Nisam imala priliku zato što je prekinuo rad sednice i dao pauzu.

Narodna poslanice, još jedanput, član 103. stav 1, narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Vaša želja da govorite o tome da je povreda učinjena pre nego što je pauza nije u skladu sa članom 103, a s obzirom da sam u obavezi da pomažem narodni poslanicima, onda možete da govorite o povredi nedavanja prava da se govori o povredi Poslovnika, odnosno da kažete da je povređen član 103. stav 1. i da obrazložite u čemu se sastoji povreda. Zahvaljujem.
Želite li ponovo da govorite o povredi Poslovnika?

U skladu sa članom 103. stav 1, kažem vam ono što sam rekla i na početku – nemoć gospodina predsedavajućeg i nemoć ministarke da obrazloži zakon koji je ovde bio na dnevnom redu upravo se sastojao u onemogućavanju poslanika tj. mene da o tome govorim. Sami ste o tome dovoljno rekli. Više ne želim o tome da govorim.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Dejan Radenković, poslaničku grupu SPS-JS.
Da li ima još neko od narodnih poslanika?
Ukoliko poslaničke grupe odluče da još neko ovlašćeni predstavnik, molim da mi se dostavi informacija, da možemo da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike uz Sporazum o ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o izmenama i dopunama Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Češke o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, potpisanog 13. oktobra 1997. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Malte o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o trgovini i ekonomskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u oblasti turizma, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o ekonomskoj, tehničkoj i naučnoj saradnji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Da li predstavnica predlagača, Verica Kalanović, ministarka za NIP, želi reč? (Da.) Reč ima Verica Kalanović.

