Dame i gospodo narodni poslanici, problem koji se godinama unazad provlači i koji je u najvećoj meri doprineo ogromnom rastu javne potrošnje u Srbiji jeste osnivanje raznih tela – agencija, komisija i saveta.
Govorili smo više puta da se radi o dupliranju nadležnosti, o stvaranju organa sa prevelikim brojem zaposlenih. Meni je to juče bilo zamereno, ali sama ta reakcija znači da sam bila u pravu i da to jeste tako.
Umesto da se svi poslovi obavljaju u okviru pojedinih sektora nadležnih ministarstava, formiraju se novi, paralelni organi, uz obrazloženje da je neophodno osnovati baš to nezavisno telo, najčešće jer se time ispunjava neki zahtev koji je EU postavila pred Srbiju na putu ka pridruživanju. To nezavisno telo onda ima direktora, zamenika direktora, više rukovodilaca sektora, upravni i nadzorni odbor i, kada sve to sagledate, shvatite koliko puno novca iz budžeta je potrebno za postojanje takvog tela.
Neću sada govoriti ono što sam ranije već rekla, a odnosi se na ogromne iznose koje su na ime zarada i naknada isplaćivani rukovodiocima ovih tela. Kada god smo, prilikom osnivanja neke javne agencije govorili da Ustav Republike Srbije ne poznaje takav organ, ili organizaciju, opet je odgovor bio EU i njeni standardi.
Zbog toga što javne agencije ne priznaju Ustav, one ne mogu biti nadležni organ. Na osnovu toga je podnet ovaj amandman kojim je predviđeno da se iz definicije nadležnog organa briše javna agencija, tako kao nadležni organ, u čijem je delokrugu preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu potrošača u vezi sa pružanjem usluga od opšteg interesa, u skladu sa ovlašćenima utvrđenim ovim i drugim zakonima, ostaje ministarstvo, koje je definisano kao nadležni organ Ustavom Republike Srbije.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić.

Na početku bih u ime poslaničke grupe DSS želeo da izrazim žaljenje što nadležni ministar nije prisutan tokom rasprave o ovom zakonskom predlogu, kao i zbog činjenice da nemamo mišljenje nadležnog skupštinskog odbora.
Tokom načelne rasprave je u više navrata ukazivano da je materija zaštite potrošača u dinamičnom razvoju, što podrazumeva da bi uređenje u ovoj oblasti trebalo konstantno pratiti i blagovremeno ažurirati.
Posle zakonske regulative iz 2005. godine, imamo na dnevnom redu novi predlog koji bi trebalo da osavremeni i celovito poboljša zaštitu potrošača. Kako je u ministrovom obrazloženju rečeno, ovaj zakon obezbeđuje povoljniji položaj potrošačima, a trgovcima nameće obaveze. Mislim da to nije najspretnija formulacija, jer pored toga što je to obaveza, to je i jedna vrsta puta ka standardizaciji usluga. To bi takođe na duge staze moglo i doprineti podizanju nivoa konkurentnosti.
Ovaj amandman je upravo zbog toga i značajan jer definiše da u svakoj prilici trgovac mora na jasan način da istakne prodajnu cenu robe, jediničnu cenu robe, usluge, cenu po jedinici vremena i dodatne troškove za pružanje usluge, te da ovaj zakon ne sme to da uredi drugačije.

Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, i na ovaj zakon imamo više amandmana, i amandman na član 9. je samo jedna mala dopuna postojećeg člana i nije mi jasno zbog čega to nije prihvaćeno.
Naime, postojeći član 9. glasi ovako – trgovac je dužan da sačini cenovnik ili tarifnik usluga, što je sasvim normalno, prihvatljivo i u redu. Ne radi samo zbog onog korisnika usluga ili kupca, nego, naravno, i zbog sebe.
Drugi stav tu kaže – cenovnik ili tarifnih usluga iz člana 1, trgovac je dužan da istakne u izlogu, odnosno u poslovnim prostorijama ili na drugom mestu na kome nudi vršenje usluga. Naš predlog je bio da se posle reči "odnosno" dodaju reči "na vidnom mestu".
Naime, da taj cenovnik, koji treba da bude istaknut u radnji i poslovnoj prostoriji, bude istaknut na vidnom mestu. Ova dopuna, da cenovnik usluga ili cene robe budu izložene da kupac ili korisnik usluga to može da vidi, neće smetati ni trgovcu, ni potrošaču.
S obzirom da nije prihvaćen amandman, a kažem još jednom, to ne smeta sigurno ni kupcu, čak i koristi, čak i trgovcu koji radi u toj radnji odgovara da se vide te cene, jedino što smeta to je našoj Vladi. Nije mi jasno zbog čega.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Izvolite, gospodine Buha.

Član 12. Predloga zakona o zaštiti potrošača govori o ugostiteljskim objektima, a u stavu 3. tačka 3) govori se o cenovnicima hrane i pića, pa, između ostalog, formulacija predlagača ovoga zakona je sledeća – prodajne cene hrane i pića u cenovnicima moraju biti dostupni potrošačima u dovoljnom broju primeraka i na mestima na kojima se potrošači uslužuju.
Gledajte, osnovna primedba SRS i mog amandmana jeste u tome da formulacije u zakonu odgovaraju prevashodno stvarnom životu i da ne budu uopštene, da budu jasne, decidirane. U ovom slučaju ste koristili lingvističku formulaciju koja ne odgovara stvarnom stanju i predlog je da se to briše.
Vi ste rekli ovde – u dovoljnom broju primeraka. Šta znači – u dovoljnom broju primeraka? Zakonodavac mora jasno i decidirano reći – da li je jedan primerak sasvim dovoljan, da li je to dva, da li je to pet, da li je to sedam? To sve zavisi od okolnosti u kojima se obavljaju te usluge. Zakonodavac mora biti jasan. Formulacija rečenice, lingvistička konstrukcija rečenice mora biti jasna. Ne može biti ovako kao što ste ovde naveli ''u dovoljnom broju primeraka''.
Amandmanom smo pokušali da tu rečenicu svedemo u onaj okvir koji će po mišljenju SRS odgovarati potrebama ugostiteljstva. Niste to prihvatili. Ponovo greška Vlade i samog predlagača zakona.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić.

Ovo je jedan od dva prihvaćena amandmana od ukupno 121 podnetog amandmana na ovaj zakonski predlog. Ovaj prihvaćeni amandman zapravo precizira i pojašnjava način na koji se utvrđuje identitet trgovca, jer je taj segment u zakonskom predlogu nedovoljno jasno formulisan, koji su to zapravo podaci o trgovcu relevantni u samom procesu zaštite potrošača.
Ovo jeste važno, ali ovaj amandman više ima karakter tehničke popravke teksta. S druge strane, poslanička grupa DSS bi mnogo zadovoljnija bila da je prihvaćen čitav niz amandmana vezan za potrošačke kredite, o kojima će kasnije govoriti i moje kolege.
Prilično je ambiciozna zamisao da bi NBS, sa svim problemima u kojima se trenutno nalazi, efikasno mogla da bez uticaja sa strane reši ovu oblast. To je trebalo urediti ovim zakonom, jer u suprotnom, građani se i dalje, za još nedefinisan vremenski period, ostavljaju na volju davaocima kredita, u zavisnosti od banke do banke.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Zoran Antić.