Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Koristim i ovaj institut omogućen Poslovnikom da postavim jedno pitanje i da tražim obaveštenje od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da pitam gospodina Milana Markovića – kako je moguće da državni organ, ministarstvo na čijem je on čelu, ima različito postupanje u zavisnosti od toga ko čini skupštinsku većinu u određenoj opštini na teritoriji RS?
Naime, novostvorena većina u Skupštini opštine Kosovska Mitrovica i posle urgencije ne može od nadležnog ministra da dobije saglasnost za izradu pečata, na šta je to ministarstvo zakonom obavezno, a zaključak, jedini koji mogu da donesem, iz neodgovaranja i nedavanja saglasnosti je da novostvorena većina u kojoj je SNS odlučujući činilac nije po volji ministra.
Da li je moguće da u državi Srbiji, koja pretenduje na evropski put i postizanje evropskih standarda, mi imamo takvu različitost postupanja u kojem ono što je ministar dužan da u roku od tri dana da kao pisani odgovor na zahtev za izdavanje saglasnosti za sadržinu i izgled pečata, a bio je to dužan da uradi do 4. novembra ove godine.
Kao poslanik SNS poslaničkog kluba "Napred Srbijo" 9. novembra moram da intervenišem u skladu sa institutom koji Poslovnik omogućava, da se skupštinskoj većini u Kosovskoj Mitrovici omogući zakonito poslovanje i postupanje?
Da postoje dvostruki aršini dokazuje materijal koji ću vama, gospođo predsedavajuća, predati nakon ovog pitanja, sa molbom da prosledite gospodinu Markoviću, jer se možda na putu do njega ovaj materijal i zaturio od "Službenog lista" opštine Kosovska Mitrovica, preko "Službenog glasnika" u kojem je zakonito objavljen prethodni pečat nevažećim, do dopisa kojima je dostavljen zapisnik sa Druge redovne sednice SO Kosovska Mitrovica i svih ostalih dokumenata kojima su nadležni organi koje je zakon ove države i ova skupština usvojila propisao, a skupštinska većina Kosovske Mitrovice primenila i uredno napisala dopise svim ovih organima.
Da postoji različito postupanje govori i dokumenat da je to isto ministarstvo, na čijem je čelu gospodin Milan Marković, dalo saglasnost, i evo pokazujem srpskoj javnosti rešenje kojim je prethodnoj skupštinskoj većini, koja je bila po volji ministra o kome govorim, izdata takva saglasnost i omogućeno postupanje, a danas kada su predstavnici te većine legalno smenjeni, odneli sa sobom pečate, jednostavno se ne omogućava da rade samim činom neizdavanja tog rešenja.
Da sramota bude još veća, postoji neko usmeno obaveštenje kojim se ovlašćena lica upućuju na Ministarstvo za KiM. Gospodo iz vladajuće većine, građani Srbije se dovoljno osećaju kao pingpong loptice koje šetate između dva šaltera podeljenih nadležnosti, u kojima se osećaju utamničeni u nezakonitosti koja se sprovodi u ovoj državi.
Možda tamničar ima zadovoljstvo da vlada nad onima nad kojima je glavni. Možda vrhovni vladar u ovoj državi ima zadovoljstvo da na ovakav način vlada građanima, ali da bi vlast trajala – zadovoljstvo mora da bude obostrano i mora da bude čovečno.
U ovom slučaju ministarstvo je dužno da postupa ne samo čovečno i pravedno, nego pre svega zakonito i na to apelujem sa ovog mesta.

Reč ima poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, i pred poslaničke grupe SRS postaviću dva jasna i konkretna pitanja.
Pitanje broj jedan – šta Vlada i država Srbija čine konkretno u cilju zaštite osnovnih ljudskih prava prof. dr Vojislava Šešelja? Mislim prvenstveno na pravo na život, shodno članu 24. Ustava Srbije i članu 21. Ustava, o zabrani diskriminacije.
Naime, već duže vremena ukazujemo na adekvatnu dijagnostiku i lečenje u Haškom tribunalu koji izazivaju osnovane sumnje stručnjaka. Dalje, pravo na informisanost pacijenta na osnovu tačke 4. Evropske deklaracije o promociji prava pacijenata, donete u Amsterdamu 28. marta 1994. godine, i stav Svetskog udruženja za prava pacijenta vezana za informisanost, od oktobra 2009. godine, ovim dokumentima je tačno u devet tačaka i posebno objašnjeno kako se ostvaruje pravo na informisanost pacijenata.
Novi momenat koji danas imamo je da nakon operacije izvršene 28. oktobra 2010. godine stanje subjektivno se nije promenilo kod prof. dr Vojislava Šešelja, a on ne poseduje osnovne elementarne informacije, koje mu prethodna dva navedena dokumenta garantuju.
Pitanje broj dva – ima li Vlada volje i kapaciteta da spreči ometanje savetodavne pomoći u lečenju prof. dr Vojislava Šešelja, koju demonstrira VMA preko prof. dr Miodraga Jeftića i ministra vojske, gospodina Dragana Šutanovca, uskraćujući dozvolu prof. dr Zdravku Mijailoviću da se angažuje u lečenju prof. dr Vojislava Šešelja?
Hteo bih samo da skrenem pažnju da vrhunac licemerja je pismo Odboru za zdravlje od 11. i 14. oktobra, gde gospodin Šutanovac, ministar vojske, smatra sebe nadležnim da on prisustvuje Odboru i raspravlja o problemima iz domena lekarske etike i deontologije.
