Ne znam na koji način da se obratim, a da vi shvatite da je to u sklopu ove tačke dnevnog reda. Šta god kažem, vi se s tim ne slažete. Stvarno nemam mogućnosti da govorim o onome o čemu sam hteo, tako da svoju diskusiju ovog trenutka prekidam, da biste vi bili zadovoljni.

Iskorišćeno je tri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Poslanička grupa ima 19 minuta.

Gospođo Čomić, gospodo iz tužilaštva i Visokog saveta sudstva, gospodin Zoran Krasić je skrenuo pažnju na neke stvari koje nisu baš prihvatljive u ovom momentu, u ovom stepenu, kada radimo na reformi pravosuđa u Republici Srbiji.
U materijalu koji je dostavljen, pomenuo je gospodin Krasić, stoji – "učestvovao je na seminarima". To nije kriterijum.
Imao sam priliku da budem i u republičkom i u saveznom ministarstvu pravde i vidim da se neke stvari uopšte nisu izmenile. Ja sam osuđivao potrošnju budžetskih sredstava kada su u pitanju seminari i učestvovanje na seminarima. Stotine miliona dinara potrošeno je poslednje decenije na seminare i ta neka usavršavanja.
Ti seminari ne mogu da budu kriterijum. Seminar na Kopaoniku ili na Zlatiboru ili u Vrnjačkoj Banji, na kome učestvuje 1.000, 1.500 ili 2.000 ljudi, više liči na vašar, svadbu ili provod. I javno sam govorio da je to turizam. Neću ovde sada bilo šta da imenujem, ali velike pare su potrošene, a od tog seminara je jako mala vajda. Država, Vlada i budžet trpe takve seminare koji su, u praksi se to pokazalo, apsolutno nekorisni.
Drugi kriterijum koji se pominje u materijalu jeste ambicija. Znate, neko može da ima ambiciju, ali da li je ta ambicija zdrava ambicija? I, da li ona može biti merilo? Neki desetar želi da bude general i uzme sebi pravo da kaže – imam ambicije da budem general. To vam je isto to i kada jedan kandidat ima ambicije.
Što je još konkretnije, isti je način prihvatanja informacija i mišljenja kao u vreme '80-ih i '90-ih godina. Kaže – mišljenje svih sudija Apelacionog suda ili mišljenje sednice svih sudija Privrednog suda je da taj jeste i dostojan i stručan itd. U šta se pretvaraju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca? Pretvaraju se u instituciju koja će taj već unapred pripremljen dekret samo overiti u Savetu sudstva ili Veću tužilaca.
Ali, ovde se iz materijala ne vidi, ne mogu o kandidatima govoriti, možda su to časni, pošteni, vredni itd., ali na isti takav način…
Sećam se, jedan iz ''Jula'' je došao kod mene u Ministarstvo pravde i doneo spisak kandidata ''Jugoslovenske levice'' koje moramo da prihvatimo kao kandidate za sudije i tužioce. Kada je došao kod mene taj gospodin, neću da ga imenujem, on je bio iz ''Jula'', i doneo spisak sa memorandumom ''Jula'', rekao sam mu – možete da idete odakle ste došli; izvolite, vi, sa vašim memorandumom i spiskom ''Levice'', nećete učestvovati u izboru sudija. Tako se i dogodilo.
Zato primećujem da je isti način mišljenja ranije kolegijuma sudija tog suda, sada sednice tog suda, ali Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju veoma delikatnu ulogu da to sve provere i utvrde činjenice o kakvom se kandidatu radi.
