Dame i gospodo narodni poslanici, ono što se na prvi pogled prilikom čitanja ovih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma može videti jeste da ih možemo jasno podeliti u dve grupe. U prvoj grupi su sporazumi sa Češkom Republikom i Republikom Maltom, dok su u drugoj sporazumi sa Republikom Azerbejdžan, BiH i Arapskom Republikom Egipat.
Ovakva podela je rezultat unošenja u ove sporazume odredaba koje se odnose na teritoriju. Tako je u sporazumu sa Maltom u članu 1. kao jedna od definicija napisano šta izraz teritorija označava u odnosu na Srbiju, a šta u odnosu na Maltu. Kao prva izmena osnovnog sporazuma sa Češkom se javlja definisanje šta pojam teritorija znači u pogledu Republike Srbije, a šta u pogledu Češke Republike.
Druga grupa sporazuma sa Azerbejdžanom, BiH i sa Egiptom ovakve odredbe ne sadrži. Ovo je vrlo važno istaći, jer predstavnici Srbije jedan te isti sporazum, kako je gospođa ministar rekla – tipski sporazum, sačinjavaju na različite načine, u zavisnosti od druge ugovorne strane. To na koji će način ugovor biti zaključen, tj. sporazum biti sačinjen, zavisi od toga da li je druga ugovorna strana članica EU i da li poštuje državni integritet Republike Srbije. Tačnije, da li je priznala samoproklamovanu nezavisnost tzv. republike Kosovo.
I Češka i Malta su članice EU i obe su zvanično priznale nezavisnost Kosova. Zato je u sporazumima sa njima precizirano šta izraz teritorija znači za jednu stranu, a šta za drugu.
Sada ću nešto reći o sporazumu o trgovini i ekonomskoj saradnji sa Azerbejdžanom, kavkaskom zemljom koja je važan politički i ekonomski činilac u kaspijskom regionu i na raskršću istočne Evrope i zapadne Azije. To je država koja je ekonomski izuzetno osnažena. Prošlu godinu je završila sa pozitivnim bilansom od 7 milijardi dolara. Inače ima oko 8 miliona stanovnika.
U Bakuu, glavnom gradu, predstavništvo kompanije "Bentli motors" za godinu dana postojanja prodalo je, verovali ili ne, 57 automobila. U martu ove godine u Srbiji je otvorena ambasada Azerbejdžana. Prema rečima njihovog ambasadora, Srbija ima dobar potencijal, posebno kada je reč o Dunavu, lukama na njemu. Privrednici iz Azerbejdžana su veoma zainteresovani za transport na ovom pravcu. Zainteresovani su za saradnju u sferi energetike, poljoprivrede, privatizacije industrije, kao i za mogućnost da investiraju u Srbiju.
Azerbejdžan je jako bogat naftom i gasom. Poslednjih godina se sve više ulaže u hemijsku industriju, poljoprivredu, rudarstvo, industriju, mašinogradnju, farmaceutsku tehnologiju. Znači, u one oblasti koje nisu u direktnoj vezi sa naftom i gasom, a Srbiju vide kao svog saradnika u tom delu.
Srbija je zainteresovana za razvoj saradnje na sektoru poljoprivrede, energetike, petrohemije, farmacije, turizma, građevinarstva itd. Srbija u Azerbejdžan izvozi proizvode metalurške industrije, hranu i lekove. U 2009. godini, robna razmena između dve zemlje je dostigla vrednost od 5 miliona dolara, tačnije 5,2 miliona dinara, od čega je srpski izvoz u Azerbejdžan bio 4,2 miliona, a uvoz milion dolara, s tim što je mogućnost za rast robne razmene mnogo veća.
Ovim sporazumom je definisano da će strane u međusobnoj trgovini odobriti tretman najpovlašćenije nacije za robu poreklom sa teritorija država strana. U obrazloženju za donošenje ovog zakona o potvrđivanju sporazuma je navedeno, a imajući u vidu da ostvareni nivo robne razmene ne beleži rezultate koji odgovaraju potencijalima privreda dve zemlje, realno je očekivati da će se potpisivanjem navedenog sporazuma stvoriti uslovi za povećanje međusobne robne razmene, pre svega, povećanjem izvoza proizvoda i usluga iz Republike Srbije na tržište Azerbejdžana i uspostavljanje viših oblika saradnje.
Videćemo kako će predstavnici vlasti u Srbiji iskoristiti ove mogućnosti na pomenutom tržištu.
U ovoj grupi sporazuma su i dva sporazuma sa Arapskom Republikom Egipat. Jedan se odnosi na ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju, a drugi na saradnju u oblasti turizma. Što se tiče ovog prvog sporazuma, navedeno je da je njegovo potpisivanje inicirala Republika Egipat, još su u oblasti ekonomske saradnje i dalje na snazi sporazumi iz 1957. i 1961. godine, koji su produženi 2006. godine.
Dalje je navedeno da je Egipat bio jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije među zemljama u razvoju. Ekonomsku saradnju dveju zemalja u ranijem periodu su karakterisali razvijenost i raznovrsnost formi saradnje, dok sadašnja ekonomska saradnja po sadržini samo delimično predstavlja nastavak ranijih veoma uspešnih odnosa dveju zemalja. To znači da je prethodnih godina Srbija propustila nove šanse, jer je mogla da ima daleko veći obim direktne trgovine sa Egiptom, da učestvuje u razmeni novih tehnologija i ljudskog znanja u realizaciji investicionih i istraživačkih projekata.
S druge strane, nije u dovoljnoj meri pružena šansa egipatskim investitorima, bilo u procesu privatizacije, bilo u direktnim investicijama. Prema rečima egipatskog ambasadora u Srbiji, i te kako ima prostora za unapređenje investicija i za zajedničke poduhvate sa velikim potencijalom u turizmu, farmaceutskoj industriji, telekomunikacijama, informacionim tehnologijama, agrobiznisu, industriji nameštaja, u hemikalijama, đubrivima, prehrambenoj i automobilskoj industriji i transferu tehnologije.
