Poštovani građani Srbije, ovo što držim u levoj ruci, to je taj predlog zakona o zaštiti potrošača. Pogledajte kolika je ta količina papira. Znači, samo da je do papira, pa pokazuje kakva je ozbiljnost ovog zakona.
Ovo što držim u desnoj ruci su 22 amandmana poslaničke grupe Nova Srbija. Kolege iz DSS su takođe predavali amandmane koji se tiču zapravo vraćanja ovih odredbi ugovora o potrošačkom kreditu.
Da ne bih preterano zamorila naše građane, iskoristiću vreme ovlašćenog predstavnika i poslaničke grupe objašnjavajući ovaj prvi amandman koji se zapravo tiče naslova, a ova diskusija bi trebalo da obrazloži i ostale amandmane (21). Naravno, koristiću i mogućnost da tokom dalje diskusije po pojedinim amandmanima nešto prokomentarišem.
Ono što na početku hoću da kažem je da nisam osoba koja veruje u slučajnosti, a naročito ne onda kada je politički život u pitanju. Zaista ne mislim da je slučajno da se ovaj zakon o zaštiti potrošača, zapravo zakon o zaštiti političara na vlasti, povlači po Skupštini baš okolo naokolo 5. oktobra. Nije slučajno ni da za poslednjih 10 godina 5. oktobar nije bio nikada tako odlučno branjen kao što je danas. Verovatno zato što je danas konačno mrtav.
Kako reče Željko Cvijanović, čak i Boris Tadić je imao potrebu da ispovedi kako ne govore istinu oni koji kažu da je pre prevrata bilo bolje.
Naravno, to je rekao na vrućem terenu glavnog odbora svoje stranke, danas verovatno najvećem mogućem skupu Srba kojima je pošlo za ruku da devedesetih nemaju ništa i da danas imaju sve, a da nijedan od njih nije za ovih 10 godina izmislio ni lek protiv raka, ni marmeladu, ništa što bi moglo da znači ma kakvu vrednost.
Taj svet koji je u zbiru težio top-menadžmentu bilo koje domaće kompanije, danas posebno ima jak razlog da brani 5. oktobar. Drugi je razlog što bi oni da to što su zaradili u miru troše, pa neće da nerviraju strance koji su skupo platili taj datum.
Nije slučajno ni što u Vladi izvlače šibicu ko će biti dežurni branitelj zakona o zaštiti potrošača pred Skupštinom. Izgleda da se u ovoj vladi svi veoma dobro razumeju u trgovinu i usluge. Kako i ne bi kad je Ministarstvo trgovine i usluga zapravo deo Ministarstva spoljnih poslova, te uz mantru kako Evropa nema alternativu spoljnu politiku zasniva na trgovini i uslugama.
Stoga, zakon ne brani jedan nego drugi Milosavljević, koji je pokazao uspešnost u trgovini vakcinama i koga trenutno ne vidim, verovatno je opravdano odsutan. Predviđeno je da se pojavi ministar infrastrukture. Fali nam još samo ministarka sporta i omladine, pa da stvar zaista bude transparentna.
Jedina osoba koja bi mogla da brani sve ove zakone ipak ne može da se umnoži u dovoljnom broju primeraka da pokrije sve važne oblasti društvenog života.
Nije naš Džordž Kluni supermen, pa da stigne na televiziju kao nosilac 5. oktobra, na svojevrsnu tajnu večeru u čast istog događaja, na susrete sa svim tim belosvetskim ženama od autoriteta, koje su ga do sada primale, ali malo pojačavaju pritisak na potrošača tako što dolaze da ispostave novi potrošački kredit sa tri ugovorne stavke.
Prvo, hitan ulazak Srbije u NATO. Drugo, podrška ukidanju Republike Srpske. Treće, nastavak dalje unutrašnje decentralizacije, kojom će biti omogućeno stvaranje državolike tvorevine sa muslimanskom većinom u Raškoj.
Zašto Skupština nije o ovako važnom zakonu, pokazala sam i vizuelno njegovu težinu, počela da raspravlja ranije?
