila diskreciona moć guvernera bilo dobro, ali da bi trebalo imati u vidu rđavu tradiciju u Srbiji. On zna za rđavu tradiciju u Srbiji, jer je 2003. godine uskočio u Narodnu banku Srbije, zbog koje bi se moglo dogoditi da u članstvo Saveta budu izabrani podobni ljudi.
Vidite, on aprila ove godine ukazuje na "podobnost". Kad se kaže "podobnost", obično se misli na neku političku. Međutim, ovde nije politička podobnost u pitanju, ona se stavlja u prvi plan. Ovde je u pitanju neka interesna podobnost, jer u našem svetu finansija, u našem svetu Komisije za hartije od vrednosti, u našem svetu osiguranja, u našem svetu Narodne banke Srbije cirkulišu isti ljudi koji imaju neraskidive veze sa svim onim što se zove privatizacija u Republici Srbiji.
Šta dalje on sad priča? To bi se, prema njegovom mišljenju, moglo prenebregnuti ako bi se uvela obaveza promene po jednog člana Saveta svake godine, čime bi se ostvarila mogućnost da aktuelna politička opcija postavi u to telo jednog čoveka koji im odgovara (vidite, on je sve lepo najavio), ali bi se istovremeno smanjila verovatnoća da vlast neočekivano smeni članove Saveta kako bi doveli svoje ljude.
Podsećam vas da ste 2003-2004. godine, kada je zaživeo taj koncept Narodne banke Srbije, vi čak i jednog statističara, matematičara predstavili za ekonomskog stručnjaka. Doduše, on se meni nudio kao čovek koji može da mi da pomogne da tačno utvrdimo koliko je nova vlast 2001. godine pokrala sredstava. Mladen Kovačević. Ali nema veze, menja on stranke, on je i kod Vuka Draškovića itd.
Gospodin Živković je član Centra za liberalno-demokratske studije. To je onaj Mijatović, kako mi se čini; to je vaš, iz Demokratske stranke. Šta je interesantno u njegovoj karijeri? Kaže se ovako – u periodu od 2001. do 2004. godine obavljao je funkciju pomoćnika ministra za privatizaciju Vlade Republike Srbije (znači, ovaj Boško je bio kod Vlahovića, gospođo Đukić Dejanović), predsednika Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište i član Saveta Narodne banke Srbije u prvom sazivu.
Bio je član Radne grupe za izradu Zakona o tržištu hartija od vrednosti 2001. godine, Zakona o investicionim fondovima 2001, Zakona o preuzimanju (molim vas, sećate se "Knjaza Miloša", i tu je on na neki način bio umešan), Zakona o privrednim društvima 2004. godine, a 2007. godine je izabran, kao nezavisni član, u Upravni odbor Komercijalne banke.
Znači, ovi iz G17 imaju oštru konkurenciju u gospodinu Živkoviću, jer i on razmišlja po sistemu – gde su pare tu sam ja. Ovde imam i njegovu (doduše nije njegova, on je kao predsednik Komisije potpisao jedan stav) ocenu stanja i stavove Komisije o tržištu hartija od vrednosti. Znači, nije to nešto novo što nas je snašlo, pa gospodin Živković došao.
Sad da se setimo 2003. godine, kada je gospođa Kori Udovički izabrana za guvernera, prvog guvernera Narodne banke Srbije jer tada nije uspela operacija kontinuiteta. Sećate se da je već u to vreme guverner Narodne banke Jugoslavije smatrao, tada je bio Mlađan Dinkić, da kad se donese novi zakon o NBS, on samo treba da pređe, da mu se promeni tablica, da on više nije guverner Narodne banke Jugoslavije nego guverner Narodne banke Srbije.
Podsećam vas na onaj period kad je bilo ono "Laki je malo nervozan". Sećate se, Novakoviću, kada ste one grafikone pravili? A nisi tad bio? Dobro. Pravili su grafikone, pa ''Lutra'', pa znate ono sve – ko, šta, kako, pa – "Đeliću, neću ti na sahranu doći", sećate se onoga. Možda se vi ne sećate, ali ja sam dužan da vas podsetim. Jer, nekako, ta vrsta autorizacije je neophodna. Teško je pričati o nekoj srećnoj budućnosti ako ne setimo nečega što je bilo pre nekoliko dana. Nije valjda da ćemo da zaboravljamo to što je bilo pre nekoliko dana, pa da držimo takve sednice kao juče Kalimero. Znate, to ne ide.
Vidite, gospođa Kori Udovički (sad da vam kažem kako se ponašaju ti naši guverneri), u vreme kad je izabrana, na pitanje novinara kako komentariše najavu premijera Živkovića (zamislite, onaj Živković je bio premijer) da bi do kraja godine evro trebalo da vredi oko 70 dinara (do kraja 2003. godine) rekla je da to nisu pitanja kojima treba da se bavi premijer. Vidite da žene pokazuju veće znake muškosti od ovih muškaraca koji su na funkciji.
Vidite šta se dalje kaže u medijima – i tada je, znači 2003. godine, Boško Živković bio predložen za Savet NBS, a bio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Imam i ovaj vaš zajednički pres-kliping, ovde su i Janjušević i Kolesar, da vas ne podsećam. Međutim, ono što je vrlo važno jeste da je gospodin Boško Živković bio u Ministarstvu za privatizaciju kad je bio Vlahović.