Što se tiče Republike Egipat, ona ima stabilnu poslovnu sredinu, sa razgranatom ekonomijom, koju predvodi privatni sektor, konkurentne podsticaje, lokalno tržište od 85 miliona žitelja i sporazume o slobodnoj trgovini koji nude pristup velikim tržištima u različitim trgovinskim blokovima Afrike, arapskog sveta i EU.
Od 2004. godine ukupan domaći proizvod u Egiptu rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 7,1%. Uz to, Egipat je bio zaštićen od poraznih efekata svetske finansijske krize, i tada je nacionalna privreda zabeležila u 2009. godini rast BDP od 4,8%.
Istog dana kada i ovaj sporazum, potpisan je i sporazum o saradnji u oblasti turizma. Poznato je da veliki broj turista iz naše Srbije za svoj godišnji odmor bira baš Egipat. Međutim, turistički potencijal Srbije prilično je neiskorišćen i dobro je što se ovim sporazumom naglašava potreba da se na mnogo bolji način predstavi i ponuda Republike Srbije u oblasti zdravstvenog, kongresnog turizma i manastirskih tura, jer bi ova ponuda mogla da ima dobar plasman.
Kada govorimo o kongresnom turizmu u Srbiji, poslednjih godina turistički radnici su mogli samo da se sećaju vremena kada je zemlja bila domaćin raznih skupova, mada postoje određeni nagoveštaji da se stanje može popraviti, jer je Svetska asocijacija kongresa rangirala Srbiju na 55. mesto na svojoj listi. Činjenica je da Srbija ima kongresnih potencijala, ali bi pored Beograda i Novog Sada trebalo podsticati razne grane turizma u planinskim i banjskim mestima. Raznovrsnija i kvalitetnija ponuda učinile bi zemlju konkurentnijom.
Za razvoj ovih mesta, poput Zlatibora, Kopaonika, Palića, Fruške Gore, koji osim objekata i vrhova imaju da ponude i razne druge zanimljivosti, potrebno je mnogo investicija u hotele, kongresne sale i ulaganje države u infrastrukturu.
U Turističkoj organizaciji Beograda konstatovano je da nedostaje više hotelskih kapaciteta odgovarajućih kategorija, kako bi mogli da konkurišu za skupove od tri do pet hiljada učesnika. Nedostatak smeštaja samo delimično su prevazišli Beograd i Novi Sad, ali bi bilo problema ukoliko bi se održavao kongres za više od pet hiljada učesnika, jer ne bi imali gde da budu smešteni.
Inače, poslovni ljudi ili kongresni turisti su veoma zahtevni, pa im je pored kongresnih i smeštajnih kapaciteta potrebno ponuditi mnoge zanimljivosti u neposrednom okruženju.
Oni koriste hotelske kapacitete, spremni su da u slobodno vreme upoznaju mesto u kome borave, žele izlete gde bi upoznali znamenitosti, kupuju suvenire i sve ono što im je neophodno za boravak. Zato je poželjno da kongresni centri budu na onim mestima koji u slobodno vreme pružaju i ove sadržaje.
Zlatibor je, prema rečima onih koji se bave turističkom ponudom, idealan za kongresni turizam manjeg obima, odnosno za skupove do 300 učesnika. Ta planina ima veoma raznovrsnu ponudu. Svaki slobodan trenutak može da se provede na drugom mestu. Tu je Sirogojno, tu su jezera i ostala mesta. Međutim, na Zlatiboru, kao i u drugim delovima zemlje neophodna su nova ulaganja, kako bi ponuda zadovoljila turiste naviknute na najbolje.
Srbija jeste strategijom razvoja turizma definisala kongresni biznis kao jedan od prvih proizvoda koje treba razvijati. Ukoliko to ne ostane samo slovo na papiru, ukoliko se na tome bude radilo, moglo bi se računati na značajne prihode, jer poslovni ljudi koji dolaze na skupove, najčešće ostanu po nekoliko dana i potroše nekoliko hiljada evra.
Podaci koji su objavljeni pokazuju da se za tri dana u proseku potroši oko 2350 evra. Evidentan problem je u Srbiji taj što, pored problema sa smeštajnim kapacitetima, postoji problem i sa ljudima, jer potencijalni organizatori na odgovor čekaju i po sedam dana, dok je svetski standard da se informacija dobije u roku od 150 minuta.
Ovo sve nesumnjivo govori da mora da se promeni celokupno okruženje. Poražavajući su podaci sa svetskog ekonomskog foruma od pre nekoliko dana koji pokazuju da po stanju infrastrukture Srbija zauzima 122. mesto u konkurenciji od 133. zemlje.
Po ažurnosti i izdavanja građevinskih dozvola, Srbija je na 176. mestu, a ovo istraživanje je sprovela Svetska banka, a kada se radi o korupciji, nalazimo se kao i prošle godine na 78. mestu, zajedno sa Kolumbijom, Peruom, Tajlandom, Kinom i Grčkom.
Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, zaključno sa avgustom, u Srbiju je ušlo oko milijardu dolara direktnih investicija, a da je to malo, potvrđuje primer Crne Gore, koja je po broju stanovnika osam puta manja od Srbije, a dobila je 670 miliona investicija.
Svetska banka i međunarodne finansijske korporacije su Srbiju rangirale na 74. poziciju. Po problemu organizovanog kriminala nalazimo se na 109. mestu, a po nezavisnosti sudstva na 110. mestu, a po efikasnosti antimonopolske politike Srbija je rangirana na 130. mestu od ukupno 133. zemlje.
Pomenula sam malopre da podaci svetskog ekonomskog foruma pokazuju da je Srbija po stanju infrastrukture rangirana na 122. mestu od ukupno 133. zemlje. Osvrnuću se na Zakon o potvrđivanju protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke, uz sporazum o ekonomskoj saradnji.
Ovaj Protokol odnosi se na saradnju u oblasti infrastrukture, jer ova oblast nije bila obuhvaćena osnovnim sporazumom o ekonomskoj saradnji. Strane ugovornice su se složile da je prioritet saradnje u ovom trenutku modernizacija i rekonstrukcija železničkog Koridora 10, projekat Niš-Dimitrovgrad, s tim da mešoviti komitet može predložiti i druge prioritete.
