U članu 137. Predloga zakona navedena je jedna apsurdna rečenica koju moramo korigovati i u tom pravcu je usmeren amandman. Amandman se odnosi na sudsko utvrđivanje nepoštenog poslovanja.
Naime, ovako kako je predloženo u Predlogu zakona možemo videti da je prvo ova formulacija nelogična, ona je nejasna, ona je nepotpuna i kao takva ne bi smela da ostane u zakonu. Pročitaću je zbog javnosti: U članu 137. kaže se sledeće: Potrošač čije je pravo ili interes povređen može da podnese zahtev za pokretanje postupka zabrane nepoštenog poslovanja".
Prvo, jezički ovo ne može da stoji ovako. Šta sam predložio amandmanom? Da se umesto reči "zabrane" ugradi reč "preispitivanja", preispitivanja nepoštenog poslovanja. Znači, ukoliko potrošač pokrene postupak u smislu utvrđivanja nepoštenog poslovanja, sud će utvrditi ovo što je ovde napisano. Utvrđivati da li je zabranjeno nepošteno poslovanje, jeste, zabranjeno je. On će odbiti ponuđača.
Imamo apsurdnu situaciju – da vi dozvoljavate nepošteno poslovanje. Sud ne može ništa drugo utvrditi. I logički, i ciljno i jezički ako tumačimo ovu odredbu, onda ćemo videti da je to jedan apsurd.
Zašto niste prihvatili ovaj amandman? To ste naveli u obrazloženju, pa ste rekli sledeće – amandman se ne prihvata zbog toga što nije u skladu sa pravnim standardima relevantne direktive EU koja se preuzima ovom odredbom i prirodom instituta.
Tu su upravo apsurdi, što mi direktno inkorporiramo i harmonizujemo evropsko zakonodavstvo sa srpskim zakonodavstvom. Ne možemo na taj način. Prvo, pravnik uvek mora imati presudnu ulogu u odlučivanju logičke i jezičke konstrukcije svake rečenice.
Ako direktno prevedemo ono što piše u direktivama EU, onda imamo ovakvu situaciju. To je apsurd i to morate otkloniti. To je uslov normalnog rada, normalnog tumačenja i normalnog normiranja u pravnom sistemu Republike Srbije.
Ako budemo ovako radili kao što vi radite, prepisujete, prevodite i direktno prepisujete u pravni sistem sve ono što piše u EU, onda vas pitam – šta će vam onda u ovoj skupštini 350 radnika? Bar 60% su pravnici. Pravnici onda ne trebaju. Prepisujmo samo ono što piše u evropskim direktivama, evropskom zakonodavstvu, uporednom zakonodavstvu, pravnici nam ne trebaju.
Pravnici u Vladi takođe ne trebaju, pravnici u ministarstvima ne trebaju. Prepolovimo administraciju, najbolji je to način. Šta ćemo dobiti u pravnom sistemu? Krnje zakone, nejasne zakone, nepotpune zakone, nepotpun pravni sistem. Pokušajmo razmatrajući reč po reč, slovo po slovo, odredbu po odredbu, da korigujemo kroz amandmane, da ispravimo sve ono što je jasno, što je vidljivo. Međutim, odbijate to sve.
Iskoristiću ono vreme koje imam kao predstavnik poslaničke grupe. Ovako kako je koncipiran ovaj zakon, nećemo ostvariti ono što je stvarni smisao, stvarna potreba građana Srbije, a to je zaštita potrošača.
Zašto nećemo? Zato što smo iz odredaba zakona izbacili ono što je ovog trenutka najbolnije. Najbolnije je većini građana Srbije poslovanje u bankarskom sistemu. Svako onaj ko je ušao u banku, a pozivali ste, molili ste, kumili ste, lobistički se postavljali u ime tih banaka, koje je nekolicina ljudi iz Vlade dovela na ovo tržište.
