Upravo iz razloga što sam podneo dva amandmana na član 84. prijavio sam se za reč, a gospodin Novaković mi nije dao verovatno zato što nije video, u stvari bila mi je kartica u poslaničkoj jedinici, ali se prijava nije videla.

Možete sada da iskoristite vreme i u vezi sa tim članom i sada. Znači, imate četiri minuta.

Podneo sam amandman ispred SRS na član 89, koji je identičan kao i na član 84, jer je u pitanju da se reč – ''ekonomskog'' briše. U članu 89. stoji da ''potrošač ima pravo da jednostrano raskine ugovor o potražnji usluga od opšteg ekonomskog interesa'', moj amandman na ovu reč se odnosi, da se – ''ekonomskog'' briše, ''ako nije saglasan sa promenom cene odnosno tarife i izmenom opštih uslova ugovora navedenim u obaveštenju trgovca.''
U mnogim amandmanima poslanika SRS takođe tražimo da se reč ''ekonomskog'' briše, da je mnogo širi pojam od opšteg interesa u zakonu o zaštiti potrošača. Bez obzira na tolike apele i toliko podnesene amandmane pod istim okolnostima, SRS i dalje stoji da je ovim povodom u suprotnosti obrazloženje što je dala sada Vlada na naše amandmane koje smo podneli i obrazloženje zakona koje se ovih stvari dotiču i tiču.
S obzirom da verovatno gospodin Milosavljević možda nije ni čitao kompletan zakon i ne znam da li bi mogao da mi odgovori na ovaj apel što tražim svojim amandmanom da je u suštini, što je i prethodni govornik Milorad Buha detaljno objasnio, pojam ekonomski uži od opšteg interesa, a slažu se i određene poslaničke grupe, kao što je DSS i LDP, koja je malopre isto dala obrazloženje da su javna preduzeća monopol i da je možda zamenjeno u ranijem periodu što je bilo državno sada je privatno, mislim da se SRS u tome ne slaže.
Apsolutno se slažemo da su građani Srbije najugroženiji ekonomski, ali da u ovom slučaju u ovom zakonu zaštita potrošača bi mnogo bila bolja i više obuhvaćena ako bi to glasilo – opšteg interesa.
Dalje apelujemo i kažemo da Vlada ostaje na sve naše amandmane gluva i da ne želi da prihvati nijedan amandman SRS tj. opozicije koja podnosi amandmane na ovaj zakon.
Mislim da bi, ako već na sve amandmane koje smo podneli ispred SRS ostajete gluvi, nemojte ostati gluvi na apel i današnji gest SRS koja želi da zaštiti svog predsednika u Hagu, a vi ste iz branše doktora, gospodine ministre, preduzmite nešto u Vladi, recite koju reč i Vlada ako je odgovorna tražimo apsolutnu zaštitu predsednika Vojislava Šešelja i svih zatvorenika koji su ugroženi u Haškom tribunalu zdravstveno.

Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 90. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da)

