Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, narodni poslanici, danas sam izuzetno iznenađen kada sam video da ste nam spremili opet jedan paket zaduženja, kod banaka stranih pod komercijalnim uslovima i da želite da usvojite pred rebalans, jer ovih 250 miliona evra će posle biti u rebalansu budžeta, biće još normalno nekih sredstava itd.
Da li neko normalan ima u Vladi ko može da stane na put ovom zaduženju pod komercijalnim uslovima, pored određenih institucija koje su, kao MMF, davale sredstva da se popune praznine u budžetu i da se izgura ova budžetska godina? Vi ste odgovorni kao ministar finansija što do toga nije došlo, jer predračuni koji su rađeni bili su napravljeni tako da sa tim kreditom od MMF izgura se ova budžetska godina.
Međutim, vi sada ulazite u jednu priču novih zaduženja. Evo, uzmite Miškovićeva banka Inteza ponovo 140 miliona plasira pod komercijalnim uslovima. Znate li šta znači kad neka banka plasira, a država budžetom garantuje toliki novac? To je blagostanje za sve te banke, a propast za državu, za srpsku privredu.
Kako vi mislite da se ti krediti vrate? Iz kojih sredstava će se vraćati ovi krediti? Sa inflacijom koja je 10%? Sa rastom evra i ovaj će kredit narasti, znatno više i evo pratiće rast evra i mi ćemo doći u veoma tešku situaciju.
Ova Vlada toliko se bahato i neodgovorno ponaša kada vidimo iz Predloga zakona koji je podnela da se, na primer, samo za JAT planira 51 milion, nisu to sredstva koja će se uložiti u nove avione ili u tehniku da bi JAT profunkcionisao, da bi prevozio putnike, da bi mogao da servisira kredite. Ovo je za pokriće gubitaka u javnom preduzeću.
Da li vi znate, gospođo, da direktori u JAT imaju platu preko 10 hiljada evra zbog dobrog poslovanja? Da li vi znate da direktor aerodroma Beograd, odnosno Nikola Tesla, imao je platu, o tome smo raspravljali, 20 hiljada evra? Da li vi znate da vam direktor u kontroli leta i direktori svi imaju platu preko 20 hiljada evra?
Da li vi znate da je kontrola leta uložila kroz kredit, da bi napravila upravnu zgradu, 70 miliona evra, zadužila se kreditno kod evropskih banaka? I kad sve to znate, vidite da je JAT rupa bez dna, u koju ne može više da se finansira.
Sećam se odlično, ovde je došao Aeroflot i nudio odlična sredstva, dobra sredstva, na nivou dve države, u međudržavnom sporazumu, da otkupi JAT, da ga stabilizuje, da doveze nove avione da polete iz Beograda. Lično se sećam da je ministar Dinkić rekao – to vas vodi u Rusku Federaciju, a ne u EU, u Briselu sam dobio nalog da to ne može da prođe. I to je stopirano. Taj gubitaš je ostao i pravi gubitke, i potpuno je sebe obezvredio. Sada su dugovanja veća od kapitala pet puta. JAT neće imati za godinu-dve sa čim da poleti.
U šta ulažete? U plate direktora koje su stranke postavile tamo, a ima ih stotine, koji rade šta hoće. Zašto? Da bi bio mir u Vladi. Da, ako određena partija, ako joj smenite direktora, smanjite platu, oni će izaći iz Vlade, pašće Vlada i vi sada morate da stavite glavu u pesak, da zadužujete državu i da namirujete sve stranačke lidere, stranke njihove, ekstrakadrove.
Nedavno sam vam ovde govorio, u ovom parlamentu, da u JAT postoji čovek koji pilotira i u radnom odnosu je u JAT. On je i u Upravnom odboru JAT, direktor u drugom preduzeću koje je vezano za JAT, treba da vrši nadzor. On je u tri radna odnosa, tri plate prima, a ima falš diplomu, to MUP zna. Završio je fakultet za neke sokove, ceđenje sokova. Da li vi to znate?
Neko je okrenuo telefonom, jer je on držao sa jednim ministrom zajedno kafić, ministrom koji nam vrlo često ovde dolazi da nam drži predavanja, držali su jedan dobar, ekskluzivan kafić i sada drži jedan ekskluzivan restoran u Beogradu, i on, beogradski frajer, niko ne sme da ga dira. To je ta priča.