Tad je bio onaj bilbord "Početak za imetak", sećate se, cela Srbija je bila puna onih bilborda, a Mlađa je puštao one reklame – sve na lizing - kola, odmor, deca, inostranstvo, školovanje… Lepota, ma kako da ne prihvatiš, na dohvat ruke je, samo da ga zgrabiš ovako.
Vidite, ''srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović biće saslušan u SAD tokom posete Vlade Srbije od 24. do 30. jula (to je 2003. godine, samo da znate) zbog nezakonitosti na tenderima za privatizaciju tri preduzeća, na kojima su učestvovali američka firma 'Sent Majkl'…'', to je rekao neki Miodrag Obradović. Tu bi trebalo da imate u vidu i Boška Živkovića.
Sad, gospođo Đukić Dejanović, za vas vrlo interesantno, pošto se tiče ne konkretno vaše profesije, nego statusa u profesiji. Vidite, ovo je predlog za izbor u zvanje docenta, odnosno vanrednog profesora. To je ove godine urađeno. Komisija je u sastavu: dr Boško Živković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đorđe Đukić (verovatno ga znate vi iz SPS-a, on je nekad bio savezni poslanik i stvarno je ekspert za monetarnu politiku, nemam zamerke; da ste njega predložili, doveli biste u pitanje moj opozicioni status, budite sigurni) i dr Božidar Raičević, redovni profesor, ali u penziji.
Vidite, oni su bili komisija za pripremu referata i o referatu i oni su 27. januara sastavili taj svoj referat, a poenta tog referata je da oni predlažu da se Dejan Šoškić izabere u zvanje vanrednog profesora. I sad Dejan Šoškić guverner, a njegov mentor predsednik Saveta guvernera NBS. Kakav spoj, još malo kao nepotizam. Kao da su jednojajčani.
Vidite kako se jedna ista nomenklatura vrti u oblasti finansija. Možete vi iz DS-a i stranaka koje činite vlast (126-127 glasova) da tumačite to kako god hoćete, ali budite sigurni, vi se ne pitate ništa. Dužni ste samo da izglasate i da se pokrijete sa nekim titulama, zvanjima… Ovo je, ne znam, završio u Americi, govori 16-17 jezika tečno, razume se u finansije… Ma, znate kako, od banke pravi tri banke itd. A čuli ste ga kako menja izjave, šta je rekao aprila, kad nije kandidat, već očekuje, a u julu, kad govori kakve su mogućnosti. Znači, ekonomski savetnik svog prijatelja iz "Ces Mekona", predsednik Vlade je nekad radio u toj firmi. Sad, da li postoji crvena, žuta… Mislim da je žuta nit mnogo važnija tu nego ona od 17 struna.
I, sad kad bih vam čitao šta su napisali ovi iz ''Vremena'' 2003. godine… Neću sad, preskočiću ovo između Đelića i ovih, ali moram da vam ukažem na metodologiju, kako se uklanjaju ljudi koji smetaju. Vidite, 2003. godine uklonjen je Aleksandar Radović. Da li se sećate vi toga? Gospođo Đukić Dejanović, to je onaj što je proganjao, i vas je proganjao 2001. godine, bio je na čelu Poreske uprave, znate, i bio je u onom timu za progone.
Dalje, Dejan Popović, tvorac poreskog sistema iz 1991. godine, koji nije bio loš. Ušao je 2001. godine ponovo, da sredi ovo. I on je obrisan te 2003. godine. Vladan Begović napušta svoj posao samo jedan dan nakon što su se u novinama objavili neki papiri iz ''šećerne afere''. To se uklanja, tako radi Demokratska stranka. Dalje, Dimitrije Vukčević, NIS – uklonjen. Ubačena je Kori Udovički. Da vam ne čitam njenu biografiju šta je ona sve.
Uklonjen je u jednom trenutku i Mlađan Dinkić, mora da se kaže. Pa je onda Aleksandar Vlahović odlagao privatizaciju nekih firmi, pa je nešto dogovarao; pa onda imamo izveštaj Mlađana Dinkića o kretanju deviznih rezervi 2002. godine, šta se sve dešavalo; pa je Boško Živković bio kandidat za člana Monetarnog saveta, danas je šef Komisije za hartije od vrednosti...
Znači, vrti se jedna ista grupa ljudi. Oni imaju ekskluzivno pravo da znaju koliko novac vredi, a vi se bavite, moram da kažem, nekim nebitnim stvarima – jurite po ulici pilićare i ove što uzimaju paštete. Vama svet finansija u Srbiji ne vodi nijedan čovek koji razmišlja o narodu i državi i o ekonomiji ove zemlje.
Sad bih ja mogao da vam pričam o stanju deviznih rezervi, ali ono što je najvažnije za građane Republike Srbije jeste da vi plaćate, da vi bogatite strane banke. Privredi se daje 60% kredita, 35% građanima. Građani plaćaju dva do tri puta skuplju kamatnu stopu u odnosu na privredu i dva do tri puta su bolje platiše nego privreda.
Kolika je zaduženost? Verovatno neću imati vremena, dobiću opomenu. Prezaduženi su i građani, jer je nemoguće u prezaduženoj državi da građani ne budu prezaduženi. Rastu potrošački krediti, rastu krediti onih koji treba da omoguće da se novim zaduženjem vrati neki dospeli kredit po osnovu prethodnog zaduženja.
To znači, dragi građani – kada vidite 127 glasova jedinstveno, a nema kritičkog sagledavanja ko se krije iza tih 127 glasova, nešto se loše i crno piše.