Gospodine Ostojiću, imam konkretan slučaj kada je u pitanju bio izbor tužilaca. Radi se o jednom kandidatu iz Opštinskog javnog tužilaštava u Pančevu. Radi se o Miroslavu Lociji, koji je Slovak. Zaključio sam da on nije mogao proći po kriterijumima i merilima (sumnjam, možda nisam u pravu) samo zato što je Slovak. Znam da je čist, nekorumpiran, moralan i stručan. Zapišite, molim vas, radi se o Lociji Miroslavu. Pitajte sve iz tužilaštva, iz bivšeg okružnog i opštinskog suda u Pančevu, o kakvom se čoveku i kakvim moralnim kvalitetima radi. Ja ga znam 30 godina. Častan je i pošten. Ali, ima jedna stvar – taj čovek je podigao optužnicu protiv jednog lokalnog moćnika i nije prošao. Neću da kažem iz koje je stranke, neću to da komentarišem, ne bi bilo primereno.
Plašim se, a mislim da imamo svi dokaze. Gospodo iz tih visokih pravosudnih institucija, svedoci ste da je Savet Evrope, nadležna komisija stavila primedbe na način izbora sudija i tužilaca u Srbiji. Samo ovaj broj ljudi koji se sada bira, a javljaju se na konkurs i vi ih birate sada, potvrđuje i dokazuje da je bila katastrofalna greška da ti ljudi ne budu izabrani već u prvom krugu. To je dokaz koji ne možete ni da mimoiđete ni da zaobiđete. To je dokaz da to u tom poslu nije dobro urađeno.
Skrenuo bih pažnju, bilo je nekih komentara da su korišćeni podaci BIA pri izboru sudija i tužilaca i, ako su korišćene mere iz Zakonika o krivičnom postupku, da je bilo prisluškivanja, praćenja, fotografisanja, snimanja itd., ako ima takvih konkretnih slučajeva, slobodno ih objavite, to će preventivno delovati na sve one druge koji bi danas-sutra pomislili da krenu ka korupciji ili mitu.
Napominjem da ste imali slučaj iz jednog opštinskog suda da su sve sudije izabrane, u istoj regiji, u drugom nijedan. Ponavljam i ovo – u jednom okružnom sudu nijedan sudija nije prošao, ali je zato prošao predsednik suda u viši rang. Molim vas, da li je moguće da je taj čovek, koji je bio na čelu tog suda, ispunio uslove? Je l' on bio domaćin? Je l' on bio organizator? Da li mu sudski poslovnik daje za pravo da prati rad svakog pojedinca? Daje mu za pravo. Ali, vidite, događalo se to što jeste.
Mislim da je ovo pouka da vi, gospodo u tužilaštvu i u Visokom savetu sudstva, ubuduće treba da ipak budete oprezni ko vam se predlaže i ko ga predlaže i zašto ga predlaže. Evo, gospodin Boško Ristić zna, u onim vremenima, predsednik okružnog suda – tata, ćerka – advokat, a zet – tužilac ili predsednik žalbenog, odnosno drugostepenog veća. No, ne bih sada da vas opterećujem time.
Samo bih želeo ovom prilikom da skrenem pažnju javnosti, a i vama da ukažem na to kako to rade u uporednom pravu u drugim državama, primera radi u Francuskoj ili Engleskoj ili drugim zemljama EU, a u kom pravcu se vodi politika Republike Srbije da se usaglasi određeno zakonodavstvo sa zemljama EU.
Sudovi u Engleskoj su organizovani po tri kriterijuma. Prvi se odnosi na materiju o kojoj odlučuju sudovi, drugi kriterijum je domen stvarne nadležnosti sudova, a treća instanca odnos između sudova. Na prvom kriterijumu jedni sudovi rešavaju krivične a drugi građanske predmete, po drugom kriterijumu sudovi mogu biti viši i niži, a po trećem kriterijumu se razlikuju prema institucionalnoj nadležnosti tako da su neki samo prvostepeni, a neki su istovremeno i prvostepeni i drugostepeni sudovi.
Samo bih zamolio da mi koristimo ona uporedna pravila koja se odnose na pravosuđe zemalja anglosaksonskog i evropskog prava, ali sa razvijenijim pravnim sistemom.