Tri plate u tri radna odnosa, sukob interesa do kraja, direktorska plata preko 10 hiljada evra i mi pokrivamo kreditom sa komercijalnim bankama takve ljude koji vode i takve gubitke prave. I vi stojite iza toga, gospođo Dragutinović. Vi ste odgovorni za ovo.
Nemate snage da podnesete ostavku. Izlazite sa ovom brukom na kraju godine, da se država komercijalnim kreditima zadužuje da bi izgurala budžetsku godinu do kraja. Da li vam to zna predsednik Tadić? Da li ste njega konsultovali za ovo? Garantujem da on čovek nema pojma.
Da li stavljate svi glavu u pesak i stojite iza ovoga? Da li shvatate da će neko za ovo sve odgovarati i morati da odgovara? Da li ste Šoškića doveli da nam drži svako veče predavanja o uspesima, o svemu, o Narodnoj banci koja se konsolidovala, koja potpuno drži pod kontrolom banke itd, i ceo sistem, da bi bio poslušan da nam odobri ove kredite?
Znate li šta znači zadužiti 250 miliona evra? Celo jutro na jutarnjem programu – Dulić pravi pet hiljada stanova u Beogradu, kreće izgradnja Kraljeva, milioni, kamioni, avioni, sve stiže, svi radnici u Srbiji koji su slobodni neka krenu u izgradnju. Od čega, gospođo? Od komercijalnih kredita koje uzimate sa 7% kamate?
Znate koliki je maksimalan profit za najbolje firme koje posluju - 10% godišnje. Od čega da vratite? Šta da uložite, šta da radite? Gde vi vodite ovu državu? Ko vodi makroekonomsku politiku ove države, ko vodi finansije ove države? Kuda ste poveli ovu jadnu, izmučenu Srbiju?
Preguraćete godinu, dok prodate "Telekom" ovo ćete da premostite. Onda ćete i to da potrošite u velike infrastrukturne objekte, kao što ste i ove godine četiri autoputa počeli odjednom. Nećete da sitničarite – jedan, četiri komada. Koliko ste uradili kilometara? To je jad i beda, i nesreća.
Vi pet miliona dinara nosite Kraljevu, gde hiljadu kuća nije više za stanovanje, gde svaki dan po 200-300 objekata puca u naknadim potresima. To je bruka.
Da sam ministar finansija i da odem sa premijerom da ponudim pet miliona dinara, to je pedeset hiljada evra, pa to ne može jedna kuća da se napravi. Kažete – dali smo jednokratnu pomoć od pet miliona dinara. Pomislio sam pet miliona evra. Kako vas nije sramota? Gde nađoste deset miliona evra za Mladića? Za to ima. Ako vas neko okrene, vi ste iskopali. Odakle?
Evo, postavljam vam pitanje, pismeno da mi odgovorite - otkud deset miliona evra sada za nagradu za Mladića, ako nije u Zakonu o budžetu i ako nije prošlo rebalans budžeta? Iz kog ste fonda to dali, tražim pismeni odgovor da mi dostavite kao narodnom poslaniku i odakle ste iskopali deset miliona evra? Ko vas je to naučio da tako radite?
Sada tražite komercijalne kredite da pokrijete sve vaše gluposti koje ste imali. Vi ste ispunjavali želje, šta je ko hteo, šta je ko tražio. Ovde treba sedam dana da vam čitamo kako ste gluposti pravili u toku godine, u šta ste sve ulagali. Doveli ste Juru, pa čašćavate, pa dajete pet hiljada evra, pa sedam hiljada evra, pa deset hiljada evra po zaposlenim, pa dovodite neke firme koje ne postoje.
Zapošljavate, otvarate fabrike, radite, gradite, pa gde vam je punjenje budžeta kad toliko napredujete i toliko radite? Šta izvozi Srbija u ovom momentu? Šta mislite iz izvoza da nadoknadite? Šta ste učinili da se izvoz poveća, da jedino izvozom stabilizujemo državu i da učinimo nešto i da poboljšamo finansijsku situaciju u državi?
Kako mislite da pokrijete budžetski deficit koji je ogroman? Opet komercijalni krediti. Da li verujete da jedan normalan privrednik u Srbiji, evo nađite privrednika koji će da uzme kredit sa sedam posto kamate. Svi idu napolje, otvaraju neke firme i uzimaju kredite sa tri-četiri posto kamate.
Da li ste vi normalni, ljudi u Vladi, kada državne depozite i depozite javnih preduzeća plasirate kod ovih istih banaka sa 2%, a uzimate od njih svoje pare sa 7%? Ko se tu tali, ko uzima provizije, profite, šta vam oni finansiraju, o čemu se ovde radi?
