Narodni poslanik Zoran Bortić ima reč.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, u primeni Zakona o hemikalijama koju je ovaj saziv Narodne skupštine usvojio prošle godine, praksa je pokazala da pojedini privredni subjekti imaju problema sa primenom, pa je predlagač izmenama i dopunama ovog zakona zaključio da je moguće preciziranjem određenih odredbi olakšati primenu zakona.
Treba istaći da predložene izmene i dopune Zakona nisu u suprotnosti sa relevantnim propisima EU, isto tako one suštinski ne menjaju politiku upravljanja hemikalijama koja je definisana u Zakonu o hemikalijama. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama uglavnom se precizira i pojašnjava postojeći zakonski tekst i pojednostavljuju pojedini postupci.
Važno je ukazati da i dalje važi princip evropskih propisa iz oblasti hemikalija, kojom su regulisani uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životne sredine.
Osnovni cilj donošenja zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalija sa zemljama EU i drugim zemljama.
Predložene izmene i dopune osiguraće konkurentnost naše privrede i podstaći razvoj bezbednijih alternativa. One će olakšati posao proizvođačima odnosno uvoznicima hemikalija, jer će im omogućiti da sami odluče o načinu radnog angažovanja savetnika za hemikalije. Omogućiće da se dokumentacija neophodna u postupku pred Agencijom može dostavljati na engleskom jeziku, što predstavlja značajnu finansijsku uštedu. Omogućiće da strani proizvođači mogu da dostave Agenciji podatke koji predstavljaju poslovnu ili industrijsku tajnu, što pojednostavljuje i ubrzava postupak.
Posebno treba ukazati na činjenicu da se ovim izmenama i dopunama suštinski ne menja osnovni zakon i one su predložene sa ciljem da se pojednostavi i precizira primena postojećeg zakona.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima ne dira se u suštinska rešenja data u ovom zakonu. Ove izmene i dopune uglavnom se odnose na objašnjenje teksta i pojednostavljenje pojedinih postupaka. Kao što je poznato, osnovni Zakon o biocidnim proizvodima preuzeo je rešenje iz EU.
Međutim, donošenjem podzakonskih propisa uočeno je da pojedina rešenja u zakonu nisu dovoljno precizna ili da se sami postupci mogu pojednostaviti. Zbog toga su se izmene i postojećih rešenja nametnule kao istinska potreba da ovaj zakon bude efikasniji u primeni.
Posebno treba istaći da se ovim rešenjima ne odstupa od evropskog duha ovog zakona. Kao što je poznato, osnovni cilj postojećeg Zakona o biocidnim proizvodima je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja ovim proizvodima u našoj zemlji.
Cilj zakona je osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, kao i poboljšanje slobodnog prometa ovih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama. Cilj zemlje je osiguranje konkurentnosti privrede i podsticanje razvoja bezbednijih alternativa.
Donošenjem izmena i dopuna ovog zakonskog teksta u značajnoj meri uticaće se na proizvođače, odnosno uvoznike biocidnih proizvoda, jer će im se olakšati postupak dobijanja dokumentacije i omogućiće se da će visoke troškove u ovom postupku deliti više privrednih subjekata, omogućiće se da tehnički dosijei mogu biti dostavljeni na engleskom jeziku što predstavlja značajno finansijsku uštedu.
Značajno će se pojednostaviti postupak u vezi sa pojedinim stručnim pitanjima, do kojih će privredni subjekti dolaziti brže i efikasnije. Ovim izmenama i dopunama osnovnog zakona otklanjaju se nepreciznosti iz postojećeg zakonskog teksta i njihovim usvajanjem u značajnoj meri će Zakon o biocidnim proizvodima biti jednostavniji i efikasniji u primeni.
Pravni osnov za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je član 97. tačka 9. Ustava RS, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
Postojeći zakon donet je 2004. godine. U toku njegove primene uočeno je da postoje izvesni problemi, posebno u odnosu na usklađivanje sa propisima EU, kao i sa sektorskim zakonima iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. Odredbe postojećeg zakona trebalo je uskladiti sa odredbama zakona koje regulišu oblast poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija i turizma, na koje se odnosi strateška procena uticaja.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU. Predviđenim izmenama jasnije se razgraničavaju nadležnosti koje se odnose na izradu planova, programa i strategije.
Predloženim izmenama obezbediće se i usaglašavanje Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa drugim sektorskim zakonima. Jasno se definiše uloga različitih aktera u kompleksnom procesu procenjivanja izvora nosilaca izrade, izveštaja i nadzora u sprovođenju zakona. Izmene i dopune ovoga zakona uticaće na rad organa i organizacija koje su nadležne za donošenje planova, programa, osnova i strategije u zaštiti životne sredine.
S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ostvariti Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a koji su postavljeni u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, predložene izmene i dopune ovog zakona pokazaće se kao višestruko opravdane.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je Narodnoj skupštini RS dostavljen za ovu sednicu, ima za cilj da precizira i razgraničenje nadležnosti u postojećem zakonu, koji je ova Skupština usvojila 2009. godine. Kao što je poznato, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini je još jedan od zakona koji je naša zemlja uskladila sa propisima EU i kojim se ova oblast uređuje celovito.
Polazeći od načela sadržanih u setu zakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, tokom primene ovog zakona uočen je niz nepreciznosti, pa se predloženim izmenama i dopunama želi postići jasno razgraničenje nadležnosti, pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke i izradi akcionih planova.
Predloženim izmenama i dopunama urediće se prava i obaveze na svim nivoima odlučivanja i razgraničiti nadležnosti subjekata u odlučivanju, radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Posebna novina u predloženom tekstu odnosi se na izradu strateških karata buke, koja proizilazi iz obaveze utvrđene Direktivom 2002/49/EC, za države članice u članu i Aneksu IV Direktive.
Strateške karte se rade na nivou RS, a njihova izrada obavezno je u skladu sa kriterijumima utvrđenim ovom direktivom. Na osnovu predloženih izmena biće jasno razgraničeno da je Agencija za zaštitu životne sredine organ odgovoran za izradu strateških karata buke.
Osnov za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti prirode, koji je Narodna skupština RS usvojila 2009. godine, proizilazi iz Ustava RS, kao i potrebe da se ovaj zakon uskladi sa propisima EU koji uređuju oblast zaštite prirode.
Ključni razlozi za donošenje ovog zakona su potreba preciznijeg određivanja pojmova dokumenata, akata i procedura, kroz koje se sprovodi Zakon o zaštiti prirode.
Izmenama i dopunama ovog zakona preciziraju se ovlašćenja i obaveze subjekata zaštite prirode, odnosi između institucija zaštite prirode, zaštitni režimi i sistemi upravljanja i finansiranja zaštićenih područja.
Na osnovu jednogodišnjeg iskustva u sprovođenju Zakona o zaštiti prirode i preporuka, odnosno zahteva međunarodnih činilaca, izmenama i dopunama ovoga zakona obezbediće se pojednostavljenje i skraćenje većine procedura u izradi dokumenata i donošenju akata iz oblasti zaštite prirode. Eliminisaće se ili će se svesti na minimum razlozi za slobodnu ocenu i tumačenje zakonskih rešenja od strane institucija.