Poslednja žalbena instanca u građanskim i krivičnim predmetima Engleske, Škotske i Severne Irske jeste Dom lordova ili, kako ga zovu, Gornji dom. On ima specifičnu ustavnu poziciju jer je to, u suštini, sudsko telo koje se nalazi u sastavu parlamenta. Želim da kažem da je Dom lordova kao sudsko telo samo tehnički deo istoimenog parlamentarnog doma, od koga je funkcionalno odvojen. Kao najviša sudska i poslednja žalbena instanca u zemlji, ustanovljen je (a zamislite, ne menja se) zakonom iz 1876. godine, a trenutno ih ima 12 koji imaju doživotnu titulu naslednog pera.
Širenje ideje izvan Engleske. Kada se govori o zbivanjima u Engleskoj u 17. veku, ne treba zaboraviti da je u to doba u Evropi vladao apsolutizam oličen u vladavini Luja XIV u Francuskoj. U Engleskoj, u parlamentu i sudovima, izražavano je trajno i čvrsto protivljenje apsolutizmu, što je dovelo do ograničavajuće vlasti monarha. Francuska, kao prva kontinentalna zemlja koja je ostvarila nezavisnost pravosuđa u burnim revolucionarnim vremenima, bila je dosta okrenuta engleskim uzorima. Svojom Ustavnom poveljom iz 1814. godine Francuska počinje da zasniva osnove sudske nezavisnosti i trajnost njihove službe.
Pazite, molim vas, kako je regulisana nezavisnost engleskih sudija. Ako postoji nešto iznad svega drugog u šta Englez može da bude siguran, to je da su sudije nezavisne od vlade, tj. od izvršne vlasti, pa zato i uživaju poverenje javnosti. Da li je to bio slučaj u prošlosti i da li je sada kod nas, to ostaje da i vi i javnost i oni koji su zaposleni u tim institucijama cene.
Ta tradicija je započeta zakonom o ustanovljenju, donetim još 1700. godine, koji je prvi dao sudijama potpunu nezavisnost od krune i vlade, omogućavajući im da odlučuju bez straha, što je osnova njihovog profesionalnog integriteta. Od sudije se očekuje da presuđuje u skladu sa važećim pravom, bez ikakvih pritisaka. Nezavisnost engleskih sudova bazira se na tri osnovne podele vlasti, osiguranju trajnosti službe i postavljanju sudija iz redova slobodne i nezavisne advokatske profesije.
Gospodo iz tužilaštva i Visokog saveta sudstva, gospodo iz Kasacionog suda i drugih viših sudova, kao što vidite, u Engleskoj i u drugim zemljama osnovna baza za izbor nosilaca pravosudnih funkcija jeste advokatura. Advokaturu su nekada, za vreme Broza, smatrali neprijateljskom institucijom, pa je zato 750 advokata završilo u zatvorima. Pa je Đilas rekao u to vreme, još 1953. godine – dobra je ''Ozna'', a nije loša ni milicija, jer je vršila kontrolu nad advokatima.
Kako je to regulisano kada je u pitanju Francuska? Ukratko, samo najbolji studenti pravnih fakulteta, po završenim studijama, ako žele da im životna karijera bude sudijski poziv, ali samo najbolji, konkurišu za upis u škole, po položenom upisnom ispitu započinju specifične dvogodišnje studije u najboljim uslovima koje im pruža škola u Bordou (i što se tiče predavača i ostalih pogodnosti, biblioteke, prostora i ostalog) i mnogo vremena provode stičući praktična sudska znanja u svim institucijama.
Ali pazite šta je interesantno kod Francuske – buduće sudije provode dve nedelje u zatvoru, da bi videli kakva je situacija u tim zatvorima, šta sve doživljavaju osuđeni i da bi mogli da imaju i tu činjenicu u vidu, kao doživljenu okolnost, pri odmeravanju kazne.
Koliko još imam vremena, gospođo potpredsedniče?
(Predsedavajuća: Minut i 45 sekundi.)