U članu 9. stav 3. Protokola rečeno je da u cilju finansiranja ovog prioritetnog projekta, nadležni organi država strana ugovornica razmotriće pripremljene finansijske olakšice Češke eksportne banke, prihvatljivu za državu, stranu ugovornicu u svojstvu zajmoprimca ili davaoca garancija. Ovo za Republiku Srbiju znači nastavak prakse i da se za skoro svaki projekat mora uzeti kredit iz inostranstva.
Što se konkretnog projekta tiče, rekonstrukcije železničkog Koridora 10, priča oko njegove realizacije je malo duža.
Samo podsećanja radi, železnička pruga Niš-Dimitrovgrad, granica Bugarske, izgrađena je 1888. godine, dugačka je 104 metra, ima jedan kolosek.
Inače, ova pruga ima veliki nacionalni i međunarodni značaj, svrstana je među najvažnije magistralne pruge Evrope, E 70, deo je plana evropskog Koridora 10 i nalazi se u mreži pruga jugoistočne Evrope.
Rekonstrukcija ovog železničkog dela mnogo puta je do sada predstavljena kao prioritet, u stvari svake godine otkako je ova vlada formirana, najpre u 2008. godini je ministar za infrastrukturu rekao da su za železnički deo Koridora odobreni krediti međunarodnih banaka, iako je on najavio da će rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad biti završena 2009. godine, već na proleće iste godine stiglo je do pomeranja tog posla.
Zatim je direktor za investicije Železnica Srbije 12. marta na proleće 2009. godine rekao da tender za remont i sanaciju pruge Dimitrovgrad – Niš, duge 60 kilometara, biće raspisan u junu, a radovi bi trebalo da počnu u oktobru. Do kraja 2009. godine radovi nisu počeli i onda je po treći put najavljena rekonstrukcija ovog dela kao prioritet, a najavljuje generalni direktor Železnica.
U narednoj godini prioritetni projekti će biti izgradnja beogradskog železničkog čvora, rekonstrukcija i elektrifikacija pruge Niš – Dimitrovgrad. Znači, to je pri kraju u decembru 2009. godine. S obzirom da se ništa nije dogodilo, u maju 2010. godine potpisan je ovaj protokol i najavljeno je da će prvi projekat biti upravo obnova ovog spornog dela pruge i da će za tu namenu Češka ekspertna banka odobriti Vladi Srbije kredit od 120 miliona evra za elektrifikaciju tog dela pruge.
Radovi će trajati negde od tri i po do četiri godine. To su reči direktora Železnica. Kao što vidimo, već je bilo nekih kredita, planiraju se i novi, a kada će se ova pruga uraditi, videćemo. Sve u svemu, kad god se ona pomene, tu je odmah i pominjanje kredita.
Završiću ovu diskusiju podsećanjem na ono što sam rekla na početku. Da li jedna Vlada koja sebe naziva odgovornom ima prava da potpisuje međunarodne sporazume sa ovakvim odredbama, koje se odnose na teritoriju, a koje imamo u sporazumima sa Republikom Maltom i Češkom Republikom? Teritorija je teritorija za svaku ugovornu stranu i ovaj termin ne može biti različit za različite potpisnike sporazuma. U ovim sporazumima očigledno nema jednakosti ugovornih strana, jer se radi o državama koje ne poštuju teritorijalni integritet Republike Srbije i to je jasno izraženo različitim tumačenjem teritorije.
Zato je stav SRS da međunarodne ugovore koji su postavljeni na ovako nejednakim osnovama, na nezdravim temeljima, predstavnici Vlade Republike Srbije ni u kom slučaju nisu trebali da potpišu u ovom obliku, tj. sa različitim definisanjem teritorije, niti da ih Narodna skupština potvrdi.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Prelazimo na rad po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka koje su na dnevnom redu.

Dajem reč narodnom poslaniku Dušanu Mariću.

Dame i gospodo, razvijanje dobrih komšijskih odnosa i potpisivanje međudržavnih sporazuma sa BiH je od prvorazrednog značaja za Srbiju i srpski narod, zato što je BiH matična država srpskog naroda, pravoslavne, rimokatoličke i islamske veroispovesti. Potpisivanje ovog sporazuma će u svakom slučaju doprineti da građani i jedne i druge zemlje lakše dolaze do onih turističkih destinacija koje ih zanimaju.
Međutim, ono što meni smeta, jeste to što stičem utisak da se ovi odnosi između BiH i Srbije razvijaju isključivo tako što Srbija stalno jednostrano čini određene ustupke na političkom, ali i ekonomskom planu, često i na svoju štetu. Smatram da bi potpisivanje pojedinih međudržavnih ugovora sa BiH, zbog ove skorije prošlosti, trebalo usloviti rešavanjem nekih spornih pitanja koja opterećuju odnose između dve države i odnose između dva naroda. Bez toga nema pomirenja između Srba i Muslimana, a bez pomirenja između Srba i Muslimana nema pomirenja i nema dobrih odnosa između BiH i Srbije.
Prvo što Beograd mora da zahteva, to je da se u Sarajevu i Federaciji BiH zaustavi ratna retorika i govor mržnje protiv Srbije i Republike Srpske. Govori dosadašnjeg člana predsedništva BiH, Harisa Silajdžića, vrhovnog verskog poglavara islamske zajednice, Mustafe Cerića i još nekih muslimanskih prvaka i zvaničnika, su puni patološke mržnje prema svemu što je srpsko i srbijansko.
Kada pratite informativni program Federacije BiH stanje je još gore. Jednostavno teško se oteti utisku da je rat u BiH završen. U tom programu Srbija je još uvek agresor na BiH, Srbi su četnici i zločinci, a Republika Srpska genocidna tvorevina koju što pre treba ukinuti. Sa druge strane, Naser Orić, Sefer Halilović, Alija Izetbegović i Muslimani uopšte su nevinašcad. Jedino što im se nekako omaklo da izazovu rat i da u tom ratu ubiju više od 20 hiljada Srba. Jednostavno, uporno i sistematski Srbima se nameće uloga dežurnog krivca i nekog remetilačkog faktora u BiH i to stvara osećaj mržnje između dva naroda u BiH.