Prema mišljenju poslanika SRS, time se on izruguje civilnoj kontroli vojske i institucijama parlamentarne demokratije, u ovom slučaju Odboru za zdravlje. Ovakvo ponašanje nameće i potrebu stavljanja vojne zdravstvene službe pod ingerenciju Ministarstva zdravlja.
Ako mi dozvolite, obrazložio bih zbog čega postavljam ova pitanja, koja se već ponavljaju. Dobio sam odgovor povodom jasnih pitanja koja sam postavio iste sadržine. Od koga? Uputio sam premijeru, a dobio sam od ministra zdravlja, čoveka koji za sebe kaže da je obezvlašćen, koji ne učestvuje, kako smo sinoć čuli, u debatama i koji bi trebalo pre da nam govori o stanju zdravlja nacije, koje je nažalost katastrofalno.
Zašto premijer ne odgovara narodnom poslaniku? Da vidite kako je sročen odgovor – traženo je mišljenje Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, koja kaže, poslali smo pismo, odgovora nema. Sada treba da budemo zadovoljni ovim pamfletom koji je ovde napisan. Uopšte nema dogovora na drugo pitanje, nego samo da su zatražili informaciju i nisu dobili.
Nepismeno napisano, neću da čitam. To je bruka i sramota. Treba padežima naučiti one koji pišu. Koga interesuje, može i da vidi.
Ćutanje, mi znamo da je vama neprijatno da se o svemu ovome govori. Članovi 10. i 14. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, gde se govori o javnom suđenju u razumnom roku, ne interesuje institucije ovog sistema. Ali, gospodo, zašto vas ne interesuje i osnovno ljudsko pravo koje je danas ugroženo u Haškom tribunalu gospodinu Vojislavu Šešelju, a to je pravo na život i informisanje?
Šta nama ostaje? Ovo su pitanja koja mi upućujemo elementarnoj ljudskoj solidarnosti i humanosti. Ako nemate osećaja za to, nama preostaje jedino da na ovaj način i u direktnom kontaktu sa građanima Srbije pričamo istinu o Haškom tribunalu i o stanju zdravlja Vojislava Šešelja.
Na velikom mitingu u Novom Sadu, u Spensu, u petak, bićemo prinuđeni da sa građanima raspravimo o ovakvim flagrantnim kršenjima ljudskih prava građana Srbije, na koje država Srbija ne reaguje.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286? (Ne.)

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu.

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da, pored predstavnika predlagača, Diane Dragutinović, ministarke finansija, sednici prisustvuju i Vesna Hreljac Ivanović i Zoran Ćirović, pomoćnici ministra finansija, Predrag Aleksić, načelnik odeljenja u Ministarstvu finansija i Dušan Purić, savetnik u Ministarstvu finansija.

Prelazimo na 17-22. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O ZADUŽIVANjU SRBIJE KOD DESET BANAKA, GARANCIJI JAT-u ZA ZAJAM KOD DVE BANKE I POTVRĐIVANjU DVA ZAJMA KINE, ZA STVARANjE SAVETA ZA CARINSKU SARADNjU I SPORAZUMA SA UKRAJINOM O CARINSKIM PITANjIMA (zajednički načelni i jedinstveni pretres)

Podsećam vas da je zajednički načelni i jedinstveni pretres otvoren u četvrtak, 4. novembra, o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod KBC Banke a.d. Beograd, Nove Kreditne banke Maribor d.d, EUROBANK EFG a.d. Beograd, Vojvođanske banke A.d. Novi Sad, Hypo-Alpe-Adria Bank a.d. Beograd i Erste Bank a.d. Novi Sad i kod BANCA INTESA a.d. Beograd, UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd, Raiffeisen bank a.d. Beograd i Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd koje su dale zajedničku ponudu, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj "JAT AIRWAYS" a.d. Beograd, Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat sistem NUCTECH tm za inspekciju kontejnera/vozila između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Kineske Export Import banke kao zajmodavca, Predlogu zakona o potvrđivanju Dopuna Konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

Pre nego što pitam da li želi reč ministarka finansija, predstavnica predlagača, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP, narodni poslanik Zoran Ostojić.

Da li ministarka želi reč? Reč ima Diana Dragutinović.

Dame i gospodo i poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi predlog šest finansijskih zakona. Pred vama se nalazi Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije za finansiranje budžetskog deficita kod deset poslovnih banaka, Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj "JAT AIRWAYS" a.d. Beograd.
Pred vama se nalazi Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat sistem NUCTECH tm za inspekciju.
Na kraju, pred vama se nalazi Predlogu zakona o potvrđivanju Dopuna Konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Kao što nam je svima dobro poznato, Zakonom o budžetu za 2010. godinu je predviđen deficit budžeta i kao način finansiranja deficita zaduženje Republike Srbije. Zakonom o budžetu je takođe predviđeno da će se taj deficit finansirati i kreditnim zaduženjem, ali i državnim obveznicama.
Pred vama se nalazi kreditno zaduženje za finansiranje deficita. Radi se o kreditnom zaduženju Republike Srbije sa deset banaka, podeljeno u 25 hartija po 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Koji su obavezni elementi ugovora? Pošto se Republika Srbija zadužuje za finansiranje deficita kod deset banaka, kamatna marža se razlikuje od banke do banke, od hartije do hartije. Kreće se u intervalu od 4,25% do 5,30%, plus tromesečni euribor, koji u ovom trenutku iznosi 1,05%. Kamatna stopa je jednaka ovoj kamatnoj marži, plus tromesečnom euribor.
Sami uslovi dobijanja kredita, pored cena, jesu i period otplate. Period otplate je pet godina. Taj period od pet godina uključuje i godinu dana mirovanja. Kredit se otplaćuje polugodišnje. Sastavni element svih ugovora jeste, da oni koji uzimaju kredit, dakle, Republika Srbija, ima pravo da do pre vremena vrati, bez ikakvih nadoknada.
