PETO VANREDNO ZASEDANjE, 27.07.2010.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 114 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad određeni Poslovnikom Narodne skupštine.

Samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, sednica teče na osnovu člana 235. stava 2. Poslovnika, po kome predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo da traži obaveštenje, usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić ima reč. Izvolite.

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća Skupštine, jutros su mediji, pre svega Javni servis, objavili informaciju da je juče, na sastanku Saveta ministara, u toku tog sastanka, EU ponudio svoje posredovanje u dijalogu između Beograda i Prištine (tako je formulisano).

Ta informacija se lako može povezati sa onom jučerašnjom, da je izvesni anonimni izaslanik predsednika Republike bio u Briselu i predstavio naše viđenje problema Kosova kao, prema rečima Ketrin Ešton i Franka Fratinija, jedan pomirljivi predlog.

Tražim obaveštenje od ministra spoljnih poslova, budući da smo juče ceo dan imali raspravu o tome i budući da je on obavestio Skupštinu da će Srbija na Generalnoj skupštini UN krajem septembra, u okviru svoje rezolucije koju će tamo predstaviti, tražiti pregovore između Beograda i Prištine. Ova informacija, da će EU posredovati u dijalogu između Beograda i Prištine, predstavlja suštinsku razliku između onoga što nam je predstavljeno juče i onoga što su predstavnici EU rekli danas.

Dakle, tražim preciznu informaciju za poslaničku grupu DSS, ali i za celu Skupštinu – o čemu se radi, da li je Vlada Srbije odustala od zahteva pred Generalnu skupštinu da se traže pregovori o statusu ili je, pak, ova informacija predstavnika EU netačna? Drugo što tražimo jeste da se taj pisani dokument, koji je izaslanik dao predstavnicima EU, dakle visokom predstavniku za spoljnu politiku, obnaroduje, da se objavi i da se, u najmanju ruku, najpre predoči poslanicima ove skupštine.

Mi smo juče čuli da će 55 izaslanika ići širom sveta sa porukom predsednika Republike. Takođe je juče bila informacija da je taj jedan – anoniman, doduše – bio jedan od tih 55 izaslanika. Mi za sada znamo ime samo jednog, to smo juče čuli u ovoj raspravi, za ostale ne znamo, ali možda oni nisu ni važni jer nisu izabrani. Ovaj jedan koji je juče bio je živ čovek, bez imena i prezimena za sada. Bilo bi dobro da znamo ko je to bio, zato što je to javna stvar, i da vidimo šta je predočio on tamo, jer i to je javna stvar. Naime, pismo koje predsednik Republike šalje na 55 adresa, ta poruka nije tajna nego je javna, i zato Skupština mora da zna za to.

Znači, ta dva obaveštenja tražimo – da li je Vlada odustala od svog zahteva pred Generalnu skupštinu, dakle za status a ne za dijalog, i tražimo pisano ono što je sadržano u preporuci za EU od strane predsednika Republike.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam primetio jednu vest, koja sigurno nije bila aktuelna posle onih jučerašnjih događanja, ali jeste veoma bitna za Srbiju. Naime, juče je na teritoriji Vojvodine (čini mi se da je u pitanju Sombor, ali to je manje bitno) ponovo došlo do hapšenja jedne grupe lekara i još nekoliko osumnjičenih ljudi, čini mi se iz Penzionog fonda, zbog malverzacija sa odlaskom u penziju.

Naime, davno je poznata stvar, a tu se radi i o kriminalu i o korupciji, da lekarske komisije u Srbiji pomažu određenim ljudima da u penziju odu ranije nego što to zakon propisuje tako što ih proglase bolesnima, a oni posle toga em primaju od države penziju, em rade na crno na određenim poslovima za koja imaju znanje. Često su to građevine, gde teško može inspekcija rada da utvrdi da li je to sve u skladu sa zakonom. Na taj način, prvo, mladi ljudi ostaju bez mogućnosti da se zaposle, a drugo, država se oštećuje za određeni deo budžeta, jer neko prima penziju koja mu po zakonu ne pripada.

Međutim, takav slučaj smo imali, vršena su takva hapšenja, čak je počeo i sudski postupak, u gradu iz kojeg ja dolazim, u Smederevu, još 2005. godine. Juče je u ovoj vesti rečeno da će se sa ovom akcijom nastaviti i da se to dešavalo u poslednje dve godine u gradovima na teritoriji Vojvodine. Ovo se dešavalo na teritoriji Smedereva, Negotina, Majdanpeka, i čini mi se da je još par gradova bilo obuhvaćeno akcijom 2005. godine. Do dana današnjeg sudski postupak nije završen.