Dame i gospodo, danas su pred nama ugovorno-pravni dokumenti. Ratifikacija se čeka prethodnih nekoliko meseci. Imaju za cilj poboljšanje ekonomskih odnosa odnosno podsticanje bilateralne saradnje, posebno u oblasti ekonomije, između Srbije i zemalja u okruženju EU, ali i drugih zemalja sveta. To su predlozi zakona i Predlog protokola između Vlade Republike Srbije i BiH, Malte, Češke, Azerbejdžana i Egipta.
Jasno je da je cilj jačanje ekonomskih odnosa vezan za ratifikaciju ovih ugovora, ali i sveukupna saradnja u oblasti trgovine, nauke, infrastrukture i tehnike. Ovi sporazumi zasnovani su na temeljima jednakosti, obostrane koristi i stvaranja povoljnih osnova za dalju saradnju.
Kao što se detaljnijim uvidom u ratifikaciju ovih dokumenata imali prilike da se upoznate, postoji četiri oblasti za koje su vezani ovi zakoni i protokol. Iznela bih upravo po oblastima, obzirom da se radi o tipskim dokumentima i da se oni ugovori ili oni zakoni koji su vezani za bilateralnu saradnju dve zemlje ne razlikuju mnogo. Dozvolite mi da govorim o njima u celini,
Najpre, Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike u Sporazumu o ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike sam uzela kao početni dokumenat i kao primer jedne izuzetno dobre saradnje između dve prijateljske zemlje, koji se pretvorio u izuzetno uspešnu ekonomsku saradnju, koji je započet osnovnim sporazumom o ekonomskoj saradnji, ali koji je na Trećem zasedanju mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju u novembru 2009. godine dobio jedan novi oblik.
Naime, iniciran je protokol kojim je predviđeno da se ekonomska i tehnička saradnja proširi na oblast infrastrukture i to kroz takozvane vezne aranžmane zajedničkog finansiranja i zajedničke implementacije projekata.
Da podsetim, nije to prvi protokol koji potpisujemo. Jedan takav potpisan je sa Republikom Kinom i jedan takav sa Turskom. Ovde se radi o protokolu koji definiše saradnju u oblasti infrastrukture, sa pilot projektom vezanim za modernizaciju i rekonstrukciju železničkog koridora 10 i za elektrifikaciju deonice pruge Niš-Beograd.
Kao što je poznato, ovaj protokol podrazumeva saradnju vezanu za oblast finansiranja, za oblast tehničke saradnje kroz razmenu iskustava i tehnologija, ali i kroz zajedničku realizaciju izvođačkog ugovora.
Jedan takav ugovor predstavlja ono unapređenje saradnje koju definiše osnovni sporazum i predstavlja jedan od najboljih primera nastavka ekonomske i tehničke saradnje koji se definišu osnovnim sporazumima.
Druga dva zakona predstavljaju predloge zakona o podsticanju i zaštiti ulaganja i to su zakoni o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Malte i potvrđivanje Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja između Vlade SRJ i Vlade Republike Češke.
Da se podsetimo, Republika Srbija je do sada potpisala 44 bilateralna sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja sa različitim zemljama, među kojima su sve bivše jugoslovenske republike i skoro sve zemlje članice EU.
Ovi sporazumi daju okvir za povoljne uslove za ulaganje pravnih i fizičkih lica jedne države na teritoriji druge. Oni definišu konkretna rešenja, ali i pravne standarde. Kada kažem konkretna rešenja, države međusobno jedna drugoj daju pravičan i ravnopravni tretman najpovlašćenije nacije po pitanju ulaganja, ali i određene pravne standarde vezane za naknadu u izvršenoj eksproprijaciji ili drugoj sličnoj meri države na naknadu gubitaka koje strani ulagač može da pretrpi zbog tzv. više sile, pravo na slobodu transfera prihoda od ulaganja, pravo na međunarodnu arbitražu u slučaju spora između stranog ulagača i zemlje koja je domaćin ulaganja.
Ova dva sporazuma jasno imaju za cilj povećanje ulaganja kako investitora sa teritorije naše zemlje, tako i investitora koji dolaze u našu zemlju sa krajnjim ciljem povećanja industrijske proizvodnje, povećanje izvoza i povećanje zaposlenosti na teritoriji naše zemlje.
Druga dva zakona predstavljaju zakone iz oblasti ekonomske saradnje i to je Predlog zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Azerbejdžan o trgovini i ekonomskoj saradnji i Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Egipat o ekonomskom, tehničkoj i naučnoj saradnji. Ova dva predloga definišu bilateralnu saradnju između dveju država stvarajući okvir, stvarajući dugoročne uslove za saradnju u oblasti ekonomije u celini, ali i u pojedinačnim i prioritetnim oblastima. I ovi sporazumi zasnovani su na jednakosti i na uvažavanju obostrane koristi.
Strane potpisnice sporazuma saglase su da jedna druga odobre tretman najpovlašćenije nacije koji se odnosi na carine i sve propise koji se odnose na uvoz i izvoz.
Strane su spremne da razmenjuju informacije iz oblasti zakonodavstva i ekonomskih programa.
Strane pružaju jedan drugoj pomoć u organizovanju sajmova, izložbi i sličnih manifestacija.
Sa Republikom Azerbejdžan predviđeno je osnivanje mešovite komisije za trgovinu i ekonomsku saradnju, a sa Arapskom Republikom Egipat osnivanje mešovitog komiteta za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju.
Sporazumi predviđaju redovna godišnja zasedanja komiteta odnosno komisije sa zadatkom da se predlažu i prate mere za razvoj ekonomske saradnje strana potpisnica.
Na kraju, dva zakona iz oblasti turizma, predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti turizma i saveta ministara BiH i drugi Vlada Republike Srbije i Arapske Republike Egipat.
To su dva međunarodna ugovora sa ciljem jačanja turističkih veza i kompletiranja ugovorne regulative između država potpisnica ovih ugovora koji imaju za cilj jačanje saradnje u oblasti turizma, podsticanje zajedničkog turističkog proizvoda, stvaranje uslova za bezbedan boravak turista u obe države, način rešavanja pojedinih sporova ako do njih dođe i razmenu informacija i stručnjaka.
Na kraju, podsetila bih vas, u ovom trenutku u oblasti turizma saradnja između ove dve države je intenzivna, ali je značajno manja i od mogućnosti i od potencijala. Bosna i Hercegovina je prošle godine bila na drugom mestu po dolasku njenih državljana kao turista u Srbiju sa oko 64 hiljada poseta, što predstavlja ukupno 10% od ukupnog ulaska turista u Srbiju. Takođe, da podsetimo da je 40 hiljada turista iz Srbije otišlo na odmor u Egipat i ova dva sporazuma predstavljaju jedan značajan okvir za proširenje saradnje, ali i za podizanje turističke ponude jedne i druge zemlje.
Poštovani poslanici, mislim da ratifikacije sporazuma uvek predstavljaju one dokumente koji su detaljno proučavani, sagledavani i definišu pojedine oblasti. Mislim da i ovih sedam ugovornih dokumenata predstavljaju dobar osnov za dalji razvoj ekonomske saradnje Srbije sa pomenutim zemljama i ja se nadam da ćete svojim glasovima u danu za glasanje podržati njihovu ratifikaciju.

