Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, kao i koleginica Dimitrijević, podneo sam amandman na član 87. stav 1. tačka 1. i zatražio brisanje reči "po pristupačnoj ceni". Prvo, jezički sam pojam "po pristupačnoj ceni" je nedefinisan, nejasan i on može u praksi stvoriti određene probleme i stvara probleme.
Zašto je zakonodavac ugradio ovu odredbu, to je pitanje na koje treba da odgovori neko od ovde prisutnih predstavnika Vlade i Ministarstva. Međutim, onaj ko zvanično treba da odgovori na ovo pitanje, to je ministar trgovine i turizma, on ovde nije prisutan. Biće nama i javnosti uskraćena informacija o tome šta znači to "po pristupačnoj ceni". Mi znamo po kojim cenama građani dobijaju uslugu. Koje su to cene?
Reći ću vam jednu situaciju s kojom smo se suočili pre dve godine, a verovatno ćemo i ove jeseni imati opet te probleme, a to je povećanje cena u oblasti gasa od strane JP "Srbijagas", koje je izvršilo projekciju od 60%. Kada su to kritikovali predstavnici SRS i ostale partije opozicije, onda smo iskopali puno tih podataka vezanih za zloupotrebe od strane distributera i javnih preduzeća koja se bave distribucijom gasa.
Zašto je tu nastao problem? Problem je u tome što su lokalne samouprave dozvolile svojim distributerima da sami formiraju vlastitu maržu, tako da smo u praksi imali da je jedna lokalna samouprava odredila cenu od tri dinara, druga od 13 dinara, treća od 18 itd, tako da su se cene kubnog metra gasa razlikovale od opštine do opštine i ukupni iznosi su išli od minimalne cene od negde 28 do čak 45. To govorim podatke iz 2008. godine. Usledila je još jedna korekcija 2009. godine, a ove godine, posle poskupljenja koje će uslediti verovatno ovih dana, to će biti još drastičnije.
Time se krši ne samo zakon o cenama, nego i hrpa drugih zakona, ali i Ustav. U Ustavu jasno stoji da su građani izjednačeni u pravima i obavezama. Zašto građanin u jednom gradu plaća minimalnu cenu od 28, a drugi, sećam se jako dobro da je u gradu Bečeju cena bila tada 45 dinara? Zašto građani tu nisu izjednačeni?
Radi se o uslugama od opšteg, ali ne i ekonomskog interesa, kao što ste vi ovde naveli. To je opšti interes - da građani dobiju gas da bi se grejali, kao što je opšti interes da građani dobiju električnu energiju, da se čisti grad itd, set komunalnih usluga i komunalnih delatnosti.
Zašto ste ugradili ovu odredbu "ekonomskog interesa"? Vi ste suzili zaštitu građana. Ovaj zakon se zove zakon o zaštiti potrošača. Vi ne štitite potrošače. Ova odredba jasno govori o tome da vlast ne želi da zaštiti potrošače. Da je želela da zaštiti potrošača, onda bi zadržala odredbu da su to opšti interesi.
Zašto su opšti interesi? Zato što opšti interesi, kao širi javni pojam, obuhvataju sve vidove društvenih interesa, socijalne interese, socijalni karakter ovih delatnosti o kojima govorimo, finansijski, ekonomski, privredni itd. Karakter ovih delatnosti i te usluge moraju nositi naziv onako kako to definiše naš pravni sistem.
Naš pravni sistem u pozitivnoj regulativi govori o delatnostima koji se obavljaju od opšteg interesa. Ekonomski interes se mora isključiti zašto što ekonomski i finansijski interes u svojoj kategoriji ima slobodu pristupa. Mi nemamo slobodu pristupa zato što su nam distributeri, po pravilu, u jednoj opštini samo jedan distributer. Tu moramo isključiti taj ekonomski i finansijski interes koji vi želite da ovde ubacite.
Da tu nešto ne štima najbolje govori odredba člana kojim se definišu ove oblasti, a to je značenje pojedinih izraza u članu 5, gde vi u tački 28. kažete: "usluga od opšteg ekonomskog interesa jeste usluga čiji kvalitet usluge pruža, odnosno cenu uređuje ili kontroliše državni organ".
Nema ovde definicije. Kada se u jednom propisu definiše pojam kojim se definišu određene pojave i događaji u zakonu, prava ili obaveze, onda se definiše sa potpuno jasnom i decidiranom formulacijom.
Kada vi kažete – jeste usluga ili čiji kvalitet usluga pružanja, odnosno cenu uređuje ili kontroliše državni organ itd, da ne čitam, poduža je interpretacija ovih stavova, i na kraju u zagradi kažete – elektronske komunikacije, snabdevanje električnom energijom i gasom, komunalne delatnosti ili slično, to je upravo ono što govorimo. To su delatnosti od opšteg interesa.
Nema tu ekonomskog interesa, u tim delatnostima, posebno u komunalnoj problematici isključen je ekonomski interes. Zašto? Zato što cene određuje lokalna samouprava. Usluge, način, kvalitet tih usluga se definišu na nivou lokala. Ako se radi o javnim preduzećima od državnog karaktera, onda određuje ministarstvo, odnosno Vlada shodno odredbama Zakona o cenama. Pomešali ste ovde itd.
Šta je suština? Suština je u tome da vi ne želite zaštiti potrošača. Ako smanjujete nivo zaštite, a to ste učinili kroz ovu pravnu formulaciju, onda ste u stvari otvorili tržište, otvorili mogućnost daleko fleksibilnijeg određivanja cena i usluga i onda ste omogućili zloupotrebe, a u uslovima monopolizacije našeg tržišta, posebno u nekim delatnostima koje ste otvorili, tako da monopolisti rade ono što oni hoće, vi ste učinili zloupotrebu. Ovo je zloupotreba prava. Ovo nije zaštita potrošača, ovo je suprotnost, ovo je monopolizacija tržišta.
Što je najpogubnije, vi ćete sada u delatnostima koje su od posebnog društvenog interesa omogućiti ekonomsku utakmicu da monopolisti uđu, da monopolisti kupuju ta preduzeća, a to je verovatno najava privatizacije komunalnog sistema koja će uslediti, vi najavljujete to do kraja ove godine.
Onda će ti koji privatizuju komunalna preduzeća i komunalne usluge biti u mogućnosti da rade šta hoće, odnosno da povećavaju cene, da određuju nivo usluga onako kako oni hoće. Biće mnogo zloupotreba, daleko više nego što je to danas.
Ispravite ovo, imate još šansu do kraja ove rasprave u pojedinostima, pomozimo narodu. Ako stvarno želimo pomoć i zaštitu potrošača, onda morate postupiti ovako kao što vam predlaže SRS. Ustrojite to onako kako to nalaže pravni sistem ili odustanite od ovoga, povucite.
Ako nismo u ovih poslednjih pet godina, koliko imamo Zakon o zaštiti potrošača, ništa učinili da zaštitimo potrošače, mi smo štitili monopoliste, trgovce i razne manipulante na tržištu proizvoda i usluga, a posebno smo štitili one koje ne treba da štitimo.