Zašto asocijacije potrošača ovaj zakon shvataju kao zakon o zabrani, umesto o zaštiti potrošača? Šta bi sa čitavim jednim poglavljem o potrošačkim kreditima?
Odgovor je jasan. Dok se mi bavimo običnim građanima, koji su pre potrošeni nego što su potrošači, sprema se velika nova trgovina sa gospođom suprugom bivšeg američkog predsednika.
Jer što bi ona iznenada potegla na put do Beograda, navodeći kao formalan razlog putovanja stvar koju je Kondoliza Rajs mogla da obavi kroz nekoliko telefonskih razgovora i zašto bi dolazila da saopšti predsedniku Tadiću ono što mu je u maju 2008. već saopštio potpredsednik Bajden? Zato što je počelo novo mešanje karata, nova trgovina potrošnje usluge na Balkanu.
Tako dok čekamo da vidimo kakve su nam karte dodeljene, imamo čime da se bavimo - potrošačima, gej paradom, farmom. Malo li je - kuća – poso, poso – kuća ili, što je u Srbiji još aktuelnije obzirom na brojne zaposlene – kuća-kuća, kuća-kuća.
Pored navedenih razloga za obesmišljavanje ne samo ove skupštine, nego i realnih životnih potreba građana Srbije, opravdano sumnjam da ministar koji nestaje, resorni za trgovinu, danas nije prisutan, iako je ovde bio u ponedeljak, jer se u međuvremenu javno postavilo pitanje čiji je on spasilac, gazda Miška ili nekog drugog gazde, pošto spasilac građana očigledno nije.
Ministar koji želi da potrošača stavi u centar i fokus univerzuma jeste isti onaj na čiji predlog je država prošle godine sa 40 milijardi dinara kredita finansirala trgovinske lance kako bi dobavljačima isplatili dugovanja.
Međutim, para nema, dobavljači propadaju, Ministarstvo trgovine i Milosavljević ne znaju gde je taj novac, a Delta se olako izvukla iz krize.
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, izjavio je da je taj novac pojela maca i da sve to navodi na to da je reč o korupciji. Ako je novac uzet iz budžeta, građani treba da znaju gde je i kod koga je završio. Nedopustivo je da se tako nešto krije, ali zakonodavstvo u našoj zemlji funkcioniše tako da su mahinacije i te kako moguće, objasnio je Šuković, naglašavajući da tajnovitost Ministarstva trgovine doprinosi tvrdnjama kako je reč o nečistim poslovima.
Ovo nije prvi put da Slobodan Milosavljević potura leđa za Miškovića. Naime, Delta je 2007. godine osporila rešenje Komisije za zaštitu konkurencije da je monopolista, i to upravo zahvaljujući dokumentu koji je izradila Privredna komora Srbije, a na čijem čelu je bio Milosavljević. Da ironija bude veća, dokument izrađen u saradnji Privredne komore Srbije sa preduzećem za ekonomska istraživanja "Konzit", čiji je jedan od vlasnika supruga ministra trgovine Slobodana Milosavljevića, Katarina Andrić Milosavljević.
Na sve to Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti", kaže – i da niko nije zahtevao, trebalo je da oni objave spisak preduzeća kojima su otplatili deo kamate, budući da je država morala da isplaćuje novac na osnovu određene dokumentacije i ugovora iz kojih se jasno vidi koliki je kredit uzela koja firma.
Dakle, ne prolazi priča da su banke te koje daju kredit i odlučuju o izboru klijenta, a da ministarstvo nije u obavezi da ima taj podatak.
Ono što se kao pouka može izvući iz ove prethodne priče o Miškovićevom spasiocu jeste i odgovor na pitanje motiva zašto je iz Predloga zakona o zaštiti potrošača nestala direktiva o potrošačkim kreditima koja je bila sadržana u nacrtu zakona.
Ova oblast trebalo je da bude regulisana Nacrtom zakona o zaštiti potrošača, u koji je bila uneta direktiva EU, u koju se vi tako kunete, i koja reguliše oblast finansijskih usluga i potrošačkih kredita kojim se ukida mogućnost jednostranog menjanja ugovornih obaveza banaka.