Prelazimo na raspravu po rasporedu narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o izboru predsednika Saveta guvernera NBS.
Nedavno je Narodna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Ovim izmenama su Savetu guvernera, pored poslova koje je inače obavljao, povereni i poslovi za koje je obrazloženo da unapređuju njegovu ulogu u nadzoru nad poslovanjem NBS.
Tako će, pored donošenja finansijskog plana, usvajanja finansijskih izveštaja, izbora spoljnog revizora, ubuduće Savet donositi statut, utvrđivati režim kursa dinara uz saglasnost Vlade, razmatrati izveštaje spoljnog revizora i pratiti njegove preporuke, vršiti nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja, upravljati rizicima i unutrašnjim kontrolama, ocenjivati da li su računovodstvene politike i procedure koje su usvojene u NBS odgovarajuće, usvajati godišnji plan o obavljanju interne revizije, razmatrati periodično izveštaj o obavljanju interne revizije, vršiti nadzor nad obavljanjem interne revizije i obavljanjem usklađenosti poslovanja u NBS i donositi strategiju razvoja i pratiti njeno sprovođenje.
Izmenama zakona isključeno je potvrđivanje statuta NBS od strane Narodne skupštine. Takođe, ubuduće NBS neće dostavljati finansijski plan za narednu godinu Narodnoj skupštini.
Ono što je bitno istaći jeste da se utvrđivanje režima kursa dinara uz saglasnost Vlade daje u nadležnost Savetu. Upravo je ovo pitanje bilo problem oko koga je nastalo razmimoilaženje stavova bivšeg guvernera i predstavnika Vlade. Iako su kao zvaničan razlog podnošenja ostavke navedeni lični razlozi, valjalo bi podsetiti se kako su pojedini mediji direktno optuživali gospodina Jelašića kao jedinog krivca za pad dinara, iako je za njegovu stabilizaciju utrošeno od početka godine više od milijardu i po evra deviznih rezervi.
S ciljem postizanja i održavanja stabilnosti cena, NBS i Vlada Republike Srbije, radi stvaranja pravnog i institucionalnog okvira za sprovođenje monetarne politike koja doprinosi makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu, zaključile su Sporazum o ciljanju inflacije.
U cilju sprovođenja ove monetarne strategije glavni instrument je referentna kamatna stopa. Devizne intervencije predstavljaju sekundarni instrument koji doprinosi ostvarivanju ciljane stope inflacije, nakon što se iscrpi potencijal za delotvorni uticaj referentne kamatne stope na inflaciju. Kanal deviznog kursa još uvek predstavlja najjači kanal kroz koji se utiče na inflaciju.
Napisano je u Sporazumu da će NBS primenjivati devizne intervencije sa ciljevima da ograniči preterane dnevne oscilacije kursa dinara, ali bez kumuliranja pritisaka u istom pravcu u dužem vremenskom periodu, da ograniči opasnost po finansijsku stabilnost i da održi adekvatan nivo deviznih rezervi. U prvoj polovini godine, kako sam već rekla, potrošeno je milijardu i po evra u ovu svrhu, a bilo je pritisaka da se potroši još više. Bivši guverner se s tim nije slagao i otišao je sa funkcije.
Kada se govorilo ovde u Narodnoj skupštini o izboru novog guvernera, ostala je nepoznanica kakve su njegove namere po ovom pitanju. Sada, kada govorimo o izboru predsednika Saveta guvernera NBS, u čijoj je nadležnosti sada, nakon izmena Zakona o Narodnoj banci, utvrđivanje režima kursa dinara, moramo da istaknemo da će za predsednika Saveta biti izabran neko ko je bio konsultant, naučni saradnik u "Ces Mekonu", konsultantskoj kući u kojoj je sadašnji premijer Mirko Cvetković proveo sedam godina.
U ekipi ove kuće vodeći mikroekonomista bio je Mirko Cvetković, a uz njega je stasala ekipa ekonomista koja i danas dominira stručnom javnošću: Boško Živković, Danica Popović, Dijana Dragutinović (inače, naslednica gospodina Mirka Cvetkovića u Ministarstvu finansija), još nekoliko njih, kao i spoljni saradnik Božidar Đelić.
Pored zajedničkog rada u "Ces Mekonu" i njihove trenutne povezanosti, o kojoj je govorio gospodin Radojko Obradović, kao premijera i člana Ekonomskog saveta, još nekoliko podataka iz biografije Mirka Cvetkovića i profesora Boška Živkovića se podudaraju.
U biografiji aktuelnog premijera vidimo da je od januara 2001. godine u vladi premijera Zorana Đinđića radio na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, a u biografiji gospodina Živkovića koju smo dobili vidimo da je u to isto vreme bio u istom ministarstvu pomoćnik ministra za razvoj finansijskih tržišta.
Zatim je gospodin Cvetković u periodu od 2003. do 2004. godine bio direktor Agencije za privatizaciju Republike Srbije, dok je gospodin Živković u to vreme bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti i finansijska tržišta i član Saveta NBS.
Sada ću izneti nekoliko podataka u vezi sa "Ces Mekonom" i konsultantskim timom. Najpre da se vratim u 2003. godinu. Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, bio je, prema sudskim spisima, i izvršni direktor firme "Ces Mekon", koja radi procesne vrednosti imovine, ekonomsko-finansijsku reviziju poslovanja, kao i druge poslove iz oblasti finansijskog menadžmenta.
U prvom setu ubrzane aukcijske privatizacije za oko hiljadu preduzeća procenu vrednosti je radio upravo "Ces Mekon", za šta je ovoj firmi, čiji je izvršni direktor Mirko Cvetković, isplaćeno oko dva miliona dolara. Pri tome, ovaj posao "Ces Mekon" nije dobio u nadmetanju s drugima, jer tender za izbor revizorske kuće koja će vrednovati preduzeća koja idu na ubrzanu aukcijsku prodaju nije raspisan.
"Ces Mekon" je proistekao iz konsalting preduzeća "Mekon", koje je 1989. osnovao Zvonimir Nikezić. Ovo je važno jer je on otac Dušana Nikezića, a Dušan je bio pomoćnik direktora agencije Mirka Cvetkovića. U vreme kada je Mirko Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju, bio je povezivan sa spornim privatizacijama preduzeća "Seme" iz Beograda i Veterinarskog zavoda Zemun. U oba slučaja konsultantska firma "Ces Mekon", čiji je on bio izvršni direktor, pojavljivala se kao procenitelj Agencije ili je čak bila na strani kupca.