Uporedo sa medijskom, protiv Srba se vodi i jedna kampanja kroz pravosudni sistem BiH. Praktično svi Srbi muškarci koji su proterani ili izbegli iz BiH su zbog pravosudnog…
Ovo je tema, zato što govorim o odnosima između dve države.
Praktično ne prođe mesec dana a da tužilaštvo BiH ne podigne neku optužnicu za zločine koji su počinjeni u toku rata. Od 10 optužnica koje podiže tužilaštvo u Sarajevu, devet je podignuto protiv Srba, jedna je podignuta protiv Muslimana ili protiv Hrvata.
(Predsednik: Izvinite, zaista pokušavam od početka da nađem nit koja vas spaja sa temom i ne uspevam. Molim vas da ipak malo primerite vokabular temi. Zahvaljujem.)
Znate o čemu se radi? Mi razgovaramo o međudržavnom sporazumu između BiH i Srbije. Ako dve države potpisuje međudržavni sporazum, onda teme rasprave u parlamentu, jedne ili druge države, u svakom slučaju moraju da budu celokupni odnosi između dve države i dva naroda.
Ja ću se kasnije baviti i nekim temama koje se konkretno tiču turizma, ali smatrao sam da imam pravo da napravim jedan ovakav uvod zato što ukazujem na jedan neravnopravan položaj srpskog naroda u BiH i ukazujem na potrebu da Republika Srbija zbog toga prilikom potpisivanja međudržavnih ugovora uloži određeni napor da se taj odnos prema srpskom narodu poboljša.
Treće, smatram da Srbija na dnevni red razgovora sa Sarajevom treba da postavi pitanje eliminisanja posledica etničkog čišćenja koje je počinjeno nad srpskim narodom u BiH. Tu pre svega mislim na uslove, na stvaranje uslova da se prognani Srbi vrate u BiH. Podsećam da je iz Federacije BiH proterano nekoliko stotina hiljada ljudi. Navešću samo nekoliko primera pa da se, kako vi kažete, vratim temi i turizmu.
U Sarajevu je pre rata živelo 160 hiljada Srba. Sada u Sarajevu živi sedam hiljada Srba. Više od pet hiljada Srba iz Sarajeva je pobijeno, 140 hiljada je proterano u ratu ili nekoliko meseci nakon završetka rata, a u posleratnim godinama iz Sarajeva se iselilo 15 hiljada Srba. Zašto se Srbi iseljavaju iz Sarajeva? Zato što su po svemu građani drugog reda. Apsolutno je skoro nemoguće da Srbin u Sarajevu dobije posao u državnoj instituciji, a mogućnost da Srbin dobije neko rukovodeće radno mesto u privredi ili neku političku funkciju je misaona imenica.
Sad da se malo pozabavimo nekim turističkim temama. Jedna od najvećih turističkih atrakcija u BiH je Visoko. Ljubitelji lika i dela Alije Izetbegovića, arheolozi tvrde da su na jednom lokalitetu kod Visokog pronašli piramidu. Naglo su ustanovili da jedna planina iznad Visokog nije planina nego piramida, jedno 50 puta veća od egipatskih piramida. Podsećam da je Visoko svojevremeno u srednjem veku bilo sedište bosanske srednjovekovne države i sedište nekoliko bosanskih kraljeva.
Kakve ovo veze ima sa turizmom? Ima veze što turisti dolaze u Visoko nadajući se da će videti piramidu. Ono što hoću da kažem jeste da je mnogo veća mogućnost da turisti koji dođu u Visoko sretnu živog faraona nego da sretnu živog Srbina. Zašto ovo kažem? Zato što na području Visokog postoji 57 srpskih sela u kojima su Srbi bili stoprocentno stanovništvo do 2. aprila 1992. godine. Trenutno u tim selima nema žive duše.
Još jednom podsećam na jednu od najpoznatijih bosanskih sevdalinki koja je glasila: "Sa Igmana pogledat je lijepo, gdje se Bosna razlijeva daleko". Kad pogledate sa Igmana, vidite Bosnu, vidite na jednoj strani život, vidite sela u kojima se živi, to su muslimanska sela, a na drugoj strani vidite u korov zarasle ruševine. Srbi pobijeni ili proterani, voćnjaci i šume posečeni, crkve porušene, groblja porušena, njive neuzorane.
Sledeća turistička atrakcija u BiH je vodopad "Visočica" na Ozrenu, koji je visok oko 80 metara. To je bio i ostao jedan od najvećih vodopada na području bivše Jugoslavije i na području Balkana. Uz vodopad, turisti koji su dolazili pre rata mogli su da vide lepa srpska sela, razvijena, sa određenim turističkim sadržajima.
Ta sela su čak imala mogućnost da razvijaju ovo što vi sada nazivate seoski turizam. Sada turisti koji dođu da vide vodopad "Visočicu" mogu da vide više od 30 potpuno uništenih srpskih sela na Ozrenu, koja se nalaze pod muslimanskom vlašću, koja se nalaze na teritoriji Federacije BiH i u kojima slovom i brojem ne živi ni jedna živa duša.
Ukazujem na još nekoliko činjenica. Kupres, takođe turističko mesto, olimpijski tereni, zimski olimpijski centar, četiri žičare, hoteli A i B kategorije. Izgradilo je 700 ljudi iz Splita i Dubrovnika vikendice. Šta je problem? Problem u vezi ovog sporazuma o turističkoj saradnji između Srbije i BiH nije problem, ali je problem što nije problem. Problem je vlasti u Srbiji.