Sledeći zakon, odnosno Predlog zakona koji je pred vama jeste zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj "JAT AIRWAYS" a.d. Beograd.
Htela bih da iskoristim ovu priliku i da kažem da se naša aviokompanija nalazi u procesu restrukturiranja, da je ovo, znači, uzimanje garancije, samo jedan od preduzetih koraka. Recimo, kao prvi korak su izdvojene non-kor delatnosti, pilotska akademija i poljoprivredna avijacija. Prodaju se objekti koji nisu u funkciji obavljanja osnovne delatnosti JAT-a.
Takođe, u toku je izbor konsultanta koji treba da da, odnosno napravi strategiju za stvaranje i osnivanje nove kompanije. Jer, ukoliko želimo da privučemo institucionalnog investitora, a to jeste naša namera, onaj koji želi da investira u našu kompaniju, želi tu kompaniju da ima očišćenu od dugova.
Ovo je poslednji element ove strategije, tj. davanje garancija, pri čemu se radi o dugoročnom kreditu kod dve banke za tri vrlo važne namene. Prva namena jeste revitalizacija same kompanije. Za to je izdvojeno, odnosno uzima se kredit od 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Potom, drugi deo jeste osposobljavanje flote i rad na motorima u iznosu od 9,5 miliona evra i, konačno, dva miliona evra za najam dva aviona nove generacije. Sveukupno radi se o zaduženju od 51,5 miliona evra.
Podsećam da je izdavanje ove garancije od strane Republike Srbije, takođe, predviđeno Zakonom o budžetu za 2010. godinu.
Kada su u pitanju uslovi ovog kredita, kamatna stopa je jednaka tromesečnom euriboru. Podsećam da je on u ovom trenutku 1,05% i kamatna marža koja iznosi 3,95% na godišnjem nivou.
Radi se o dugoročnom kreditu. Period otplate jeste šest godina. Period od šest godina uključuje i period od dve godine mirovanja. Kredit se otplaćuje u polugodišnjim ratama.
Sledeći zakon koji se nalazi pred vama jeste zakon o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionog zajma Narodne Republike Kine. Dakle, kao što se sećate, radi unapređenja bilateralne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine zaključen je sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture. Taj sporazum je potvrdila Narodna skupština, donet je Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma.
Radi sprovođenja ovog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji došlo je do potpisivanja Memoranduma između Ministarstva finansija, odnosno njene uprave, odnosno Uprave za carinu i Nutek kompanije i iskazana je namera Ministarstva finansija, odnosno Uprave carine da od Nutek kompanije nabavi 13 rendgenskih jedinica za kontrolu vozila i kontejnera, pre svega, prenosivih, ali i klasičnih.
Radi sprovođenja ovog memoranduma zaključen je Ugovor o isporuci. Taj ugovor o isporuci je vredan 30 miliona dolara, a nakon toga je Vlada Republike Srbije uputila tzv. prijavu Narodnoj Republici Kini i Eksport-import banci Kine za odobrenje koncesionog zajma. Narodna Republika Kina je odobrila ovaj koncesioni zajam i on je dugoročan, daje se na period od 15 godina, uključuje se i grejs period od tri godine, sa fiksnom kamatnom stopom koja iznosi do 3% godišnje.
Zaključivanje ovog okvirnog sporazuma predstavlja formalni uslov za odobrenje Republike Srbije za koncesioni zajam, a odredbom 1. ovog zakona predviđa se potvrđivanje Okvirnog sporazuma od strane Narodne skupštine.
Istovremeno sa zaključivanjem sporazuma, potpisan je Ugovor o državnom koncesionom zajmu za projekat Nutek, za inspekciju vozila i kontejnera, uslove sam rekla, a odredbom člana 1. ovog zakona predviđa se da ovaj ugovor potvrdi Narodna skupština.
Na kraju, nalazi se pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Dopuna konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju. Možda kratko o Svetskoj carinskoj organizaciji, jer ona je jednina međuvladina organizacija koja se bavi carinskim pitanjima, sa ciljem da se unapredi efikasnost carinskih uprava, i ustanovljena je 1952. godine kao savet za carinsku saradnju, a onda je 1994. godine taj savet dobio radni naziv Svetska carinska organizacija; on danas ima 174 člana i pokriva više od 98% svetske trgovine.
Šta je misija Svetske carinske organizacije? Pojednostavljenje procedura, veća efikasnost carinskih postupaka, ujednačenost njene primene, unapređenje kapaciteta, obezbeđenje foruma za međunarodnu saradnju, podstiče saradnju između carinskih administracija međusobno, kao i između carinskih administracija i trgovinskih zajednica, i predstavlja forum da se pokrenu sva važna pitanja iz oblasti carina.
Federativna Narodna Republike Jugoslavija pristupila je ovoj organizaciji 1960. godine i do juna 1991. godine bila član Svetske carinske organizacije, zatim je došlo do pauze u periodu do 2001. godine, kada je SRJ ponovo postala član ove organizacije, a 2006. godine RS kao međunarodno-pravni sledbenik.
Šta je predmet ovih promena? U suštini, menjaju se samo dva člana Konvencije, a to su članovi koji se odnose na način na koji carinske unije mogu postati članovi Konvencije i način na koji će carinske unije, odnosno ekonomske unije ostvarivati svoje pravo glasa.