U slučaju privatizacije preduzeća "Seme" firma "Ces Mekon" bila je angažovana od strane Agencije za privatizaciju da proceni vrednost te firme. "Seme", koje ima 19.702 kvadrata poslovnog prostora, prodato je za tadašnja 132 miliona dinara, što znači da je kvadrat vredeo 6.669 dinara ili približno tadašnjih 100 evra. U Savetu za borbu protiv korupcije i tada su postavljali pitanje Vladi zašto je firma koju je "Ces Mekon" ocenio kao prosečnu prodata kao firma u kojoj vredi samo poslovni prostor, odnosno po ceni koja važi za firme koje su pred stečajem. Firmu je kupio "Astra Simit", koji je u magacinima firme napravio studio u kome je sniman "Milioner".
Uloga ove konsultantske firme koju je vodio Cvetković značajna je i kod sporne privatizacije Veterinarskog zavoda u Zemunu. Ovde je traženo objašnjenje od strane Saveta od Vlade da li je "Ces Mekon" dobio zastupništvo na osnovu raspisanog tendera. Oni su izrazili sumnju da je reč o sukobu interesa jer postoji veza između direktora Agencije, kao izvršnog direktora i partnera u "Ces Mekonu", i između vlasnika tog preduzeća Dušana Nikezića, čiji je sin zamenik direktora Agencije za privatizaciju.
Inače, "Ces Mekon" je radio mnoge privatizacije, među kojima je "Danubius" iz Novog Sada 2006. godine, "Beograd film" 2007. godine, "Mlekara Šabac" 2004. godine, "Zmaj" 2006. godine, "Frikom" 2003. godine.
Zanimljiva je i privatizacija "Hemproa" iz Beograda. Manjinski akcionari, uglavnom penzioneri ove firme, tvrdili su da je ona sa 2.744 kvadrata u vlasništvu prodata na aukciji za samo 2,32 miliona evra, jer je konsultant "Ces Mekon" kroz proces obezvredio, a Agencija za privatizaciju prikazala nepostojeće dugove.
Kada sagledamo sve ove činjenice koje govore o onome što je radio ekspertski tim "Ces Mekona", mi u SRS izražavamo sumnju da će članovi tog istog tima raditi u Narodnoj banci Srbije tako da ona bude samostalna u svojim odlukama, naročito kada vidimo da se na mesto predsednika Saveta Narodne banke, u čijoj nadležnosti će biti utvrđivanje režima kursa dinara, bira blizak saradnik predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića, i iz "Ces Mekona" i tadašnjeg Ministarstva za privredu i privatizaciju i u odnosu na sadašnju poziciju premijera i člana njegovog ekonomskog saveta.
Vreme je ekonomske krize, prihoda od privatizacije skoro da više uopšte nema jer je sve što je vredelo rasprodato, a Vlada Srbije je potpuno neusaglašenih stavova kuda dalje. Nije ni čudo, jer je tu zastupljeno mnogo interesa različitih moćnih lobija. S jedne strane su zagovornici trošenja deviznih rezervi za odbranu kursa. To su interesi uvozničkog lobija, koji je vrlo moćan u Srbiji. S druge strane su zagovornici fleksibilnijeg kursa. Suprotstavljenih interesa, ni jedni ni drugi ne žele da sagledaju moguće rizike. Jedino je bitno čiji je uticaj na Vladu jači.
Novi guverner, kada je biran, nije se pojavio u Skupštini jer ga na to ništa nije obavezivalo, ali smo putem medija mogli da dođemo do nekih njegovih izjava u vezi sa kursom dinara.
"Recepti za odbranu dinara su relativno jednostavni, ali ih nije lako sprovesti u delo. Moramo zaboraviti ambiciju da tražimo hleba bez motike i prestati da živimo na veresiju, tj. na trošak prethodnih i budućih generacija. Svi moramo da radimo više. Srbija mora da proizvodi i izvozi više i da postane zemlja pametnih propisa koji povlače privrednu aktivnost. Tako se stvaraju preduslovi i za makroekonomsku stabilnost, pa i da naša valuta postane jaka, kao posledica naše jake ekonomije" – tako je govorio gospodin Šoškić, izbegavši direktan odgovor na pitanje koji kurs dinara je realan. "Realan je onaj kurs koji dovodi spoljnoekonomske odnose zemlje u ravnotežu i onaj koji, u krajnjoj instanci, i odredi tržište", zaključio je sadašnji guverner.
Što se tiče Vlade, ona kao najbolji način za izlazak iz krize vidi programe za subvencionisanje kredita za privredu i građane. U 2010. godini primljena su 149.143 zahteva u vrednosti od 1,47 milijardi evra, a odobrena su 118.542 zajma u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Ovo su podaci koje je iznelo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Preduzeća su podnela 3.942 zahteva za kredite za likvidnost sa valutnom klauzulom, a odobren je 3.061 zahtev u vrednosti od 269,7 miliona evra, dok je dinarskih kredita za likvidnost odobreno 6.607, i to u vrednosti od 461,2 miliona evra. Stav bivšeg guvernera, koji je on izneo pre dva dana, jeste da država treba postepeno da se povlači iz subvencionisanja kredita privredi i građanima, a iz Vlade je bilo najava i za nove subvencionisane kredite kojima bi se povećala potrošnja.
Bilo je i najava da će doći do odmrzavanja plata i penzija, međutim, preporuke MMF-a su drugačije. Stalni predstavnik ovog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik je 21. jula izneo preporuke da plate u javnom sektoru i penzije ne bi trebalo odmrzavati do isteka aranžmana sa MMF-om, do aprila 2011. godine, jer bi to dovelo do stvaranja većeg budžetskog deficita. On je naglasio da su izazovi sa kojima se suočava Srbija – velika zaduženost privrede, porast ukupnog spoljnog duga i nedostatak poverenja u domaću valutu.
Kada smo kod zaduženosti Srbije, važno je napomenuti da je, prema podacima Ministarstva finansija, javni dug krajem maja ove godine dostigao 10,54 milijardi evra, što je 31,5% bruto domaćeg proizvoda. To je trećina vrednosti koju proizvedemo svi kao poreski obveznici. Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 25,6% BDP-a. ''Ovaj rast mogao bi da ugrozi privrednu aktivnost'', istakao je bivši guverner Jelašić početkom juna ove godine. Kada je neko bio deo tima a sada to više nije, on slobodno može da kaže ono što inače ne bi da je i dalje ostao deo tima, a treba mu verovati jer je bio na izvoru informacija.
Završiću ovo izlaganje još jednom izjavom bivšeg guvernera NBS, koji kaže – produženje aranžmana sa MMF-om je poželjno za Srbiju jer Vlada ulazi u drugo poluvreme i pripreme za izbore, kada se, po pravilu, donose populističke mere. Nema nijednog zakona koji Vladi zabranjuje da zbog političkih interesa preko noći promeni ono što se godinama mukotrpno radilo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sutra ćemo imati jedan zaokružen sistem u državi. Pre nekoliko nedelja raspravljali smo o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Imamo i predlog predsednika Republike Srbije ko će biti guverner NBS i sada, na ovoj sednici, raspravljamo o izboru predsednika Saveta. Sutra je Dan za glasanje, pa ćemo konačno da zaokružimo tu ''finansijsku celinu''.