Zašto niste napravili srpsku investicionu banku? Da li se to obećava godinama? Zašto naši depoziti ne stoje u našoj banci, ne plasiraju se u našu privredu?
Znate li kolika je dnevna naplata EPS, Telekoma, koji ćete vi sada da prodate jer vam gori pod nogama da bi produžili vlast za pet-šest meseci? Da li znate da Pošta i Telekom imaju svoju banku, "Poštansku štedionicu", koja ima najviše klijenata u državi, a oni plasiraju pare kod "Inteze" i ostalih banaka.
Čija je to politika? Onoga ko je prodao, gospodina Dinkića i Miškovića? Vi znate da je Miškovićeva ekipa iz "Delta banke", koja se kasnije prodala i prešla ponovo kod Miškovića preko kiparske firme, i vi znate, bez dinara u budžet Srbije i kako se to odigralo, i da je to jedna velika prevara koja je urađena u Srbiji i sada se tobože pojavljuje banka "Inteza" italijanska. Tačno je da je italijanska banka, ima deo akcija, ali čiji je veći deo akcija u tome i ko je tu dil napravio?
Vi sada državne depozite plasirate kod tih banaka umesto da plasirate u svoju banku. Zamislite javna preduzeća koja imaju ličnu svoju banku, gde je naplata penzija, gde se obrću velika sredstva, a novac sa 2% plasiraju kod drugih banaka koje vama posle te pare vraćaju nazad sa 7% kamate?
Kakva je to politika i kuda vodi takva politika i kuda će ova Srbija da dođe sa takvom jednom situacijom?
Evo, kineske banke su vam uveli. Zašto oni ne plasiraju? Neka Kinezi uzmu kredit sa 7% kamate. Nađite jednog biznismena iz Srbije koji će reći da je opravdana kamata od 7% i da se plasira u neku investiciju.
Vi plasirate sve ovo da bi pokrili vaše gluposti, da bi produžili vlast, da bi ostali još malo itd.
Prema tome, ovo je politika koja ne vodi nigde. Zato ne možete više opstati i zato je nekorektno mučiti državu i mučiti ovaj parlament. Imate većinu sa dva-tri poslanika koji će ovo izglasati sve, koji izglasaju sve što se donese i koji će sve ovo prihvatiti, a mi svakom danom tonemo sve dublje i dublje.
Gde su te investicije? Gde su ta zapošljavanja? Gde su ulaganja u podsticaj izvoza, u nova radna mesta? Nema toga. Kako to da nemate dinara u budžetu? Kako može da nemate najosnovnije stvari da platite?
Pročitao sam da se ovaj parlament bruka svaki dan po medijima. Piše da nije godinama plaćana struja za ovu skupštinu. Piše da nije plaćano ovo, da nije plaćano ono. Ljudi, u kakvoj državi živimo?
Mi tamo jurimo nekog Žiku, Peru i Miku za hiljadu dinara, za dve hiljade dinara i isključujemo struju. Kako može parlament da ne plati struju ako ima obaveze prema EPS? Kako to da Vlada nije platila struju? Molim vas, pa onda svi građani treba da kažu da neće ni oni da plaćaju struju kada Vlada ne plaća struju.
Vi znate da potrošite na drugim mestima. Pošto imam veliko iskustvo u građevini, izračunao sam, da li znate koliko miliona evra koštaju ove skele koje stoje ovde godinu dana i stajaće ko zna dokle? Da li znate koliko je dnevno rentiranje ovih skela ovde? Da li znate to, gospođo ministre? Ne znate, zato i zadužujete ovu državu. Neko uzima i samo puni kasicu.
Voleo bih da vidim čije su skele i ko ovde samo sabira. Ovo ovde nema nijedan radnik. Ovo služi kao maska da izađu ljudi da puše iz Skupštine. Možda je zato i zabranjeno pušenje, da bi se tamo oko skele muvali i pušili cigarete.
Šta se događa? Da li znate koliko je dnevno rentiranje skela oko Parlamenta? Zato vas pitam, ko to plaća i čime se to plaća i čije su to skele koje su okolo ovde? Da li znate koliko ima takvih investitora?
Ko su ljudi koji će da naprave ovih pet hiljada stanova? Koja je to partija? Ko je vlasnik te firme koja je dobila posao na poštenom tenderu? Bio je pošten tender i transparentan. Odakle sredstva za te stanove? Opet komercijalni kredit, opet sve isto.