U gradu Kupresu je pre rata živelo 60% Srba, ukupno 4.500 Srba. Sada u Kupresu živi slovom i brojem sedam Srba prosečne starosti iznad 60 godina, u Tomislavgradu devet Srba, u Čapljini nema nijednog Srbina, u starom srpskom gradu Ključu, koji je jedna izuzetno turistička atrakcija, stara tvrđava u Ključu, u kojem su srpski plemići Kotromanići najduže odolevali turskom okupatoru, slovom i brojem živi 18 Srba. U Bihaću, a ne moram da vam nabrajam sve turističke potencijale Bihaća, verovatno ste čitali Branka Ćopića i znate o čemu se radi, pre rata je živelo 16.000 Srba, sada ih ima 380.
Navešću još jedan podatak, vrlo bitan, podatak o kojem bi Srbija, kao matična država srpskog naroda, trebalo da vodi računa. U najmanje 70 srpskih naselja u Federaciji BiH, u kojima živi ukupno 15.000 stanovnika, među kojima je i 2.000 dece, još uvek nema električne energije, a podsećam da je od rata prošlo 15 godina.
Predlažem da Republika Srbija onih 10 miliona evra koje je predvidela za nagradu za hapšenje Ratka Mladića uloži u infrastrukturu, u razvijanje ovih sela, u dovođenje električne energije u ova sela, kako bi ova naselja mogla da razvijaju seoski turizam i primaju turiste iz Srbije.
Četvrto pitanje koje dve države moraju da reše jeste pitanje razgraničenja između dve zemlje i pokušaj BiH da se na jedan podmukao način dočepa ogromnih prirodnih, ekonomskih, ali i turističkih potencijala Republike Srbije. BiH svojata i bez ikakve naknade godinama koristi nekoliko hiljada hektara zemljišta, uglavnom u dolini reke Drine, koja je u vlasništvu Republike Srbije.
Za građane koji prate ovaj prenos verovatno je zanimljiv jedan neverovatan podatak, da se čak i granični prelazi BiH prema Srbiji, u Rači i granični prelaz Pavlovića most, nalaze na teritoriji Srbije. Do ove situacije je došlo zbog pomeranja korita reke Drine. Reka Drina se vremenom pomerala na teritoriju Srbije. Ranije je granica bila određena sredinom reke Drine, sada vlasti u Sarajevu žele da iskoriste ovo delovanje prirode i da sa pomeranjem reke Drine pomere i granicu sa Srbijom u teritoriju Republike Srbije. Naime, oni insistiraju da je prirodna granica reka i da granica treba da ide sredinom reke, što se i praktikuje u međudržavnim odnosima. Međutim, jasno je da u ovom slučaju to ne može da se primeni, iz razloga što se narušava teritorijalni integritet Republike Srbije.
Na taj način BiH želi da Srbiji otme ne samo nekoliko hiljada hektara zemljišta na levoj obali Drine, ne samo atraktivnih turističkih potencijala na području Zvornika, Bajine Bašte, Perućca, nego i dve hidrocentrale. Samo ističem jedan bitan podatak, učesnici Drinske regate malo bolje znaju o čemu govorim, kada su građene hidrocentrale na Drini, u Zvorniku i Bajinoj Bašti, od prvog do poslednjeg dinara njihovu izgradnju je finansirala Republika Srbija. Na osnovu sporazuma Vlade u Beogradu i Vlade u Sarajevu, Srbija je otkupila zemljišta i postala vlasnik zemljišta na kojem su izgrađene hidrocentrale i zemljišta koje je potopljeno akumulacijom zvorničkog jezera i jezera kod Bajine Bašte.
Sa stanovišta ovog zakona, bitno je to da na ovaj način BiH nastoji da postane i suvlasnike nepresušnih turističkih potencijala na spornom području u dolini reke Drine. Međudržavni razgovori o ovom pitanju vode se deset godina. Međutim, nema nikakvog pomaka, iako postoji zajednička komisija, zato što vlast u Sarajevu ne želi da napravi nikakav kompromis.
Zadnja stvar, reći ću nekoliko reči od jednom od najpoznatijih turističkih lokaliteta u BiH. U pitanju je značajno kulturno-istorijsko srpsko nasleđe, a ukazujem na njega iz razloga što smatram da bi Republika Srbija, prilikom potpisivanja ovakvog sporazuma, morala da povede više računa o zaštiti srpskog istorijskog i kulturnog nasleđa koji, u svakom slučaju, predstavlja i turistički potencijal BiH.
Naime, neizostavni deo svih ekskurzije iz Srbije u Sarajevo, svih poseta turista u Sarajevu, bila je i poseta mestima i eksponatima koji su bili vezani za atentat u Sarajevu 1914. godine, za Gavrila Principa i "Mladu Bosnu". Muzej "Mlade Bosne" je zatvoren. Većina muzejskih eksponata je uništena.
Znate koji eksponati su uništeni? Uništeni su oni eksponati koji se odnose na "Mladu Bosnu" i Gavrila Principa, a eksponati koji se odnose na Franca Ferdinanda, na austrougarskog okupatora, nisu dirnuti. Spomen ploča koja je postojala na mestu atentata, na zgradi sarajevske Vjećnice, završila je u Miljacki.
Na mestu sa kojeg je Gavrilo Princip pucao, to je takođe bila turistička atrakcija, nalazi se jedno spomen obeležje, u pitanju su bile stope Gavrila Principa. Te stope su smetale i zalivene su betonom. Ono što je najvažnije jeste da u Sarajevu više ne postoji most Gavrila Principa, sada se taj most zove most Franca Ferdinanda.
Ovo nasilje nad srpskom kulturno-istorijskom baštinom, nad turističkom ponudom srpskog Sarajeva, obrazloženo je naučnim objašnjenjem utemeljenim na moralnim načelima i mišljenjem muslimanskih vlasti u Sarajevu da je Gavrilo Princip četnik i terorista, preteča Radovana Karadžića i Ratka Mladića, mada ima onih koji tvrde da je on učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata sa njima dvojicom, a prestolonaslednik austrougarske i komandant germanske vojske koja je BiH držala pod okupacijom, po stanovištu muslimanskih prvaka u Sarajevu, bio je jedan posve fini gospodin i prijatelj BiH.