Vidite da li ima uticaja ili nema uticaja da li izvršna vlast i da li imperator u nekoj državi, kralj ili predsednik republike ili predsednik vlade vrši nadzor i vrši uticaj na sudove. Kada je Džejms Drugi otpustio sudiju Tomasa Džonsa, napominjući mu da to pozdravlja više od 12 drugih sudija, znate li šta mu je rekao Džejms? Odgovorio mu je da on sigurno može naći 12 poslušnih sudija da podrže šta god zaželi kralj, ali da neće moći naći 12 advokata u istu svrhu. A kako je advokatska profesija u Engleskoj oduvek bila pa je i danas ta iz čijih se redova biraju sudije, to se nezavisni duh iznova rađao i širio među sudijama, ma koliko bili smenjivani. Hvala vam.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine. (Ne.)
Pre nego što zaključim pretres o predlozima odluka, da li predstavnici predlagača Mladen Nikolić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, ili Đorđe Ostojić, izborni član Državnog veća tužilaca, žele da daju završnu reč na osnovu člana 144? (Da.)
Izvolite, Mladen Nikolić ima reč.

Poštovani narodni poslanici, biću veoma kratak. Pažljivo sam saslušao diskusiju koja je usledila nakon predloga Visokog saveta sudstva i mogu da konstatujem da je u pretežnom delu bilo reči o reformi pravosuđa i izboru koji je već okončan. U manjem delu je bilo govora baš o dnevnom redu, odnosno o temi, i to sam pažljivo slušao. Bilo je nekoliko konstruktivnih predloga. Shvatio sam koje su zamerke narodnih poslanika i preneću ih VSS-u i sigurno ćemo imati u vidu ono što narodni poslanici predlažu.
Međutim, ja razumem narodne poslanike da, s obzirom na to da su predstavnici naroda i određenih političkih partija, pre svega imaju političku funkciju, ali molim da razumete i vi mene. Ja sam sudija i kao sudija navikao sam da se držim predmeta spora, pa se tako i ovde mogu držati samo teme.
Kada je u pitanju obrazlaganje predloga kandidata, naveli smo određene podatke o kandidatima. Shvatio sam da treba još detaljnije navoditi podatke.
Visoki savet sudstva to, naravno, može učiniti, ali kriterijumi koji postoje su jasni. Oni su usvojeni i lako proverljivi. VSS pre nego što predloži kandidate, drži sednice, razmatra svaku prijavu, razmatra svakog kandidata, proverava rezultate rada, proverava sve one dokaze koje je kandidat dostavio u smislu diplome, pravosudnog ispita, proseka itd., tako da nećemo bežati od toga da eventualno i te neke druge podatke dostavimo uz predlog.
Moram reći još nešto, što sam rekao u prvom obraćanju – mi cenimo sve.
Dakle, kod ovih kandidata za prvi izbor uzima se u obzir i dužina studiranja i prosečna ocena i ocena rada i mišljenje sednice svih sudija. To mišljenje mi ne možemo zaobići i ono je veoma bitno i imamo zapisnik koji je usledio nakon sednice svih studija, tako da uvažavamo taj zapisnik. Ne radi se o nečemu što bi određeni sudovi, odnosno sednice govorili napamet ili bez nekog osnova.
Jednu stvar ću takođe napomenuti, u vezi s onim što je uvaženi kolega Jojić govorio. Ovaj visoki dom je usvojio Zakon o Pravosudnoj akademiji. Kada se budu primenjivale odredbe tog zakona i kada profunkcioniše ta akademija, potpuno i na pravi način će se promeniti budući izbor sudija. To je ono što sledi, a ovo nazovimo jednim prelaznim periodom.
Na kraju, moram da reagujem na dve stvari. Jedna se tiče sukoba interesa kada su u pitanju članovi Visokog saveta sudstva. Dakle, postoji institut izuzeća, on je regulisan poslovnikom o radu i budite uvereni da se taj institut primenjuje.
Druga stvar koja je pomenuta, tako sam razumeo, jeste eventualno moguća korupcija prilikom izbora. Ako bilo ko ima takvih saznanja ili bilo kakvih dokaza, neka se obrati nadležnim institucijama. Zahvaljujem na pažnji.

