Pre svega želim da izrazim zadovoljstvo što su svi poslanici dobili ovako jedan duhovit plakatić od Ministarstva trgovine i usluga, gde se, u stvari, Ministarstvo trudi da da informacije koje su vrlo bitne za potrošača i za trgovca. Izuzetno duhovito. "Osmeh ništa ne košta, a mnogo pruža. Ko pita – ne skita. Čist račun – duga ljubav. Dobar glas daleko se čuje. Lepa reč i gvozdena vrata otvara."
Naravno, uz to imamo i ove brošure u bojama, to je isto jako, jako zanimljivo. Malo deluje infantilno, ali nije loše. Bolje je da bude dostupno svima. Promotivna putovanja. Tako mnogo lepe stvari. "Jeste li umorni od svog okruženja, ljudi, uvek istih vremenskih prilika? Možda ste spremni da uzmete odmor i pobegnete na neko vreme. Nemate novca?" Ovo kao za ministre da je pisano.
Da vidimo ovde, telefonski kvizovi, pa onda iznuđena kupovina, pa mobilna telefonija, elektronska trgovina, potrošačke kartice, skriveni troškovi, čak i na to su nas uputili iz Ministarstva trgovine i usluga. Eto, preko 100.000 melodija u našoj ponudi za besplatno preuzimanje, pošaljete tekstualnu poruku na xxxx i željena melodija biće poslata na vaš mobilni telefon. Ne ustručavajte se, ova ponuda će uskoro isteći.
Tako nas Ministarstvo upozorava na najrazličitije moguće prevare, što je u redu. Jer, zaista, dobro obavešten kupac je neko ko može definitivno lakše da odluči. Utoliko pre nego što bilo šta proda, svaki trgovac će morati da prođe jedan ozbiljan kurs i da obavesti potrošače o svim detaljima plaćanja, servisiranju, garanciji, roku isporuke, ceni sa uključenim taksama i porezom, mogućnosti raskida ugovora i eventualnom depozitu, a ukoliko nešto od toga propusti da navede, kupac će moći da raskine ugovor.
Naravno, on će morati da objasni kako radi usisivač, kako radi šporet. Ne znam šta će biti sa ovima koji prodaju avione. Trgovci će imati zaista ozbiljnu obavezu da informišu kupce o svemu i svačemu.
Definitivno, šalu na stranu, informisanje potrošača jeste nešto što je veoma važno. Kada ste već davali pare da štampate ove pamfletiće i ovo što smo obično viđali u liftovima – kako da ne skačemo po liftu, sada smo dobili ovo, kako da se ponašamo u trgovini. Možda je bilo dobro da uvrstite u razmatranje i nekakvu obavezu predugovornog obaveštavanja koje se tiče potrošačkih kredita.
Znači, divno je to što će ljudi dobiti ove slikovnice, ali ono što je ozbiljno je da i dalje neće znati kako da odgovore skrivenim zamkama banaka ukoliko se izostavi ta obaveza predugovornog obaveštavanja.
Znači, i koleginica i ja insistiramo na tome da bar do procesa odlučivanja, znači, do konačnog glasanja, nekako razmislite malo o tome. Svi smo mi ovde zaista potrošači. Svi imamo vrlo slične probleme. Znamo s kojim problemima se susreću naši građani.
Dajte da ne dovedemo građane Srbije u goru situaciju od one u kojoj realno jesu, mada to izgleda kao skoro nemoguće. Dajte da vratimo ono što je neophodno, a to jesu odredbe koje se tiču ugovora o potrošačkim kreditima.
Znači, da bi ljude zaštitili od prevare, ne treba da im pričamo o tome kako ih raznorazni operateri ili preko interneta neko sluđuje, daje im i nudi različite mogućnosti koje će na kraju dobrano morati da plate.
Dajte da uradimo ono što jeste u našoj nadležnosti, a to je da na zahtev referentnih institucija, takve institucije ipak jesu neka udruženja potrošača, apelujemo na Vladu da se ipak uvede čitavo jedno poglavlje koje je izostalo, možda nekakvom tehničkom greškom koncepcijske prirode.

Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre i predstavnici Vlade, moram reći da mi je žao što nema gospodina Milosavljevića, onog drugog koji je zadužen da priča o trgovini i turizmu, ali on ovde nije, i vi, gospodine ministre, nemate mandat da prihvatite naše amandmane, a naši amandmani su suvisli i savršeni i pružaju sasvim drugačiji koncept nego što ste nam vi ponudili.
Vas, gospođo predsednice, hoću da obavestim da nije održan Odbor za trgovinu i turizam, iako su se odbori promenili i dopunili, iako većina ima većinu u odborima, mi nemamo izveštaj odbora o ovom zakonu i ovim amandmanima. Želim čisto da vam kažem da to imate u vidu i iako smo promenili odbore vi i dalje nemate većinu. Imate opstrukciju u odborima.
Evo tri dana kako raspravljamo o ovom zakonu o zaštiti potrošača i, verujte mi, izuzetan je odziv i pažnja svih ljudi, građana Srbije, nekih udruženja, asocijacija koje se bave ovom problematikom, zainteresovani su i vidimo da su opozicioni parlamentarci i te kako uključeni u polemiku, ne znam s kim, pošto nema ministra, i čisto pričaju uzalud, pričaju građanima Srbije na koji način bi trebalo da izgleda ovaj zakon.
Pošto je ovo i ustavna obaveza države da štiti potrošače, a uz ovaj zakon koji treba da se donese, a prethodni smo doneli 2005. godine, tu su i zakoni mnogi drugi, kao i o obligacionim odnosima, zaštiti životne sredine, zaštiti konkurencije, i to su pretpostavke koje su tu da zaštite na jedan ekonomski način potrošače odnosno građane Srbije.
DSS je podnela oko 60 amandmana i žao mi je što ste prihvatili svega jedan amandman od tih amandmana koje smo podneli. Oni su izuzetno korektni i dobri amandmani i pružaju sasvim novi koncept ovog zakona, iz prostog razloga što su nam se građani žalili, i mnoga udruženja.
Mi smo hteli da vam pomognemo ovim amandmanima da izađete iz ćorsokaka, da budete čisti pred građanima Srbije, ali vidim da niste prihvatili amandman, prihvatili ste samo jedan tehničke prirode gospođe Milice Vojić Marković i na taj način poslali poruku javnosti da vas uopšte ne zanimaju interesi građana.
Kada je reč o ovom amandmanu mi smo hteli da obaveze predugovora obaveštenja što se tiče potrošačkog kredita i davaoca kredita, a to su banke, moraju u roku od 14 dana pre zaključivanja ugovora proslediti konzumentu tog kredita, kako bi on sagledao uslove i možda bi promenio banku.
Druga stvar, ove uslove koje banka šalje konzumentu ne smeju da se naplaćuju, ne sme nikakva taksa. To je jedan od amandmana. U toku rasprave ćemo vam i dokazati da smo bili u pravu, a vi prenesite sve ovo ministru Milosavljeviću, možda će ipak u danu za glasanje glasati za neki amandman.

Amandman kojim se posle člana 123đ dodaje novi naslov i novi član 123e u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Milica Vojić Marković.
Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Šta je za nas važno u ovom delu teksta, u ovom članu koji smo mi naslovili kao 123đ. To je obaveza predugovornog obaveštavanja kod dozvoljenog prekoračenja računa. Znači, jedna od stvari gde su zaista potrošači bankarskih kredita i te kako uskraćeni u našoj zemlji i mi smo smatrali da je ovaj amandman, koji je prilično dugačak, ali za koji se iskreno nadam da su ga pročitali bar ljudi iz Ministarstva i klimali glavom i rekli da je u redu, iako ga nisu prihvatili, vrlo važan za građane Srbije.
Kada ne prihvatite sve ovo što smo napisali, kada ne prihvatite ni ovaj amandman, a kažete da se zakon zove – zakon o zaštiti potrošača, a pri tom uradite to da im osnovni mehanizam zaštite izmaknete ispod nogu, sklonite ga od zakona, ne razumem na osnovu čega vi zovete taj zakon – zakonom o zaštiti potrošača.
To je nešto što je apsolutno nedozvoljeno onome ko sebe zove proevropskom Vladom, jer građani Srbije u ovom trenutku i sa ovakvim predlogom zakona su daleko ispod nivoa zaštite potrošača EU koji imaju potrošačke kredite. To je fakat i to niko ne može da opovrgne.
Danas doživljavam i često se to dešava da danas nije niko i ništa rekao negativno u odnosu na naše amandmane, sem onoga što je napisao predlagač. Duboko verujem da se jedino dijalogom mogu rešiti nesuglasice, različita gledišta.
Kada imate situaciju da dijaloga nema, odnosno svi gledaju i ćute, to shvatite, obraćam se građanima Srbije, potrošačima, nema u ovom društvu, u ovoj vladi, nema u ovoj skupštini onoga ko hoće da zaštiti vaša prava, a da danas nije ovde.