Ono što se najviše ističe kao njegova zasluga i dokaz prijateljstva prema BiH jeste to što se zalagao za vojničku okupaciju BiH. Podsećam da je Franc Ferdinand u BiH došao kao komandant vojske austrougarske da izvrši smotru jedinica koje su vršile manevre u priobalju uz reku Drinu i pripremala se da izvrši agresiju na Republiku Srbiju.
Znači, dame i gospodo, radi se o grubom pokušaju prekrajanja istorije jednog događaja koji ima izuzetan značaj u istorijskom, moralnom, psihološkom smislu, za kompletan srpski narod, za Republiku Srbiju i za Republiku Srpsku.
Smatram da je Republika Srbija, kao matična država srpskog naroda, kao garant Dejtonskog sporazuma i postojanje ovakve Dejtonske BiH, dužna da se tom pokušaju suprotstavi. Konkretno, smatram da bi Vlada Republike Srbije, odnosno da je Vlada Republike Srbije, pre potpisivanja ovog sporazuma, morala da zahteva i da izdejstvuje od muslimanskih vlasti u Sarajevu da se mostu Gavrila Principa na Miljacki vrati njegovo ime.

Poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dejanović, smatram, čini mi se i sve kolege SRS, da vokabular Dušana Marića uopšte nije bio neprimeren mestu na kom se nalazi. Naprotiv, neko u Srbiji mora i o srpskim žrtvama da govori. Ne možemo samo da se izvinjavamo od Potočara do Vukovara ili ne znam gde ćemo sve još da završimo ...

Gospodine Stevanoviću, zaista se izvinjavam, na temu turizam mislim da vokabular nije bio primeren, nisam govorila o neprimerenosti teme prostoru, nego dnevnom redu. Niste me dobro razumeli.

Da ste mi dozvolili da završim, videli biste da isto mislimo.
E, sad vidite, da bi neko razvijao i unapređivao ekonomske odnose, između ostalog i turizam, tu u stvari postoji gomila stvari koje pre toga moraju da se reše, a da bismo ih rešili moramo da prihvatimo činjenicu da u ratu postoje dve strane i da su bili jedni žrtve, a bogami i mi smo bili žrtve.
Pošto vlast nije spremna i opredeljena da o tim žrtvama govori, da insistira kod onih drugih strana da poštuju ugovore, obaveze koje su kroz sporazume potpisali sa ovom državom, da omoguće, pre svega Srbima, da se vrate tamo odakle su ih isterali i da uspostavljaju sve ostalo što proističe iz tih sporazuma, znate, onda ne možemo da govorimo o ozbiljnom, ekonomskom i napretku, i saradnji i unapređenju turizma. Neko, ponavljam, u Skupštini i Srbiji o tome mora da govori.
Vi, gospođo ministar, dobili ste jedno ozbiljno pitanje odavde. Moja koleginica Lidija Dimitrijević vas je pitala, tiče se sporazuma sa Maltom, a odnosi se na definiciju i teritoriju. Bilo bi korektno da nam kažete šta je definisalo pojam teritorije ovako kako ste vi to definisali u ovom sporazumu?
Ovaj sporazum je, čini mi se, potpisivao predsednik vaše stranke gospodin Dinkić. Gospodin Dinkić to nikada nije krio? Jedan od prvih poteza kojim se pohvalio jeste da je državu rasteretio duga koji se odnosi na kreditna zaduživanja za KiM. Tako je 400 miliona dolara bilo kod Pariskog i Londonskog kluba, to je možda bilo još i prošle godine.
U ovaj sporazum je očigledno pretočena politika koju vodi vaša stranka, ali i politika koju vodi DS, pa ću čak otići korak dalje da kažem da vaš šef ima i hrabrosti da to pokaže, a oni lažu građane. Oni pričaju da je Kosovo u ustavnom poretku Republike Srbije, a čine sve da to tako ne bude.
Čine sve da potvrde priču koju ste vi uneli u ovaj sporazum i da ne bude problema ili nedoumica kod javnosti, ali i kod kolega poslanika koji ovde sede, ovde se kaže da je teritorija u odnosu na Republiku Srbiju, izraz teritorija označava teritoriju nad kojom Republika Srbija vrši suverena prava i jurisdikciju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom.
Da li ovo znači da se sporazum neće odnositi na teritoriju KiM, za koju ova većina kaže da je u ustavnom poretku Republike Srbije, odnosno da je to deo Republike Srbije?
To bi bilo lepo da nam kažete. Države koje nisu u EU, a sa kojima potpisujemo sporazume na ovakvoj definiciji nisu insistirale. Ovo traži Malta kao član EU, ovo traži Češka kao član EU, hoćemo odgovor. Zašto niste napisali jasno i decidno, ako zaista mislite da ovo ne može ili ne treba da se primenjuje?
Nismo mi svesni, odnosno nesvesni činjenice da je implementacija ovakvih sporazuma sporna na KiM, ali mi ovim i sličnim dokumentima moramo da tražimo i da predstavljamo logistiku našim diplomatskim naporima da tu teritoriju nikada ne predamo, ali vi na tako nešto niste spremni, to je vaša politika, ali nemojte da obmanjujete javnost i građane u predizbornim kampanjama za predsedničke, parlamentarne izbore i za kampanju za koju se očigledno spremate i u koju ulazite. To je nekorektno i javnost to mora da zna.
Sa SRS niko nema problema, dilema i nedoumica. To je tako i od toga se ne odstupa. Nas ne interesuje EU, ako je cena KiM.
Da nam nije neophodna, i ovi sporazumi govore, ali vi na takve korake niste spremni, niste spremni da pričate bajke o EU, državu ste nikad dalje oterali, odmakli u standardima od EU, to vam govore izveštaji, to vam govori svakodnevni život u Republici Srbiji, to govore ljudi sa kojima se i vi srećete. Pričamo o EU, žrtvujući KiM za to, a ne iznalazeći hrabrosti za vas koji to radite da to priznate, jer znate da to politički košta i u kampanji i u izborima.