Pre nego što nastavimo sednicu, želim da vas obavestim da će ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS biti narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam, narodni poslanik Dejan Nikolić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Gospođo Kalanović, poštovane kolege i građani Srbije, ne znam zašto je ratifikacija čekala nekoliko meseci ako mi apsolutno nismo u prilici da utičemo na dnevni red koji se ovde formira? Ako su nastale bilo kakve štete dugim čekanjem, volela bih da ih ovde iznesete.
Ono što se može konstatovati ovom prilikom jeste da zaista treba podržati bilo koju vrstu saradnje koja se uspostavlja sa svetom, jer ovako mali i siromašni u resursima kao što su energetski resursi, ali bogati u istoriji, tradiciji, turističkim atrakcijama i otvoreni za strano investiranje, zaista možemo samo da pozdravimo ove i ovakve sporazume.
Ali, da li je i za jedan od ovakvih dosad zaključenih sporazuma dostavljen Skupštini Srbije izveštaj kroz bilo koji organ, kroz bilo koju organizaciju ili agenciju o efektima jednog ovakvog sporazuma? Na primer, o povećanju prometa, o povećanju broja noćenja, o razmeni nekih naučnih dostignuća ili slično?
Ili ćete vi u ime onog koga danas predstavljate postupiti onako kako smo imali prilike da prilikom rasprave o kreditima koji se uzimaju za pokriće budžetskih deficita budemo u raspravi diskvalifikovani kao ljudi koji traže efekte za zakon o kojem glasaju, da nam se podmetne gruba teza da smo mi protiv porodilja, dece, nemoćnih, starih i ugroženih? Moja reakcija je bila zbog povrede Poslovnika takva. Možete nekom da oduzmete pravo na reč, ali ne možete da ukinete istinu.
Ako poslanici daju primedbu da ima rasipanja u budžetu, gde postoji 120 agencija, od kojih se plate tih agencija, mogu da čitam pojedinačno, kreću od 120.000 dinara do 350.000 dinara po direktoru, ako se iz budžeta Republike Srbije planira dokapitalizacija "Komercijalne banke" od 100 miliona evra, ako se preko 50 milijardi troši preko kvazibanaka, gde je Fond za razvoj samo komisioni organ, ako imamo zloupotrebe kroz Agenciju za osiguranje izvoza, takođe dokumentacija, zaista je neprijatno i uvredljivo iskoristiti mogućnost da u nemoći gospodin Novaković prekine mogućnost poslaniku da reklamira i proglasi pauzu, a sledeći predsedavajući kaže – nemate prava na reč.
Ne želim da iko u ovoj zemlji shvati opoziciju ili mene kao Jorgovanku Tabaković opozicijom svoj deci Srbije i budućnosti Srbije. Mi vama iznosimo argumente za bolji rad. To jeste i kritika jer je to priroda parlamentarizma. I na primer za ove vaše sporazume kažem – zašto nema ni za jedan od ovih sporazuma očekivanih efekata koji bi trebalo da proisteknu iz te saradnje?
Da li bi, na primer, trebalo davati kredit JAT-u da smo sa Češkom Republikom ili sa Ruskom Federacijom imali jedan sporazum o zaštiti stranih investicija, gde nisu njihove aviokompanije morale da ugase svoju delatnost zato što su nezakonito, tvrdim, morale da prestanu sa radom?
Žalbe o tome nalaze se u Ministarstvu za infrastrukturu. Po njima se još uvek ne odlučuje, a mi donosimo neki nov sporazum o zaštiti međusobnih ulaganja.
Znači, nisu ove priče odvojene i ne može da se ućutka onaj koji iznosi opravdanu primedbu da štititi ulaganje znači omogućiti nekome put da tačno zna koja mu dokumentacija treba, da se u tom postupku ulaganja zaštiti od svih onih koji mu mogu ćutanjem administracije ili postavljanjem prepreka koje nisu zakonom propisane, ali evidentno i faktički postoje, da ta ulaganja i investicije zaista i dođu.
Nije dovoljno da se pohvalimo brojem donetih zakona, brojem sporazuma koje smo sa nekim sklopili, a da u stvari na njima uopšte i ne radimo, žaleći se da nemamo kapacitete ili da nemamo uslove.
Ministar finansija nam se žalila, s pravom, da nema dovoljan broj kvalitetnih ljudi u državnoj administraciji da urade mnoge od ovih poslova.
Slažem se. Verovatno i nema. Ali, da li je Vlada u stanju da izvrši preraspodelu tamo gde se rasipa i uloži u kvalitetne i mlade kadrove koji mogu da rade ove poslove?
U to sumnjam i na to iznosim primedbu i ne dozvoljavam da iko izvrće kritiku koja je ne kritizerstvo nego argumentovana primedba na vlast koja u sopstvenoj samozaljubljenosti i rezultatima pokušava nas ostale da uveri, na primer, intervjuom sa Nikolom Stankovim u listu "Ekonomist", da je u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva sve tako lepo i da teče med i mleko.
A mi znamo, i vi znate, da je na Ustavnom sudu nezakonito osnivanje te organizacije i Agencije za kontrolu letenja. Ljudi, nemojte da mislite da je vlast nepromenjiva. Ponoviću svoju tvrdnju – svi smo mi nekad bili vlast ili ćemo biti. Ali smo građani uvek i doveka. Zakonitost, kultura komunikacije i efekti zakona koje donosimo – to je ono po čemu ćemo ostati zapamćeni.