U članu 90. i stav 3, inače član 90. govori o pravu na promenu pružaoca usluge, kaže da ako je ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa zaključen na određeni rok, datum isteka roka mora biti naznačen na svakom računu.
Kao što je već nekoliko naših amandmana bilo i kolege su objašnjavale, obrazlagale, mislimo da ne može da se govori o ekonomskom interesu nego samo o opštem interesu, između ostalog i iz razloga što je različit ekonomski interes kod različitih kategorija, da ne kažem pojedinaca u Srbiji.
Ne može biti isti, gospodine ministre, ekonomski interes vas i vašeg vozača, jer je njegova plata 20.000 dinara, a vaša možda 120 ili 140, ne govorim precizno, ali u svakom slučaju sigurno toliko puta veća i ne može biti isti ekonomski interes vaš i njegov.
Ne može biti isti ekonomski interes predsednika Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, koja je sama sebi nakarikala platu, koliko pre neki dan smo mogli da pročitamo, 3,5 hiljade evra, čini mi se, i ovih zaposlenih u sudskoj upravi koji moraju da štrajkuju da bi dobili nekakvu crkavicu od koje bi mogli solidno ili skromno da žive, odnosno da prežive, s obzirom da najveći broj zaposlenih u sudskoj upravi radi za platu od 14 ili 15 ili uvrh glave 20.000 dinara.
Mnogo bi primerenije bilo da samo kažemo da je u pitanju opšti interes, a ne ovako kako ste vi rekli – opšti ekonomski interes. Onda još kažete da se amandman ne prihvata, i svi ovakvi amandmani koje smo podneli se ne prihvataju jer su suprotni smislu i cilju zakona.
Dobro bi bilo, ministre, da danas lepo progovorite pa da nam kažete šta je smisao i šta je cilj ovog zakona. Mi, srpski radikali, to smo kroz današnju raspravu pokušali da vas ubedimo ili pre svega da objasnimo građanima Srbije, vidimo da je ovaj zakon potpuno besmislen. Znači, smisla nema.
Vi, odnosno dva dana ranije kada se govorilo u načelnoj raspravi, onda su predstavnici vlasti i Vlade nas ubeđivali da je cilj ovog zakona zaštita potrošača. Mi tvrdimo da nije. Potpuno suprotno od onoga što ste pokušali da nam predstavite.
Ako su naši amandmani suprotni smislu i cilju zakona, molim vas da nam kažete šta je zaista smisao ovog zakona, šta je zaista cilj ovog zakona. Pokušajte da ubedite nas srpske radikale da nismo u pravu, jer ceo dan ubeđujemo vas, ali pre svega obaveštavamo građane Srbije o tome šta im smerate i spremate ovim zakonom.
Nažalost, najveći deo onoga što smo rekli građani Srbije znaju, jer smo mi te informacije dobili i od građana Srbije i od članova svojih užih ili širih porodica, i od svojih prijatelja, komšija, jer je najveći broj građana Srbije danas, zahvaljujući štetočinskom i pogubnom delovanju Vlade RS, u socijalnoj bedi, ekonomskoj krizi.
Vi ih ne štitite ovim zakonom. Možda je namera bila nečija da ovakav jedan zakon zaista štiti potrošače, ali ovo što ste ponudili kao predlog zakona i još uz činjenicu da uopšte nemate sluha ni za jedan amandman opozicionih stranaka govori o tome da je i ovo jedan od zakona koje donosite reda radi. Bitno vam je samo da stavite crticu završeno.
Imaćemo izmene i dopune ovog zakona u naredna tri ili četiri meseca. To je apsolutno sigurno, jer ne može ovo biti izuzetak od svih ostalih zakona koje ste ovde usvajali i gde smo posle nekoliko meseci imali izmene ili dopune ovog zakona.
Čini se da ovo što pričamo ne dopire do vaše svesti, a posebno smo zabrinuti što do vaše svesti ne dopire naš apel da se učini nešto da se zaustavi ubijanje Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

Na član 91. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da)

Član 91. govori o specifikaciji računa i u tom prvom stavu kaže – trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg, opet vi kažete, ekonomskog, a mi mislimo da ne treba ekonomskog, nego opšteg interesa, dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period od najviše mesec dana.
Ne znam da li neko iz Vlade Republike Srbije slučajno plaća račune za struju, vodu, komunalije i telefone i tako dalje? Kad se čita ovaj zakon zaista se stiče utisak da vi iz vlasti uopšte ne plaćate ove komunalne račune, a pretpostavljam da bi morali. Ako ih plaćate i ako to za vas ne radi neko drugi, onda bi trebalo da znate kako izgleda svaki račun koji građani Srbije dobijaju.
Nagradno pitanje - neka neko uzme račun, recimo, "Elektrodistribucije" i neka objasni samom sebi ili bilo kome od nas šta plaća u okviru tog računa, evo, sledi nagrada. Tako je sa svim drugim računima.
Dakle, ponašajte se malo kao da živite u ovom svetu i u ovoj državi i kao da ste deo ovog naroda. Nemojte na svakom koraku i kroz svaki zakonski predlog da nas uveravate da ste vi, zaista, apsolutno, izvan života, izvan sveta i izvan onoga što je trenutna ekonomska i socijalna situacija u državi Srbiji.
Gospodine ministre, gospodo iz vladajuće koalicije, ako ste slučajno zainteresovani za ovo o čemu mi pričamo, a očigledno je da niste, bilo bi zaista dobro da učinite nešto u opštem interesu, ali ne u opštem ekonomskom interesu.
Rekoh malopre, opšti ekonomski interes različitih kategorija građana Republike Srbiji se drastično razlikuje. Hajde malo da razmišljamo o opštem interesu, a ako se za to opredelite, onda ćete sigurno pomoći milionima gladnih u Srbiji.

Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moje kolege, ne samo iz poslaničke grupe SRS, već i iz drugih poslaničkih grupa, govorile su o tome da je zakon o zaštiti potrošača, koji navodno treba da bude usaglašen sa evropskim standardima, manjkav i nepotpun po mnogim pitanjima, između ostalog, i kad su u pitanju ti famozni potrošački krediti.
Vama je sigurno poznato, gospodine ministre, da su građani Republike Srbije unazad nekoliko godina, tačnije od 2001. i 2002. godine, kada je urušen domaći bankarski sistem, kada je domaće finansijsko tržište širom otvoreno za strane banke, ali i privreda Republike Srbije, izloženi nezapamćenoj pljački.
Želim da vam stavim do znanja da SAD, tačnije u pojedinim federalnim jedinicama SAD, krivično se gone odgovorna lica u bankama koje naplaćuju kredite po kamatnim stopama koje su inače važeće u Republici Srbiji. U SAD takve kamatne stope se smatraju zelenaškim. Oni koji naplaćuju takve kredite, a uračunavaju takve kamatne stope, gone se za teška krivična dela.
U Republici Srbiji je sasvim normalno da kamatne stope iznose 10%, 12%, 15%, 20% ili više procenata, što je nezabeleženo u bilo kojoj državi članici EU. Postavlja se pitanje – kako vi to usaglašavate pitanja zaštite potrošača sa evropskim standardima, kada su evropski standardi nešto sasvim drugo, nešto čega zaista nema u ovom predlogu zakona?
Pitanje tzv. potrošačkih kredita trenutno je u Srbiji potpuno pravno neregulisano. Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje termin, ni pojam potrošački kredit, a nijedan drugi zakon to pitanje ne reguliše.
SRS je očekivala, a vidim da su očekivale i druge poslaničke grupe, da zakon o zaštiti potrošača bude taj zakon koji će da reguliše pod kojim uslovima i na koji način banke, odnosno drugi finansijski subjekti mogu da odobravaju građanima potrošačke kredite. Umesto toga, imamo situaciju da građanin u stvari ne zna koji iznos kredita treba da vrati.
Imamo situaciju za koju mislim da nije zabeležena u bilo kojoj civilizovanoj zemlji, da banka naplaćuje kamatu na dospelu, a nenaplaćenu kamatu. To je zabranjeno u svim demokratskim državama. U Republici Srbiji se to dešava. Ugovaraju se neke klauzule, gde čovek uzme kredit u jednom iznosu, pa kada treba da ga vrati, onda to ispadne tri puta veće.
Da ne govorim o tim banalnim stvarima, za koje ste i vi sigurno čuli, gospodine ministre, da je osnovni tekst pisan fontom, recimo, dvanaest, a recimo one najškakljivije stvari, koje najviše tangiraju običnog građanina, pisane su fontom šest. Čovek treba da uzme lupu kada čita taj ugovor, inače tipski ugovor, gde je autonomija volje, praktično, svedena na minimum, da bi saznao šta ga sve čeka, ako uđe u jedan takav kreditni aranžman.
Što se tiče samog amandmana, pokušali smo da vam skrenemo pažnju, ali izgleda bezuspešno. Kada donosite jedan zakon i, ako zaista želite harmonizaciju pravnog sistema, onda morate da vodite računa o pojmovima koje koriste već važeći zakoni u Republici Srbiji.
Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa koriste pojam opšti interes. Opšti interes je po definiciji javan interes. To je opšti društveni interes. To znači da je on i ekonomski interes, politički interes, socijalni interes i svaki drugi interes.
SRS je imala intenciju kroz ovaj i kroz amandmane koje su podnele druge moje kolege da zakon o zaštiti potrošača u pojmovnom, terminološkom smislu, bude usaglašen sa zakonima koji već važe u Republici Srbiji. To niste hteli da uvažite i sada imamo jednu nemoguću situaciju, da Vlada Republike Srbije hoće da usaglasi zakone koje donosi Narodna skupština sa evropskim propisima, a imamo zakone koji su neusaglašeni sa propisima same Republike Srbije.
Sada imate jedan pojmovni aparat u zakonima, kao što su Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa. Dakle, nota bene, ministre, opšteg interesa, a ne opšteg ekonomskog interesa.