Poslednji Predlog zakona koji se nalazi pred vama jeste potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Ja bih rekla da ovaj sporazum predstavlja pravni okvir da carinski organi dve države mogu sarađivati, mogu pružati pomoć, a radi se o standardizovanim sporazumima. Do sada je potpisano 20 sporazuma o carinskoj saradnji, a od tih 20 sporazuma, potpisano je čak četiri sa zemljama koje se nalaze van Evrope.
Imajući u vidu da se radi o veoma važnim zakonima, o zakonima koji su prošli vaše glasanje u okviru glasanja o budžetu za 2010. godinu, molim narodne poslanike da imaju u vidu da su već jednom glasali za ove zakone o zaduživanju i da u danu za glasanje podrže svih šest predloga zakona.

Pre nego što nastavimo rad, želim da podsetim Narodnu skupštinu da smo u četvrtak, 4. novembra, dali obaveštenje o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, pa samo podsećanja radi, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za tačke dnevnog reda koje su u toku, zajednički načelni pretres od 17. do 22. tačke, jesu narodni poslanik Zoran Kasalović – poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Vlajko Senić – G 17 plus, narodni poslanik Veroljub Arsić – NS, narodni poslanik Dragan Stevanović – SRS i kako sam već obavestila, narodni poslanik Zoran Ostojić – LDP.
Takođe, na osnovu člana 87. i člana 90. stav 2, kao i član 27, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, da će redovna pauza od jednog sata biti određena sa početkom u trenutku kada okončamo rad zajedničkog načelnog pretresa o tačkama 17. do 22. koje su trenutno u toku, a nakon pauze od sat vremena otvorićemo zajednički načelni pretres po tačkama dnevnog reda od 23. do 29. i radićemo raspravu posle 18.00 časova, ali ne duže od 20.00 časova.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbor za finansije, Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora?(Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? U elektronskom sistemu je prijavljen narodni poslanik Radojko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, vrlo važan set zakona i upravo posle ovakvog uvodnog izlaganja, posle ovakvog važnog seta zakona, čini mi se da možemo da kažemo nekoliko reči o nedostatku procedure, jer demokratija predstavlja izgradnju procedure. Neki drugi parlamenti imaju mogućnosti u okviru vremena koje je dozvoljeno, a to je za šefove ovlašćenih grupa 20 minuta, izlaganje može da se podeli na više od dva dela kako je dozvoljeno u našem parlamentu. Da li je to potrebno i zašto ukazujem na to, reći ću u daljem toku rasprave.
Moram da priznam da ste odlično obrazložili ovih šest ili sedam tema, koliko je ovde definisano. Moram da priznam da su mi se jako svidela ova objašnjenja, ali ima samo jedan problem.
Vi niste dali odgovor ni na jedno ključno pitanje. Upravo ste, sve ono što nas zanima, trebalo je da to odgovorite i da je procedura takva, ja bih sada seo i sačekao da mi odgovorite na ta važna pitanja, a ovo što ste rekli, to piše u obrazloženju i to se podrazumeva. Koja su to ključna pitanja po mišljenju DSS?
Prvo pitanje, šta je za nas najvažnije u ovom trenutku, šta je za Srbiju najvažnije?
Drugo pitanje, šta je najvažnije za nas i za generacije koje dolaze? Kako ćemo dobiti odgovore i šta će ministar finansija da nam kaže kao odgovor na ta pitanja.
Prvi zakon i zakon koji, kako ste rekli, u skladu sa budžetom omogućava finansiranje budžeta, definiše zaduživanje kod deset banaka, ukupno 250 miliona evra. Samo da vas podsetim, predsednik Vlade, predsednik vaše Vlade, predsednik koji je vas ovde predložio, zalaže se svakim svojim govorom za deevroizaciju Srbije. Zašto se Vlada zadužuje u evrima?
Ovaj kredit nije u dinarima, on je u evrima. Da li to znači da predsednik Vlade priča jedno na televiziji, a onda kada dođe u Skupštinu predloži nešto sasvim drugo? Kako će se građani i privreda zaduživati u dinarima, ako se Vlada zadužuje u evrima? Svi mi gledamo u Vladu kada donosimo nekakve odluke, privreda, strani investitori, svi mi zajedno posmatramo koji su to potezi Vlade da bismo mogli neke svoje lične poteze da pokrenemo. Kako možemo da pričamo o deevroizaciji ako se zadužujemo u dinarima?
Drugo pitanje – zašto menjate način finansiranja? Pre godinu dana, kada je bio taj budžet o kome nam sada govorite, rekli ste da će država emitovati hartije od vrednosti. Ali, očigledno je, i na to smo vam više puta ukazivali, da to nije neiscrpan izvor finansiranja. Ko je kupovao te hartije od vrednosti? Da li je bilo ko od nas mogao da kupi te hartije od vrednosti? Nije. To su kupovale iste ove banke.
Osnovno pitanje na koje treba da date odgovor jeste – zašto banke više neće da kupuju hartije od vrednosti koje emituje država, koje imaju odlične kamatne stope, koje su to radile do pre nekoliko meseci, a sada hoće da daju kredit istoj toj državi, ali u evrima? To je trebalo da nam kažete u vašem uvodnom izlaganju.
Odgovor na to je vrlo prost – niko nema poverenja u ekonomiju ove zemlje. Svi imaju inflatorna očekivanja i svi veruju da kurs evra nije realan. To je odgovor na pitanje zašto banka hoće da da kredit državi u evrima, a neće da kupi hartiju od vrednosti u dinarima, jer nema poverenja u dinar.
Šta se desilo sa ekonomskom politikom ako je taj ključni način finansiranja deficita promenjen, ako mi moramo da uzmemo sad kredit da bi refinansirali one hartije od vrednosti za koje ste nam rekli da će nam omogućiti finansiranje? Kako ćemo to raditi sledeće godine?
