Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što mi danas imamo pred sobom je neviđen skandal. Prvo, skandal je bio kada je donet Poslovnik na način na koji je donet. To je posebna tema, to je iza nas, o tome nećemo govoriti, ali ću to pomenuti samo u kontekstu diskusije o današnjem predlogu. Dakle, način na koji je Poslovnik donet je takođe bez presedana u demokratskom svetu. Ti akti se donose konsenzusom, dogovorom ogromne većine narodnih poslanika, upravo da bi se izbegle ovakve nevolje s kojima se danas Parlament Srbije susreće.
Dobro sam rekao - nevolje s kojima se Parlament susreće, a ne vladajuća većina ili neko od nas. Naime, vladajuća većina nema nikakvu nevolju. Ona će sprovesti svoju samovolju, pa će na osnovu toga da uradi ono što joj se sviđa. Ni mi drugi nemamo neke naročite nevolje, jer će građani da vide šta radite, pa ćete vi biti oni koji niste simpatični. Opozicija će da bude simpatična ljudima, zato što su povređeni, pre svega, interesi građana koji su glasali za opozicione stranke, pa će i oni koji su ranije glasali za vladajuću koaliciju verovatno uvideti da su to neki ljudi kojima ne treba pokloniti poverenje, koji na ovaj način gaze parlamentarizam u Srbiji.
Da idemo na konkretne stvari. Kada smo videli kako su poslovi odbora sažeti u jedan manji broj odbora u Poslovniku Narodne skupštine i kako je određen broj članova tih odbora, možda se nekome nije upalila sijalica o čemu je reč u to vreme kada smo o tome raspravljali, koliko se to danas jasno vidi šta je bila namera.
Sem jednog odbora, koji ima devet članova po novom Poslovniku, i drugog, koji ima tačno pobrojane članove po funkciji, ostali odbori su sastavljeni od 17 članova. To bi značilo da u perspektivi broj članova nekih odbora mora biti smanjen, a u ovom trenutku se vladajuća većina opredelila za to da se odbori koji su brojali 15 članova, sada uvećavaju na 17, tj. dopune sa po dva člana.
Kako je išla ta procedura? Tako što je poslanička grupa, valjda svaka (mi smo ovo dobili, pa pretpostavljam da su i drugi dobili to isto), dobila pismo predsednice Narodne skupštine, u kome stoji sledeće. Da ne citiram sve, da ne bih zamarao sve vas koji imate to ispred sebe, a i one koji gledaju prenos, jer to njima mnogo ne znači, navode se članovi po kojima ona postupa, pa je predviđeno da se u odborima koji imaju manje od 17 članova, a sada su povećani na 17, po novom Poslovniku, izvrši popuna izborom novih članova, tako što se u sastav odbora prilikom utvrđivanja srazmernog učešća poslaničkih grupa u ukupnom broju članova (pa se ne zna ni iz Poslovnika ni iz ovog dopisa da li je to u odnosu na ukupan broj članova svih odbora ili tog odbora; to niko ne zna ovde, to je pitanje koje lebdi u vazduhu, oko koga možemo da se sporimo letnji dan do podne), i onda se vrši popuna u toj srazmeri tako da se obezbeđuje većina stranaka koje čine parlamentarnu većinu, što je inače u demokratskom svetu nečuven presedan.
''Saglasno tome, neophodno je da vaša poslanička grupa predloži određeni broj kandidata za članove sledećih odbora'', pa nam žena šalje dopis u kome nam objašnjava na koje odbore mi imamo pravo u odnosu na srazmeru. Pazite, u odnosu na srazmeru, na ukupan broj zastupljenosti članova odbora u Skupštini Srbije. Znači, neko nama kao poslaničkoj grupi određuje u kojim odborima mi imamo pravo da imamo dopunske članove, u odnosu na sve odbore Narodne skupštine, i neko se setio umesto Demokratske stranke Srbije, da nas niko ništa ne pita, verovatno je tako bilo i sa drugim grupama, da mi imamo pravo da dopunimo člana u Odboru za saobraćaj i veze, u Odboru za zdravlje i porodicu, u Odboru za omladinu i sport.