Lakše će se rešavati konflikti i odnosi između zainteresovanih strana, uključujući i efikasnije rešavanje pitanja obeštećenja za zabranu i ograničenje prava korišćenja, štetu koji pričinjavaju zaštićene vrste životinja i mere tehničko-biološke zaštite. Učvrstiće se prava i ojačati ovlašćenja i odgovornost upravljača zaštićenih područja i učvrstiti sistem ubiranja naknada za korišćenih zaštićenih područja.
Koleginice i kolege narodni poslanici, razlog za predložene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, koji je Narodna skupština RS usvojila 2009. godine počiva u potrebi da se određena zakonodavno-pravna rešenja usklade sa drugim važećim propisima koji se odnose na upravljanje otpadom. To se odnosi na preciziranje koji operater upravlja otpadom, podleže integrisanoj dozvoli i na koji način pribavlja te dozvole.
U postupku izdavanja dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada neophodno je da se uz zahtev, pored rešenja o davanju saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu, dostavlja i akt o obavezi izrade procene uticaja na životnu sredinu.
Takođe, važećim zakonom nije propisano da lokalna samouprava može izdavati dozvole i za tretman inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji i vršiti inspekcijski nadzor nad izvršenjem tih poslova.
Cilj izmena i dopuna ovog zakona je poveravanje određenih nadležnosti opštinama i ovakvim rešenjima se obezbeđuje primena načela blizine i upravljanja otpadom. Po ovom načelu otpad se tretira bliže mestu nastanka. Obezbeđuje se efikasno upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, koje zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.
Preciziraju se nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, uslovi koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za stručan rad, za upravljanje otpadom. Definišu se obaveze sakupljača, odnosno prevoznika otpada.
Ovim izmenama i dopunama zakona obezbeđuje se efikasnija kontrola postupaka prekograničnog kretanja opasnog otpada utvrđena međunarodnim ugovorima i propisima EU. Pitanja koja su predmet izmene i dopune ovog zakona su sistemske prirode i njihovo usvajanje daje osnov za uređivanje prava i obaveza opština, privrednih subjekata i drugih pravnih lica u oblasti upravljanja otpadom, od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku prenošenja nadležnosti sa saveznog na republičke organe, odnosno u postupku ostvarivanja međunarodnog pravnog subjektiviteta Srbije.
Predloženi tekst zakona podleže i postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim ugovorima u oblasti meteorologije i hidrologije, a posebno sa propisima EU, koji ovu oblast uređuju na celovit način.
Predlog ovog zakona jasno razgraničava poslove od interesa za RS od ostalih meteoroloških i hidroloških poslova koje mogu obavljati pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, na način koji se utvrđuje ovim zakonom.
Predloženim zakonom želi se postići uređenje meteorološke i hidrološke delatnosti putem utvrđivanja poslova praćenja, istraživanja i prognoziranja vremena, klime i voda, koji su od interesa za RS i ostalih hidroloških i meteoroloških poslova, kao i uslovi i način njihovog izjašnjavanja.
Zakonom se stvaraju normativne pretpostavke za izvršavanje funkcija RS u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti i njena realizacija odgovarajućih direktiva EU u oblasti voda i vazduha.
Utvrđuju se poslovi hidrometeorološke službe i objedinjuju se jedinstveni hidrometeorološki sistem, koji predstavlja integralni deo sistema zaštite i spasavanja od prirodnih elementarnih nepogoda i katastrofa i drugih vanrednih situacija RS i međunarodnih informacionih sistema u ovoj oblasti.
Zakonom se obezbeđuje da se podaci i informacije iz ove oblasti stave u funkciju zaštite ljudskih života i materijalnih dobara, potrebe održivog ekonomskog razvoja, iskorenjivanja siromaštva i preciznije se razgraničavaju nadležnosti organa i institucija u ovoj oblasti.
Jasno se razgraničavaju poslovi u ovoj oblasti koji su od interesa za republiku od ostalih, i preciziraju uslovi učešća privatnog sektora u obavljanju meteoroloških i hidroloških poslova.
Cilj zakona je da se obezbedi veća prilagođenost hidrometeorološke službe RS međunarodnim informacionim sistemima u ovoj oblasti, a posebno evropskim sistemima u procesu integracije naše zemlje u EU.
Treba istaći da je prilikom izrade predloga ovog zakona korišćen niz regulatornih dokumenata Svetske meteorološke organizacije, kao i međunarodna praksa zemalja EU i odgovarajuće direktive EU, vezano za ovu oblast.
Poštovani predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, želim da istaknem da je poslanički klub SPS-JS predložio određeni broj amandmana, pa se nadam da ćete uzeti u obzir i u razmatranju videti šta od tih amandmana može popraviti tekst ponuđenih zakona.

Narodni poslanik Milica Vojić Marković ima reč.

Gospođo predsednice, samo bih vas molila da, ako je moguće, ministar bude u sali kada govorimo, zato što ljudi koji su ovde i kojima se zahvaljujem što uvek uredno dolaze i na odbore i ovde, ne mogu da nam odgovore, a mislim da je poslovnička obaveza ministra da bude prisutan kada poslanici govore.
Vladajuća većina u ovoj Skupštini je smislila čarobnu formulu kako zakoni da teku, kao na pokretnoj traci, a da se o njima govori jako malo ili da se uopšte ne govori, a da sve to ima privid demokratije, kao što i način na koji se vode sednice ima privid demokratije, kao i način na koji se vodi država ima privid demokratije. To je tzv. marketing demokratija.
To se zove upravo tako kada se objedini rasprava o svemu i svačemu, što naročito nema mnogo veze, ali prosto to je paket zakona, kako vole da kažu ljudi u ovoj skupštini, jer to zapravo i jeste paket zakona.
Kako to izgleda u praksi, imali smo prilike da vidimo u aprilu i maju mesecu 2009. godine kada je 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine i tri konvencije bile objedinjene u jednu raspravu. Znači, to je 19 vrlo važnih stvari o kojima smo imali prilike da pričamo po jedan minut, ja kao ovlašćena jedan minut i nešto malo više od jedne sekunde.
Tada je zadatak tih zakona bio da promeni sistem zaštite prirode u Srbiji, da jako doprinese promeni navika građana Srbije i da promoviše ekološka načela. Tada je u sali, kao i sada bilo nešto malo narodnih poslanika, diskusija prošla nezapaženo, sve to prošlo mirno, tiho, kobajagi javno.
Ako se gospoda sećaju, poslanička grupa DSS je podnela veliki broj amandmana, jer su tako u grupi zakoni zaista bili i neprecizni i neoperativni i neefikasni i mi smo tada smatrali da je naš zadatak da doprinesemo poboljšanju tih zakona, jer smo smatrali da je vrlo važno da se oni usvoje.
Osamnaest meseci posle tog aprila, odnosno maja 2009. godine, evo nas opet na istom, doduše, sada je ponovo u paketu, nije 19 zakona, odnosno 16 plus tri konvencije, nego je osam zakona, tako da ću kao ovlašćena imati stvarno mnogo vremena da govorim o tome, dva minuta po zakonu i još nešto kusur sekundi.