Jer, očigledno da taj model više ne funkcioniše. On ne funkcioniše već nekoliko meseci i prilično loše su prošle sve one hartije od vrednosti koje su bile dugoročnije i koje su imale period dospeća duži od tri meseca.
Da ne pričam o tome, o tome sam već govorio, koliko su u Srbiji više kamatne stope na hartije od vrednosti od svih zemalja u regionu, a mi smo nekakav lider u regionu. Kod nas su te kamatne stope od 11 do 13,5%, u nekim drugim zemljama su 3-4%. Kamatna stopa je odraz ekonomije, odraz perspektive, odraz poverenja koji je neko imao u ekonomiju u određenoj zemlji i u vladu i ekonomsku politiku. Šta se desilo sa tom ekonomskom politikom u ovih godinu dana?
Šta se desilo sa reformama koje ste najavljivali? Zašto nema reforme poreskog sistema? To je jedan od najvažnijih projekata i države i Vlade i vašeg ministarstva. Sve drugo može, sem reforme tog poreskog sistema. Niste nam rekli koliki su troškovi zaduživanja? Da li se nešto menja, pošto je emitovanje državnih zapisa bilo na jedan način, sada idemo na kreditno zaduživanje? Koliki su troškovi zaduživanja na ovakav način?
U Zakonu o budžetu samo na troškove kamata po kreditima koji su uzeti država odvaja oko 350 miliona evra. Koliko je to 350 miliona evra? Vrlo jednostavno. Budžeti 70 opština u Srbiji, kada se krene od onih najnerazvijenijih ka razvijenijim su manji nego što su kamate na kredite koje Srbija plaća za dospela zaduživanja. Znači, budžeti 70 opština, kada se saberu, zbirno, manji su nego 350 miliona evra koliko samo ove godine dajemo za kamatu. O čemu onda pričamo?
Pošto je pre 10-15 dana donet reformski zakon, Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti, da li ste nam rekli u kakvoj je ovo vezi sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Prema podacima koje ste vi objavili, pre nego što se zadužimo za ovih 250 miliona, plus ovi ostali krediti, javni dug je 38,5%. Sad ste nam predložili 300 i nešto miliona evra. Koliko to povećava javni dug?
Neposredno pre nego što sam krenuo u salu, stigao mi je još jedan kredit – 100 miliona evra za železnicu. Kakve to veze ima sa javnim dugom? Ne znam da li ste bili tu, 5. novembar, Vlada Republike Srbije, prvi potpredsednik Ivica Dačić – 100 miliona evra za železnicu.
Kakve veze ima sa javnim dugom ovo što govori ministar Đelić, odnosno potpredsednik Vlade Đelić? Rekao je da ćemo se svim silama boriti za nove kredite. Bio je gost u Svetskoj banci i rekao je da nismo iskoristili još 600 miliona koje su nam ostali, a gospodin Đelić je Svetskoj banci tražio još 900 miliona evra kredita. Kakve to veze ima sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, gde je granica zaduženja 40, odnosno 45%? Šta je to sa deficitom koji će sledeće godine biti ponovo nekoliko procenata? Zašto Vlada sama ruši Zakon o fiskalnoj odgovornosti?
Ja bih voleo da mi odgovorite kakve veze ima ovo što je obećano penzionerima i ovo što je predsednik Vlade obećao da penzije neće biti manje od 60%? Kakve to veze ima sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Jer, smisao tog zakona je upravo da penzije budu manje od 50%. Kada bi se to pretvorilo na današnji dan, penzije bi danas po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti bile otprilike oko 15 do 15,5 hiljada dinara. O čemu mi onda ovde pričamo? Kakve veze ovaj zakon ima sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Zašto smo donosili zakon koji će biti iscrpljen sledećih šest meseci?
Samo ovo što sam nabrojao do sada je više od 45 procenata javnog duga. Kako ćemo onda te kredite da vraćamo? Kako nije, ako je sad 38,5 i ovih 1,5% ovo što ste nam danas dali, ovih 100 miliona za železnicu, ovih milijardu i po Đelićevih, to sve ne da je 45% nego je daleko više od toga. To je prosta matematika. To se uči u prvom razredu osnovne škole, da ne kažem da se to uči u zabavištu, to sabiranje do 45.
Ili ćete nam opet reći da je to sa MMF-om i da se to ne računa? Jeste da je to dug, ali to se ne računa, tako ćete nam reći. Šta se onda računa? Lepo nam recite šta se računa, da bismo znali šta ćemo da sabiramo. Da li se računa Zakon o budžetskom sistemu?
Danas je 9. novembar. Gde je budžet? Rok je bio pre devet dana. Pre devet dana je trebalo da nam dostavite budžet, a njega nema. Da li ste nam dostavili završni račun za prošlu godinu? Rok je bio 15. jul. Ne sećam se da je stigao. Da li ste nam dostavili konsolidovani završni račun za ceo sektor države? Rok je bio 1. novembar.
To je, gospođo Dragutinović, član 78. Zakona o budžetskom sistemu. Gde su ti zakoni? Mi ne poštujemo zakone koje sami donosimo, a onda kažemo – zašto su ovde visoke kamate i zašto ne dođu strani investitori? Neće, zato što se ne poštuju zakoni koji su doneti. Ovaj zakon je donet pre 10 dana a već je prekršeno ko zna koliko članova.
Sada bih se malo vratio na ovaj zakon. Budžet o kome ste nam govorili ograničava deficit na 107 milijardi. Prema poslednjim podacima Ministarstva za finansije, 1. novembra, pre devet dana, onog dana kad je trebalo da nam dostavite budžet, deficit je bio 98,5 milijarde u odnosu na zakon o budžetu.