Hteo bih u obilju neukusa koji nam stiže iz Vlade, moram za nešto i da vas pohvalim, gospođo Kalanović, vi kao jedan osvedočeni Evropejac danas likujete na saradnju sa Belorusijom. Nekada ste pljuvali SRS zbog saradnje sa Rusijom i Belorusijom. Treba da vas podsećam na 2000. godinu šta ste nam pričali – vi ćete sa Rusima i Belorusima.
Danas likujete, zato što ste ostvarili, čini mi se da ste rekli, 80 miliona na godišnjem nivou, unapredili ste saradnju sa Belorusijom. Što je ne unaprediste sa nekom evropskom državom? Šta ćete njima da prodate?
Što ne kažete ovom narodu koji nas gleda koliko milijardi vam treba da unapredite standarde da biste izvozili u EU, pa da im prodajete gotove proizvode od poljoprivrede pa do industrije, a ne sirovine i repromaterijal? Razmenu imamo nisko produktivnu, a to vam se politički ne isplati da pričate i da eksploatišete.
Vi nama ukazujete na činjenicu da je jedan poslanik bio s vama. Neka se pohvali šta je tamo uradio. Pozovite tog poslanika da se pohvali likvidnošću ove države i likvidnošću u kojoj posluje njegova firma, pa da vidite šta znači obezbediti platu za 50 zaposlenih radnika i kako to izgleda sa pozicije privrednika dugogodišnjeg, a kako to izgleda iz vaših ministarskih kabineta, pa da vidite kakva je razlika.
Meni je zaista drago što je "Simpo", pošto dolazi sa juga Srbije, iz okruga iz koga sam ja i zaista mi je drago što je to tako. Na kraju krajeva, Vranje, pa Srbija, imaće koristi od svega toga, ali morate, rekao sam stotinu puta da nađete meru kojom ćete određene političke teme da eksploatišete. Ne može Belorusija kada dolazite na vlast da bude ogavna i za prezir, ali kada vam služi da politički trijumfujete i eventualno pobedite da vam služi na korist. To tako ne ide. Jednom dođe kraj takvoj malicioznoj političkoj priči.
Ovde nas sada ubeđujete kako je država potpisala 44 ovakva sporazuma. Smešno je vama znam, smešno je, zato nam država i jeste ovakva što sve sa podsmehom prihvatate i radite. Četrdeset četiri sporazuma, Hajde, kažite nam, gospođo ministar, koliko su oni unapredili našu ekonomiju? Koliko su oni doprineli da statistika kaže da je spoljnotrgovinski deficit sa inostranstvom pao u ovoj godini?
Jeste pao, ali što ne kažete zašto? Zato što je pao uvoz, a ne zato što je porastao izvoz. To je slabost naše države, a ne ekonomski napredak ili razvoj, kako nas vi i vaši politički šefovi, kolege iz Vlade, uveravate da smo izašli iz krize u koju jedno vreme nismo ni ušli, u kojoj ste vi i vaši šefovi prepoznali razvojne šanse, ali kada vam treba da eksploatišete kao političku temu svu nesreću prelivanja ekonomske krize u Srbiji, onda tu ne birate ni sredstva ni način, ni intenzitet kako ćete to da radite.
Recite nam efekte 44 sporazuma. Govorite o sporazumima sa Rusijom i sa Kinom. Više ne znam ko je u ovoj sali SRS, vi koji sedite tamo ili mi koji sedimo ovde.
Da li znate šta je ministarka Dragutinović danas rekla – na svu sreću imamo sporazume sa Rusijom i Kinom koji su povoljni. "Na svu sreću."? Oni nam služe za nešto povoljno, ali ćemo njihovo opredeljenje da nam u Savetu bezbednosti pomažu da obesmišljavamo, i njih i 60 drugih država, koje smo napravili magarcima u Generalnoj skupštini zbog politike koju vodite, ali kada treba da kažemo da je dobro to što oni rade, super je, srećni smo, imamo Rusiju i Kinu, daju nam povoljne kredite.
Pohvalite se eksploatacijom povoljnih trgovinskih sporazuma koje ste imali sa Rusijom. Taj sporazum sa Rusijom su koristili svi u svetu samo vi u Srbiji niste, vaša DOS-ovska vlast od 2000. godine naovamo.
Otvarali su firme iz inostranstva ovde u Srbiji da bi koristili te privilegije ili benefite. Vi ste se tome podsmevali, Evropejci, takva politika SRS i prijateljstva i saradnje ekonomskih odnosa sa Rusijom. I onda počnete vi ovde o tim sporazumima i o našoj sreći što ih imamo da govorite i da pričate.
Pa ćemo posle posete našeg velikog predsednika u Azerbejdžanu da unapređujemo odnose sa njima. Godišnja razmena 2008. godine 12 miliona, sada je pala na 5,2 u prošloj godini. Trgovinska razmena sa Azerbejdžanom 5,2 miliona, 10 miliona za špijune koji kažu gde je Ratko Mladić. To je odnos vrednosti i veličine.
Oni su za nas zainteresovani, koleginica Dimitrijević je rekla, za luke. Da li znate šta vam je nauka rekla? Izgubićete strateški položaj na koridoru 7 zato što ste pljačkaškim i kriminalnim privatizacijama uništili luke u Republici Srbiji. To, gospođo ministar, piše u Prostornom planu Republike Srbije koji će ovaj saziv usvojiti za nekoliko dana. To vam ne kaže SRS, iako to misli i slaže se s tim, ali to kaže nauka. To ne možete da osporite.
Mi se zaklinjemo u saradnju sa Azerbejdžanom. Šta hoćete da im predajete? Agrarni kompleks, građevinarstvo i turizma. Agrarni kompleks je jedini kompleks koji ostvaruje suficit. Koliko iz budžeta dajete njima, a koliko uzimate vi za NIP?
Agrarni kompleks koji ima stočarstvo na nivou 910. Nivo stočarstva u Srbiji je na 910. godini. Šta ćete da im prodate? Nemate mleka u beogradskim tržnim centrima. Zbog nas nema mleka u Srbiji? Pa, donosite uredbe navodno da sređujete stanje, a tim uredbama davite male proizvođače mleka. Da li je tako, gospodine Živanoviću? Rekli proizvođači mleka, a ne SRS. Vama je sve podsmeh.