Monopolizirali ste bankarski sistem. Građanin kada je ušao u banku, od tog trenutka je počela pljačka, to se drugačije ne može nazvati. To je prevara i pljačka. Ovoga trenutka građani Srbije plaćaju najveće kamate u Evropi, najveće marže i najveće naknade.
SRS godinama ukazuje na ove društvene anomalije i probleme koje imaju građani Srbije. Zašto vi to ne otklanjate? Ne smete? Upravo ti lobistički bankarski krugovi su vas postavili. Ovu vladu su postavili upravo ti bankarski krugovi, ali ne iz Srbije, nego sa Zapada. Vi to jako dobro znate.
Sada ću ovde da kažem nešto što je izjavio premijer ove države u najvišoj svetskoj instituciji, u OUN. Tamo je na jednom skupu rekao sledeće – Banke u Srbiji naplaćuju šest do sedam puta veće marže nego što to naplaćuju u matičnim državama. Žalio se svetu, on to ovde nije smeo da kaže, nego je tamo u uvijenoj formi rekao ono što boli svakog građanina.
Rekao je istinu. Zašto Vlada, zašto ministarstva, zašto Narodna banka ne čine da smanje te marže, za koje je on rekao da su šest do sedam puta veće u Srbiji nego što su u matičnim državama odakle je došao taj kapital. Šta je napravila Narodna banka, šta je učinila Vlada? Ona je monetarni i finansijski nosilac nadležnosti u ovoj oblasti. Ništa.
Ne sme ova vlast učiniti bankama ništa. Zašto? Zato što postoje određeni sporazumi, formalni i neformalni. Jedan od formalnih je onaj u Beču.
Onog trenutka, a to su vam jasno tamo i rekli, ako bilo šta učinite u smislu korekcije rigidnijeg pristupa nastupa i normative, povući ćemo kapital, onaj koji smo uneli u Srbiju, izvući ćemo kapital, a vi kapitala nemate.
To je naša žalosna stvarnost. Da li je to vama jasno? Jeste. I narod to mora znati. Uništili ste srpski bankarski sistem, dovukli ste banke sa zapada, od njih ste napravili monopoliste ovde, odnosno sami su oni ovde monopolizirali, nije ovde stvorena nikakva konkurencija.
Da sam u pravu najbolje govori činjenica koju je izneo bivši guverner kada je rekao da moramo biti svesni toga da mi nemamo vlastiti kapital, to je jedna od rečenica guvernera pre dve godine. Na tržište su došli oni koji su bili najbliži. To nije tačno, oni koje ste vi doveli, oni su došli.
Dalje, šta kaže guverner, onaj ko donosi kapital, on određuje uslove pod kojima će prodavati svoj kapital. To je činjenica. Zadatak guvernera Narodne banke, zadatak Vlade kao nosioca monetarne i finansijske vlasti jeste da stvori uslove ekonomske, monetarne i finansijske utakmice, da dovuče daleko više kapitala iz više bankarskih sistema.
Zašto ovde nemamo kinesku banku? Zašto imamo rigidnu rusku banku koja se bavi jednim segmentićem bankarskog poslovanja? Zašto nemamo sa drugih bankarskih i finansijskih tržišta prisutne banke ovde? Zato je odgovorna vlast i Narodna banka.
Još jedan segment o kome se mora govoriti, a njega nema u zakonu, ali to je bolna činjenica o kojoj se ovde mora razgovarati. To je crno tržište. Mi kažemo zaštitićemo potrošača kroz legalne tokove, trgovačke, finansijske, ekonomske, turističke. Šta je sa crnim tržištem?
Šta nem kažu podaci o crnom tržištu? Institut koji je pre dve i po godine radio istraživanja došao je do podataka da je na crnom tržištu ukupno 2003. godine 26% roba i usluga. Dalje, 2008. godine kada su oni radili istraživanja, 32,8% je učešće crnog tržišta u odnosu na BDP. Znači, 6,8% je povećanje od 2003. na 2007/2008. godinu.