Je l' vi imate drugu metodologiju u odnosu na MMF? Ali, valjda je za nas obavezujuće ono što je tekst zakona, a ne metodologija MMF-a. Po toj metodologiji računate neke druge prihode pa je taj deficit manji. Prema zakonu o budžetu, 1. novembra je deficit bio 98,5 milijarde.
Znači, deficit do kraja godine, ako nam ne predložite rebalans, može da poraste samo za 8,5 milijarde dinara ili 85 miliona evra, u zemlji u kojoj se borimo za deevroizaciju.
Kakve veze ima ovaj zakon sa Zakonom o budžetu i sa Zakonom o javnom dugu? U ovom zakonu nijednom rečju niste rekli koji će deo otići na deficit, koji će deo otići na refinansiranje duga? Mi ne znamo od ovih para ovde za koje tražite da vam damo saglasnost koliko ide na jedno a koliko ide na drugo. Zakon o javnom dugu jasno definiše deficit, jasno definiše refinansiranje. To su dva različita člana tog zakona.
Obaveza po tom zakonu je bila da nam razdvojite i tačno kažete kakve su projekcije Ministarstva finansija za jednu i drugu stvar. Član 7 kaže – zaduživanje za refinansiranje deficita. Član 8 – zaduživanje za refinansiranje. Mislim da ovaj zakon poznaje dve različite kategorije. Ni jednom jedinom rečju niste rekli kakve su projekcije za jednu i drugu stvar. Da li to znači da ćemo probiti budžetski deficit? Ako se prate ovi trendovi, onda će to biti rizično.
Šta sad imamo? Imamo da se Zakon o budžetskom sistemu ne poštuje. Imamo da se Zakon o fiskalnoj odgovornosti ruši na svakom koraku. Jer, oni koji su glasali za taj zakon, kada kažu da će penzije biti 60%, oni ruše taj zakon.
Oni ruše to zato što neće da sprovedu nikakvu reformu penzionog sistema i potpuno im je jasno da je ta reforma neodrživa. Nije smak sveta 2012. godine, tu su malo pogrešili, potpuno pogrešan prevod o smaku sveta, ali se u Srbiji sve ne završava 2012. jer se ovde sve projekcije prave do izborne godine. Pa, živeće ovaj narod i posle izbora, ili mislite da to ne treba da bude tako?
To su odgovori koje je trebalo da nam date, pa da onda na bazi tih odgovora imamo ovde kvalitetnu raspravu, a ne kažete – bio je Zakon o budžetu, pa podržite, pa ćemo da idemo dalje. Dobro, podržaćemo i šta onda? Šta ćemo onda kad dođe 2012. godine? Nije vam to dobro, gospođo ministarka. Ne, ne zbog vas, nego zbog svih nas i zbog svih onih koji dolaze iza nas. To je ta odgovornost koja je potrebna ovde, a ne lepe priče, pa onda da vidimo, kad dođe to vreme, onda ćemo svi zajedno da čupamo kosu.

Dvanaest minuta i 40 sekundi iskorišćeno vremena zamenika predsednika poslaničke grupe. Za reč se javio narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo više sam očekivao od obrazloženja predstavnika Vlade i ministra finansija šta mi ovde, u stvari, raspravljamo i zašto ovi krediti i pod kojim uslovima zadužujemo državu.
Prvo što moram da primetim jesu kamatne stope koje su nerealno visoke za državu. Gospođo ministre, ako pogledate ugovore o finansijskom lizingu za nabavku automobila iz 2004. i 2005. godine, videćete da su građani mogli da kupuju automobile po ovim kamatama, a kamoli da se država zadužuje po ovim kamatama, kada je taj euribor bio 2,5 i 3%, a sada je 1%.
Druga stvar koja mora da se primeti kada se pogledaju ovi papiri, jeste da vi verovatno nećete biti ministar kad ovi krediti počnu da otplaćuju prve rate. Zato u ovu priču ulazite rasterećeni, bez puno brige i nije problem onda zadužiti državu. Pa, neka plaća ko god da dođe da vlada, ja to neću biti.
Ali, gospođo ministre, je l' vam neko rekao da je Evropska centralna banka najavila povećanje euribora? Znači, neće biti baš tako povoljni uslovi. Možda 2011. malo lošiji nego sada, ali kako godine odmiču, a rate dospevaju, uslovi će biti sve gori i gori. Jedino ako se ne nadate da ćete nekim čudom da vratite sve, kako to piše u nekim od ovih članova zakona, pre vremena.
Međutim, evo još jedan razlog zašto tvrdim da su ovi krediti nepovoljni. Kamata se obračunava po članu 3. stav 1. tačka 10) komfornom metodom na osnovu kalendarskog broja dana u mesecu i godini, od 365, odnosno 366 dana. To znači, gospođo ministre, kad povučete prvu ratu kredita, da će 12 meseci da vam se računa kamata na povučena sredstva, plus na kamatni iznos za svaki obračunski period od mesec dana ili, kako naš narod kaže, kamata na kamatu. Bolje onda da nemamo grejs period.
Drugo što se ovde, takođe, dovodi u pitanje jeste da se kamata usklađuje sa tromesečnim euriborom, a rate vraćaju u šestomesečnim tranšama. Zar nije bilo normalnije, ako je tromesečje euribor, da se tromesečno vraćaju kamate ili, ako je šestomesečna rata, šestomesečni euribor, da država i vi kao ministar imate preciznije podatke kako će da idu vaša zaduženja.