Novi zakon o zaštiti potrošača je predvideo kada i pod kojim uslovima banka može da menja kamatu, kao i da klijent ima pravo da odustane od kredita posle 15 dana ako se predomisli.
Međutim, ova odredba je povučena iz Nacrta zakona, i to na zahtev NBS. Jer, prema dobro poznatom objašnjenju, oblast potrošačkih kredita treba da bude regulisana posebnim zakonom, čija će izrada početi posle usvajanja zakona o zaštiti potrošača, što u stvari znači da će građani do daljeg biti izloženi opasnosti da banke jednostrano menjaju uslove ugovora i visinu kamate, odnosno biće ostavljeni na milost i nemilost banaka.
Srbija time ostaje jedina zemlja u regionu koja nema propis koji bi štitio prava građana koji se zadužuju kod banaka, iako kao što znamo pritužbi na rad banaka je sve više. To je priznao i novi guverner Dejan Šoškić, ali ko pa njega tera da se meša u svoj posao i da brine za potrošače.
Uostalom, kada već od građana stalno dobijaju informacije o bankama koje se mogu podvesti pod kategoriju nefer poslovanja, zašto NBS do sada nijednom nije imenovala banke na koje se građani žale, kako bi znali koga ubuduće da izbegavaju.
Da govorim istinu pokazuje i ovaj dopis Asocijacije potrošača Srbije sa naslovom "Narodni poslanici, budite na strani potrošača". To je dopis koji je upućen svim poslaničkim grupama u srpskom parlamentu i koji nas upozorava da vratimo u zakon o zaštiti potrošača odredbe o potrošačkim kreditima.
Na osnovu ovog što su oni rekli mi smo napravili amandmane koji bi trebalo da vrate ove odredbe i da se na taj način postigne kakva-takva zaštita potrošača u Srbiji. Jer, veoma važno pitanje za potrošače u Srbiji, kao i u drugom delu sveta, jeste u stvari pitanje kredita, posebno u uslovima krize, koja u Srbiji nije samo svetska ekonomska, nije samo SEKA, nego i DEKA – ona domaća ekonomska kriza, koja je prethodila svetskoj ekonomskoj krizi, i da bi građani Srbije preživeli definitivno moraju da ulaze u kredite i dužničko ropstvo, jer više nije pitanje da li će nešto kupiti nego da li će imati mogućnosti da prežive.
Na brojnim seminarima koje su predstavnici EU organizovali u Beogradu kako bi preneli iskustva u svom radu i predloge zakonskih rešenja za pojedine oblasti, tema su upravo bili potrošački krediti. Naravno da je Centar potrošača Srbije tražio od nadležnog ministarstva da se ova direktiva vrati u nacrt, ali se ministarstvo očigledno oglušilo.
Naši amandmani koji se tiču vraćanja ove odredbe o potrošačkim kreditima odbijeni su. Ovako stoji u obrazloženju Vlade – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana 2, pa onda okrenete jedno 452 strane i dođete do ovog amandmana: amandman o kome govori poslanik Aleksandra Janković odbija se iz razloga koncepcijske prirode, materija će biti regulisana posebnim propisom.
Znači, sve ovo što su govorili i Udruženje banaka Srbije i udruženja potrošača i poslanici različitih poslaničkih grupa je nevalidno, važno je samo da se poštuju razlozi koncepcijske prirode i da opet usledi obećanje – časna Titova pionirska reč, evo sada ćemo da napravimo taj novi vrlo specijalan zakon.
Regulisanje finansijskih usluga ipak mora za svakog razumnog da ostane deo zakona o zaštiti potrošača, sve dok NBS konačno ne donese poseban zakon koji je najavljivala pet godina. Niko se stvarno ne bi ljutio ako bi u tom prelaznom periodu zakon o zaštiti potrošača regulisao pitanje potrošačkih kredita. Ovako potrošačima ostaje samo da zovu Narodnu banku i da se žale.