Dvadesetak lica, možda i više, nalazi se pred sudom. Ministarka pravde bi trebalo da odgovori da li je, kad je u pitanju taj sudski postupak, ovde u pitanju procesno pravo ili šta je u pitanju, ali do dana današnjeg, već pet godina, taj se proces ne završava. Inače, u procesu se nalazi doktorka koja je bila nekada gradonačelnik Smedereva, a sada je zamenik gradonačelnika koji je iz DS-a (ona je iz jedne grupe građana, nije iz DS-a), tako da se celo to suđenje nekako dovelo i na nivo politike.

Moje pitanje je za ministra Dačića i za ministarku Malović –šta će se preduzeti, koje mere, pre svega policije i u vezi s ovim hapšenjima, da se spreči u Srbiji više takva vrsta i kriminala i korupcije? Jer, ceo taj slučaj je baš kriminal i korupcija. Oštećen je budžet, ima i zloupotrebe službenog položaja, to su sve krivična dela, a ima i korupcije, jer se to radi zato što se prima mito. Da li će se zaista nastaviti sa tom akcijom?

A do akcije možda ne bi moralo ni da dođe da je sud završio svoj posao od 2005. godine naovamo po ovom slučaju, jer bi onda prestalo u Srbiji to da se radi. Tako da imam pitanje i za ministarku, ona može da proveri – dokle je stigao taj predmet i kada će već jednom, i sada posle reformisanog pravosuđa, to suđenje, koje, ponavljam, traje pet godina, da bude završeno?

Kada već jednom budemo imali osuđene lekare za tako nešto (ako su krivi, naravno), onda sasvim sigurno više nećemo ni imati takvih slučajeva neko vreme, jer ne verujem da će se neko usuditi to da radi. Ovako, stalno hapšenje, a nikoga osuditi – ne daje potreban rezultat. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Hvala, potpredsednice, koleginice i kolege. Juče smo imali sadržajnu raspravu posle mišljenja Međunarodnog suda pravde da je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1244 Ustavnim okvirom. Čuli smo mišljenje i govor gospodina Tadića. Izgovorio je u tom govoru jednu rečenicu, koja nama u LDP-u ne da mira – ako neko misli da ćemo ući u EU bez Kosova, vara se. To je ta politika ''i Kosovo i Evropa'', na kojoj ste dobili izbore, što nije sporno, ali dosadašnji rezultati, u principu, pokazuju da se ta politika svodi na ''ni Kosovo ni Evropa''.

Malo ću proširiti pitanje, a ono se odnosi na spoljnu politiku u regionu i informacije koje su u vreme lokalnih izbora stizale iz Crne Gore, da se savetnik predsednika Tadića meša u unutrašnje poslove Crne Gore, da je vodio kampanju protiv vlasti u Crnoj Gori itd.

S tim u vezi smo pre deset dana imali sednicu Odbora za Srbe van Srbije, na kojoj su govorili predstavnici Srba iz Makedonije. Oni su ponovili nešto slično, da se taj isti savetnik gospodina predsednika meša u odnose Srba u Makedoniji, da svađa Srbe, da vodeću političku partiju Srba u Makedoniji, koju vodi Ivan Stojiljković, poslanik već osam godina, pokušava da rasturi, da su bili ucenjivani od strane Tadićevog savetnika da ruše vladu Gruevskog, jer su, tobože, pregovori između Grčke i Makedonije bili zapeli, a mi čujemo da su ti pregovori u poodmakloj fazi i da će Makedonija dobiti poziv za članstvo u NATO-u.

Moje pitanje je prosto – da li ovakav odnos prema tim dvema državama, a možemo i da vidimo kontinuitet tog odnosa posle priznanja Kosova, odnosno odluke Generalne skupštine da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde, ima veze sa ubrzanim približavanjem tih dveju zemalja NATO-u, jer će, po svoj prilici, te dve zemlje do kraja godine biti primljene u NATO, a sa druge strane, sve ono što čujemo unazad godinu dana da dolazi iz Beograda, vodi ka nekakvoj destabilizaciji te dve zemlje?

Zaista bih voleo da je ovo slučajnost. Ne mislim da je imperijalna politika u interesu Srbije, ne mislim da se tako postaje lider na Balkanu. Vidim da i gospodin predsednik juče nije pominjao tu floskulu da mi treba da budemo lider na Balkanu, nego je rekao da treba da budemo značajan regionalni činilac, što je pozitivno, ali te reči moraju da prate dela.