Sve će to biti tako i objedinjeno, kao što i jeste objedinjeno i babe i žabe i novi zakon i zakoni koji trpe izmene i dopune i sve će to biti fino, tiho, da se slučajno niko od građana ne doseti o čemu se ovde radi.
Na prvom dnevnom redu imali smo dva zakona vrlo bliska, sasvim normalno da su bila povezana i u setu, Zakon o biocidima i hemikalijama i bilo je normalno da se o njima raspravlja i da se raspravlja toliko dugo, međutim, dnevni red je proširen u danu kada smo glasali o dnevnom redu. Ubačeni su novi zakoni i sada bih malo o tim zakonima komentarisala.
Za početak da počnem sa Zakonom o hemikalijama. Najveća novina, bar kako se ovde danas predstavlja, uopšte moram da komentarišem jednu stvar. Danas ovde svi ovlašćeni govore o ovim izmenama i dopunama Zakona kao da je opozicija donosila prethodne zakone, kao da su oni bili loši, a sada se popravljaju.
Dakle, isti ljudi koji danas ovde sede isto su nas vatreno ubeđivali na odboru i ovde da su zakonu ekstra, da su u skladu sa evropskim direktivama i sa standardima, iako nisu bili, mi smo podnosili amandmane na to, kao što ni sada nisu svi. Sada nas isto tako vatreno ubeđuju da su upravo ove izmene i dopune one koje treba da usvojimo, jer će one značajno popraviti zakone.
Dakle, hemikalije. Najpre novina da se omogući da se propisana dokumentacija u neophodnom postupku pred agencijom, koja je prilično obiman materijal, moram da priznam, može dostaviti na engleskom jeziku. Agencija očigledno jako dobro zna engleski pošto traži da joj se izveštaj o bezbednosti hemikalija može dostaviti na engleskom jeziku.
Vama je akcenat na to ''može'', a meni je akcenat na to što kaže Ustav, pa vas upozoravam da kršite Ustav član 10, stav 1. i 2. – u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo.
Uzgred, objašnjenje zašto koristite engleski jezik su smešna – to je značajna finansijska ušteda, kažete vi. Kome? Sledeće je još smešnije – engleski je jedan od službenih jezika u EU. To ste napisali u obrazloženju. To je otkriće rupe na saksiji. Nema potrebe da nam otkrivate toplu vodu i rupu na saksiji, znamo mi da on jeste, ali je i španski i nemački i francuski. Zašto niste uveli mogućnost da budu i ti jezici ovde? To nema nikakvo uporište u nekom realnom razlogu.
Ovo je jedna od vaših budalaština, da usvajate sve ono što bi bilo dobro da vas ljudi imaju u vidu koliko ste spremni da idete da biste se dodvorili. To je ono u čemu se vi i ja nikad nećemo složiti', jer smatram da ono što treba da usvojimo su pozitivne evropske tekovine, a ne da se gej parada proglašava najvrednijom tekovinom EU.
Sledeća novina – u zakonu je propisana obaveza plaćanja naknade za davanje stručnih ocena. Toliko o brizi o finansijskim izdacima. Ono što dalje sledi i što je predviđeno zakonom je još skaradnije. Kažete da naknada propisana ovim zakona ne predstavlja obavezu za privredne subjekte, da oni mogu u redovnoj proceduri koja traje 526 godina da ne naplaćujete tu naknadu, da oni ne uplaćuju naknadu, ali ako hoćete da podatke dobiju brzo i ekspeditivno naknadu mora da uplate. Pretpostavljam da svi dobijate sredstva iz budžeta za vaše lične dohotke i da nema potrebe da na ovaj način orobljavate građane Srbije.
Niste predvideli da zastupnik stranog proizvođača koji dostavlja poverljive podatke koji su potrebni da upis hemikalija u registar hemikalija, vama dostavi bilo kakvu potvrdu o tome šta on predstavlja i kakav je njegov status.
Mi smo podneli amandmane. Videli smo da ste ih usvojili. Uz to ovo su, moramo da komentarišemo, i kozmetičke promene, tipa ne kaže se više reklamirati nego oglašavati i ne kaže se reklama nego oglas. Nastavljate o biocidima isto tu politiku, nije reklama nego je oglas i slično. Ponovo imate upotrebu engleskog jezika u srpskim institucijama. Ponovo vas upozoravam na Ustav jer ćemo tražiti pred Ustavnim sudom komentar toga što tražite. Ponovo imate problem sa statusom zastupnika stranog proizvođača. To su komentari, jer nemam više od dva minuta. Mogla bih malo duže i mogla sam i na odboru koji je trajao četiri i po sata.
Zatim imamo Zakon o upravljanju otpadom. Volela bih da je ministar tu jer bih ga pitala kako takav zakon, koji je vrlo komplikovan i vrlo teško primenjiv zakon, može da se popravi ovim što je predložio. Usput bih ga pitala još jednu stvar vezanu za ovaj zakon, a to je kako se ovaj zakon i njegove nadležnosti slažu sa Zakonom o komunalnoj delatnosti i sa njihovom nadležnošću, pošto očigledno tu ima velikih problema koji ovde nisu pipnuti?
Onda imamo veliki problem koji se tiče materijalnih i fiskalnih opterećenja privrede. Imam komentar gospodina Miloša Bugarina iz Privredne komore Srbije, koji kaže da je uočeno da donošenje novih zakona prati uvođenje parafiskalnih opterećenja kroz različite vidove taksi. Visine takse su neprimerene u ekonomskoj snazi privrede i predstavljaju novo povećanje troškova poslovanja. Ova kategorija plaćanja nema kategoriju budžetskih prihoda i često ide u različite novoosnovane fondove koji su van budžetske kontrole i kojima se ne upravlja na transparentan način. To je ono što je vrlo zanimljivo i o čemu treba pričati, pa ćemo pričati o tome verovatno kada budu amandmani, pošto ne možemo da se izborimo sa tim.
Zatim imamo procenu uticaja na životnu sredinu. To je Zakon iz 2005. godine, a ne iz 2009. godine, kako su ovde neki shvatili, tada su bile izmene i dopune. Ovde zaista ne mogu da komentarišem negativno, sem toga da u Ministarstvu, to je jedan vrlo komplikovan sistem za lokalnu samoupravu, ona nema kapacitete na lokalu da se bavi ovim i tu će se dogoditi da se pojavi jedan putujući krug ljudi, jedan putujući cirkus ljudi koji će uvek u svakoj lokalnoj samoupravi davati svoje analize, a ono što je za pitanje jeste: da li je moguće da u Ministarstvu u ovoj oblasti koja je i te kako važna rade samo tri čoveka?
Zakon o uticaju buke, to isto je jedna stvar koju takođe treba komentarisati i tu se ide u susret lokalnoj samoupravi. Komentariše se da se treba pomoći, da te strateške karte buke ne radi lokalna samouprava jer nema kapaciteta, što smo govorili i onda kada smo ovaj zakon donosili nego da to pređe na Agenciju za zaštitu životne sredine. Pitanje je ko će to da plati. U Zakonu ne piše, piše samo da će Vlada naći način, a mi bismo voleli da imamo odgovor kakav će to način biti.