Na član 87. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić. Gospodin Sreto Perić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi imate status dežurnog slušaoca. To ste mogli i sa nekog drugog mesta da uradite.
Da vas podsetim da ste za zakon koji je bio pre ovog rekli da ima 22 ili 23 člana, pa da nije potrebno neko posebno znanje da bi on mogao ovde da se zastupa. Ovaj ima nešto malo više od 155, ni ovde nije potrebno posebno znanje, a sada ću vam reći zbog čega ono nije potrebno. Na način na koji to shvata ova vlada, a čini mi se i kolege narodni poslanici koji podržavaju sve to, ne treba imati nikakvo znanje, ne treba ni zastupati određene zakone.
Evo, koleginica Vesna Marić je htela samo delimično da pokaže na koji način treba imati odnos prema potrošačima, pogotovo ako se na dnevnom redu nalazi zakon o zaštiti potrošača, ali vama to ništa ne znači i možda će određene odredbe analizom poslanika SRS pokazati da je ovaj zakon i usmeren čak protiv potrošača, ne u njihovoj zaštiti, nego protiv potrošača.
Dužnost obaveštavanja pre zaključivanja ugovora je naslov iznad člana 87. na koji je koleginica Vesna Marić podnela amandman. U tački 1. ovog člana kaže se kad su obavezni da obaveštavaju – u slučaju kada pravo potrošača na usluge od opšteg ekonomskog interesa određenog kvaliteta moraju da budu pružene po pristupačnoj ceni, ona je rekla - primerene domaćim uslovima tržišta, da se doda na to – domaćoj ceni.
Vlada je u razlozima za neprihvatanje ovog amandmana rekla da nije dovoljno preciziran ovaj amandman i da zbog toga ne može ni da bude prihvaćen. Ovde bar koleginica Marić upućuje na prostor Srbije, a u ovom što je predložila Vlada piše se da su cene pristupačne. Gde, u kojoj državi da su pristupačne? Što vam smeta ovo – na domaćim uslovima, u domaćem tržištu?
Prestaće da postoje, čini mi se, i ideološke razlike u Srbiji. Neki će uspeti to da progutaju, da svare, ali ostaće vam velike razlike u nečemu drugom, ostaće velike razlike između bogatih, koje vi stvarate i čiji ste vi pravi predstavnici, i onih siromašnih, do kojih vi svojom politikom naopakom i nikakvom dovodite, doći će do sukoba između takvih.
Učinite nešto da do toga ne dođe. Prihvatite ovaj amandman. Neće on popraviti toliko kvalitet života u Srbiji, ali će bar ovaj zakonski propis biti malo precizniji i malo primenjiviji u praksi.