Osim toga, potrošački krediti jesu kratkoročni, a novim zakonom treba bolje regulisati dugoročne kredite, pre svega stambene. Znači, nema nijednog razloga, osim muljavih poslova političara i njihovih omiljenih tajkuna, da se bankama ostavi mogućnost da diskreciono odluče da povećavaju kamatne stope, već samo da ih smanjuju.
Provizije su manji problem zato što je građanima uglavnom jasno kolike su, ali uslovi kreditiranja moraju biti jasno naznačena u ugovoru, pošto ljudi nemaju običaj da čitaju one sitnim slovima napisane fusnote.
Izostanak odredbe o potrošačkim kreditima kojima bi potrošači bili zaštićeni od propusta banaka nije naišlo samo na nezadovoljstvo Asocijacije potrošača o kojima sam govorila, nego i na negodovanje Udruženja banaka Srbije, koje se oglasilo saopštenjem u kojem se kaže – nekorektno je i prema bankama i prema klijentima banaka da budu izuzeti u Predlogu zakona bez jasnog i argumentovanog obrazloženja.
Takav potez NBS daje osnovu da se u javnosti špekuliše o motivima, što bankama nanosi veliku štetu. Ne samo da po tvrdnjama Udruženja banaka bankarski sektor nije ni na koji način uticao, niti doprineo tome da izostane odredba o potrošačkim kreditima, već su banke zapravo vitalno zainteresovane za donošenje zakona koji bi u što kraćem roku tačno utvrdio pravila po kojima bi radile, i to na takav način da prava potrošača budu bolje zaštićena.
Za prvih sedam meseci ove godine Centru za korisnike finansijskih usluga pri NBS pristiglo je ukupno 607 prigovora, od kojih se 80% odnosilo na rad banaka. Na račun banaka u NBS pristiglo 485 prigovora, što je 13% više u odnosu na isti period prošle godine. Od toga 43% prigovora odnosi se upravo na kredite, a 22% na tekuće račune, a 14% na platne kartice. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, zaključno sa 31. avgustom ove godine potrošačke kredite imalo je 36.068 građana Srbije. Kako bi se sprečilo dužničko ropstvo neophodno je da se bankama ukine mogućnost diskrecione promene kamatne stope.
Ono što je isto tako jasno je da postoje mogućnosti da se potrošač zaštiti od volje i procena bankarskog menadžmenta, tj. da ovaj potonji ne bi troškove svoje nesposobnosti da anticipira buduće kretanje na tržištu prebacio na najčešće slabo ekonomski upućenog potrošača, potrebno je zaista strogo urediti mogućnost promene nominalne i efektivne kamatne stope, i što je vrlo važno, to je i relativno lako uraditi.
Da Srbija zaista ne bi postala deponija EU i ostatka sveta, jer se na našem tržištu često nalazi roba koja bi inače otišla u reciklažu ili se vraćala proizvođaču, potrebno je da se razmišlja u interesu građana, da država razmišlja u interesu građana, odnosno potrošača. To bi podrazumevalo da sama ukine svoje monopole, jer kada na tržištu postoji bilo kakav monopol, onda je po pravilu proizvod skuplji i manje kvalitetan.
No, umesto da se radi na ukidanju monopola i sukoba interesa, Ministarstvo trgovine umešalo se i u rad nevladinog sektora, pa je osnovalo Centar za zaštitu potrošača pri samom ministarstvu. Toga u svetu nigde nema, jer se potrošači sami organizuju, tako da kontrolišu i državu i primenu zakona. Ovde država kontroliše samu sebe. Izvršna vlast jeste u Srbiji, ali ne pod ingerencijom države Srbije, nego nekih drugih centara moći.
Tako se vraćamo na početak i na posetu uvažene gospođe, koja nam predstoji 12. oktobra. Zato žurimo da izglasamo sve ovo, pa da se zatvore ne samo šahtovi, već i kanali komunikacije građana sa svojim predstavnicima, budući da će ovaj deo trgovine i usluga morati da prođe relativno neopaženo.