Jako mi je žao što ove zakone ne mogu da komentarišem mnogo više, naročito Zakon o meteorologiji i hidrometeorologiji zato što je to novi zakon, ali ono što ljudi, što građani Srbije očekuju od ovog zakona jeste pitanje nepogoda, pitanje ko će da plati štete od grada, ko je zadužen da vodi računa da zaštiti građane Srbije i njihov trud, njihova polja, livade, voćnjake i slično. Dolazim iz Valjeva, problem te vrste je bio u dva navrata ove godine. Još uvek nisu regulisani ti odnosi. Vrlo vešto ste izbegli da ovo pitanje rešite ovim zakonom a bili ste dužni da ga rešite.
Ponovo ste prolongirali to. Doći će novi zakon. Kada? Ne znamo, a ne znate ni vi, pretpostavljam. Ponovo građani Srbije ostaju nezaštićeni. Ponovo se ne zna nadležnost ko će i šta da radi.
Sada bih se vratila na ono što smo komentarisali na odboru kao najznačajniju stvar, ne zbog toga što su ovi zakoni koje sam navela manje vredni, nego zbog toga što nemamo vremena u ovakvoj diskusiji, na ovakav način da govorimo važnim stvarima. Govorila bih o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, zato što će se ovim izmenama i dopunama napraviti najveća šteta zaštićenim područjima Srbije i građanima Srbije, prirodnim resursima Srbije.
Nekoliko činjenica, pre nego što počnem. Predlog je došao od ministarstva. Vlada je usvojila nacrt, bez toga da je konsultovala stručnu javnost, bez toga da je zainteresovane građane konsultovala, apsolutno arkus je ovde u Skupštini usvojen, ali očigledno nije primenjiv ministarstvu, sem kada se kaže – daje se na uvid.
Dalo se na uvid građanima nacrt ovih izmena i dopuna i našao se 17. avgusta na sajtu ministarstva. Zanimljivo je da ovaj predlog, nacrt koji se našao na sajtu, uopšte nema nikakve veze sa ovim što je usvojila Vlada.
Zanimljiva je još jedna stvar, Direktiva o staništima i Direktiva o pticama nisu zvanično provedene u Srbiji, a njihova transpozicija se upravo radi ovim zakonom. Čini mi se da su termini koji se ovde koriste uvedeni odokativnom metodom, koja je vrlo prisutna u Ministarstvu. To može izazvati probleme tokom primene ovog zakona. Mislim da to treba da imate u vidu.
Na kraju ono što moram ponovo da kažem jeste da će ove izmene i dopune doneti jako mnogo štete. To je jedan veliki korak unazad, kada je u pitanju zaštita zaštićenih područja Srbije. Naročito su problematični članovi 13. i 28. izmena i dopuna. To su uvideli mnogi, to nije moje otkriće. To su uvideli i stručna javnost vas je otvorenim pismima obaveštavala i upozoravala na štetu koju pravite. Imate pismo, koje pretpostavljam imam i ja i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.
S druge strane, zainteresovana javnost, nevladine organizacije, 35 nevladinih organizacija su vam takođe uputili otvoreno pismo. Svi vas upućuju na to da ove izmene ne treba da radite na ovaj način, jer će one napraviti mnogo veliku štetu.
Šta se zamera ovom zakonu, ovom predlogu izmena i dopuna? Mnoga predložena rešenja uopšte odstupaju od opštih ciljeva zakona koji je ovde donet. Odstupaju i od međunarodnih standarda i odstupaju od dobre prakse u ovoj oblasti. Ponovo pominjem članove 13. i 28, odnosno 35. i 57. važećeg Zakona.
Zakon iz 2009. godine, koji ovde svi pominju i ministar je pominjao, kaže da se izmenama i dopunama reguliše režim zaštite, a to nije istina. Zakon iz 2009. godine je značajno unapredio ranije postojeći sistem trostepenog režima zaštite područja. On je vrlo dobro izbalansirao aktivnosti koje se mogu koristiti u kom režimu zaštite.
Naravno, ovaj zakon je imao svojih mana i o njima treba da pričamo. Njegova operativnost je bila vrlo problematična. Rokove koje je davao za usaglašavanje postojećeg stanja sa ovim zakonom su takođe bili neadekvatni, instrumenti za proces usaglašavanja su bili problematični, precizni mehanizmi su nedostajali i slično.
Najveći problem koji je ovaj zakon imao je neusaglašenost članova 32. i 35. Nisu bile funkcionalno usaglašene sa klasifikacijom zaštićenih područja koja su bila u članu 35. To je dodatno komplikovalo primenu ovog zakona.
Zaista smo očekivali da će izmene i dopune zakona ići u tom pravcu, da će pratiti nedostatak koji su primećeni u primeni. Međutim, ono što ste ovde napisali u ovim izmenama i dopunama, to su te izmene koje potpuno redefinišu karakter i sadržaj režima zaštite. Time se relativizuje svrha postojanja zaštićenih područja. Ta svrha i ta zaštićena područja su ključni oblik aktivne zaštite biodiverziteta.
Da vidimo kakve su izmene u pitanju ovde. Naročito su loše izmene režima u prvom i drugom stepenu zaštite. To je teritorija koja obuhvata 80 do 90% sadašnjih zaštićenih područja. Ovde predlagač u ovom delu kaže da se uvodi eksplicitna zabrana nekih aktivnosti. Isto tako se daje taksativna lista onih aktivnosti koje su delimično ili potpuno dozvoljene, a isto su tako neprihvatljive i isto toliko štetne kao i ove koje ste zabranili.
Uz to, dajete da sve to bude dopušteno, diskrecionom odlukom Vlade kroz nove zakone, kroz podzakonske akta i ono na šta naročito upozoravam, bez obaveze konsultovanja stručnih institucija, zavoda, što mislim da je nedopustivo. Čemu nam onda služe takve institucije ako ćete ovako, na ovaj način, devastirati područja bez toga da im date mogućnost da govore o tome?
Član 28. koji je dalje problematičan, kaže da on uvodi nova ovlašćenja Vlade. Vlada će dalje moći, bez jasne procedure, bez kriterijuma, bez stručne verifikacije da odobri niz zabranjenih i sa režimom zaštite potpuno nespojivih aktivnosti, radova i projekata, na osnovu slobodne procene o postojanju opšteg interesa i nacionalnog značaja.
Kako to izgleda u praksi? I do sada je to tako isto funkcionisalo. Neko proceni da postoji državni značaj, da postoji nacionalni interes i samo se dogodi nešto da se u nacionalnim parkovima pojavi neka građevina, da se pojave neke stvari koje ne priliče tom nivou zaštite.
Uzgred pominjala sam ovde, kada smo usvajali Statut Vojvodine, da nacionalni park ne može da trpi da onaj ko o njemu brine bude AP. Ili smanjite, snizite nivo zaštite, što je nedopustivo, ili prosto vidite šta ćete sa tim. Uz to, ne postoji takav primer u svetu, da nacionalni park za brigu ima nekog ko je izvan države.