Da li želi da da završnu reč Đorđe Ostojić, izborni član Državnog veća tužilaca? (Ne.)
Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti i Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca.
Zahvaljujem predstavnicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Završavamo prepodnevni deo našeg rada. Nastavljamo u 16.00 časova, prelaskom na drugu tačku dnevnog reda.
Zahvaljujem.
(Posle pauze – 16.00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA SAVETA GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke, koji je podneo Odbor za finansije 13. jula 2010. godine.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da ovo vreme raspoređujemo na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa, i to tako da Poslaničkoj grupi ''Za evropsku Srbiju'' pripada sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslaničkoj grupi SRS – sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslaničkoj grupi G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslaničkoj grupi "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslaničkoj grupi SPS-JS – 18 minuta; Poslaničkoj grupi LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslaničkoj grupi ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslaničkoj grupi manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslaničkoj grupi PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da, ako to nisu učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da je Poslanička grupa SRS ovlastila da je predstavlja narodni poslanik Zoran Krasić. Drugih ovlašćenja nema.

Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke.

Da li gospođa Ljiljak, predstavnik predlagača, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
U Zakonu o Narodnoj banci Srbije predlagač kandidata za Savet, u ovom slučaju i za predsednika, jeste odgovarajući odbor Narodne skupštine, a to je Odbor za finansije. On predlaže kandidata, a Narodna skupština ga na sednici usvaja.
Predsednik Saveta Narodne banke je podneo ostavku i prešao na drugu funkciju, te je tako ovde ostalo upražnjeno mesto. Na sednici Odbora za finansije razmatrali smo predlog za kandidata za predsednika Saveta, doduše, došla je samo jedna kandidatura, i na sednici smo većinom glasova usvojili da to bude dr Boško Živković.
Podsetila bih malo na to šta stoji u Zakonu o Savetu guvernera Narodne banke. Savet guvernera broji pet članova, u to se ubraja i predsednik, i biraju se na mandat od šest godina. Savet guvernera donosi statut, utvrđuje režim kursa na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade, donosi finansijski plan Narodne banke, usvaja godišnji finansijski plan, bira spoljnog revizora itd.
U diskusiji za izglasavanje Zakona o Narodnoj banci dosta diskutanata je obrazlagalo šta znači ''režim deviznog kursa'' i šta znači ''uz saglasnost Vlade''. Postavljalo se pitanje da li će Vlada imati uticaja na Savet guvernera, pa pri tom i na monetarnu i fiskalnu politiku koju vodi Narodna banka. Podsetila bih samo da sam tada govorila isto – Narodna banka jeste samostalna, treba takva i da ostane, ali mora da ima neku povezanost i sa Vladom i sa Parlamentom.
Mislim da bi Savet guvernera mogao da bude ta spona između Vlade i Narodne banke, jer će tamo biti izabrani ljudi koji nisu iz sveta bankarstva, odnosno nisu zaposleni u Narodnoj banci, a treba da budu stručni, i da će Odbor za finansije, koji predlaže kandidate, dobro voditi računa o tome koga bira i kako ih bira, da to moraju da budu stručni i kredibilni ljudi koji će donositi odluke i izvršavati sve ono što se zakonom predviđa da radi Savet guvernera.
Dodala bih još da pri izboru kandidata za članove Saveta stvarno treba da vodimo računa o tome da to budu ljudi od struke, jer će njihove odluke značajno uticati na to da, zajedno sa guvernerom, vode monetarnu politiku onako kako to država Srbija zaslužuje.
Htela bih da kažem nekoliko reči i o kandidatu. Uz ovo što ste u materijalu dobili, samo bih htela da istaknem nekoliko stvari, jer mislim da i građani i narodni poslanici treba da znaju o kome se radi.