Gospodin Zoran Ostojić ima reč.

Koliko imamo vremena ovlašćenog predstavnika?
(Predsednik: Deset minuta i vaša grupa ima pet i po minuta.)
I ovi amandmani i ove dve zadnje diskusije pokazuju koliko smo bili u pravu insistiranjem na regulisanju ove glave usluga od opšteg ekonomskog interesa.
Nadam se, da se osvrnem na izlaganje gospodina Buhe, da je on u pravu da će do kraja godine doći do privatizacije javnih komunalnih preduzeća, ali bojim se da do toga neće doći.
Kada govorim o tome i ono za šta se zalaže LDP, ne mislimo da u toj privatizaciji treba da se privatizuju monopoli. Ne, monopole treba razbiti gde god je to moguće, a u principu moguće je svuda, osim u nekim retkim situacijama prirodnih monopola. Zašto bi u privatizaciji nekakve gradske čistoće u Beogradu ili u Novom Sadu bilo prodato sve, cela čistoća nekome? Ne, tu firmu treba podeliti na nekoliko delova i onda prodati te delove firmi ili dati koncesiju za odnošenje đubreta na određenoj teritoriji.
Tako se stvara konkurencija, kada građani počnu da se žale opštinskim ili gradskim vlastima kako ta firma ne radi. Ako se utvrdi analizom da ne poštuju ugovor, ta firma izgubi koncesiju i ne može više da radi. To je konkurencija o kojoj mi pričamo, a ne prodaja monopola, kao što je to bilo u energetskom sporazumu sa Rusijom, gde smo monopol naše države zamenili monopolom druge države.
Sada dolazimo do jednog primera. Zamislimo da ide zima i toplane, pošto se pripremamo na neku hladnu zimu i na velike cene i stroge uslove plaćanja koje će NIS pod ruskom upravom našim toplanama ispostaviti, da mora da se plati u roku od 15 dana, zamislimo nekog potrošača koji se greje, recimo, u Zaječaru i uredno je do sada plaćao sve svoje račune i nikad nije kasnio, a sada odjedanput zato što toplana Zaječara duguje pare NIS, a NIS više neće da se ponaša kao srpski monopolista, nego se ponaša kao tuđi monopolista, zavrne slavinu i nema grejanja. Taj koji je uredno plaćao grejanje ostane bez grejanja.
Ima li on nekakva prava ili će da mu se kaže – znate, duguje toplana, nema niko grejanje, šta se vi bunite itd. Šta se to njega tiče? Šta se njega tiče kako posluje toplana, ko je zamenio domaći monopol tuđim monopolom, on je uredno plaćao i hoće da ima grejanje. Ovim zakonom on nije zaštićen, a svuda u Evropi on bi imao pravo na odštetu, jer on nije kriv što nema grejanja u Zaječaru, nije kriv za poslovanje toplane. On je dobijao uslugu i uredno je plaćao i odjedanput, ni kriv ni dužan, snosiće posledice.
O tome pričamo kada pričamo o monopolima. O tome pričamo kada kažemo da ovim zakonom potrošači nisu zaštićeni od onoga što je još uvek monopol, a to su javna preduzeća.

Na član 88. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospodin Nikola Lazić.

Predloženi amandman se odnosi na dužnosti obaveštavanja.
Pročitaću stav 1. člana 88. koji kaže: "Trgovac je dužan da potrošača obavesti o promeni cena najkasnije mesec dana pre početka primene promenjenih cena, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano".
Poslanička grupa DSS je amandmanski intervenisala upravo na poslednji deo rečenice, koji kaže "osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano" i predviđeno je da se taj deo briše. Naše obrazloženje je da smatramo da ne treba da bude nikakvih izuzetaka od ove odredbe.
Postavlja se pitanje zašto se uopšte ostavlja mogućnost da se prave izuzeci kod trgovaca? Ko će u roku od mesec dana biti dužan da obavesti potrošače o promeni cena, a ko neće? Da li to znači da će ovim zakonom da se uvede kategorija privilegovanih trgovaca i potrošača prve i druge klase? Ovo u praktičnom smislu može dovesti i do jedne vrste zablude potrošača sa različitim implikacijama, prvenstveno finansijskim.
Ukoliko ova formulacija ostane kao što je predloženo u zakonu, mislim da možemo dodati još jednu definiciju, a to je zaštita trgovaca od potrošača.

Na član 88. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Reč ima Vjerica Radeta.