Moram da prokomentarišem da ste baš potpuno izgubili kompas. Zaštitu prirode u zaštićenim prirodnim dobrima ste postavili arbitrarno. Vlada je arbitar koja o tome odlučuje. Neće biti da to može da se izvede.
Vidim da je ovde komentarisana "Natura 2000", da je to jedan od loših načina i loša mreža. Rekla bih da bi trebalo da se pobrinemo da i više od ovih 6% naše teritorije uđe u ovu mrežu, upravo zato što je važno da zaštitimo svoju prirodu. Nećemo moći da je zaštitimo. Moram da kažem samo još jednu stvar, segmenti zakona o izmenama i dopunama zakona koji su sporni, članovi 28. i 13, zapravo uopšte nisu usaglašeni i nisu prošli kroz međunarodnu verifikaciju. Sve u svemu, ne bih dalje o "Naturi 2000", imala bih još mnogo, a govoriću kasnije.
Tumačenje održivog razvoja na ovaj način na koji se ovde tumači je nedopustivo. Doći ćemo u situaciju da će nam ministar i njegovi prijatelji, pošto je očigledno da se u ovom zakonu prave rupe da bi uleteli veliki tajkuni sa velikim novcem, da bi održali određenu stranku na vlasti, graditi hidroelektrane i poneku nuklearku, objekte saobraćajne, energetske, komunalne i druge infrastrukture u režimu zaštite drugog stepena, industrijske, energetske objekte, asfaltne baze i deponije u režimu zaštite trećeg stepena.
Evo ovde, da ne izmišlja DSS, imam članak koji su potpisali predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije, gospodin Aleksić, koji tvrdi da se na mala vrata od Fruške Gore pravi deponija gde će se deponovati nuklearni otpad Srbije. Dalje, imam gospodina Milana Đurića, predsednika Centra za razvoj ekološke svesti, koji kaže da bi usvajanje ovih izmena bilo pogubno. Kaže – u Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine "Fili" otkrili su nam da se u nacionalnim parkovima grade podzemna skloništa za opasan otpad, kao i to, da će nacionalni park "Đerdap" izgubiti tu kategorizaciju. Očigledan uticaj nuklearnog lobija.
Volela bih da ministar prokomentariše, zato što mnogo glasova govori o tome. Volela bih da konačno, pošto sam iz Valjeva, ministar prokomentariše u sklopu ovih izmena i dopuna zakona, koliko su oni pravljeni da određene firme, kao što je "Kemis" u Valjevu, prave svoje skladište, deponije, zato što su građani Valjeva vrlo uznemireni.

Gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 87. našeg Poslovnika, do završetka zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 4. do 10. dnevnog reda, radićemo danas ako bude bilo potrebe.       
Takođe, htela bih da vas informišem da, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj RIK o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Elizabet Paunović, izabranoj sa izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić.
Na osnovu izveštaja RIK, izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Elizabet Paunović. Čestitam narodnom poslaniku na izboru. Nije ovde, ali verovatno prati.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na rad dalje, prema prijavama za reč narodnih poslanika u zajedničkom načelnom pretresu. Reč dajem narodnom poslaniku, potpredsednici, gospođi Juditi Popović.

Gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, LDP snažno podržava zaštitu životne sredine i mi ćemo podržati i ovaj set zakona koji su usmereni u tom cilju zaštite životne sredine.
LDP je i prilikom predlaganja određenih svojih predloga u vezi Poslovnika Skupštine RS takođe stala na stanovište da je potrebno da postoji jedan Odbor za zaštitu životne sredine pri ovoj skupštini. Samo zahvaljujući tome što smo se zaista trudili i te naše stavove jasno obrazlagali, taj odbor je i formiran u Skupštini, odnosno unet je u najnoviji poslovnik ove skupštine.
Nekoliko reči bih rekla u vezi sa ovim zakonima, na osnovu jednog konkretnog primera, koji u stvari pokazuje koliko se malo vodi računa o životnoj sredini, odnosno koliko je podrška razvoju celokupnog pristupa ove vlasti prema zaštiti životne sredine deklarativna.
Koliko ste vi upoznati, crveni mulj koji je u Mađarskoj istekao u pritoke Dunava, polako stiže i u Srbiju, a pri tome Srbija, recimo, nema adekvatan odgovor šta da se radi za slučaj da se ozbiljnije ugrožavaju njeni vodotoci tim crvenim muljem. Zašto Srbija nema adekvatan odgovor?
Mislim da bi to pitanje zaista trebalo da postavimo i da insistiramo na konkretnom odgovoru, s obzirom da, recimo, Srbija ima jedan brod "Argus", brod-laboratoriju koji je ova država dobila još januara 2003. godine, zahvaljujući pokojnom premijeru Đinđiću, koji je na osnovu toga što je bio izuzetno cenjen u nemačkom Bundestagu, kao i u pokrajini Hesen, izdejstvovao da od svih država u regionu, koje su povezane Dunavom, Srbija bude onaj dobitnik tog veoma značajnog broda koji inače ima vrednost od otprilike 500 hiljada evra.
Nažalost, taj brod gotovo sedam godina stoji ukotvljen u jednom vojnom pristaništu. Taj brod polako propada, a da se pri tome niko ozbiljno ne trudi da se određene ispravke ili popravke rade na tom brodu, da se isti stavi u funkciju, odnosno da služi toj nameni i toj svrsi zbog čega je i poklonjen, podvlačim – poklonjen državi Srbiji.
Brod "Argus" je jedan od dva broda koji postoje u Evropi, a imaju taj karakter i značaj da se njima može kontrolisati kvalitet vode i vodotoka. Jedan brod se nalazi u Nemačkoj, to je taj "Argus" broj dva, a ovaj "Argus" broj jedan je u Srbiji.
Prilikom merenja kvaliteta vode, ta laboratorija na "Argusu" je dala rezultat od 10,7 poena, što je inače daleko veća koncentracija, odnosno, mnogo nekvalitetnija od onog izmerenog 8 poena u Bezdanu, kada se pojavila ta opasnost da će crveni mulj stići i u Srbiju.
Ako uzmemo u obzir da eventualno ta laboratorija ne daje dobre podatke i objektivne rezultate, jer njeni merni instrumenti nisu kalibrisani već sedam godina, ipak ostaje i bojazan da mi nemamo adekvatan odgovor na to šta će Srbija da uradi u slučaju nekih većih akcidenata ukoliko se na taj način odnosi i prema takvom jednom blagu kao što je taj "Argus", brod-laboratorija. Nažalost, to je naša realnost.
Kada krećemo od iste realnosti, htela bih posebno da podvučem činjenicu da su građani Zrenjanina zaista realni ljudi i racionalni ljudi i zaista su Zrenjaninci svesni toga i znaju da raspolažu nekom hemijskom industrijom, da raspolažu prehrambenom industrijom, farmaceutskom industrijom, dakle, celokupna ta industrija u stvari proizvodi određeni opasni otpad.