U novom mešanju karata za Srbiju SAD će i dalje držati u rukama kontrolni paket na južnom krilu i dodatno učvrstiti svoju vojnu kontrolu nad geopolitički bitnom prostoru. EU pojačaće prisustvo u zoni koja predstavlja kontinentalni meki trbuh, bitan saobraćajni pravac koji povezuje sa Malom Azijom, ali i koridor za ilegalne emigrante sa celog Bliskog Istoka.
Turska ojačava svoj uticaj u muslimanskim krajevima, a ekonomskim aktivnostima prodire i u ostale krajeve poluostrva, vodeći se računicom da će zapad, kao što je već bio slučaj u istoriji, lako odustati od ovog dela sveta za ustupke i pomoć na nekim drugim stranama, a Srbiji neka je bog u pomoći.

Na član 125. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Donka Banović i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić.

Ovo je inače prvi amandman u čitavom nizu amandmana koje je DSS podnela, a tiče se uvođenja novog poglavlja, koje nosi naziv – Ugovori o potrošačkom kreditu i prvog tog novog člana, gde je objašnjen predmet i pojam potrošačkog kredita.
Predlagač zakona ima pred sobom nekoliko načina na koje može da vrati ovo čitavo poglavlje koje je nestalo na putu od nacrta do predloga i do Vlade.
Poslaničke grupe su predlagale različite amandmane, različite oblike i metode. Neke poslaničke grupe su uvrstile čitavo to poglavlje i sve te amandmane kroz jedan amandman. DSS i NS su to uradile član po član. Imate na raspolaganju nekoliko način da ovaj zakon zaista postane zakon o zaštiti potrošača, a ne zakon o zaštiti banaka i zakon o zaštiti trgovaca od potrošača.
Kolege koje su govorile pre mene objasnile su zašto ovaj zakon u stvari nije više zakon o zaštiti potrošača, nego na primer Zakon o zaštiti banaka ili trgovaca od potrošača.
Na ovom predlogu se radilo dve godine. Mogli smo da pročitamo da je potrošeno dva miliona evra na javnu raspravu i izradu nacrta i na pomoć koju su ministarstvo, zatim predstavnici udruženja, odnosno saveza potrošača, dobijali od EU, pored materijalne pomoći, da se ugrade sve direktive EU koje su od značaja za zaštitu potrošača.
Sve je bilo u redu. Vi ste usaglasili određeni nacrt. Ugradili ste tu direktivu koja nosi naziv 2008/48, a koja potpuno reguliše oblast potrošačkih kredita. Dakle, od nacrta do predloga u Vladi nekako je nestalo poglavlje o potrošačkim kreditima.
U ovom predlogu, o kome razgovaramo, dragi građani, nema ni reči o potrošačkim kreditima, odnosno vi potrošači različitih finansijskih usluga ostaćete i dalje potpuno nezaštićeni kada se radi o tom širokom spektru finansijskih usluga. Ovo govorim zbog građana, jer kada smo vodili raspravu u načelu bila je repriza naših rasprava negde oko ponoći tog dana kada smo to radili, tako da ovo govorim jer znam da ljudi iz ministarstva i ministar, već se i on obavestio u čemu je problem, i poslanici dobro znaju kakav je problem.
Inače, opet zbog građana, taj naš sinonim "potrošački kredit" za nas danas ima jedno uže značenje. To su namenske vanprivredne pozajmice sa fiksnim rokom. To je to naše shvatanje šta je to potrošački kredit.
Međutim, kroz ovu direktivu, koja nije uvrštena, to ima mnogo šire značenje i tu su uvrštene mnoge finansijske usluge. Nije to samo onaj obični potrošački kredit koji svi znamo šta je.
Koleginica me je zbunila jer je pročitala saopštenje Udruženja banaka, gde se oni ograđuju i kažu – nismo vršili nikakav pritisak, onda ostaje samo da je NBS ta koja je izvršila dovoljno snažan pritisak na vaše ministarstvo, da eliminišete čitavo poglavlje o potrošačkim kreditima. Zašto je to NBS uradila, to ne znam.