Ministarka Verica Kalanović ima reč.

Želela bih da se vratimo na dnevni red.
Rad agencija, Kontrole leta, Komercijalne banke, verovatno podležu nekim drugim dokumentima, ali bih prosto zbog javnosti i građana Srbije danas morala da dam odgovor da se sporazumi ne potpisuju da bi se po svetu putovalo i da ostanu prazno slovo na papiru.
Odličan povod za to jeste mešovita komisija koja se od 2. do 4. novembra, znači, nešto što je potpuno sveže, u Minsku odigrala, pre nepunih nedelju dana i meni je izuzetno drago da je, zajedno sa mnom, ispred Vlade bio i jedan od narodnih poslanika koji danas sedi ovde, ali u svojstvu privrednika.
Za godinu dana, tačnije rečeno, od 31. marta kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a između dva zasedanja Mešovite komisije sa jednom drugom zemljom, po jednom drugom sporazumu koji je ratifikovala ova Narodna skupština, sa Belorusijom se trgovinska i ekonomska saradnja, merena u razmeni, povećala za duplo - sa 47 miliona dolara iz 2009. godine, povećala se na 81 za prvih devet meseci, ili merena pokazateljima za isti vremenski period 2009. u odnosu na 2010. za 108%.
Šta to konkretno znači? Da ne bi bilo samo sporazumi, ratifikacije ili papiri, govori činjenica da je uporedo sa zasedanjem Mešovite komisije u Minsku, otvoren salon naše kompanije "Simpo" na jednoj od najatraktivnijih lokacija, sa mogućnošću da kroz strateško partnerstvo sa beloruskim partnerom, plasira svoju robu na izvoz u oblasti Belorusije. Taj salon nije ništa drugo nego jedna jako dobra saradnja koja je u prošloj godini sa Belorusijom uspostavljena u prodaji njihovih proizvoda.
Takođe, da ne bi to bilo nešto što je fiktivno, "Agropanonka" iz grada iz kog ste vi, gospođo Tabaković, osnovala je zajedničko preduzeće sa beloruskom kompanijom za početak rada fabrike na proizvodnji, najpre jedne, a iza toga još nekoliko vrsta traktora na teritoriji naše zemlje, a takođe i iz grada iz kog vi niste vi, ali takođe jednog velikog grada, u Kragujevcu zajednička kompanija sa minskim automobilskim zavodima i kompanije "Vulović" u Kragujevcu za proizvodnju autobusa.
Samo na taj način, kroz stratešku saradnju, kroz poboljšavanje bilateralnih i ekonomskih odnosa, kroz česte kontakte, razmene znanja i iskustava, ali i kroz ugovorno-pravni osnov vezan za zakone, za ratifikaciju zakona, sporazuma i ugovora, mi možemo da poboljšamo naš izvoz, možemo da poboljšamo konkurentnost naših proizvoda, da stvorimo jedan kvalitetni okvir i zaposlimo naše ljude.
Zbog toga, ovi sporazumi jesu ekstremno važni. Zbog toga zaista pozivam da se vratimo na dnevni red, na sporazume koji će dovesti do poboljšanja bilateralne saradnje između Republike Srbije i zemalja potpisnika.

Poslanik Lidija Dimitrijević ima reč.