Dame i gospodo narodni poslanici, cilj koji se želi postići ovim amandmanom jeste poboljšanje teksta zakona, a i zbog specifičnosti koje sa sobom nosi zaključenje ugovora izvan poslovnih prostorija ovaj amandman je trebalo prihvatiti.
U članu 32. stav 1. definisano je da obaveštenje o podacima o kojima je trgovac dužan da pre zaključenja ovog ugovora obavesti potrošača, i o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, što mora biti čitko napisano u narudžbenici, na jednostavan i razumljiv način.
Kako bi se izbegla proizvoljna tumačenja tog nerazumljivog načina, amandmanom je izvršena intervencija da to što bude napisano bude na jeziku koji je u službenoj upotrebi u zemlji potrošača. Svakako će na taj način najbolje razumeti ono što je napisano.
Ukoliko bi se desilo da nešto bude napisano na jednostavan način, ali ne na jeziku koji je u službenoj upotrebi u zemlji potrošača, pitanje je da li bi potrošač to razumeo? Da li je to za njega razumljiv način? Uglavnom nije, jer predmet prodaje može biti roba iz čitavog sveta.
Sama priroda posla prodaje izvan poslovnih prostorija je takva da najčešće taj posao rade trgovci koji rade za procenat od onog što prodaju i to je razlog što ovaj metod prodaje ume da bude vrlo agresivan, što vrlo napadno reklamiraju robu koju prodaju i uporno nagovaraju potrošača da pristane da je kupi.
U najvećem broju slučajeva radi se o prodaji aparata za domaćinstvo, kozmetičkih preparata, knjiga, osiguranja, i to tako što trgovci posećuju potrošače u njihovim domovima i radnim prostorijama.
Ukoliko ugovor o kupovini na ovaj način ne bi bio sačinjen na jeziku koji je bio u službenoj upotrebi u zemlji potrošača, to većini potrošača ne bi značilo mnogo jer ne bi razumeli.
Na jednostavan način rečeno, to je glavni razlog što sam ovaj amandman podneo. Međutim, neprimereno je da u obrazloženju Vlade stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što amandman nije dobro formulisan, znači da formulacija nije adekvatna.

Iskorišćeno je 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Član 34. je jedan specifičan način ukazivanja na stil kojim je ovaj zakon pisan. Meni je žao što pravi autori teksta ovog zakona nisu tu, ali ako član 34. definiše izvršenje i isporuku po ugovorima koji se sklapaju elektronskim putem i na daljinu i ako u stavu 2. formulišete ovako – trgovac ne može zahtevati od potrošača plaćanje unapred po osnovu ugovora na daljinu, a ne zabranite izričito da se to uradi, mi onda amandmanom dopunimo ovaj član tako što postavimo rok u kojem se, ako je plaćeno unapred, a ne izvrši se ugovor, novac mora vratiti, to je 30 dana.
Cilj nam je bio da vam upravo ukažemo na to da se svuda gde ostavite "može" a ne "mora" ili gde zabranu izričito ne definišete obavezno takva praksa zloupotrebljava. Od finansijskog tržišta, gde se zabrana trgovine van berze obavlja na veliko, što smo imali slučaj od prvih početaka procesa privatizacije, do nekih svežih slučajeva otkupa dugova, do zloupotrebe povlašćenih informacija o otkupu dugova itd.
Ovaj zakon kao zakon uopšte kojim se pravda uzima i rešava na nivou institucije, zajednice i društva, gde se ne dopušta pojedincu da sam izvršava pravdu u svoje ime, jer se to onda naziva osvetom, i to nije pravo, morate da rešavate tako da zaštitite pojedinca u ostvarivanju njegovih prava, ne praveći se slepi na način kako se pravne norme, ono što nisu izričite zabrane, u stvari naveliko pretvaraju u uobičajenu praksu i u nemogućnost izvršenja sankcija za ono što je nedopušteno, odnosno ovde kod vas ovako labavo definisano, kako je to u članu 34.
Znači, osnovno dostignuće ljudskog društva je to da je ostvarivanje prava pojedinca ozakonilo kroz institucije i da ne ostavlja pojedinca nezaštićenim da to pravo ostvaruje, a tvrdim da ovaj zakon to ne postiže i zato je i podnet amandman na član 34.

Iskorišćeno je 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Amandman kojim se posle glave 6. dodaje nova glava 7. zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić i Judita Popović.
Reč ima gospođa Judita Popović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP ovim svojim amandmanom jasno je definisala šta su to usluge od opšteg ekonomskog značaja. Ujedno smo i jasno definisali po kojim standardima pružaoci usluga te usluge daju potrošačima.
To su ti evropski standardi koji podrazumevaju tačno utvrđene uslove formiranja cena, kvaliteta, stepena potrošnje, strukture cena, održavanja infrastrukture, tarife za priključenja, pravo na promenu snabdevača, raskidanje ugovora bez penala. To su evropski standardi i samo uz pridržavanje tih standarda može da se očekuje od tih monopolista, i uglavnom javnih preduzeća koja pružaju te usluge, da te usluge zaista budu i pružene na određen način, uz određene kvalitete potrošačima.
Ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, a očigledno je Vlada mišljenja da ovaj amandman ne treba da se usvoji, u tom slučaju dalje dozvoljavamo monopolistima i javnim preduzećima koji pružaju ove usluge da netržišno posluju, bahato, a pri tom da ne vode računa o tome da svoj profit zarađuju tako što nemaju nikakvu konkurenciju.
Dakle, nemaju na tržištu nikoga ko bi mogao da im se pojavi kao konkurencija, protivteža, a time da se usluge poboljšaju, odnosno da se snizi cena tih usluga koje pružaju u pogledu isporuke električne energije, u pogledu isporuke gasa, telekomunikacija, vode, dimničarskih usluga i slično. Bez jasnog preciziranja koje su te usluge od opšteg ekonomskog interesa mislim da je ovaj zakon u potpunosti nedorečen.
Prema tome, amandman LDP je od i te kakvog značaja da bi se zakon poboljšao i da bi zakon imao smisao.