Zamislite, niko nas nije pozvao da pita – izvinite, da li vi hoćete da dopunite članove Odbora za omladinu i sport ili biste možda hteli u nekom drugom odboru umesto u ovom, jer se očigledno gleda srazmera, u odnosu na ukupan broj članova odbora. A vi znate da je ukupan broj članova odbora veći od broja narodnih poslanika, jer jedan narodni poslanik, član nekog odbora, može biti član još nekog odbora.
Znači, vi ste ovde napravili jedan matematički rusvaj, koji ima jedan jedini cilj. Prvo, 90% poslanika ne razume šta ovde piše, pa neće razumeti ni oni koji prate prenos, ali suština je u sledećem – da ste jednom matematičkom zavrzlamom napravili ne samo da vladajuća većina ima većinu u odborima, jer to definiše stav 2. člana 23, koji je takođe bez presedana u demokratskom svetu, nego ste napravili da vi štelujete u pojedinim odborima tačno onakav odnos snaga kakav vam je za pojedini odbor potreban. Znači, bez ikakvih principa, radi se kauzalno, od slučaja do slučaja. Zato je s pravom LDP danas, kroz povrede Poslovnika, to je bila forma, politička borba, iznela tačno onu primedbu oko koje ćemo se i mi prilično zadržati danas. To je pitanje odnosa tzv. snaga u Administrativnom odboru.
Zašto? Cela ova zavrzlama (zato sam i rekao na početku – vi ste ovo sve radili zbog jedne stvari koja se nije videla pre nekoliko meseci, a sada se vidi) i sve ove promene su rađene upravo zbog sastava u Administrativnom odboru. Jer, administrativni odbor donosi određene odluke, zbog čega je bitno da postoji stabilna i čista većina po svakom pitanju. Ako se vidi da ta većina po određenim pitanjima ne postoji, onda je bilo neophodno promeniti faktičku situaciju u Administrativnom odboru. Da se ljudi ne bi dosetili na vreme o čemu je reč, onda ste rešili da malo menjate i po drugim odborima i da to uđe tako u jednu ukupnost promena koju vi pravite u Narodnoj skupštini, i kao nećemo se setiti.
Pa, kako se nećemo setiti kada, po vama, da biste vi prevazišli problem sa G17 plus, koji neće da glasa za jednu odluku kako vi hoćete u Administrativnom odboru, a reč je, pre svega, o pitanju mandata DSS-a, vi hoćete sada da prevaziđete taj problem sa dva člana G17 plus tako što ćete uvećati ukupan broj članova vladajuće koalicije u tom odboru, tako da odnos prema opoziciji bude 10:7, ne bi li ishodili odluku kakvu vi hoćete. To se iz aviona vidi šta vi radite. Znači, potpuno je jasno šta vi pokušavate da uradite.
E, sad slušajte, mogu da razumem da će verovatno u odgovoru, mada nema ko da mi odgovori jer predstavnik predlagača nije tu… Gde je? (A, tu ste. Odgovorićete vi meni posle, pa ćemo se fino izraspravljati. Ima i drugih poslanika koji će pričati na ovu temu, pa ćemo da vidimo.) Znači, ne postoji nikakva matrica, ne postoji nikakav sistem pomoću koga ćete vi meni objasniti da ste u pravu što ste ovo uradili.
Daću vam objašnjenje, vrlo je prosto. Ako se proporcija u članovima odbora gleda na svaki odbor pojedinačno, recimo na Administrativni, te proporcije tamo nema. Pojedinačno među grupama nema takođe, jer se i to da izračunati. Možemo da stavimo na papir matematiku i da vidimo koliko pripada SRS, a koliko pripada drugim strankama. Sem ukoliko nezavisne poslanike negde niste računali u proporciju, što nije moguće ni po ovom poslovniku, jer se samo grupe pominju. Znači, oni moraju biti isključeni iz obračuna proporcije.