Sada imate potpuno novu pojmovnu kategoriju koja je data u zakonu o zaštiti potrošača. Smatramo da za tim nema potrebe, da treba voditi računa o tome, da svi zakoni u Republici Srbiji budu između sebe harmonizovani, pa kada vam to pođe za rukom, onda tek možemo da govorimo o tome, da eventualne zakone Republike Srbije usaglašavamo sa nekim međunarodnim standardima.
Ono što takođe SRS želi da vam poruči u vreme ove velike ekonomske krize i u vreme kada Vlada Srbije očigledno namerava da da saglasnost na poskupljenje cene gasa, da se već sada po važećoj ceni gasa vrši jedna svojevrsna pljačka građana Srbije.
Naime, gospodine ministre, ne znam da li vam je poznata činjenica da danas javno preduzeće "Srbijagas" fakturiše građanima koji su potrošači gasa jedno stanje, a naplaćuje neko drugo i to više stanje. Drugim rečima, potrošači gasa u Republici Srbiji plaćaju više nego što su zaista i potrošili.
Mislim da je to nešto čega nema nigde u demokratskom svetu. Bilo bi dobro da se Vlada Srbije najpre pozabavi ovim pitanjima. Ukoliko dozvolite da poskupi gas, da li za 10%, 15% ili 20%, a da prethodno niste raščistili tu situaciju, koje stanje u stvari građani plaćaju – da li ono koje im fakturiše ovo javno preduzeće ili stvarno utrošenu količinu gasa?
Onda će to zaista biti atak ne samo na standard građana Srbije, nego i na pravni poredak Republike Srbije. Gospodine ministre, to bi bilo isto kao kada biste vi došli na benzinsku pumpu, nasuli gorivo za 1.000 dinara, a prodavac vam naplatio 1.500 dinara. Otprilike, to se sada dešava sa računima za gas.
Moje koleginice Nataša Jovanović i Vjerica Radeta su pokušale da vam dočaraju, a i vi to sigurno znate pošto ste potrošač u Republici Srbiji, da biste izvršili analizu računa za utrošenu električnu energiju zaista vam je potrebno neko natprosečno znanje, kojim običan građani Srbije ne raspolaže.
Prvo se koriste neki pojmovi koji su običnim građanima potpuno neshvatljivi. Kada uzmete papir i olovku, vi u stvari ne znate šta plaćate. Koliko ste stvarno struje potrošili, kolika je njena osnovna cena, šta sve ulazi od elemenata u cenu električne energije?
Gospodine ministre, najavljuje se, juče sam gledao generalnog direktora JP "EPS", kako mi već do petka moramo da uvezemo novu količinu električne energije jer je temperatura minus 50, a pri tome imamo račune za električnu energiju koje niko živ u Srbiji ne razume.
Nama zaista nije jasno kako je to sad sve usaglašeno sa evropskim standardima. Gde se to gas u EU naplaćuje kao što se naplaćuje u Srbiji? Gde se to u EU električna energija naplaćuje kao što se naplaćuje u Srbiji? Nigde. Dakle, ovo nije nikakvo usaglašavanje sa evropskim standardima, ovo je donošenje jednog zakona koji ni na koji način neće poboljšati položaj potrošača.
Na kraju svih krajeva, ovo je zakon koji je u situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije potpuno nepotreban. Građani Srbije koji žive teško, živeće podjednako teško i sa ovim i bez ovog zakona.
Vlada Srbije, to je naša poruka za građane Srbije, ima stalnu potrebu da javnost Srbije opterećuje temama koje nisu aktuelne i koje nisu najvažnije. U uslovima kada imate očigledan rast svih cena osnovnih životnih namirnica, osnovnih proizvoda i usluga koje su neophodne za normalnu egzistenciju ljudi, kada je očigledno da nema ništa od brzog ulaska u EU, kada je očigledno da će veliki broj građana Srbije u narednom periodu da ostane bez posla, kada je očigledno da i oni koji rade u Republici Srbiji rade za neke nadnice i najamnice koje su potpuno ispod tržišne vrednosti rada, a to vam štrajk zaposlenih u pravosuđu najbolje dokazuje, kada sve to i mnogo štošta drugo imate u vidu, onda vam je potpuno jasno da je ovaj zakon o zaštiti potrošača nešto sa čim sada narodni poslanici treba da se igraju i građani Srbije da se zamajavaju.
Suštinske, one najvažnije teme za život građana nekako odlaze mimo njih. To je razlog, jedan od razloga, zašto SRS ne podržava zakon o zaštiti potrošača, koji je manjkav, koji je prepun rupa i koji na suštinski način uopšte neće moći da popravi ionako težak položaj potrošača, inače, građana Srbije.

Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Gospodin Popović ima reč.