Uglavnom, građani Srbije će i dalje biti nezaštićeni, pa će banke koje ovde pružaju različite finansijske usluge ovde moći da rade šta god hoće, odnosno radiće ono što oni ne mogu u svojim matičnim državama, ono što ne mogu da rade u Francuskoj, Mađarkom, Grčkoj itd.
I dalje ste, zahvaljujući ovakvom predlogu zakona, ostavili građane na milost i nemilost i samovolji banaka i drugih pružalaca finansijskih usluga.
Obrazloženje koje ste dali zašto ste odbili i ovaj naš amandman u nizu, a koji ćemo obrazlagati, jeste obrazloženje za još 50 amandmana koje su poslanici podneli, a koje se sastoji iz jedne rečenice: "Amandman se ne prihvata iz razloga koncepcijske prirode – materija će biti regulisana posebnim propisom". Baš me zanima koji je to koncept, pa se ovim amandmanima narušava priroda tog koncepta.
Žao mi je što gospodin ministar Slobodan Milosavljević nije ovde, jer bi on mogao da nam odgovori koja je to koncepcija gde odredbe o ugovorima potrošačkih kredita narušavaju tu koncepciju. Pošto ljudi iz Ministarstva ne mogu da nam odgovore, odgovora na koncepciju i na prirodu svega toga nemamo.
Kada je bilo reči o ovom zakonu i o ovim našim primedbama u načelu, onda je bilo reči, bar su nam tako obećali iz Narodne banke Srbije, a obećanje može da bude i radovanje, da će se doneti poseban zakon o potrošačkim kreditima i kako sad nije zgodno da se kroz ovaj zakon ulazi u te članove i odredbe.
Molim vas, danas je bilo reči o tome da ste vi u ovom zakonu regulisali zaštitu potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju. Vi dobro znate da su te mnoge odredbe regulisane i u Zakonu o turizmu, pa onda ne kažete da je sad to prenormirano. Zašto ste onda uopšte ulazili u to?
Tu vam to nije smetalo, ali vam sad smeta jer će se pojaviti neki zakon, a to ćemo tek da vidimo, koji će regulisati tu oblast, pa sad vi ne biste da se tu mešamo da ne pokvarimo koncepciju ovog zakona. Koncepcija je ta da ste postupili nepošteno i prema građanima, da ste ih dve godine obmanjivali jer ste tvrdili da će građani Srbije kao potrošači biti zaštićeni isto tako kao i potrošači u Evropi odnosno u EU. Dakle, to je obmana.
Videćemo da li će Narodna banka Srbije da obmane i građane i vas. Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara. Ministar Milosavljević je na Odboru izjavio da ćemo do nove godine dobiti taj novi zakon, koji će Narodna banka Srbije da uradi, pa ćemo da vidimo. Mi ćemo stalno da vas podsećamo na ovo.
Inače, mi smo amandmane podnosili na svaki član, tako da ćemo ih i obrazložiti. To ćemo da učinimo zbog građana, kako bi građani čuli kroz svaki član šta su ova vlada i ovo ministarstvo rešili da izostave, odnosno kakve sve zaštite su kroz ovaj predlog zakona mogli da imaju, a neće imati zato što ste vi odlučili da od nacrta do predloga zakona nestane čitavo jedno poglavlje.
Apelovaću i na kolege poslanike koji dobro znaju o čemu govorim, prate diskusiju, čitali su, pratili su u medijima, bili su na odborima, i za evropske integracije, gde su bili ljudi iz Udruženja potrošača i Saveza potrošača, doneli su svima i pisani materijal, dakle, svi poslanici su apsolutno svesni da ovo nije dobro, tako da i na njih apelujem da u danu za glasanje razmisle šta će da urade.

Amandman kojim se posle člana 123v dodaje član 123g u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Vojić Marković.