Koliki je danas? Pojedini ekonomski analitičari kažu da je blizu 40%. Dakle, 30 i nešto milijardi evra, ono što je BDP ove države, pa pomnožimo sa četiri i to je 12 milijardi evra i toliko je u nekom crnom tržištu.
Šta je to sve na crnom tržištu od roba i usluga? Imamo štošta, mi to vidimo na pijacama, na ulicama, trgovima, pored prodavnica, kafića, restorana i to crno tržište je svuda. Vi ste dozvolili crnom tržištu mogućnost da nadoknadi ono što nisu mogli nadoknaditi na svojim legalnim radnim mestima, jer nemaju više radnih mesta, otišli su na biroe za zapošljavanje.
Njihove fabrike su prodate i ljudi se moraju snalaziti, ali je problem u tome što je to strahovito odlivanje BDP i što na tržištu danas imamo od igle do lokomotive. I ja sam kao i svi vi, kao i svi mi, svakodnevni kupac pojedinih roba tog tržišta. Najveći problem je kod onih roba koje izađu na crno tržište, a nemaju kontrola, ni higijensku, ni zdravstvenu, ni sanitarnu ni bilo koju drugu, ni sve ono što drugi proizvodi imaju. Trujemo sebe, trujemo generacije koje dolaze.
Sve mi to znamo, a ništa ne činimo. Gde su tu inspekcije, gde je tu odgovoran rad vlasti da zaštiti građane, da zaštiti potrošača? Svakodnevno imamo na stotine i hiljade prevara upravo tih uličnih prodavaca, ljudi se snalaze. Država je ta koja mora zaštititi potrošače. Ovaj zakon i sam naslov ovog zakona je zaštita potrošača, ali zaštite potrošača.
S obzirom da mi ističe vreme i još samo dve rečenice. Dokle smo mi doveli ovu skupštinu i koja je to apsurdnost našeg zasedanja, evo to nam je pokazao današnji dan. Ministar koji je trebalo da bude ovde, jer ovo je jedan od najvažnijih zakona, on je morao biti prisutan i nema važnije stvari nego njegova prisutnost. Izbegao je dolazak, nema ništa važnije, ali nije došao.
Ovde smo imali ministra zdravlja, ali ministar zdravlja s obzirom na probleme u zdravstvenim sistemu ne sme izgubiti jedan minut ovde. On ne može braniti ovaj zakon. Njegovo prisustvo je nepotrebno. Da sedi ovde, da gubi vreme, to je apsurd.
Uz to, ovde su stalno prisutni predstavnici Ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva trgovine i usluga, i oni također gube vreme, oni se ne mogu uključivati u raspravu, oni sede strpljivo, a imaju stotine obaveza, došli su ovde, gube vreme zajedno s nama.
Sve ovo što smo govorili i što smo ukazivali to je samo jedan vetar, jedna magla koja će pasti i koja će nas ošinuti, a posebno generacije koje dolaze iza nas.
Predsednice Skupštine, povedite računa, pogledajte poslovnik o radu, jer ova apsurdnost se mora otkloniti. Znači, ili ministar ili nema zasedanja. Ja sam se našalio neki dan kada smo rekli da je dnevni red najbolje čuvana državna tajna. To ne sme da bude, tačno se mora znati do kraja godine koje ćemo zakone raspravljati, tačna satnica.
Možemo prekoračiti dva sata, možemo pet sati, ali se ne može znati sada koje će tačke dnevnog reda biti u utorak, sredu itd.. Ministri, Vlada, oni moraju imati raspored našeg zasedanja da se prilagode da tog dana nema odgovornijeg posla nego taj posao da dođu ovde i da brane ono što je predloženo.
Razmislite o tome, menjajte Poslovnik, ali za SRS ovo je apsurd. Menjajte ga.

Na naslov iznad člana 143. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Reč ima gospodin ministar dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja i predstavnik Vlade.