Kada se pogleda u obrazloženju, ne kažem da je ovde prekršen zakon, ali mislim da je moglo mnogo bolje da se uradi. Javna nabavka sprovedena je primenom pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Zašto ga niste objavili? Da bi baš ove banke mogle da učestvuju, ove koje su kod nas na tržištu. Mislim da mnogim bankama koje su ovde na tržištu treba oduzeti dozvolu za rad, gospođo ministre.
Mnogima treba obustaviti platni promet sa inostranstvom. Zašto ih sada stavljamo u jednu povlašćenu poziciju? I država garantuje i svi garantuju za kredit koji može bilo koji građanin u inostranstvu da podigne, pod ovim uslovima, čak i boljim.
Postavlja se pitanje zašto država podiže kredit? Zato što su PIO fondovi prazni, zato što su fondovi zdravstvene zaštite prazni, zato što je broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera nizak, zato što imamo nizak stepen industrijske proizvodnje.
To su razlozi zašto podižemo kredit. Rashodi države su ogromni. Moraju da se namire i ovi koji su sada u Švajcarskoj ili gde su, sa 45 članova osoblja, kao da nije dovoljno da jedan ministar ide nego mora i ceo kabinet i sekretarice, svi da idu. I to mora da se plati. Znači, to su razlozi zašto podižemo kredite.
Gospođo ministre, ne mogu vas baš za sve da krivim. Niste baš vi osnovni krivac za sve što nam se dešava, ali ste ministar već tri godine i ništa niste uradili da neke loše navike i loše stvari koje su radili vaši prethodnici i ranije vlade ispravite. U tome jeste problem. Za ove tri godine ništa se nije promenilo. Ministri se menjaju, neke koalicije se menjaju, ali politika koja je pogubna za državu, građane i privredu, ostaje.
Hajde da krenemo: odakle izvor inflacije, odakle izvor evra? Koji je pravi izvor? Niska produktivnost. Uzrok? Banke. Banke to ne bi mogle da rade da im u tome ne pomaže država i NBS. Vi to dobro znate.
Nećemo da se vraćamo mnogo unazad, samo ovu godinu. Dnevna likvidnost bankarskog sektora, po izveštaju NBS, 10. januara 2010. godine iznosila je oko 400 milijardi dinara. To je dovoljno da pogledate sajt NBS, ne treba ništa više da gledate, samo da pratite podatke koje objavljuje NBS.
To je bilo 10. januara, prvi ozbiljan radni dan u godini. Današnja likvidnost se kreće u iznosu od oko 211 milijardi dinara. Negde su nestale te pare, negde je 200 milijardi dinara isparilo. Gde je isparilo, gospođo ministre?
Kada pogledamo devizne rezerve NBS, zaključno sa 30. oktobrom 2010. godine, smanjene su za 2.084.700.000 evra, a povećanje deviznih rezervi banaka je samo za 383 milijarde. Nemojte da me neko ubeđuje da su ovih 1,7 – 1,8 miliona evra otišli na uvoz robe i usluga, jer da su otišli na uvoz robe i usluga, ne bi se smanjivala likvidnost bankarskog sektora, ostala bi ista.
Banke su u toku 2008, jednim delom u toku 2009. godine i najvećim delom tokom 2010. godine iznosile naša devizna sredstva i devizne rezerve iz zemlje. Vi to dobro znate. Svi u ovoj državi ćute i o ovom problemu ne žele da pričaju.
Ne mogu da kažem da ste vi krivi za nastanak problema. Problem je nastao 2006. godine, kada su se setili Jelašić i Dinkić hartija od vrednosti. Od tada kreće utakmica koja je pogubna za državu, građane i privredu i svi ćutite zarad vlasti, bez obzira koje posledice trpimo, a trpi budućnost zemlje.
Zato sam rekao, 2005. godine mogli ste pod ovim uslovima da kupite automobil, čak i povoljnije nego što sada država daje garancije, jer su se setili hartija od vrednosti, setili su se referentne kamatne stope koja je u to doba bila 15,75%. Kao posledica toga jeste da građani i privreda počinju da se takmiče za kredite sa državom. Krediti poskupljuju čak dva puta sa deviznom klauzulom, o dinarskim da i ne govorim.
Gospođo ministre, evo odgovora odakle inflacija. Znači, svako preduzeće koje uzme kredit u cenu svoje robe i usluga mora da kalkuliše kredit, tako dobijamo inflaciju. U tome jeste problem. Šta je sledeća posledica? Privlače se devizna sredstva iz inostranstva radi kupovine hartija od vrednosti koja emituje NBS. Veštački se održava kurs evra i on stoji na jednom nivou, smanjuje se mogućnost izvoza domaće privrede. Sve to radi NBS, Jelašić i Dinkić. Taj naš spoljnotrgovinski deficit se tako povećava.
Znači, sada već imamo privredu koja je opterećena skupim kreditima, državu koja se preko mere zadužuje i niko ne zna zašto se zadužuje, emitovanje hartija od vrednosti pod vrlo visokim kamatnim stopama. Opet, šta imamo kao posledicu, to znate svi koji se bavite tim poslom, ali ćutite, primarnu emisiju kroz kamate koje isplaćuje NBS. Kada nešto uradite u jednom sistemu koji je ovako mali, ekonomski mali, koji je na krhkim nogama, dovoljna je samo jedna mala stvar da napravi čitav poremećaj i čitav niz, a posledice su dugoročne.
Svi ovi koji kritikuju vas u vezi ovoga imaju neku zaslugu, osim poslanika koji nikada nisu podržavali Vladu od 2000. godine pa naovamo imaju neku zaslugu u ovome.