Kandidat za predsednika Saveta guvernera je Boško R. Živković, rođen 1954. godine. U ovome što je u radnu biografiju stavio za obrazovanje stoji da je završio Ekonomski fakultet, da je i magistrirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Profesionalna opredeljenja su mu finansijska ekonomija, bankarstvo i finansijsko tržište. Dodala bih još da se, pošto je to jedan od bitnih elemenata biografije, usavršavao na prestižnim univerzitetima u svetu. Radio je na mnogim značajnim mestima, ima dobro radno iskustvo i to mu sve daje mogućnost da u Narodnoj banci, odnosno na mestu na koje je predložen, daje svoj puni doprinos.
Mislim da bi u Danu za glasanje trebalo da glasamo za ovog kandidata i tako doprinesemo da se zaokruži celina, da Narodna banka pored guvernera dobije i ovu funkciju, da može nesmetano da radi i vodi monetarnu politiku onako kako je do sada to radila. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Ljiljak.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima gospodin Radojko Obradović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, tačka dnevnog reda je izbor predsednika Saveta Narodne banke i, u okviru nadležnosti Skupštine koje imamo, ovo je, moramo priznati, jedan od izuzetno važnih poslova koje Skupština ima i treba da obavi.
Ako se uzme u obzir kakve su sve nadležnosti date i kako su promenjene nadležnosti Saveta Narodne banke, kako je ojačan taj savet, tim pre je posebno važno da ova rasprava bude na vrlo visokom nivou i da na mesto predsednika Saveta dođe izuzetno stručan čovek, koji će biti samostalan i nezavisan. Mislim da samostalnost nije dovoljna, on mora da bude samostalan i nezavisan od politike i da uticaj Narodne banke na stabilnost finansijskog sistema mora da bude na vrlo visokom nivou.
Ovo je jedna od poslednjih tačaka dnevnog reda ovog vanrednog zasedanja, mislim da će uslediti pauza od mesec, možda malo više dana, tako da nije loše da, kada govorimo o Narodnoj banci, govorimo i o svim onim poslovima koji čekaju i Narodnu banku i koje očekuju sve nas u narednih nekoliko meseci.
Da krenemo redom. Predloženi kandidat je gospodin Boško Živković. On je već bio član Saveta Narodne banke, u periodu od 2001. do 2003. godine. Pažljivo smo pratili njegov rad i moram da kažem da mi nemamo nijednu primedbu na njegovu biografiju. Odnosno, imamo jednu primedbu – ne znam zašto je u biografiji ispušteno da je on i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade. Mislim da to nije nevažna funkcija i, prosto, treba u biografiji da stoji i taj važan posao.
Znam da predsednik Vlade, a tu je pet članova njegovog saveta koji se uglavnom ne slažu sa onim stvarima koje radi Vlada, ali ne vidim razlog da to ne stoji ovde. Druga stvar je da li je i na koji način to sporno i da li može da ugrožava funkciju ako je neko član Ekonomskog saveta predsednika Vlade iako je član Saveta Narodne banke. Druge stvari u biografiji gospodina Živkovića apsolutno nisu sporne.
Drugo pitanje ili pitanje koje se samo po sebi nameće, koje je nama pre svega važno, to je kakvi su stavovi gospodina Živkovića vezano za funkciju Saveta Narodne banke i vezano za poslove Narodne banke. To je ono što mora da bude primarno i što mora da bude na prvom mestu. Posao Narodne banke je izuzetno važan, naročito u zemljama koje imaju probleme kakve ima Srbija, i kakvo je viđenje rešenja koja se nameću na probleme koje imamo danas i koje ćemo imati u narednih nekoliko meseci.
Na primer, šta nas očekuje u narednih šest meseci do kraja ove kalendarske godine? Šta Narodna banka planira da uradi? Kako Narodna banka gleda na suprotstavljene ciljeve koje ima funkcija Narodne banke sa onim stvarima koje ima Vlada Republike Srbije? Podsećam da su prioriteti Vlade pokretanje privrede i zapošljavanje, poslovi infrastrukture i rešavanje budžetskih problema. Kakva će biti politika kursa? To interesuje sve nas zajedno.