Da slučajno ne poznajemo štetočinsko delovanje Vlade Republike Srbije, morali bismo da se začudimo ovako bezobraznoj formulaciji stava 2. člana 88.
Šta kaže taj stav 2? Govori se o dužnostima obaveštavanja trgovaca i kaže – trgovac je dužan da javno i blagovremeno informiše potrošača o planiranoj izmeni tarifnog sistema i opštih uslova ugovora.
Šta to znači javno? Mi smo insistirali u svom amandmanu da je trgovac u obavezi da pisanim putem i blagovremeno informiše potrošača, a vi kažete u obrazloženju zbog čega je to za Vladu neprihvatljivo – amandman se ne prihvata iz razloga neekonomičnosti u pogledu vezanih troškova za neposredni vid obaveštavanja, s obzirom na obavezu javnog obaveštavanja.
Koga je briga koliko će koštati i na koji način će regulisati troškove neko javno preduzeće koje je u obavezi da obavesti potrošača o promeni cena? Ismevate se bedi građana Srbije u koju ste ih doveli za ovih 10 poslednjih godina, gospodo iz DOS i gospodo iz Vlade.
Mi svaki mesec, uz onaj račun infostana, dobijamo poneku besplatnu reklamu. Reklamiraju banke, reklamiraju osiguravajuća društva, nude njihove usluge, reklamiraju neke lažne humanitarne akcije i nikada ne dobijamo odgovor ko to plaća. Pitamo, ali ne dobijamo odgovor ko to plaća.
Dakle, za to ima para, tu nije problem ekonomičnosti ili neekonomičnosti, a kada treba građanina obavestiti da poskupljuje neka komunalna usluga, onda ćete to da radite javno jer morate da vodite računa o ekonomičnosti.
Da li znate kako bi to izgledalo sada kada, svaki dan čitamo u novinama, te idu izvršioci sudski da popisuju stare televizore i još starije frižidere ljudima koji nisu nažalost bili u mogućnosti da plate račune infostana, pa ćete isključivati daljinski struju, tako da više čovek neće moći da se zaštiti, da zaključa kuću, da ne možete da uđete da blokirate sat za struju itd. Za sve to imate para.
Imate para i da tužite i da plaćate sudske izvršioce i da nabavljate neke instrumente kojima možete da isključujete struju na daljinski, samo nemate para da učinite nešto dobro za ovaj narod i za građane Srbije. Zaista ne znamo dokle više ide bezobrazluk ove Vlade.
Ovaj amandman može ovako da izgleda samo kao pravno-tehnička redakcija, ali nije samo to. Ovo je suštinski problem. Sada ću da vas pitam, gospodine ministre – ako isključite nekome struju zato što nije mogao da je plati, a treba da ga obavestite da će poskupeti gas, onda ćete da ga obavestite javno, kako će on to da gleda na televizoru s obzirom da ste mu pet dana ranije isključili struju? Ovo je zaista vrhunac cinizma i bezobrazluka.
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, nemojte više da se igrate sa ovim narodom i nemojte da vređate inteligenciju građana Srbije. Ako pretite poskupljenjima i očigledno je da će biti poskupljenja i struje, i gasa, i vode i svih komunalnih usluga jer su navikli na to građani, najpre ide jedno vreme prepucavanje raznih agencija i ministara u medijima.
Neka agencija koja je navodno zadužena da predlaže povećanje cene izađe sa nekom ekonomskom računicom zašto to tako treba, pa onda neki brižni ministar iz Vlade izađe na drugom nekom kanalu, pa kaže da to ne može tako jer mora da se vodi računa o ekonomskoj i socijalnoj situaciji u zemlji i onda saznamo, nakon tih njihovih dopisivanja, kao da su iz dve različite države a ne iz istog Vladinog kabineta, informaciju da je ipak nešto moralo da poskupi i da je ipak ta i ta usluga poskupela za toliko i toliko. Onda se bar udostojite da obavestite građane, da znaju unapred šta ih čeka.
Predlažemo da se ovaj amandman usvoji. Bar toliko možete da učinite za ove građane koje ste doveli na prosjački štap.
Naravno, nemamo mi, srpski radikali, iluziju o tome da ćete prstom mrdnuti da se nešto poboljša u ovoj državi. Vodite računa o sebi. Vama je lepo. Kako je narodu, baš vas briga. Uostalom, da imate imalo morala, pre svega, reagovali bi ste na naš višednevni vapaj i na poziv da se zaustavi ubijanje Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Kada smo jutros stavili ovaj upozoravajući tekst ispred sebe pola poslanika DS i vladajuće većine se smejalo. Nažalost, to odražava i stav Vlade Republike Srbije.
Ne molimo mi Vladu Republike Srbije, Šešelj ne moli Vladu Republike Srbije, niti će. Oni koji su ga oterali u Haški tribunal neće doživeti da ih on zamoli, ali mi želimo da javnost Srbije zna koliko ste nemoralni i koliko vas vaš briga za naše građane koje ubijaju u Haškom tribunalu.

Na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.