Gospođo predsednice Skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaštita potrošača je multidimenzijalna oblast i ukršta i horizontalno i vertikalno različite sektore, i ima dimenziju zaštite na tržištu, dakle, ekonomsku dimenziju koja je neosporno najvidljivija, ali takođe ima dimenziju zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača, kao i zaštitu održive životne sredine. To su sve različiti aspekti zaštite potrošača.
Nije slučajno da u Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji sektor zdravlja i sektor zaštite potrošača je jedan. Komesar u EU je za zdravlje i za zaštitu potrošača.
Dakle, ako bi ste postavilo pitanje da li postoji kvalifikovanost članova parlamenta bilo koje zemlje na ovoj planeti da raspravlja o različitim zakonima bez obzira na profesiju, naravno da je odgovor da.
Tako isto ako bi se postavilo pitanje – da li članovi jedne vlade u sistemu parlamentarne demokratije, koje je neosporno najmanje nesavršen sistem da jedno društvo bude organizovano, da li stoje iza Predloga zakona kao članovi Vlade, naravno da je odgovor pozitivan. Nije neophodno biti ekonomista ili pravnik pa razumeti duh, srž zakona, njegovu osnovnu poruku, njegovu svrhu i njegovo mesto u nacionalnoj legislativi.
Dakle, to što sam dobio zadatak koji mi je Vlada dala da budem sa vama kada se govori o zaštititi potrošača jedan od prirodnih poteza koji izvršna vlast u ovoj zemlji ima. Čini mi se da sam naveo dovoljno argumenata u prolog tome da zaštitu potrošača sagledate iz svih različitih uglova kao veoma složenu oblast.
Kamo sreće da Srbija ima višedecenijsku tradiciju zaštite potrošača kao temelja države. Mi uopšte danas ne bi smo na ovaj način razgovarali o zaštiti potrošača. Mi svo danas imali prilike da naučimo mnoge lekcije iz oblasti zaštite potrošača, da otvorimo različite teme i činjenica da diskusija o ovome propisu traje u javnosti Srbije već više od dve i po godine pokazuje koliko nam je značajno.
Svako od nas je potrošač. Svakoga dana na različite načine. Pre svega želim da vam zahvalim da čitavog ovog dana uopšte nisam doživeo kao gubitka vremena, naprotiv. Doživeo sam kao vrlo dobru priliku da čujem različite uglove gledanja na zaštitu potrošača, čak i onda kada je bilo uvredljivih strelica, otrovnih, koje se ponekad u parlamentu moraju da podrazumevaju.
Bilo bi dobro da je kritika bila konstruktivna i da je opozicija bila konstruktivna, i da je razumela da je u ovom trenutku zakon o zaštiti potrošača ovakav kakav je predložen rešenje za oktobar 2010.
Moj kolega ministar Slobodan Milosavljević vam je krajnje iskreno, otvoreno i precizno predočio zbog čega je oblast potrošačkih kredita i oblast zaštite u finansijskom i bankarskom sektoru ne ostavljena za ne znam koja vremena, nego vrlo precizno sročena, i imate pravo da prozovete i njega i Vladu da do kraja ove godine propis koji definiše naša prava, kao potrošača u finansijskom tržištu, bude pred vama.
Da li je bilo neophodno da pređete čitavu azbuku amandmana, ponavljajući ocene koje ćete verovatno još jednom ponavljati, nadam se konstruktivnije nego danas, u procesu izgradnje propisa koji će sve nas zaštititi od banaka. Čini mi se da je i to oblast koju smo jedno vreme bili zaboravili, pa na banke nismo mogli ni da računamo, ali to su bila vremena u kojima kao potrošači niste mogli na benzinskoj pumpi da kupite benzin neko iz kanti na ulici, a decu ste morali da učite 5-6 godina kako izgleda uopšte čokolada.
Ta vremena su iza nas i mislim da je dobro što građani Srbije danas imaju priliku da čuju o zaštiti potrošača na jedan kvalitetan način, iz različitih uglova, različitih pogleda. Rekao bih da smo se mi u jednom saglasili da posle donošenja ovog zakona, zaštita potrošača u Srbiji sigurno je da će biti bolja nego što je bila pre donošenja ovog zakona.