Međutim, pomalo me iznenađuje odnos vladajuće većine prema svemu ovome što se dešava sada u Skupštini, jer izborom guvernera i predsednika Saveta guvernera mi postavljamo funkcionere Narodne banke, koja bukvalno kontroliše sve u državi. Nadležnosti i uticaj Narodne banke na celokupan privredni i finansijski sistem u državi su mnogo veći nego nadležnosti Vlade Republike Srbije.

Koliko je to važan deo, evo krenućemo od jednog prostog primera. Nijedno savremeno društvo ne može da se razvija bez bankarskog sektora. A naš bankarski sektor je mali, nerazvijen i monopolski. Otkad su pogašene srpske banke odlukom tadašnjeg guvernera, sada potpredsednika Vlade i ministra Mlađana Dinkića, Srbija nema svoj bankarski sektor. I baš zbog toga što nemamo svoj bankarski sektor, mi danas, kada većina zemalja izlazi iz svetske ekonomske krize, nastavljamo, ali ne u smislu da smo dostigli vrhunac ekonomske krize, nego se taj nivo krize povećava iz dana u dan.

Ne može nijedna privredna aktivnost da bude normalna i razvijena sa bankarskim sektorom kakav mi danas imamo, a mogu da kažem da je naš bankarski sektor i zelenaški. Pogledajte samo kamate koje banke daju privredi i građanima. Privreda ne može da dobije nijedan kredit ispod 15% godišnje sa deviznom klauzulom.

Neka mi neki finansijski stručnjak, evo i budući predsednik Saveta i guverner Narodne banke neka me ubede, neka mi objasne kako preduzeće može sa takvim kreditom da napreduje, da širi poslovanje, da se razvija, da povećava broj zaposlenih. Od broja zaposlenih zavisi kolika će biti transferna sredstva iz budžeta Republike Srbije u PIO fond i Fond zdravstvenog osiguranja. Evo primera kako sve kontroliše Narodna banka. Nažalost, tako je. Nema napretka u takvim preduzećima. Svoju kompletnu zaradu usmeriće na bankarski sektor. Odreći će se i sopstvenog kapitala, samo da bi mogli da vrate kredite i da plate takve kamate.

A da ne računamo devizni rizik – 15%. Izračunajte koliki je bio evro prošle godine u ovo vreme. Bio je negde oko 92 dinara, sada je 105, skoro 106 dinara. Znači, 17% plus 15% je 32%. Kako mislite da jedno preduzeće opstane pod takvim uslovima? Hoćemo da pričamo o dinarskim kreditima? Skoro ih je nemoguće dobiti bez kamate od 22-28%. Kako mislite da se preduzeća i naša privreda razvijaju? Kako da povećamo broj zaposlenih? Kako da građani imaju bolji životni standard?

Ko je za to krivac? Oni koji su do sada rukovodili finansijskim sektorom i koji će da nastave i posle ovog izbora. Ne može niko da me ubedi da je Mlađan Dinkić ovde potpuno bezgrešan i nevin. Naprotiv, on je jedan od najodgovornijih za sve ovo što se ovde dešava i nagrađen je vašim glasovima, gospodo iz skupštinske većine, da bude potpredsednik Vlade, samo zato da biste sklepali kakvu-takvu koaliciju.