Moram da vas upozorim, gospođo predsednice, da ste napravili jednu grešku čitajući prvi amandman 123a, gde se gospođa Janković javila, pošto je amandman bio u istovetnom tekstu. Posle toga niste dozvolili, zapravo ste preskočili da date mogućnost poslaničkoj grupi DSS, koja je takođe u istovetnom tekstu podnela amandman. Prema mojoj računici, mi smo sad na v), član 123v. Izvinite, ali sam pratila šta se dešava.

Izvolite, govorite na v), samo nije bilo prijavljenih na monitoru.

Malo je to nezgodno zato što smo mi obeležavali slovima, pokušavajući da pravimo jedno potpuno novo poglavlje i verovatno, kao i nama kad smo slagali, i vama se potkrala greška.
Dakle, u ovom poglavlju posle poglavlja 10, koje je poslanička grupa DSS tražila da se unese, tražili smo i stavili smo naslov – Ugovori o potrošačkom kreditu. Stalno čujem kada govori neko od predstavnika Vlade, a bogami i od mojih kolega iz vladajuće strukture, oni vole da kažu da donose evropske zakone koji su u skladu sa evropskom praksom i da slede evropske direktive.
Moram da upozorim da je ovde jedna velika evropska direktiva potpuno nestala i potpuno preskočena, a ona se zove – Evropska direktiva 2008/48. Ta direktiva reguliše pitanje potrošačkih kredita i reguliše pitanje odnosa potrošača sa bankama i finansijskim institucijama. Bilo je potpuno prirodno da se ona takođe nađe u ovom zakonu, zato što je to jako važna oblast i tu su potrošači naročito izloženi zloupotrebama odnosno smanjenju njihovih prava, i to su i potrošači u Srbiji pokazali u ovom istraživanju – ova oblast se nalazi na drugom mestu.
Dakle, na prvom mestu su odnosi sa državom, koji su se pokazali kao jako nepovoljni za potrošače, a na drugom mestu su finansijske usluge, dakle, odnosi sa finansijskim institucijama, bankama i posebno oblast potrošačkih kredita.
Međutim, moram da upozorim moje kolege koje će glasati, jer su uvek glasali na štetu građana Srbije, moram da ih upozorim na jednu stvar. U Evropi posluju upravo one banke koje su danas i u Srbiji i koje su ovih godina došle u Srbiju.
Međutim, one tamo ne posluju na način na koji posluju u Srbiji. Tamo je primenjena ova direktiva, tamo postoji regulativa koja se tiče odnosa potrošača sa bankama i finansijskim institucijama i one tamo ne mogu jednostrano da menjaju uslove kredita, one tamo ne mogu da podižu svoje kamate a da ne pitaju klijente za to. Ne mogu da se ne dogovaraju o svemu tome.
Nažalost, u Srbiji potrošači, koji imaju odnos sa bankama i finansijskim institucijama odnosno koji su podigli potrošačke kredite, nisu toliko zaštićeni kao u Evropi od istih tih banaka. Ovde banke zaista menjaju uslove vrlo jednostrano, nikog ne pitajući, kamate se podižu jako brzo i zaista u nebeske visine, a država očigledno nema potrebu da to spreči, nego nas čak dovodi u situaciju da jedno celo poglavlje, koje je upravo predstavljeno kao velika i važna inovacija, i jeste to bila, nestaje u nekom jako kratkom roku, pre nego što se pojavi pred poslanicima.
Moja koleginica Donka Banović se zapitala koja je to koncepcija koju mi kvarimo ako izlazimo u susret potrošačima, odnosno građanima Srbije i udruženjima potrošača? Možda bih mogla da pokušam da odredim koja je to koncepcija.
To je koncepcija po kojoj ovu vladu uopšte nije briga za građane Srbije, koji su svi potrošači. Ovu vladu je briga za tajkune koje su napravili i za tajkune koji plaćaju njihove stranke. To je koncepcija koju mi pokušavamo da pokvarimo. Da, tačno. Demokratska stranka Srbije hoće tu koncepciju da pokvari u korist građana.