Iskorišćeno je 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naziv glave 9 amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 83. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 83. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Član 83. zakona definiše pravo pristupa uslugama od opšteg ekonomskog interesa, gde se potrošaču zakonom obezbeđuje pravo na uredno i neprekidno snabdevanje uslugama od opšteg interesa po odgovarajućem kvalitetu i pristupačnoj ceni.
Kaže se da je u postupku priključenja potrošača na distributivnu mrežu trgovac dužan da postupa javno, izbegava diskriminaciju, cenu obračunava prema stvarnim troškovima pruženih usluga.
Amandmanom na taj član 83. smo dodali, smatramo neophodnu potrebu da se posle reči "snabdevanje" dodaju reči "na teritoriji na kojoj živi".
Šta u odbijanju amandmana kaže predlagač – nepotrebno se sužava domašaj ove odredbe. Preciziranje mesta gde će oštećeni potrošač da se obrati, da to bude javno, da izbegne diskriminaciju, da vidi gde će mu biti obračunata cena i da li jeste prema stvarnim troškovima, vi to obrazlažete sužavanjem domašaja konkretnog predloga ovog člana.
Zaista ne razumem. Ovo je ili besmislena odredba obrazloženja za odbijanje, ili niste razumeli šta se kaže, a mislim da je dovoljno jasno. Član 83. traži da potrošač ostvari pravo, bez diskriminacije, na uslugu po određenoj ceni, ali na teritoriji gde živi, i to ne zato što smo mi detaljni i precizni ili zakerala ili sitničari, nego da bi znao gde su ta vrata elektrodistribucije, na primer, na koja će da zakuca i da kaže – vi ste dužni po članu 83. zakona stav 1. tačka 2. i 3. da mi obezbedite pravo na tu i takvu uslugu.
Kao što ste u prethodnom amandmanu koji sam obrazlagala rekli da to nije predviđeno, znači, to plaćanje usluge na daljinu ili elektronskom narudžbom, a tvrdim vam da je evropsko dostignuće i pružanje takve usluge sa mogućnošću plaćanja unapred i da smo upravo definisali rok za povraćaj para u skladu sa Uputstvom 97/7, članom 7. tačka 2. Saveta o zaštiti potrošača, kod sklapanja ugovora na daljinu.
Ljudi, mi se ovom materijom ozbiljno bavimo. Ne pišemo tek da bi napisali, bez obzira na kratke rokove, na nemoguće uslove rada. Mi podnosimo smislene amandmane kojima želimo da ispunimo ne naziv samo zakona, zaštitu potrošača, nego da ona bude realno ostvariva u vremenu, u prostoru, pred određenim ljudima i na određenim adresama, kako to članom 83. predviđamo.

Iskorišćen je minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 83. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 83. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 84. stav 2. posle reči "interesa" dodaju reči "i olakšice za određene grupe".
Mislim da je ovo bilo prihvatljivo rešenje jer se na ovaj način bolje definiše položaj ugroženih potrošača. Međutim, u obrazloženju, koje je više nego nesuvislo, rekli ste da se amandman ne prihvata iz razloga što olakšice ne mogu biti predmet podzakonskog akta, već predstavljaju zakonsku materiju.
Normalno je to jer vi podzakonskim aktima i uredbama na sve moguće načine pokušavate da ne poštujete zakon. U stvari, uredbama i podzakonskim aktima izbegavate ono što zakon propisuje. Primera toga ima na hiljade i to je svakako tako. Ovo je još jedan od dokaza da podzakonskim aktima i uredbama radite sve na štetu građana Srbije.
SRS smatra da i ovo obrazloženje koje ste dali jednostavno nije tako, a o zaštiti potrošača najmanje misli ova vlada, jer da iole razmišlja trebalo bi da zna da se veliki broj građana Srbije sa daleko većim problemima budi nego što leže uveče. Koliko ljudi u Srbiji samo ujutru ima problema da kupi hleb i osnovne životne namirnice?
Mislimo da ovaj zakon pre svega nije dobar i svakako da nam je žao što ministar trgovine nije ovde, jer bi mogla da bude daleko bolja rasprava. Imao bi da odgovori na mnoga pitanja, ako bi želeo da odgovori, ali svakako da SRS ovakav predlog zakona ne može da podrži.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović.