Nisam potpisnik ovog amandmana, ali mislim da imam vremena ovlašćenog predstavnika.
(Predsednik: Imate još dva minuta kao ovlašćeni predstavnik i još četiri i po minuta u okviru grupe.)
Toliko mi vremena i treba.
Podneli smo amandman da se promeni tačka 4). Inače je ovde nabrojano da ministarstvo vodi evidenciju udruženja i saveza, nabrojani su neki uslovi po kojima će o udruženjima ministarstvo voditi evidenciju. U tački 4) se kaže – da će ministarstvo voditi evidenciju o onom udruženju koje, između ostalog, raspolaže odgovarajućim kadrovskim kapacitetima sa profesionalnim znanjem i veštinama.
Jasno je šta je predlagač hteo. Kroz amandman smo ponudili malo bolju, ako ništa drugo, lepšu formulaciju – vodiće evidenciju o onim udruženjima koja okupljaju članove koji poseduju odgovarajuće znanje i veštine. Mislimo da je ta formulacija bolja. Ovo – kadrovski kapaciteti sa profesionalnim znanjem i veštinama, znam da to mi koristimo, ali baš da nam stoji ta formulacija u zakonu; ne vidim zašto predlagač zakona nije ovo prihvatio.
Kada smo već kod udruženja potrošača i saveza potrošača, povodom ovoga predloga zakona čulo se negodovanje, a to smo čuli i na sednicama nekih odbora ovde, gde su predstavnici raznih organizacija potrošača i saveza prilično optuživali Ministarstvo za trgovinu i usluge o tome da hoće da stavi pod svoju kapu sva udruženja potrošača.
Oni vas praktično optužuju da hoćete da podržavite sve saveze i vidim da su ljudi iz ministarstva upoznati sa ovim njihovim optužbama. Na osnovu onoga što sam čula od njih i što sam imala prilike da čitam, čini mi se da su njihove optužbe osnovane.
Oni kažu da ste vi u jednom trenutku hteli da osnujete u okviru ministarstva i agenciju za zaštitu potrošača, pa vam nije to uspelo, pa ste onda osnovali neki centar za zaštitu potrošača, pa da ste onda imali jedan konkurs o dodeli četiri miliona dinara, što nije mnogo.
Oni su izračunali da je to praktično pola dinara po glavi potrošača u Srbiji, odnosno svih stanovnika i da ste praktično tražili nemoguće uslove kako bi udruženja na lokalnom nivou došla do tih sredstava, da je trebalo čak prikupiti 24. Taj konkurs je praktično raspisan da bi se na lokalnom nivou javljala udruženja koja će da budu pomoć opet tom centru za zaštitu potrošača, koji se opet nalazi u okviru Ministarstva za trgovinu i usluge.
Dakle, ako pogledate kako vi zamišljate tu strukturu, ne želim da vas optužujem da ćete vi zaista nešto uticati na sva ta udruženja, ali onaj ko vas plaća i ko odlučuje o tome da li ćete imati sredstva da sprovedete nešto na lokalnom nivou, obično vas on i kontroliše.
Kada je reč o zaštiti potrošača, nigde u svetu država ne kontroliše udruženja i saveze potrošača. Oni bi praktično trebalo da samo štite potrošače i da im je to jedini interes i praktično da opominju one koji su na vlasti, danas ste vi, sutra će biti neko drugi, da opominju, da ukazuju na probleme i da samo štite potrošače, a u njih potrošač mora da ima potpuno poverenje, tako da ta udruženja i savezi moraju da budu i samostalni i nezavisni.