Urušen nam je kompletno platni promet. Uništili smo nešto za šta su nam sve i evropske i svetske institucije govorile da nam je najbolje i najsavremenije na svetu, najbolje organizovano, sa najmanjim troškovima. Zašto? Da bi povlašćene banke mogle da uđu konačno na tržište. Izbrojte koliko imamo pravih banaka. Ne ove satelite i ćerke-banke koje su otvarane pod drugim imenima samo da liči na imamo neki bankarski sektor. U celoj Srbiji imamo četiri ili pet banaka. One kontrolišu ovde sve, apsolutno sve, iz tri četiri zemlje.

Možemo mi da otvaramo i širimo bankarsko tržište, da dajemo bankama dozvole, ali gde će te banke da budu? Na periferiji gradova? Ne, sav ekskluzivan poslovni prostor, najskuplji poslovni prostor u Srbiji, počev od Beograda pa i u unutrašnjosti, uzele su već te banke. Sa povećanjem broja banaka naravno da možemo da utičemo i na kamate koje banke daju i na količinu novca koji imamo na tržištu. A ovako dozvoljavamo da banke ucenjuju državu i da im niko ništa ne može.

Osim takvog jednog monopolskog položaja za koji je odgovorna Narodna banka, Narodna banka je odgovorna… Mnogi će da pričaju da to odgovara uvoznicima, izvoznicima, ovome i onome. Kurs dinara koji nije stabilan ne odgovara nikome, i nemojte da se oko toga zavaravamo i zanosimo. Ne valja ni uvoznicima, ne valja ni izvoznicima. Jer, i oni uvoze veliku količinu repromaterijala i energenata. Znači, i njihovo poslovanje zavisi od kursa dinara.

Šta je problem sa kursom dinara? Najveći problem je država, odnosno budžet koji je u deficitu i koji mora da se finansira sredstvima iz banaka, s jedne strane. S druge strane, problem je u Narodnoj banci, zato što je ona sama više puta destabilizovala finansijsko tržište u Srbiji. Evo, poslednji primer, NBS se čitavo vreme zalaže da nije ona ta koja treba da obavlja menjačke poslove. Potpuno se slažem. Ona tu treba da bude samo kao faktor koji će u određenim situacijama i određenim poremećajima da interveniše otkupom ili prodajom deviza.

Šta se dešava krajem godine? U Srbiju ulazi kao kredit MMF-a 450 miliona evra. Taj novac završava na računu Narodne banke. NBS kreditira Vladu, odnosno budžet Republike Srbije i isplaćuje odgovarajuću dinarsku protivvrednost. Taj novac se našao na finansijskom tržištu i tada su počele naše muke sa deviznim kursom. Na deviznom tržištu mi nismo imali pokriće za 450 miliona evra. U Srbiji je dovoljno 50 miliona evra da se kompletno tržište destabilizuje, a imamo deset puta veći iznos.

NBS nedeljama ćuti i pušta da devizni kurs raste, a kada su se svi oni uslovi ispunili, i psihološki i kod banaka i kod privrede i kod stanovništva, onda kreće sa intervencijama na deviznom tržištu. Da stvar bude još gora, zbog kredita koje uzima budžet, snižava se referentna kamatna stopa, pa to izgleda kao dolivanje benzina na vatru. Gasimo požar benzinom. Eto, to je radila Narodna banka proteklih nekoliko meseci.

Ako pogledate neke vajne stručnjake koji često komentarišu u sredstvima javnog informisanja šta se dešava s našim deviznim tržištem i koji su to poremećaji navodno, a imam razloga da tvrdim da je navodno i da sumnjam da je istinito, zato što je ponuda deviza daleko manja od potražnje...

Ajde da malo napravimo neku analizu. Prošle godine su evro i devizni kurs bili ne samo stabilni, nego i u padu. Šta se to desilo za ovih godinu dana? Uslovi pod kojima je poslovala svetska privreda bili su daleko gori nego sada, priliv novca u Srbiji je bio daleko manji nego sada, a imamo hroničnu, konstantnu nestašicu deviza na tržištu. Ko je za to odgovoran? Na to pitanje bi mogla da odgovori NBS, ali niko već mesec dana ne odgovara. Mnogi narodni poslanici traže, ali niko ne odgovara, ni Vlada, ni odlazeći guverner. Nadam se da ćemo od novog guvernera dobiti konačno odgovor na to pitanje – koje banke vrše otkup deviza i kuda se te devize usmeravaju?

To je problem. Da li je ovakva finansijska situacija špekulativne prirode, da bi se stvorili ekstraprofiti koji treba da zarade banke, najviše one, a štetu treba da plate građani, ili stvarno postoje opravdani razlozi? Baš zbog ćutanja NBS imam razlog da sumnjam da je ovde u pitanju najobičnija špekulacija, ništa više. Ne može Narodna banka da bude podređena bankarskom sektoru. Ona je ta koja mora da spreči manipulacije i zloupotrebe bankarskog sektora.

Svi pričaju o nezavisnosti NBS. Slažem se da Narodna banka treba da bude nezavisna, ali do kog trenutka, do koje granice? Do one granice kada prestaje da obavlja posao zbog koga i postoji. Kažu – njen osnovni cilj je održavanje inflacije pod kontrolom, pa nam Republički zavod za statistiku i NBS (čak i ona se bavi svojom statistikom) tvrde da je inflacija pod kontrolom. Samo je pitanje trenutka kada će to prestati da bude.