Mi smo svesni toga da mora da postoji jedan regionalni centar opasnog otpada i što se toga tiče, mi možda ne bismo imali neku posebnu zamerku oko toga da Zrenjanin bude regionalni centar opasnog otpada.
Međutim, kada tome dodamo i činjenicu da je Zrenjanin predviđen i za regionalni centar običnog otpada, tu se već onda postavi neko pitanje - kako to da je Zrenjanin toliko sebe kvalifikovao da bude deponija raznoraznih otpada, a pri tome, kada se postavi pitanje šta je sa postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, šta je sa fabrikom vode, šta je sa međunarodnim aerodromom Ečka, umesto toga se dobija letelište, šta je sa pristaništem na obali Begeja ili Tise, šta je sa Banatskom magistralom, šta je sa forsiranjem obilaznice koja je i te kako od značaja za zaštitu životne sredine Zrenjanina, opštine Zrenjanin i u stvari celog regiona?
Postavlja se pitanje – šta je sa Carskom barom, koja se prostire na teritoriji od sedam hiljada hektara i koja je data, recimo, na upravljanje jednom privatnom ribarskom gazdinstvu, a pri tome Zrenjanin je čak i upisan kao korisnik tog zemljišta na kojem se nalazi Carska bara, a pri tom Ministarstvo za zaštitu životne sredine i regionalnog razvoja plaća silne milione da bi se otklonila ta šteta koju nanosi upravljač tim ramsarskim područjem privatno ribarsko gazdinstvo, pa onda traži novce kako bi otklonili tu štetu koju je samo prouzrokovalo.
Dakle, sva ta pitanja su nekako u korelaciji i povezana su, pa zaista onda nije besmisleno da se pita zašto smo mi baš kvalifikovani za deponije. Dakle, podvlačim, mi smo racionalni i realni ljudi, mi se slažemo s tim da mora da se napravi regionalni centar i ovog i onog otpada.
Slažem se da moramo da uvedemo red uopšte u odnošenje prema toj problematici od strane države, vlasti i koalicije na vlasti, međutim, nije dovoljno da se sa jedne strane na taj način odnosimo prema kapacitetima takvog jednog regiona kao Srednjebanatski region i prema Zrenjaninu koji je toliko značajan grad, a pri tome zaboravljamo da se i opasan i ovaj redovan otpad skladište posebno tamo gde je industrija izuzetno bogata i jaka.
Mogu da vam kažem da se Zrenjanin na listi nalazi tek na 23. mestu, govorim normalno o listi industrijski razvijenih gradova, odnosno industrijske snage, koja se nalazi na određenoj teritoriji, određenom regionu i gradu.
Normalno, kada to stavimo u odnos položaja industrijske razvijenosti Zrenjanina od pre više od 20 godina kada je Zrenjanin bio na drugom mestu u Saveznoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, onda se zaista vidi na koji način je Zrenjanin jednostavno izgubio na svom značaju, što se razvoja tiče, a kapacitetima raspolaže.
Onda se postavi pitanje – da li mi pričamo o marginalizaciji ili o nečemu drugom.
Slažem se da je inače provincija u Srbiji izuzetno marginalizovana, ako se ne radi o gradovima Novom Sadu i Beogradu, u tom slučaju mi pričamo samo o provinciji, ali to je već stvar nekih drugih zakona i radi se u stvari o decentralizaciji.
Prema tome, koliko god da mi štitimo životnu sredinu, ukoliko ne rešimo neku drugu problematiku, ostaćemo samo na nekoj deklarativnoj zaštiti i tu se priča završava.

Želela sam samo još da vas obavestim da do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika, pored Liberalno-demokratske partije podnele su poslaničke grupe Nove Srbije, Socijalističke partije Srbije - JS, Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica, Napred Srbijo, Srpska radikalna stranka i Za evropsku Srbiju.
Dajem reč narodnom poslaniku Donki Banović.

Gospođo predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, zato što nemamo dovoljno vremena kao poslanička grupa, usredsrediću se na dva predloga zakona, odnosno izmene i dopune zakona. Govoriću prvo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, a kasnije ću govoriti o izmenama Zakona o zaštiti prirode.
Pre nego što smo dobili ove predloge zakona, svaki poslanik je, bez obzira da li je član Odbora za ekologiju ili ne, dobio izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu.
Ako se ne varam, ovo je četvrti takav izveštaj po redu. Prvi je bio za 2006. godinu čini mi se, a ovo je jedan jako značajan dokumenti i to je jedan od osnovnih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine uopšte.
Dakle, ovde je po oblastima, i to svim oblastima koje se tiču životne sredine, data procena trenutnog stanja u određenoj oblasti, ali su date i preporuke i mere koje treba sprovesti u narednom periodu, da bi se određene oblasti unapredile.
Kada se pročita poglavlje o upravljanju otpadom, onda se može zaključiti da u toj oblasti nije urađeno mnogo, odnosno da je urađeno jako malo i da se iz izveštaja u izveštaj pojavljuju jedni te isti problemi. Tako i u ovom izveštaju stoji – da je i dalje nedovoljna infrastruktura, kada je u pitanju tretman i odlaganje otpada, odnosno smeća, onda da se u Srbiji zajedno odlažu komunalni i opasni otpad iz domaćinstva, da postoji nedostatak odgovarajućih podataka o sastavu i tokovima otpada, da ne postoje lokacije i postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada i da je zemljište i dalje zagađeno odlaganjem otpada, kao i vode u Srbiji.
Dakle, to su isti problemi koji se pojavljuju od kako Ministarstvo izrađuje ovaj izveštaj.
Takođe, u ovom izveštaju stoji da u Srbiji i dalje postoji 4.400 tzv. divljih deponija i smetlišta i da je 164 deponija javnih i komunalnih preduzeća, za koje možemo reći da su na neki način uređene.
Mi smo početkom 2009. godine usvojili Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Ono što je evidentno, a to je moja koleginica iz poslaničke grupe i govorila da se mnogi od tih zakona koje smo tada u setu usvojili, da se veoma slabo ili skoro nikako ne primenjuju.
Neki opšti utisak, kada su ove izmene i dopune u pitanju, tu je ministarstvo krenulo u pojednostavljivanje određenih procedura, pa su pojednostavile i neke stvari koje nije trebalo.
Problemi upravljanja otpadom nisu jednako izraženi u svim lokalnim sredinama i uvođenje integralnog sistema upravljanja zavisi od mogućnosti pojedinih lokalnih samouprava.
Bilo bi zanimljivo da nam ministar kaže koliko je regionalnih deponija izgrađeno u njegovom mandatu, odnosno od kada je on ministar ili od kako su ovi zakoni na snazi. Činjenica je da se lokalne samouprave jako teško dogovaraju o zajedničkim regionalnim deponijama.
Kada je u pitanju Pirotski okrug, znam da ti pregovori traju pet ili šest godina, da su u jednom trenutku bili postigli dogovor o samoj lokaciji, kada je reč o samoj deponiji, međutim, taj proces, koliko je meni poznato, stoji.