Amandman kojim se posle člana 123v. dodaje naslov, dakle novi član 123g, u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić. Gospodin Milan Dimitrijević ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pokušali da uvođenjem jednog novog poglavlja regulišemo jednu oblast u Zakonu o potrošačima koja je bila potpuno izbačena iz zakona. Na koji način i zbog čega, čuli smo dosta obrazloženja.
Gospodine ministre i gospođo predsednice, mene na komentar ovog amandmana natera jedna stvar, zato što je gospođa predsednica parlamenta, gostujući na televiziji B92, rekla da je pravi trenutak da se podnesu amandmani i da će se svi argumentovani predlozi razmatrati u parlamentarnoj raspravi.
Gospođo predsednice, ima jedna interesantna rečenica, način oglašavanja Narodne biblioteke Srbije, gde piše – ko čita pobeđuje, divno. Ali, gospođo predsednice, šta da radimo sa onima koji ne čitaju? Čini mi se da oni pobeđuju u ovom trenutku. Dokazaću vam to argumentovano.
Dakle, vi niste bili prisutni tu kada se govorilo o članu 20. Dakle, dva istovetna amandmana koje je podnela poslanica SRS gospođa Lidija Dimitrijević i koji je odbijen jer se koncepcijski ne uklapa u zakon i isti amandman koji je podnela gospođa Donka Banović, za koji piše da je tehnički neispravan. Dakle, iste reči, isto sve.
To je dokaz da – ko ne čita, on pobeđuje u ovom trenutku. To je suština ovog zakona. Sada kada imate takav odgovor Vlade, koji vam tako odgovori na amandman da je tehnički neispravan, a drugi - istovetno tehnički ispravan i koncepcijski se ne uklapa, onda je jasno da se Vlada nije ozbiljno bavila ni amandmanima.
Druga vrsta iznenađenja, gde sam prosto bio zatečen, da gospodin ministar zdravlja, gospodin Milosavljević, brani zakon o potrošačima. Gospodine ministre, ne želim da verujem da ste vi loš trgovac, ali čini mi se da ste vi prevareni potrošač, jer kako drugačije objasniti, gospodine ministre, kako ćemo sad i šta ćemo da radimo, kako da vratimo i šta da radimo sa stotine hiljada vakcina koje nismo utrošili.
Čuli smo od vas da ćemo ih pokloniti nekoj nerazvijenoj afričkoj zemlji, a evo sad je 7-8. oktobar, ističe rok 31. oktobra i prosto pitanje je - ko će da primi te vakcine kojima ističe rok? Nabavljena je i učinjena jedna potrošnja iz budžeta koja se meri milionima evra. Šta sada da radimo? Dakle, vi ste, znači, ministre, prevareni, kažem, prosto ne mogu da verujem.
Suština na kraju ovog amandmana je možda najbolja odrednica koju sam rekao u načelnoj raspravi, da pre ovog zakona bi trebalo doneti zakon koji će da zaštititi potrošače i građane od ovakve vlasti i ovakve Vlade.
Zbog čega to kažem? Kažem zato što ovde imate niz članaka, kažu - kamate kao na pijaci. Kod jedne banke je to toliko za prekoračenje, kod druge banke je to onoliko i to me neodoljivo podseća, gospođo predsednice, na neka vremena kada je vaša stranka bila alfa i omega državne politike. Znate gde ste dobijali onda kredite? Na pijaci. Kao od onih dilera, pa vam je kamata bila kod jednog 20%, kod drugog 30%, kod trećeg 40%. Neodoljivo to podseća na ovo stanje.
Izbacujući ovakvu oblast u ovom zakonu, vi stvarate apsolutne preduslove da se vratimo na ona vremena, znači, na devedesete godine. To je politika ove Vlade. Sad šta ćemo? Socijalno odgovorna Vlada. Evo kako je socijalno odgovorna Vlada. To najbolje građani osećaju na svojoj grbači.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 123g dodaje naslov i novi član 123d u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Aleksandar Pejčić i Nikola Lazić.
Gospođa Aleksandra Janković i gospodin Pejčić žele reč. Najpre gospođa Janković.