Šta je dalje kao posledica koja se javlja sa jednim ovakvim načinom rada? NBS ne čini ništa da spreči divljanje banaka na ovom tržištu. Pazite, tokom juna, jula i avgusta prilivi deviza i deviznih sredstava u Srbiji su veći nego što su obaveze po osnovu uvoza robe i usluga. NBS prodaje devize iz deviznih rezervi i kurs evra skače. Tu onda stvarno postoji neki problem i mislim da tu stvarno neko treba da odgovara, neko zato što nešto radi, a neko zato što nešto ne čini.
Gospođo ministre, u članu 6. Zakona o ministarstvima vaše ministarstvo je odgovorno za devizni sistem i kreditne odnose sa inostranstvom, nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa inostranstvom i obavljanje delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom.
Da sam na vašem mestu ovo ne bih prihvatio kao ministar finansija zato što je vama stavljeno u nadležnost da vi vršite nadzor nad platnim prometom sa inostranstvom, a objektivno niste to u mogućnosti da uradite. Ko je u mogućnosti da to uradi? Samo NBS zato što ona pruža usluge bankama kada obavljaju platni promet sa inostranstvom, ona im je korisnički servis.
I u starom Zakonu o Narodnoj banci je pisalo da Narodna banka obavlja nadzor nad platnim prometom sa inostranstvom. Zašto se toga Jelašić odrekao? Da ne bi odgovarao za ovo što se dešava i to je vama stavio u nadležnost. Vi ako hoćete da izvršite nadzor morate da konsultujete NB, koja je nezavisni državni i organ i vama ne odgovara, u tome jeste problem.
Znači, naš platni promet sa inostranstvom niko ne kontroliše i zato se sve ovo dešava. Kao posledica, naravno inflacija. Sada moramo da obezvređujemo kapital u Srbiji da bi naše robe i usluge bili korektni na stranom tržištu, a obezvređujemo našu imovinu koju su sticali i privreda i građani. U čiju korist? U korist banaka. Kojih banaka? Pa onih kod kojih podižemo kredit, da ne nabrajam.
Zašto niste objavili međunarodni javni poziv? Možda bi se pojavila neka banka koja ne učestvuje u svemu ovome, koja bi stvarno unela u državu 250 miliona evra, ne kroz hartije od vrednosti da niko ne zna šta ko radi, nego kroz pravi novac, da oteramo ove monopoliste, da im stavimo do znanja da to više ne mogu da rade.
Gospođo ministre, kao narodni poslanik imam pravo na poslanička pitanja. To su: koje banke i u kojim iznosima su tokom 2008, 2009. i 2010. godine, zaključno sa 30.9.2010. godine, iznosile devizna sredstva iz zemlje bez doznaka za uvoz robe i usluga? Drugo poslaničko pitanje: koliki je devizni priliv po osnovu izvoza robe i usluga u 2008, 2009. i 2010. godini, zaključno sa 30.9, koliki je priliv na osnovu doznaka za isplatu penzija naših građana koji su penzije stekli u inostranstvu i koliki je priliv po osnovu menjačkih poslova za isti ovaj period?
Ako neko uzme papir i olovku izračunaće da se spoljnotrgovinski deficit pokriva na osnovu doznaka naših građana koji primaju penziju ovde, a zaradili su ih u inostranstvu, i po osnovu menjačkih poslova i jedan najmanji deo po osnovu kredita.
Znači, nemojte da nas neko više laže da su posledice koje trpimo danas razlog niske proizvodnje, malog broja zaposlenih. To su posledice, a pravi razlog je špekulativno ponašanje NB, banaka koje su ovde na tržištu i Vlada koje učestvuju u svemu ovome od 2005. do danas. To su razlozi.
Kada znamo koje su to banke, zašto niste iskoristili pravo iz Zakona o NB da Vlada Republike Srbije može da obustavi platni promet sa inostranstvom kada dođe do značajnih poremećaja bitnih za funkcionisanje državnog i ekonomskog sistema. To niste koristili, lakše je bilo da se bankama omogući da iznose novac iz države i profit odavde.
Niko za to neće da reaguje, plašite se da nećete da uđete u EU zbog toga. Znate šta, EU nije samo pitanje političke prirode i ostanka na vlasti nego je pitanje i ekonomske politike. Hoćemo li da uđemo u EU kao građani ili ćemo u EU da uđemo goli i bosi i bez posla? Za ovaj drugi nisam, za onaj prvi da država štiti svoje interese, interese svoje privrede i svojih građana i da tako uđemo u EU SNS se za to zalaže. Za ovo kako nas vi vodite, budite sigurni da nemate našu podršku.
Kada ustanovimo koje su to banke da možemo i da im oduzimamo dozvole za rad, možemo da ih stavimo na crnu listu da ne mogu više da kupuju hartije od vrednosti, da ne mogu da konkurišu za subvencionisane kredite itd.
Šta će kao posledica da se desi, osim što uređujemo svoj bankarski sistem? Uredićemo i situaciju da višak novca ne kupuje država po visokim kamatama, nego da se plasiraju građanima i privredi pod povoljnijim uslovima, da bi konačno došlo do prave potrošnje, do pravih radnih mesta, do povećanja dohotka.
Jedino što je dobro od svih ovih priča o 250 miliona evra jeste da će država Srbija da povuče 25 do 26 milijardi dinara i da smanji pritisak na evro. Ako vam je to bio cilj, svaka vam čast, ali na ovaj način to je samo zabijanje glave u pesak do nekog perioda kad neko to treba da vrati.
Kao što rekoh na početku, sve su prilike, gospođo ministre, da vi ni prvu ratu kamate nećete da vratite za ove kredite.