Predlagač zakona da bi, pretpostavljam, odblokirao te određene procese, ovde predlaže da je Vlada ta koja će u takvim situacijama presuditi ili odlučiti ili odrediti lokaciju, mesto itd.
Razumem potrebu Ministarstva da se neki procesi otkoče, ali mislim da nikada nije dobro kada Vlada presudi i kada se ne dogovori sa određenim lokalnim samoupravama. Tu postoji mogućnost drugačijih vrsta blokada.
Dakle, mislim da je Ministarstvo moglo da uloži određeni trud da bude posrednik, medijator, da se tu uvedu i neke druge pozitivne mere koje bi stimulisale određenu lokalnu samoupravu, da na njihovoj teritoriji ta regionalna deponija bude izgrađena ili napravljena i da nije dobro odlučivati u ime lokalnih samouprava.
Pogotovo što to Vladino arbitriranje sigurno može biti dočekano i dočekaće se sa velikim podozrenjem, jer je tačno da ova Vlada ima različite aršine prema različitim lokalnim samoupravama.
Pre jedno desetak dana je potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić, artikulisao i svoj lični odnos i odnos ove vlade prema nekim lokalnim samoupravama.
Naime, kada je bio u poseti Pirotskom okrugu, on je odbio da razgovara sa predstavnicima lokalne samouprave u Pirotu. Zašto? Zato što u vladajućoj koaliciji ne učestvuje DS.
Sada je neko od kolega rekao – normalno. Ne, to nije normalno.
Dakle, kako će biti koalicija na nivou zajednice ili lokalne samouprave je stvar izbora građana te lokalne zajednice. Dakle, ako je to tako, onda mi ne moramo ni da držimo izbore. Onda može onaj ko je na republičkom nivou, ko formira koaliciju, može da pošalje direktivu, odredi imena i onda će to biti ljudi koji će obavljati ili se baviti politikom i vladati u toj lokalnoj samoupravi.
Dakle, gospodin Đelić je artikulisao i svoj lični odnos i odnos ove Vlade prema određenim lokalnim samoupravama, onda možete i da pretpostavljate zašto i lokalne samouprave određene odluke već dočekuju sa podozrenjem. Nema šta, vidi se da nam je ministar Đelić ministar, koji je zadužen za evropske poslove, to je baš onako evropsko ponašanje.
Drugi zakon o kojem želim da kažem par reči je Zakon o zaštiti prirode. Za neke izmene koje ste predložili kažete da ste se suočili sa problemima u praksi. Neke su izmene, pretpostavljam, opravdane. Međutim, neke izmene određenih članova nisu opravdane i bilo je bolje da zadržite rešenja koja postoje u važećem zakonu. Zašto? Zato što ove izmene i dopune u stvari neće doprineti boljoj zaštiti prirode, nego će omogućiti uništavanje prirode.
Navešću samo neke izmene i dopune koje su naročito štetne, nemam vremena da idem kroz sve članove koje menjate, mada je DSS podnela dosta amandmana, maltene na svaki član, tako da se nadam da ćete to pažljivo prostudirati, pa možda neke i prihvatite.
Na primer, kada je reč o članu 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama, ovim članom se praktično menja postojeći član 10. iz važećeg zakona, ali se menja i naslov, a i sadržina. Tu se govori o postupku sprovođenja ocene prihvatljivosti određenih projekata, aktivnosti programa itd. Novina koju uvodite jeste da taj postupak ocene prihvatljivosti može da sprovodi i organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave.
Do sada se lokalna samouprava nije pojavljivala samostalno, barem ne na taj način. Mislim da to nije dobro, zato što je malo lokalnih samouprava u Srbiji koje raspolažu odgovarajućim kapacitetima i koje mogu ovaj prilično komplikovan i ozbiljan postupak ocene prihvatljivosti određenih projekata i programa ispuniti kao zadatak.
Zatim, posebno je štetan član 13. ovog predloga zakona, kojim se menja postojeći član 35. i kojim se praktično menja režim zaštite u zaštićenim prirodnim dobrima. Moja koleginica je u ime DSS već govorila o tome podrobno, ali ja želim i da ponovim neke stvari. Mislim da nije loše da građani čuju.
Dakle, ovim izmenama i dopunama se praktično i smanjuje zaštita. Režim zaštite prvog stepena u zaštićenim prirodnim dobrima u važećem zakonu podrazumevao je strogu zaštitu, dok predlog dozvoljava neke od turističkih aktivnosti koje su potpuno neprihvatljive u zonama stroge zaštite.
Zatim, režim zaštite drugog stepena u važećem zakonu podrazumevao je aktivnosti na sprovođenju tzv. aktivne zaštite, dok je u članu 13. ovog predloga to ograničeno. Kada je ograničeno, ono nije zabranjeno, a sve što nije zabranjeno, ono je dozvoljeno, tako da će ova izmena drugog stepena zaštite u stvari podstaći veliki broj potpuno neodrživih aktivnosti.
Režim zaštite trećeg stepena u Zakonu o zaštiti prirode podrazumevao je, govorim o važećem Zakonu, aktivnu zaštitu i mogućnost održivog korišćenja, dok je u članu 13. Predloga opet ograničeno, dakle, nije zabranjeno, sprovođenje velikog broja sasvim neodrživih aktivnosti koje će potpuno devastirati zaštićena prirodne dobra.
Dakle, prihvatite naš amandman. Mi smo predložili brisanje ovog člana 13, odnosno da se zadrži rešenje koje postoji u važećem Zakonu, zato što zaista iskreno mislimo da će taj režim zaštite mnogo bolje zaštititi dobra.
Takođe bih naglasila, mada je o tome već bilo reči, da je ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji manja od 6% nacionalne teritorije, dakle malo, a u drugim evropskim zemljama to područje iznosi i do 12%. Znači, od tih 6% ogromna većina područja unutar samih prirodnih dobara, dakle više od 90%, nalazi se unutar zona sa režimom zaštite, u ovom trenutku od dva i tri stepena. Dakle, kada ovo izmenimo, 90% od tih 6% površine će biti ugroženo.
Ponoviću takođe ono što mi sumnjamo. Nadamo se da naše sumnje nisu opravdane i da to zaista neće biti tako. Izgleda da su ove izmene i dopune nekako podstaknute od biznis sektora i da će doći do nedozvoljenih aktivnosti na područjima koja zaista moraju da budu zaštićena, odnosno da će doći do nekontrolisane gradnje. Naravno, turizam treba da se razvija, ali održivi, ne neodrživi.
Na primer, početkom ove godine je ministar Dinkić kada je obilazio Kopaonik, izjavio, to je bio veliki naslov u novinama, ko se imalo ovom oblašću bavi, on se naježio, naslov je bio rečenica – Kopaonik je veliko gradilište. To nije rečenica koja sme da se čuje kada su u pitanju nacionalna zaštićena dobra.

Narodni poslanik Dejan Nikolić ima reč.

Poštovana predsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, prvo, izmene i dopune zakona pokazuju da se ministarstvo intenzivno bavi problemima u oblasti zaštite životne sredine i pokazuje rešenost i spremnost da te probleme reši.