Ako krenemo od prihoda budžeta, vidimo da prihodi apsolutno ne odgovaraju onome što je bilo planirano. Kada pogledamo prihode u prvih šest meseci, oni su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija, vidimo da u prvih šest meseci imamo 48 milijardi dinara deficit. Ono što nas čeka u narednih šest meseci je način na koji ćemo taj deficit puniti, jer je pitanje kako će se te funkcije, stabilnost cena, inflacija i punjenje budžetskog deficita odraziti na ukupnu ekonomsku scenu Srbije.
Da podsetim, budžetom Republike Srbije je predviđeno da deficit bude 102 milijarde. Konsolidovani deficit je oko 125-126-127 milijardi. Drugim rečima, nama nedostaje do kraja godine oko 70 milijardi dinara da bismo popunili budžetski manjak.
Ali budžet Republike Srbije ima i obaveze po emitovanim državnim zapisima. Samo do kraja godine treba da servisiramo još novih 100 milijardi dinara obaveza koje su preuzete. Budžet ne definiše, odnosno to se stručno zove ''ispod crte'', obaveze prema kreditorima iz inostranstva.
Kada se to sve uzme u obzir, to je otprilike dve milijarde evra ili 200 milijardi dinara obaveza koje su nam potreba da bi budžet bio na nuli. Na koji će to način biti dovedeno u funkciju sa svim onim funkcijama Narodne banke i na koji način će uopšte Srbija moći da egzistira i da se ispunjavaju sve one obaveze?
Ono što sa zabrinutošću mogu da konstatujem jeste da, kada pogledate prihodnu i rashodnu stranu budžeta, praktično onaj deo za koji se Vlada najviše zalaže, a to su kapitalne investicije, jedino trpe u ovakvoj politici budžeta. Sve druge rashodne stavke se ostvaruju osim kapitalnih izdataka, koji su na praktično zanemarljivom nivou. Kako će onda to biti dovedeno u funkciju sa pokretanjem privrede, zapošljavanjem i sa svim onim stvarima koje treba da ostvarimo?
Posebno zabrinjava to što očigledno postoje ozbiljni problemi sa poverenjem u državu, u finansijskom smislu. U junu je, na državne zapise koji su bili emitovani, ukupno manje od 20% državnih zapisa kupljeno od strane banaka na finansijskom sistemu. Šta to znači? To znači da su, s jedne strane, banke praktično iscrpele svoj kapacitet, a s druge strane je očigledno da kamatne stope koje se nude nisu dovoljne i nisu dovoljno stimulativne za banke.
Naravno da u sledećih šest meseci, da bi se odgovorilo na ovako postavljene zahteve, mora da sledi rast kamatnih stopa. Rast kamatnih stopa utiče na rast i cena i svega drugog. Kako će u toj situaciji reagovati Narodna banka? Šta će biti sa nivoom obavezne rezerve i šta će biti sa referentnom kamatnom stopom? To je ono pitanje koje će biti ključno za sve nas u mesecima koji dolaze.
Očigledno je da postoji ozbiljan problem u izboru prioriteta. To je ono što su prethodni guverner i Savet Narodne banke više puta ukazivali svima nama i očigledno taj problem nije rešen. Jer, odlučujemo o raznim stvarima, a postoje ozbiljni problemi. Pogledajte samo Koridor 10. Put od Horgoša ili kroz Vojvodinu se finansira ponovo iz kredita i to je onaj skriveni deficit koji na prvi pogled ne vidimo. Kao što pre godinu dana nismo videli ovaj deficit vezan za državne zapise, a on će se ispoljiti u drugoj polovini ove godine.
Veliko je pitanje kako će na to reagovati Savet Narodne banke i kakav će recept biti za pronalazak ove dve milijarde evra, jer je očigledno da je sve teže naći sredstava na međunarodnom tržištu. Tih sredstava neće biti ni u narednom periodu, jer stope rastu i u Evropi, a mi smo okrenuti ka Evropi, ne ukazuju na to da ćemo moći da rešimo te probleme, i onda će biti ozbiljan problem kako da popunimo budžetski deficit. A budžetski deficit ne može da bude osnovna funkcija koju Vlada ima. Osnovna funkcija mora da bude razmena komponenti. Tu očigledno postoje ozbiljni problemi.