Ne može ništa u Srbiji da bude pod kontrolom kada za manje od godinu dana domaća valuta izgubi 15 i više posto svoje vrednosti. Ne može. Prvo, povećavaju se troškovi energenata, samim tim proizvodnje hrane, a onda životnog standarda. A onda će neko da izađe i kaže – inflacija je samo šest ili sedam posto. Na čemu? Na automobilima, šporetima, frižiderima, zamrzivačima, televizorima. Je l' to životni standard? Je l' to ljudi jedu? Je l' se time oblače? I sve je kao lepo, Srbija je uređena zemlja, uređeno društvo sa pravnim i finansijskim sistemom. A onda pogledajte prave rezultate tog finansijskog sistema.

Narodna banka je ta koja kontroliše sve u državi i od nje sve zavisi. Nadam se, ali i sumnjam da će novi guverner i novi članovi Saveta i predsednik Saveta uopšte smeti da uđu u problematiku rešavanja svih ovih problema. Jedino što možemo, jedino što bi bilo pravo da urade, jeste da konačno koliko-toliko otvore bankarsko tržište u Srbiji, da dođu veće banke, finansijski jače, da se stavi ta kamata konačno pod kontrolu. Ako ne može tržišno, da se stavi makar administrativno. I ovako, čak i kad bi za 40 ili 50 posto skresali kamate na administrativan način, banke bi ostvarivale i dalje veće prihode nego što ostvaruju u zemljama odakle dolaze.

Zašto se to tako ne radi? Zašto se dosad nije tako radilo? Odgovor ćemo da vidimo za nekih šest meseci i jedan dan, ili 184 dana, kada saznamo u kojoj će banci sadašnji odlazeći guverner da bude direktor. Onda ćemo znati za koji je finansijski sektor i koji finansijski lobi radio.

Isto tako, izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci jedan deo finansijskog života se, kako kažu, prosleđuje u nadležnost Vlade, odnosno Ministarstva finansija, a to je spoljni platni promet. Ni Vlada ni Ministarstvo finansija nemaju mehanizme i instrumente da kontrolišu kakav se spoljni platni promet obavlja. To može jedino NBS. Ne može ni dinar, ni evro, ni dolar ni da uđu ni da izađu iz našeg platnog prometa dok to ne odobri NBS. Ne može, nemoguće je. Sa tom izmenom mislim da je odlazeći guverner napravio i otvorio sebi put da bankarski sektor pravi još veće špekulacije ovde na tržištu.

Njih je baš briga i za nas i za to o čemu mi ovde raspravljamo i za građane Srbije i za našu privredu. Njima je najvažnije da ostvare ekstraprofit, a kada izvuku i izmuzu sve što mogu iz ove privrede, zatvoriće lokale, koji i nisu njihovi nego su pod zakupom, i otići odavde. Verujem da će tada i neki ministri da napuste državu.