Trideset posto građevinske industrije danas i operative u Srbiji samo radi. Oni predstavljaju najveći balast za industrijsku statistiku u Srbiji, građevinari. Koridor 10 – stoji, obilaznice – stoje, mostovi – stoje. Zašto stoje, objasnite mi? Stoji 800 miliona dolara pod povoljnim uslovima. Da li znate zašto, gospođo Kalanović? Zato što vaša Vlada nema projekte da stavi taj novac u funkciju, ali zato Vlada može da uzme 250 miliona da finansira budžetski deficit.
U državi apsurda sve je za podsmeh, slažem se. Mnogi zbog ovog plaču danas u Srbiji, od onih koji seku sebi prste, pa do onih koji su tu svaki dan pred ovim Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, pa do onih radnika u Surdulici iz koje dolazi, koji stoje na krovu fabrike već nekoliko dana, štrajkuju šest meseci i Agencija za privatizaciju ne može da reši problem, ovako ili onako, ali da ga reši.
Vi sad nama pričate da ovi sporazumi predstavljaju dobru polaznu osnovu za ekonomsku saradnju sa ovim državama. Trista drugih ili gomilu drugih stvari ste morali prvo u ovoj državi da rešite, pa da ovo predstavlja polaznu osnovu. Kakav je investicioni ambijent u ovoj državi? Koga ćete vi da zainteresujete da dođe u državu?
Budžetom ste projektovali investicije za ovu godinu milijardu 400 miliona evra. Koliko je ostvareno investicija u ovoj godini? Pretpostavljam 5.000 milijardi. Odakle onda deficit kada je tako sve sjajno?
Šta je sa imovinom? Vaša stranka okapava pred Skupštinom da se u dnevni red uvrsti zakon o imovini, da se reši imovina ove zemlje. Nema saglasnosti. Šta je sa katastrom nepokretnosti, šta je sa strateškim dokumentima? Gospođo Kalanović, najveće regionalne razlike nastale su u Srbiji u vaše vreme, u vreme DOS-ovskih vlada, to takođe nauka piše i kaže.
Kog ćete to investitora, pa ako treba iz Azerbejdžana, da naterate da investira u Trgovište, recimo? U Trgovište koje doživelo štetu od 200 miliona evra, vaša Vlada dala 80 evra, u robi i novcu, sveukupno. Delili ste ljudima tanga gaćice i brusthaltere, koje je tržišna inspekcija zaplenila od uličnih prodavaca. Proverite to. Smešno. Buđavu slaninu ste tim ljudima delili.
Vi govorite o ekonomskoj saradnji sa inostranstvom. Ko vas ozbiljno da shvati? Za saradnju treba dvoje. Za saradnju neko mora da vas doživi kao partnera, vi koji ste ismejali sve što ste mogli ismejati, pri tom mislim na Vladu, ne mislim lično na vas naravno.
Hoćete s nekim da sarađujete. Razbacujete se brojkama, milion, dva, tri, pet miliona evra, onoliko koliko prosečan tajkun potroši na jahtu u Srbiji. Tajkuni koji vas grle po ambasadama, i vaše političke saradnike i ove koji nesebično troše sve napore da liče na vas, od kanadske ambasada pa ne znam dokle, na travnjacima. I vi nas uveravate da su ovo osnove za podizanje ekonomske saradnje i odnosa privrede RS itd.
Šta je sa sveobuhvatnom reformom propisa? Dokle ste stigli s tim? Nidokle. Šta je s poreskom izvesnošću, konzistentnim poreskim sistemom? Šta je sa pravnom sigurnošću i pravnom zaštitom? Ljudi naprave dugove, zatvore radnje i nikom ništa. Sudovi to ne mogu da naplate, ne mogu da pravno zaštite ljude, privredne subjekte.
Šta je sa platama, sa porezima, sa doprinosima, sa izvršnim sudskim rešenjima? Ko u tako pravno nesigurnoj zemlji da dođe i investira? Samo vi i vaš "Fijat". Vi date sto, odnosno sedamsto, a oni sto miliona i cveta automobilska industrija.
U državi u kojoj možemo da pravimo mleko i meso, pravićemo kola. Ne dovodim u pitanje potrebu da i tu radimo, ali postoji nešto što pravi suficit, nešto što ova država mora da stavi na prvo mesto. Vi ćete da sarađujete sa svetom sa nula zarez nešto procenata budžeta za nauku. Prestanite više da se podsmevate i Skupštini i narodu, svi vi koji dolazite iz ove Vlade.
Znate li šta je gospođa Dragutinović rekla malopre? Za nju je bankrot jedini spas za JAT, za nju je bankrot najbolji model, ali nas uverava da treba da glasamo za kredit koji treba da bude 51 milion i pita nas poslanike – da biste izašli na ispit, treba da naučite nešto.
Da naučimo mi nešto, a budžetski deficit 120 milijardi dinara, projektovan, da li će biti toliki, videćemo, pošto su vam ambicije porasle kako se bliži 2011. godina, pa vam MMF kaže da je problem projekcije za narednu godinu upravo vaš šef, koji traži 20 milijardi više za sebe.
Ne moramo mi da vas gađamo, vaši vas gađaju. Oni u vama više ne prepoznaju one na koje treba da se oslone. Šta mi da vam kažemo? Prema tome, gospođo Kalanović, da ostane malo vremena i za mog uvaženog kolegu Krasića, koji ima često običaj da vam kaže – država je ozbiljna stvar, mnogo više od podsmeha i od telefona.
Prema tome, mi ovo ne možemo da podržimo, a ponajmanje argumente koje ste izneli pred nas.

Gospođo ministar, izvinite, ali nastavićemo rad sutra, pa ću vam sutra u 10.00 časova dati reč. Dakle, nastavljamo rad sutra. Zahvaljujem na učešću u raspravi.