Znači, vi to niste uradili. Odnos 10:7 govori sam za sebe. Ako je to tačno, da se to radi na taj način, tu niste u pravu. Ako ćete sada da se izvučete, pa da kažete da se proporcija računala u odnosu na ukupan broj članova Parlamenta, odnosno ukupan broj učešća u odborima, pa će sad negde biti manje, a negde više, ne možemo idealno da napravimo, može to biti druga teza. Jer, postoji ova prava i postoji ova druga, trećeg objašnjenja nema. Treće objašnjenje je krađa i šikana. Ovo su jedina dva racionalna matematička objašnjenja, ova koja vam objašnjavam.
Znači, drugo objašnjenje bi bilo da ste vi to gledali na ukupan broj pa se negde, u nekom odboru, zalomilo manje, a negde više. Primera radi, u Odboru za poljoprivredu odnos vlasti i opozicije je 11:6. Sad vi možete da kažete – u Odboru za poljoprivredu ta proporcija nije utvrđena dobro, to je 11:6, ali u odnosu na ukupan broj je sve u redu.
I, tu postoje dva pitanja. Prvo, da li je to tačno? A nije, sada ću da dokažem da nije. Pod dva, čak i da je tačno, ko vama daje za pravo da nama određujete koje će proporcije kako izgledati u kom odboru, da nam to dostavite kao gotov dokument, kao gotov dopis, na koji bismo mi kao studenti pačije škole vama odgovorili sa da ili ne, hoćemo ili nećemo poslanika u Odboru za saobraćaj i veze, zdravlja i porodicu, za omladinu i sport? Ko vam daje pravo da vi sudite o tome da li su to ta tri odbora u kojima mi želimo da imamo dopunu? Gde su bile konsultacije pre toga? Jesmo li razgovarali u demokratskom duhu o tome kako ćemo izvršiti tu raspodelu? Ne, nikada. Ne postoji svedok ovde u Skupštini Srbije koji može to da potvrdi. Znači, to niste uradili.
A sada ću vam dokazati da ni ukupna proporcija nije dobra. Ukupna proporcija, prema ovome kako se to računa i kada bi se poštovao član 23, i stav 1. i stav 2, bila bi da od ukupnog učešća u odborima, ne govorim od ukupnog broja poslanika, nego ukupnog učešća poslanika u odborima, znači svaki mandat u odboru računam kao jedan mandat, bez obzira što jedan poslanik može imati na dva mesta članstvo, znači računam svako članstvo, trebalo bi da bude odnos 168:158 na, recimo, pretpostavljenu proporciju 129:121 u Narodnoj skupštini. Čak i da je drugačije, da je 130:120, čak i da je 137:119, neće bitno menjati kada čujete šta zapravo imate, kada uzmete papir i olovku i izračunate, koji odnos. Odnos je 194:158. Gde ste vi našli tih tridesetak razlike, to meni nije jasno. Odnos je 194:158. Gde ste vi to pronašli? Kojom matematikom ste vi došli do toga da je to nešto što poštuje član 23?
Dakle, da skratim priču. Ne valja vam nijedna matematika. Ni ako uzmete da ste proporcije pravili u odnosu na svaki odbor pojedinačno, ni ukoliko se pravdate da ste to činili u odnosu na ukupnu proporciju, ne valja vam matematika. Nijedna. Koja je treća matematika? Iznesite mi tu treću matematiku, a da se ne zove šikana manjine od strane vladajuće većine u Narodnoj skupštini. Iznesite tu matematiku. Koja vam je to matematika? Ajde, recite nam, pa da svi ovde padnemo u nesvest od smeha.