A nadam se da će naredni izbori, potpuno sam siguran – vanredni, da budu pre nego što se to desi, da konačno neki drugi dođu, da neki drugi pokažu kako može Srbijom da se vlada, da Srbija dobije poštenu vlast, koja će na prvom mestu da misli o građanima, a onda o bankama, onda o guvernerima, onda o špekulantima. A tužilac će na prvom mestu morati da misli o špekulantima i bankarima koji danas posluju na ovaj način u Srbiji.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, ono što bi moglo da se nazove ili locira nekakvim suštinskim problemom po mišljenju nas u SRS možda leži u izjavi od pre nekoliko dana, kada je još uvek samo kandidat za novog  guvernera Dejan Šoškić saopštio da neće biti nikakvih promena u vođenju dosadašnje politike NBS ukoliko on bude izabran na ovu značajnu funkciju, a to će, po svoj prilici, svoj epilog doživeti sutra.
S jedne strane, to može da bude razumljivo ukoliko on zaista bude izabran ili ako se ima u vidu činjenica da će on na ovu novu funkciju doći sa mesta predsednika Saveta NBS, tako da u svakom slučaju ima priličnog udela u onome što je urađeno do sada, odnosno u rezultatima ove i te kako važne finansijske institucije. S druge strane, ukoliko budući guverner zaista misli da nastavi sa politikom koja je vođena u proteklih nekoliko godina, koju su vodili svi njegovi prethodnici na ovom mestu, to znači da praktično ni građani ni privreda ove Srbije ne mogu da se nadaju apsolutno nikakvom boljitku u tom smislu.
Ne ulazeći u personalni domen Boška Živkovića, kandidata za predsednika Saveta guvernera NBS, o kome su podrobnije govorili kolega Krasić i koleginica Dimitrijević, želeo bih da ovu priliku iskoristim da još jednom ukažem na nešto što je po našem mišljenju i te kako važan problem, a koji se tiče funkcionisanja NBS, a samim tim to je nešto što će biti svakako i u domenu rada budućeg predsednika Saveta guvernera NBS.
Reč je o problemu koji se tiče neracionalnosti politike deviznih rezervi NBS, politike koja je u proteklom periodu apsolutno bila obavijena velom tajne. Jer, osim činjenice da smo tokom proteklih meseci, pa i godina, praktično bombardovani informacijama o tome da su devizne rezerve NBS dostizale rekordno visok nivo, što u poslednje vreme, očigledno zbog ove uspešne odbrane kursa dinara, i nije više slučaj, problem je taj što se te devizne rezerve ne drže u Trezoru NBS, već se, kao što je jednom delu stručne javnosti poznato, plasiraju uglavnom u državne obveznice drugih, i to po pravilu ekonomski znatno razvijenih, da ne kažem bogatih država, kojima se praktično pokrivaju deficiti državnih budžeta ili se pak polažu u vidu depozita u banke najrazvijenijih zemalja.
U isto vreme, zahvaljujući toj politici koja očigledno i po najavi budućeg guvernera Dejana Šoškića, a po svemu sudeći i nečemu što će takođe slediti i budući predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković, sa takvom, blago rečeno – neracionalnom politikom deviznih rezervi, imamo i činjenicu da spoljni dug Srbije praktično stalno raste i da on dostiže rekordno visok nivo, a krediti koji se uzimaju od drugih država, međunarodnih finansijskih institucija i velikih zapadnih banaka su naravno uz izuzetno nepovoljne ili veoma visoke kamatne stope i Srbija je suočena s tim da plaća visoke kamate na trezorske zapise koje emituje da bi prikupila sredstva za pokriće deficita državnog budžeta.
Nekakvi zvanični podaci o tome gde se i pod kojim uslovima plasiraju devizne rezerve NBS naravno nisu dostupni široj javnosti. Ono što je poznato jeste da su te kamatne stope na ova sredstva zaista simbolične i da iznose od 1 do 3 procenta, tako da naša zemlja u principu i ne može, zahvaljujući, kažem opet – ovakvoj politici, da računa na nekakav značajniji prinos od plasiranja deviznih rezervi. U svakom slučaju, ono što je problem jeste to da je taj prinos višestruko manji od prinosa koji ostvaruju recimo zemlje ili finansijske institucije kod kojih se Srbija zadužuje pokrivajući deficit državnog budžeta.
Dakle, akumuliranje velikog iznosa deviznih rezervi i njihovo plasiranje u državne obveznice ili depozite banaka ovih, pre svega zapadnih zemalja, a u isto vreme zaduživanje kod istih onih gde su plasirane devizne rezerve, pokazalo se tokom ovih godina koliko je bilo pogubno i za privredu i za društvo u celini, dakle jedne ekonomski slabo razvijene zemlje kakva je Srbija. To je u znatnoj meri pogubno kod onih država koje vode upravo politiku kakvu vodi Srbija, a to je politika tog tzv. stabilnog kursa domaćeg novca, a dokle je sve to dovelo, mogli smo da se uverimo u proteklih nekoliko meseci, nažalost.
Šta ćemo dobiti izborom novog guvernera NBS i izborom novog predsednika Saveta guvernera NBS? Ako se ima u vidu ono što sam rekao na početku, da se apsolutno ništa neće menjati u politici koja je vođena tokom svih ovih godina, jasno je da i ovaj problem, na koji sam želeo da u ime SRS ukažem, neće biti rešavan onako kako bi trebalo, pre svega plasiranjem tih sredstava u podizanje privrede, odnosno industrijske proizvodnje.
Onda se nameće jedno zaista jednostavno i sasvim logično pitanje – gde je u svemu ovome jedna ekonomska logika koja bi trebalo da se javi, da mi finansiramo, uz simboličnu kamatnu stopu, budžetske deficite bogatih zemalja, a da istovremeno iste te zemlje direktno ili preko finansijskih institucija odobravaju kredite uz visoke kamatne stope, kojima mi finansiramo deficit našeg budžeta?
Dakle, gde je ta ekonomska logika da se devizne rezerve plasiraju u depozite zapadnih banaka, uz simbolične kamate? One tim istim novcem kupuju trezorske zapise našeg Ministarstva finansija ili zapise NBS, koji po pravilu nose visoku dvocifrenu kamatnu stopu, ili pak da odobravaju kredite građanima Srbije uz takve kamatne stope koje su na kratkoročne pozajmice stanovništvu krajem 2009. godine iznosile čak 36%, i na taj način se ostvaruje ogroman profit koristeći finansijska sredstva građana i privrede Republike Srbije.
Mi u SRS smo nebrojeno puta ukazivali na jednu anomaliju. Naravno, znatno racionalnije bi bilo, ukoliko se već vodi takva politika visokih deviznih rezervi, da se jedan deo iskoristi za vraćanje inostranih kredita, i to barem onih koje je država uzela pod najnepovoljnijim uslovima, i tako se bar delom smanji ogroman spoljni dug ili da se barem blagovremeno isplate sve one obaveze po spoljnom dugu koje su, zaključno sa prošlom kalendarskom godinom, iznosile nešto manje od tri milijarde dolara, a od kojih je jedna četvrtina praktično otpadala na one redovne i zatezne kamate i tako se bar taj problem na neki način apsorbuje i izbegne.
Dakle, imajući u vidu značaj izbora i guvernera i predsednika Saveta guvernera Narodne banke, jasno je da jedna sveobuhvatna reforma, odnosno priprema i dizajniranje novog modela privrednog rasta Srbije tek predstoji, a da je za sve to i te kako važna pretpostavka reforma postojećeg poreskog sistema u Srbiji, koji je do sada bio primenjivan konceptom privrednog rasta.
Ukoliko se neke od pretpostavki obistine, ukoliko zaista želimo da suštinski dođe do nekakvih promena u ovom pravcu, a ono što do sada pokazuje ne daje nadu, odnosno ne uliva optimizam, pokazaće vreme koje je pred nama, odnosno ova najnovija kadrovska rešenja koja vladajuća koalicija predlaže parlamentu na usvajanje. Kakve će koristi i da li će uopšte imati koristi građani i privreda Srbije ovakvim vašim rešenjima, nastavkom ili promenom politike koja je do sada vođena i jednog ekonomskog modela koji se očigledno nije pokazao primenjivim kada je reč o Srbiji, pokazaće vreme koje je pred nama. Zahvaljujem na pažnji.