Odnos čoveka prema prirodi i prirodnim resursima je bila tema mnogim autorima u definisanju ekoloških politika, ali i pokušaju da ekologiju i ekonomiju učine dvema stranama iste medalje, jer su dugo, možda i predugo, ekonomija i ekologija bile osnove konflikata industrije i održivih politika kompanija civilnog sektora.
Borba da se pitanja životne sredine tretiraju kao pitanja najvišeg reda je uglavnom nailazila na kompromise na štetu životne sredine, zaštite smanjenja zagađenja, a uglavnom u korist ekonomije i radnih mesta.
Kao ekološki vrlo svestan čovek odbijam da moram da biram između ekologije, između životne sredine i radnih mesta. Naročito ako znamo da će ekonomija u 21. veku, u veku u kome danas živimo, biti bazirana na infrastrukturi koja podržava zelene standarde. Zato sam spreman da zajedno sa ostalim poslanicima, sa građanima, sa udruženjima građana gradimo budućnost na zelenim i održivim politikama.
Pažljivo slušam diskusiju danas i mogli smo da čujemo vrlo kritičke reči, međutim, kada 20 godina ne primećujemo probleme iz oblasti životne sredine, kada 20 godina ne uviđamo potencijalne probleme ili one koje uvidimo guramo pod tepih, to umanjuje snagu kritičke reči koja je upućena onima koji probleme žele da reše.
Otkad znam za sebe slušam o zaštiti životne sredine, o zelenim energijama, o zelenim investicijama. Međutim, tada su pisani neki referati strategije koji su kasnije sakupljali prašinu u stolovima činovnika, a problemi su se gomilali i danas prete ozbiljnim posledicama.
Mnogo posla je pred nama. Nema nikakve dileme, posao nije lak, ali mi nismo ovde da bi nam bilo lako, ovde smo da bismo rešavali probleme u oblasti zaštite životne sredine zajedno sa ministarstvom. U tom poslu će ministarstvo od nas svakako dobiti punu podršku.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode smanjuju administraciju, ubrzavaju procese, pripremaju Srbiju za nove direktive u oblasti životne sredine. Međutim, znamo da promene u ovom sektoru neće doneti samo promene ovih zakona, promene u ovom sektoru će doneti i doći će angažovanje svakog od nas i svih nas. Zato su nam potrebni ljudi, ali ne oni koji sede i čekaju da problemi budu rešeni, potrebni su nam lideri.
Potrebni su nam lideri u oblasti životne sredine, lokalni, regionalni, lideri koji će moći u svojim opštinama da okupe ljude i vrlo efikasno prenesu poruku da reciklažom jedne tone papira čuvamo 17 stabala od seče, da ukoliko svaka porodica samo jednu sijalicu zameni štedljivom sijalicom Srbija će uštedeti preko 25 miliona evra.
Potrebni su nam regionalni lideri koji će raditi na regionalnim politikama i okupljati zemlje regiona oko ideje da probleme rešavamo zajedno, jer su i problemi zajednički. Svako je nekome nizvodno, pa smo tako mi nizvodno, recimo, Mađarskoj i crvenom mulju. Nisu nam potrebni referati 90-ih koji skupljaju prašinu. Potrebne su nam moderne održive politike kojima ćemo čuvati resurse za generacije koje dolaze. Ministarstvo ozbiljno radi na tome.
Potrebno je da politiku pitanja i pitanja životne sredine tretiramo jednako sa socijalnim, ekonomskim i bezbednosnim pitanjima i tako stvorimo preduslove za održivi razvoj i to je zadatak svih nas. Potrebno je da se stvori jak partnerski odnos sa civilnim sektorom, sa građanima, sa udruženjima građana sa stručnjacima koji dolaze iz udruženja građana. Mi smo to u Skupštini pokazali da znamo da radimo.
Osnovali smo neformalnu "Zelenu poslaničku grupu'' sa 26 poslanika iz skoro svih poslaničkih grupa. Imamo i poslanike iz opozicije, skoro svih poslaničkih grupa, tako smo pokazali da pitanja životne sredine nisu obojena političkim bojama i da zajedno možemo i moramo da radimo na ovim pitanjima.
Zadatak, odnosno ideja formirane "Zelene poslaničke grupe'' je bilo formiranje tako neophodnog dijaloga i partnerskog odnosa sa civilnim sektorom, sa građanima, kako bismo zajedno rešavali probleme u ovoj oblasti i zajedno donosili što zelenije zakone.
Jedna novinarka mi je postavila pitanje da li su formiranjem "Zelene poslaničke grupe'' otvorena vrata za ušunjavanje civilnog sektora. Rekao sam vrlo jasno, nema nikakvog ušunjavanja, širom smo otvorili vrata za građane, pozvali ih na debatu, na dijalog i na akciju.
Na jednu akciju ću danas pozvati. Pozivam sve direktore, funkcionere, lokalne, republičke, regionalne, da podrže akciju "Bels pokreta", podrže Deklaraciju o jačanju regionalne saradnje zemalja zapadnog Balkana u oblasti životne sredine. Oni ovom deklaracijom žele da ukažu na važnost regionalne saradnje.
Moram da pohvalim Ministarstvo za akciju "Očistimo Srbiju". Zaista ste uspeli ovom akcijom da okupite na hiljade građana, uspeli ste da motivišete veliki broj mladih ljudi da se udružuju, da osnuju nevladine organizacije i da ne čekaju da promene dođu same, već da oni nude ideje, nude rešenja i nude svoj aktivizam kao deo rešenja.
Moj rodni grad je Sokobanja, zeleno srce Srbije, prva ekološka opština. Zahvaljujući vašem Zakonu o vanrednoj pomoći građevinskoj industriji, sledeće godine ćemo izgraditi kompleks otvorenih bazena i utvrditi lidersku poziciju u banjskom turizmu, zajedno sa Vrnjačkom banjom.
Međutim, naši glavni resursi su prirodni resursi i očuvanje, zaštitu prirode, životne sredine smatram svojom obavezom i to shvatam vrlo ozbiljno. Isto onako kako su to ozbiljno shvatili mladi ljudi u Sokobanji, oni koji su osnovali nevladinu organizaciju "Zeleno srce" i koji ne čekaju da promene dođu same, već nude i žele da postave jasne standarde za ostale mlade ljude u oblasti životne sredine. U tome imaju moju vrlo jasnu, veliku i bezuslovnu podršku.
Isto tako, pružamo podršku i Ministarstvu za sve uložene ogromne napore i najpre koje ćete tek uložiti da uvedete red u oblasti zaštite životne sredine, kako bi od Srbije napravili zdravo i lepo mesto za život, a politike učinili ekološkim politikama koje će čuvati resurse za generacije koje dolaze.
Podršku ćemo vam pružiti i za stvaranje lidera u oblasti zaštite životne sredine, podršku vam pružamo za stvaranje održivih politika kojima ćemo čuvati naše resurse i, svakako, podršku ćemo vam pružiti u zajedničkom poštovanju i tome da tretiramo pitanje životne sredine podjednako sa socijalnim, ekonomskim i bezbednosnim.