Dakle, da budemo opet krajnje jasni i otvoreni, sve ovo radite, ovako nespretno, netačno, naopako, samo iz jednog jedinog razloga. Jedna poslanička grupa (i ranije smo imali, naravno, problema, ali govorim o ovom aktuelnom) izbacila je iz svojih redova jednog poslanika, obavestila vas o tome da on više nije poslanik, zatražila promenu mandata u skladu sa zakonom i Ustavom ove države, a onda je DS odlučio da pritisne svoje koalicione partnere da, iz nekog njima znanog razloga (to se verovatno isto zove politička borba, je l' tako?), ne dozvoli jednoj poslaničkoj grupi da izvrši nadopunu svog mandata.
Za takvu odluku vi niste imali većinu u Administrativnom odboru jer niste imali jedinstven stav u okviru vladajuće koalicije. Naime, politička stranka G17 plus je smatrala da to nije ni pravično ni ustavno ni zakonito. Ljudi u Administrativnom odboru su (uz sve naše nesuglasice s njima u političkoj ili drugoj sferi, u ovoj sferi se slažemo) jednostavno hteli da obezbede poštovanje ustavnosti i zakonitosti. Vi to niste hteli. Odnos snaga prema tom konkretnom pitanju u Administrativnom odboru bio je u korist onih koji su smatrali da treba poštovati Ustav i pravo poslaničkih grupa i političkih stranaka da zadrže sopstveni mandat, prema onim pravilima koje je Ustav predvideo. Kada ste videli da to ne može, onda ste krenuli da odlažete sednice Administrativnog odbora, pa da ih zakazujete u vreme kada pojedini članovi tog istog Administrativnog odbora neće biti u zemlji jer su na putu, angažovani od strane iste ove Narodne skupštine u parlamentarnim organizacijama, pa su pojedini poslanici morali da se vraćaju, da ne odlaze na put u te parlamentarne organizacije da ih vi ne biste zeznuli i preglasali u Administrativnom odboru. Pazite kakvu ste igru vi igrali sve vreme s nama.
Onda, kada je konačno bila potvrđena većina na jednoj od tih sednica Administrativnog odbora da se donese valjana odluka, jedan član tog odbora je tražio da se sednica odloži jer on, naime, ne može da bude prisutan a jako ga zanima to pitanje, a išao je na neki privatni put umesto na službeni na koji ga je ova skupština poslala, pa je onda to bio razlog da se ne donese odluka iako je bila očigledna većina prisutna na Administrativnom odboru.
Evo, ja sam član tog odbora u ime DSS-a, naravno da sam bio zainteresovan za ishod glasanja i još uvek sam. Ranije je upućen poziv za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope sledeće nedelje i kladim se, bez obzira da li će se usvojiti ovo ili nešto što je ovde predloženo, da će predsednik Administrativnog odbora namerno zakazati sednicu s tom tačkom dnevnog reda kada ja budem bio na putu, iako je moja skupštinska obaveza, ove Narodne skupštine, u Strazburu, zakazana mnogo ranije.
Dakle, to je manir kojim vi to radite sve vreme. Pet meseci se igramo mačke i miša oko toga. I, pošto vam je dosadilo, pa hoćete ovu stvar da presečete, onda ste rešili da uradite ovo što ste uradili. Rešili ste da izmenite sastav Administrativnog odbora kako vama odgovara, da se preskoči G17 plus u Administrativnom odboru i da stvar završite. Bio ja u Strazburu ili ne bio, bio neko u Hilandaru ili ne bio, šta god da se dešava, vi ćete uraditi ono što želite. I najverovatnije će predsednik Administrativnog odbora zakazati sednicu za utorak ili sredu sledeće nedelje, završiti ovu priču jednom za svagda i to je to.
Eto, to je prava istina o svemu ovome. Nema tu nikakve naročite tajne, jer ne postoji nikakva druga filozofijada kojom se da objasniti racionalnost u postupanju, i prilikom izrade Poslovnika, kada je reč o broju odbora, broju njihovih članova i ovoga što je usledilo nakon toga. Eto, to ste vi uradili.