Prema tome, moje pitanje je – da li je savetnik predsednika, naš ambasador u Skoplju, umešan u odnose među Srbima, da li pokušava da smeni lidera Srba u Makedoniji, da li je od njega tražio da ruši vladu Gruevskog pre nekoliko meseci, baš u trenutku kada se, izgleda, pregovori između Makedonije i Grčke završavaju i faktički se time otvara put da Makedonija postane punopravna članica NATO-a?

Ovo pitam zato što sam ubeđen da će članstvo Makedonije i Crne Gore u NATO-u sve vas, gospodo koji ste u jednoj kosovskoj rezoluciji provukli nekakvu polurečenicu o vojnoj neutralnosti, opametiti i ubrzati određivanje Srbije prema NATO-u. Na kraju krajeva, ako ste iskreno za Evropu, onda ćete svakako prihvatiti da se u Evropu brže ulazi kroz članstvo u NATO-u. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uputiću dva pitanja Vladi. Jedno će se delimično osloniti na onu diskusiju koje je juče vođena ovde u Skupštini.

Prvo pitanje je, naravno, nastavak jednog seta pitanja, koji sam u proteklih nekoliko meseci permanentno postavljao Vladi Republike Srbije, a odnosi se na opštinu Bosilegrad. Zbog indolentnog odnosa Vlade i predstavnika Vlade prema pitanjima i problemima koji se ističu kroz ta pitanja, prinuđeni smo da posle dva ili tri meseca ponovo uputimo Vladi pitanje, a odnosi se na sledeće.

Protekla dva meseca ili nešto više na zgradi Opštinske uprave, na zgradi državnih organa Republike Srbije, u opštini Bosilegrad istaknuta je bugarska zastava. SRS interesuje – u skladu sa kojim zakonom ili na koji zakon su se državni, odnosno opštinski organi opštine Bosilegrad pozvali kada su na zgradi Opštinske uprave u Bosilegradu istakli bugarsku zastavu? Ako to nije regulisano zakonom, pitamo – kojim međudržavnim ugovorom ili sporazumom je tako nešto definisano? Tražimo od Vlade da nam da odgovor na to pitanje.

Mi smo ovaj problem, koji nekoliko ljudi, jedna ekstremna grupa ljudi u Bosilegradu podstiče i raspaljuje, pokušali Vladi RS i predstavnicima skupštinske većine da predstavimo kao ozbiljan, naročito zbog činjenice da ti isti ljudi ne kriju svoje opredeljenje da taj deo Republike Srbije predstavlja u stvari okupirani deo Republike Bugarske. Da ste reagovali na vreme ili bar malo opredeljenja i volje pokazali da u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima reagujete, pretpostavljamo da danas ne bismo gore bili u situaciji u kojoj jesmo.

Od Vlade Republike Srbije smo permanentno tražili odgovor na pitanje da li ima elemenata urušavanja ustavnog poretka i da se na osnovu toga pokrenu krivični ili pred nadležnim državnim organima određeni postupci. Vlada je ostala nema na to i stvari samo eskaliraju i razvijaju se, temelje se, što objektivno predstavlja problem za građane Bosilegrada, odnosno građane Pčinjskog okruga.

Moje drugo pitanje Vladi RS odnosi se delom na priču koja je juče bila ispričana ovde u Republičkom parlamentu, o temi o kojoj smo juče govorili, a odnosi se na opštinu Preševo. Juče ste čuli, u delu diskusije koji se odnosi na opštinu Preševo, da Albanci dole žive u getu. Na osnovu jednog dokumenta koji je Vlada RS dobila pre tri meseca, SRS donosi zaključak i stiče se utisak da dole ipak Srbi žive u getu.

Naime, 25. aprila koalicija "Srpska lista za Preševo" je donela jedan dokument koji je uputila Vladi. Taj dokument u stvari predstavlja predlog mera za koji Srbi koji žive u Preševu smatraju da bi bio neophodan da se donese, usvoji, počne sprovoditi na terenu kako bi se njihov položaj i život dole učinio podnošljivim.

Ponavljam, juče ste ovde slušali priče o getoizaciji Albanaca. Ali, ako danas odete u zgradu Opštinske uprave u Preševu, videćete da jedan banalni i elementarni princip dvojezičnosti nije ispoštovan. Dole nećete naći u zgradi Opštinske uprave na vratima, tamo gde piše sekretar skupštine ili načelnik, ništa napisano na srpskom. Sve piše na šiptarskom, albanskom jeziku.