Navešću vam jedan primer, da će Vlada Srbije na osnovu ovog zakona, koji će početi da važi 8. januara 2011. godine, osnovati nacionalni savet za zaštitu potrošača, kao Vladino telo koje će okupljati pod obavezno različite sektore, uključujući nevladin sektor i udruženja koja se bave zaštitom potrošača.
Ne bih vas zamarao nečim što nije direktno predmet ove rasprave, ali je ovde ponovo od pojedinih poslanika pomenuto nešto što se ticalo vakcinacije i neću ponavljati ono što sam govorio na početku ove rasprave, ali sam dužan da kažem da kada neko početkom 21. veka problematizuje vakcinaciju kao jedan javno-zdravstveni potez koji je čovečanstvu doneo spasenje od mnogih bolesti i kada ne razume zašto jedna odgovorna Vlada nabavlja vakcine, pri tom krajnje razložno, racionalno, štedljivo, oprezno i pažljivo, i onda naloži onome ko je po zakonu dužan da ih kupi po postupku predviđenom propisom, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, a da se bude protiv toga na ovakav način kritike i da se kaže – šta će nam toliko i šta kad ostane, to pitanje liči na pitanje koje biste postavili – zašto se na aerodromima kupuju skupa vatrogasna vozila da stoje na pisti i da nikada ne budu upotrebljena ili skoro nikad?
Zašto, to košta stotine hiljada evra, ona stoje na pisti, nikada se ne upotrebe, propadnu i na kraju kupite nova? Zato što je to odgovoran potez zaštite i prevencije, zato što ih kupite zbog toga što ste se unapred odlučili da će taj aerodrom da bude zaštićen i ako se nešto, ne daj bože, upali, imaćete najmodernije vozilo koje je testirano da u svakom trenutku može da reaguje ili, prosto, srpski rečeno, za ne daj bože. Ko ne razume suštinu značaja vakcinacija, ko to problematizuje uprkos svi argumentima, onda mi je zaista žao što poseduje diplomu škole zdravstvene struke. Toliko o tome. Narod će to mnogo bolje razumeti nego što umem da objasnim.
Dakle, na jednostavno pitanje – da li će svi poslanici u ovoj časnoj zgradi, kad usvoje zakon o zaštiti potrošača, moći da tvrde – posle ovog zakona napravili smo još jedan korak napred u zaštiti potrošača, na putu koji nas čeka, koji nije lak, i nije brzo i lako preći ga, na tom putu nam treba do nove godine predlog koji će NBS, zajedno sa Ministarstvom trgovine i usluga, predložiti Vladi i Vlada ga usvojiti i poslati ga vama, koji će nas potrošače zaštititi na finansijskom tržištu, i onda se boriti da ta rešenja budu sve bolja. Ministar Slobodan Milosavljević, ponavljam, obrazložio je na početku razloge zbog čega se ovakav zakon nalazi pred vama..
Zahvaljujem vam što smo svi zajedno građanima Srbije pokazali da je zaštita potrošača vrlo visoko i da ne postoji ni zanat, ni škola u kojoj se to uči. Ne, to se tiče i ekonomiste, pravnika, doktora, učitelja, nastavnika, radnika, i rudara i onoga ko nema posao i ko je ne zaposlen, i onog ko je uči, i onog ko je mlad i ko je star. Zaštita potrošača je civilizacijska stepenica. Hvala vam što ćemo tu stepenicu preći jasnom većinom glasova. Izvinite za dužinu.

Gospodine ministre, zahvaljujem. Nismo ni jednog momenta sumnjali u kompetentnost i hvala vam što ste danas radili s nama i sve vreme aktivno pratili naš rad.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Gospodo poslanici, zahvaljujem i vama.
Sutra ćemo u 11.00 sati nastaviti rad. Zahvaljujem i saradnicima naših ministara.