Druga stvar koja nas posebno interesuje, a vezano za Savet Narodne banke, jeste kakav će biti odnos prema javnom dugu Republike Srbije i da li ćemo doći do trenutka kada će metodologija Narodne banke i metodologija Vlade Republike Srbije biti ujednačene. Tu se potpuno slažem s koleginicom Ljiljak. Bilo bi dobro da napravimo tu sponu, jer kada pogledamo spoljni dug, kako ga evidentira Vlada Republike Srbije, i kada pogledamo spoljni dug kako ga evidentira Narodna banka, razlika je ni manje ni više nego tri milijarde i sto miliona evra.
Prema zvaničnim podacima Vlade Republike Srbije, spoljni dug je 5.073.000.000 evra na dan 30. juni. Kada pogledamo podatke NBS mesec dana ranije, 31. maja, spoljni dug je 8.203.000.000 evra. To je 10% BDP-a. Koliki je stvarni dug Republike Srbije? To očigledno nije zanemarljiva stvar.
Druga stvar, ispostavilo se da taj spoljni dug nije baš onih 31%, nego je, prema poslednjim podacima, 35%. Šta će se desiti ako kurs evra nastavi da raste na način na koji raste sada? Rast kursa evra direktno utiče na povećanje odnosa duga prema BDP-u. Razlog je vrlo jednostavan – zaduživali smo se uglavnom u evrima i najveći deo našeg duga je u konvertibilnoj valuti. BDP uglavnom realizujemo u dinarima, a promena tog kursa evidentno i neminovno utiče na rast tog odnosa.
Druga stvar je što je odnos ukupnog spoljnog duga, računajući privatni i javni sektor, prevazišao 75% BDP-a, a istraživanja u zemljama u razvoju, koja su sproveli Svetska banka i MMF, govore da je, kada ta granica pređe 60%, onda ozbiljno ugrožen dugoročan razvoj neke zemlje. Čak i do 2% rasta se smanjuje ako je javni dug veliki. Naravno, zbog obaveze servisiranja tog javnog duga. Tako da je pitanje pred svima nama u Narodnoj skupštini, u Banci, u Vladi, pred svim građanima Srbije – na koji način će Srbija krenuti ka tom novom modelu rasta? Da li je taj novi model rasta održiv? Ako jeste, kako? Ako ne, koji je izlaz iz te situacije?
I, ono pitanje na koje ćemo teško dobiti odgovor – šta nas čeka u narednih šest meseci? Na moju veliku žalost, odgovor je tu prilično jednoznačan – narednih šest meseci, zbog deficita koji imamo u tekućim plaćanjima, neminovno sledi dalji rast kursa evra. To apsolutno ne može da se izbegne. Narodna banka je potrošila milijardu i po evra u odbranu kursa i samo je ublažila njegov pad, ali je očigledno da ta ravnoteža još uvek nije postignuta i pitanje je gde je ta granica održivosti situacije i ekonomskog modela u kojem se trenutno nalazimo.
Potpuno je jasno da, zbog deficita koji imamo i zbog obaveze da se ispune budžetske obaveze, moraju kamate da idu gore. Nema te jednačine koja to može da spreči. (Evo tu je gospodin Nikolić. Da li sam u pravu?) Apsolutno će to biti scenario koji sledi u narednih šest meseci. Kao odgovor na rast kursa i na rast kamatnih stopa, apsolutno sledi smanjenje privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti, a odgovor na sve to je dalje zaduživanje i rast javnog duga. Scenario kakav niko od nas ne želi da se dogodi, ali se on događa.
Da li postoji izlaz iz svega toga? Naravno da postoji, a izlaz iz toga su reforme i rešenje svih onih problema koje mi, nažalost, ne rešavamo. Hvala.