U tim merama predstavnici Srba dole traže da Vlada donese određeni program za sprečavanje iseljavanja Srba iz ove opštine. Vlada, po mišljenju Srba, treba da rekonstruiše Koordinaciono telo, za koje smatraju da se nedovoljno i neodlučno angažuje na rešavanju ekonomskih, egzistencijalnih, odnosno životnih problema srpske zajednice u opštini Preševo. Takođe se traži da Vlada preispita sve infrastrukturne projekte koje finansira, jer se smatra da su u funkciji šiptarskih interesa, odnosno suprotstavljeni interesima srpske zajednice koja dole živi.

Kroz ove mere se takođe traži da se preispita položaj i mogućnost zapošljavanja Srba u lokalnoj samoupravi u opštini Preševo. Naravno, kroz ove mere se traži i da se preispita odluka, koja je doneta kroz tzv. reformu pravosuđa, da se svi Srbi zaposleni u sudu u Preševu pošalju u Osnovni sud u Vranju, a sa Albancima ili Šiptarima sa kojima je to urađeno, pod političkim pritiscima, desilo se to da su svi vraćeni u sud u Preševo.

SRS traži odgovor od Vlade šta će po pitanju i ovih mera na kojima se insistira, ali i pitanju problema u Bosilegradu da uradi. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 235? (Ne.)

Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo rad.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika – obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Bojan Kostreš i Aleksandra Janković.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu – saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Mladena Nikolića, izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, pozvala da sednici prisustvuje i Majda Kršikapa, sekretarka Visokog saveta sudstva.

Obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine – saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 119 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, potrebno je da utvrdimo kvorum.

Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Podsećam narodne poslanike da je, na osnovu člana 88. stav 5, kvorum za rad Narodne skupštine jedna trećina. Međutim, pošto po planu imamo predviđeno i glasanje, određujem pauzu od pet minuta i pozivam narodne poslanike da uđu u salu da bismo mogli da utvrdimo kvorum za glasanje, s obzirom da tok sednice podrazumeva i glasanje.

(Posle pauze – 11.35)

Poštovani narodni poslanici, za vreme prethodno određene pauze od pet minuta elektronski sistem za glasanje pokazuje da je nedovoljan broj poslanika da bi se glasanje moglo održati, te određujem pauzu od 30 minuta. Molim vas da u 12.05 časova budete u sali i da svojim prisustvom omogućite glasanje po dnevnom redu. Zahvaljujem.

(Posle pauze – 12.10)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Podsećam vas da, saglasno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje i prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 126 narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, koje je sazvano na zahtev 119 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja sa određenim dnevnom redom od tri tačke, sadržanim u tom zahtevu.
Predlog za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku u toku sednice moguć je saglasno članu 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Državno veće tužilaca je predložilo da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka – Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Narodnoj skupštini Republike Srbije 23. jula 2010. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 127, od ukupno 130 narodnih poslanika.
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, koje je podneo Visoki savet sudstva;
2. Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije;
3. Predlog odluke o imenovanju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine Republike Srbije;
4. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca
Predlog za spajanje rasprave. Narodni poslanik Vlatko Ratković je, na osnovu člana 163. stav 3, a shodno članu 90. stav 3. i članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti i Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca.
Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Konstatujem da je za ovaj predlog glasalo 127, od ukupno 128 narodnih poslanika, te je Skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Vlatka Ratkovića za zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti i Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti i Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 163. stav 3. i shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Nebojša Ranđelović – poslaničku grupu LDP i narodni poslanik Petar Jojić – poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa bude imala informaciju o ovlašćenom predstavniku, molim da mi se dostavi, da mogu da obavestim Narodnu skupštinu.
Prelazimo na 1. i 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU SUDIJA NA TROGODIŠNjI MANDAT U SUDOVIMA OPŠTE I POSEBNE NADLEŽNOSTI i PREDLOG ODLUKE O IZBORU ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA (zajednički jedinstveni pretres)
Pre nego što ponudim reč predstavnicima predlagača, obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, raspravom o tački dnevnog reda koja u tom trenutku bude predmet našeg rada, kao i da će današnja jednosatna pauza biti u 15.00 časova.
Da li predstavnici predlagača – Mladen Nikolić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Zagorka Dolovac, predsednica Državnog veća tužilaca i Đorđe Ostojić, izborni član Državnog veća tužilaca – žele reč? (Da.)
Reč ima Mladen Nikolić.