Reč ima Aleksandra Janković.

Imam samo u okviru ovog amandmana jedan komentar koji se tiče Vlade i jedno pitanje za vas, predsednice Skupštine.
Pitanje koje se tiče Vlade jeste zašto se prave ove javne rasprave?
Iz kog razloga vi trošite pare tih osiromašenih i potrošenih građana Srbije, praveći javne rasprave o nacrtima zakona, kada ništa što je na tim javnim raspravama kasnije ne uvažite i ne uvrstite u sam tekst zakona.
Evo, Lazar Srdanov, sekretar međuopštinskog udruženja trgovaca Novog Sada, svojevremeno je rekao da je upravo neophodno uvođenje kategorije potrošačkih ugovora, zato što te kategorije tih ugovora nema u Zakona o obligacionim odnosima.
Istu stvar govori i Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja, koji takođe koristi, odnosno govori o onome što sam napomenula da bi bilo dobro da postoji nekakvo nezavisno telo, neki centar za rešavanje, odnosno nezavisni centar za savetovanje potrošača, a ne nešto što bi bilo pod ingerencijom Ministarstva za trgovinu, jer je potpuno nemoguće da Ministarstvo samo sebe kontroliše.
Kada pogledate ogroman broj komentara učesnika ovih javnih rasprava, postavlja se pitanje šta je to čime se Vlada rukovodi? Da li vi to ne uvažavate ne samo poslanike, nego ljude iz struke, pa tako i građane Srbije?
Pitanje za vas, predsednice Skupštine, šta će nam Javni servis ukoliko može da prekine prenos, tako da nas vi o tome ne obavestite, tako da možda ne obaveste ni vas?
U ovom trenutku, prenosa na Javnom servisu, vlasništvu gospodina Tijanića, nema. Ne znam da li je reč o nekakvoj trgovini usluga, o čemu se radi, da li je tu uzet potrošački kredit o kome je Skupština bila neinformisana, ali ono što je činjenica jeste da prenosa nema, da nam vi to niste napomenuli, a vrlo opravdano sumnjam da vi o tome ništa niste znali, zato što gospodin Tijanić radi kad hoće, i to kad nešto hoće baš ono što on hoće.

Gospođo Janković, imali smo informaciju i ona je bila od predsedavajućeg dostupna svim poslanicima da ćemo biti u direktnom prenosu do 17.55 časova.
Odloženi prenos će ići po završetku neke sportske manifestacije, ne znam tačno koja je.
Dakle, mi smo u obavezi da obezbedimo javnost u radu, a javnost se može realizovati i kroz odloženi prenos. Ta informacije je išla poslanicima i ja sam ovaj put bila informisana.
Amandman kojim se posle člana 123đ dodaje novi naslov i novi član 123e u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Ovog puta uopšte nisam tražila reč, ali sada se pitam da li imam problem sa pamćenjem ili ima većina opozicionih poslanika u ovoj sali. Stvarno se ne sećam, gospođo predsedavajuća, da ste nas danas informisali o tome. Moguće je da je to nekakav previd, ali ono što sam čula od kolega jeste da mi nismo bili informisani. Lepo je što je vas gospodin Tijanić informisao, on to voli da radi jedan na jedan, ali ono što nije lepo da mi ostali o tome ništa nismo znali.

Pre nego što dam reč gospođi Donki Banović, bio je informisan predsedavajući gospodin Nikola Novaković. Ako vas nismo informisali, to je naša greška, zaista se izvinjavam, evo to činim sa zakašnjenjem sada.
Gospođa Donka Banović ima reč. Izvolite.