Nema matematike, gospođo Slavice Đukić Dejanović. Ne postoji ta matematika. Vi ste nama na naš dopis, koji smo vam mi poslali… Mi smo vam poslali dva puta dopis. Prvo, kada smo dobili ovaj vaš dopis kojim ste nam rekli na koje odbore mi, kao, imamo pravo, što ste verovatno vi sami odlučili ili vas je savetovao neko iz DS-a, onda smo vas pitali vrlo prostu stvar.
Napisali smo vam ovako (evo, da javnost zna): Poslanička grupa DSS pozdravlja spremnost da se u što skorijem roku ispoštuju odredbe Poslovnika o radu Narodne skupštine. U skladu s dobrom praksom (takva je bila ranije, sad očigledno više nije i s tim ste se pozdravili), molimo da nam dostavite tabelu u kojoj je spisak odbora i broja članova odbora po strankama zastupljenih u Narodnoj skupštini, da bismo nakon toga u najskorijem vremenu dostavili naše predloge za dopunu skupštinskih odbora.
Vi nama na to dostavite tabelu sastava odbora u postojećem stanju, koja potpuno nema veze sa izmenjenim Poslovnikom. Kada smo vam tražili sastav odbora, pa ne treba da vam crtamo, tražili smo da nam dostavite sastav odbora i proporciju kakva treba da bude u smislu stranačke zastupljenosti prema ovom Poslovniku, ne prema prethodnom, ne prema zatečenom stanju. Što bismo vam to tražili? Pa to mi znamo, to imamo kod sebe, nema potrebe da nam to dostavljate. E, onda ste se vi, kao, ispravili, a u svakom dopisu nas upozoravate da nam ističe rok da dostavimo naš predlog za dopunu ovih odbora.
Nismo dostavili predlog. Nećemo da dostavimo predlog. Šta kažete, baš vas briga? Ma, baš vas briga za sve. Od početka vas baš briga. Za ovu državu vas baš briga. Baš vas briga šta narod jede. Baš vas briga čime će da se ljude bave, od čega će da žive. Baš vas briga za integritet države. Baš vas briga za ovaj dom kome predsedavate. Evo, to dokazuje to. Baš vas briga. Vrlo važno, nismo dostavili tri člana koja ste nam vi odredili da mi dostavimo i šta vas briga. Bahatost, ništa drugo.
Dalje, kada ste dostavili ovaj predlog Narodnoj skupštini (evo ga ovde), pobrojali ste imena ljudi i odbore u kojima oni treba da budu članovi. Super je što se iz ovog predloga (mogu novinari da ga uzmu ispred) ne vidi ko je član koje političke stranke, ko je član kog poslaničkog kluba, kako se ovim poštuje proporcija. Naravno da se ne vidi, jer vam nije u interesu da bilo ko to sračuna.
Pa, nekog nije mrzelo da sračuna. Znate, nekog očigledno nije mrzelo da sračuna i tu nastaje problem. Hoćete li vi imati problem oko ovoga? Nećete. Šta vas briga, istrpećete da vam se danas nametnu dve-tri diskusije, saslušaćete to, neko će da se javi da odgovori u dobrom starom stilu zamene teza ili ispriča priču o nečem drugom u odnosu na ono što je suština spora i idemo dalje. Eto, to je to.
Nećemo mi moći ništa naročito ovde da uradimo, to je svima jasno i to treba građani koji gledaju ovaj prenos da znaju. Možemo da se bunimo. Mi ćemo nešto moći da uradimo samo onog dana kada građani ove države zaključe, a to će izgleda biti uskoro, da vi ne valjate ništa i da treba da odete, i da oni koji treba većinu, ovu kakvu vi imate, da zamene, zamene s ponosom za ovu državu i da naprave dokumenta kakva dolikuju ovoj Narodnoj skupštini i državi i građanima ove države u kojoj oni žive.