Pravio sam kuće. Pogledajte u finansijama. Od klizišta i elementarnih nepogoda, trista evra po kvadratnom metru, ključ u ruke. Imate papire, pogledajte. Vi mi pričate da je ovo na Voždovcu, da je lokacija vojna, da je sve učinjeno 1.200 – 1.300 evra, da je to nešto nisko itd. Da li znate da u Beogradu možete da kupite za hiljadu evra stanova koliko hoćete ako imate para? Vi kažete da je to strašno dobar posao. Dulić je napravio … Svako jutro u jutarnjem programu.
Dajte da vidimo taj jedan soliter koji ste napravili, da vidimo tu jednu zgradu, kolika će da ispadne cena. Kolika će vam ispasti cena mosta na Savi? To su igre bez granica. Da li shvatate u kakvu ste zamku upali? Počeli ste investiciju za koju niko ne zna danas koliko košta i kako da je privede kraju. Opet će biti komercijalni krediti, opet zaduženja itd.
Otkačio vas je MMF. Zato idete na komercijalne kredite. Ljudi su digli ruke, videli da ne pomaže ništa. Skupite tamo ministre, svi prihvate. Krkobabić se obrati – svi ćete dobro proći, penzioneri, struja ostaje, nema poskupljenja, ali koeficijent obračuna se menja. Za struju i za naftu menja se formula, ali nema poskupljenja. Ta nova formula je poskupljenje na pumpi. Pogledajte koliko je nafta.
Nafta je poskupela. Mi sada krijemo, kažemo – nije poskupljenje bilo, samo smo formu obračuna promenili.
Prema tome, ovo ne vodi nigde i mislim da ovde nema šanse da ova država preživi i vi lepo sedite u toj Vladi. Govorio sam vam prošli put gospođo, vi ste jedna dama koju mi izuzetno cenimo, stručni ste, hvala bogu školovani, ima tamo isto školovanih ministara, vojsku služili, školovani, pametni, ali ne smete da kažete ništa.
Lupite šakom o sto. Vi ste ministar finansija. Za ovo ćete vi sutra polagati račune nekom drugom parlamentu. Opominjem vas, nemojte dozvoljavati da neki provlače sve šta naume i nemojte Dinkiću dozvoljavati da vam vodi politiku.
Ponavljam, ceo Miškovićev kabinet iz "Delta banke" bio je u Ministarstvu finansija i u Trezoru. Njegova jedna direktorka bila je prvi saradnik ministra finansija godinama, pa druga je bila direktor za privatizaciju, a treća direktorka je bila direktor Trezora.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta. Narodni poslaničke iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju.)
Prema tome, Mišković je opasao i samo muze li muze ovu jadnu Srbiju, a vi to samo aminujete i …

Da li se još neko javlja za reč?
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, više se ove priče oko zaduživanja i oko kredita i oko finansiranja deficita i refinansiranja dugova postale zaista tužne i možda danas i nema potrebe da nam bilo ko od predstavnika Vlade, koji su se smilovali da dođu u Skupštinu, kažu bilo šta vezano za kritike ili pitanja koja smo ili koja ćemo danas u toku dana postaviti.
Zato što nijedan zdrav razum u ekonomskoj logici neće naći opravdanje za ovo što se danas radi, odnosno ono što nas očekuje po usvajanju i eventualnoj ratifikaciji ovih sporazuma.
Naša namera nije da razuverimo ministarku finansija da odustane od ovakvog sporazuma, odnosno novih zaduživanja države Srbije, što direktnih, što indirektnih. Naša namera, između ostalog, jeste da javnosti pokažemo koliko je ovo pogubno s jedne strane, a s druge strane da pokušamo, gospodo poslanici, na vas koji podržavate ovu skupštinsku većinu i koji ste birali ovu vladu da apelujemo da ne podržite ovakve sporazume.
Vaša uloga nije da slepo slušate i pratite zahteve Vlade, koja se potpuno suprotno ekonomskoj logici ponaša. Vaše pravo i obaveza jesu da u jednom trenutku kažete – ne Vladi, koja gomilu kredita i dugova nameće na vrat svima nama zajedno. Jednog trenutka neko će i vama postaviti pitanje političke, moralne i istorijske odgovornosti zbog svega ovoga što danas radite.
Na kraju krajeva, da verujete da je ovo ispravno i dobro digli biste se i vi kao predstavnici stranaka koje čine skupštinsku većinu da kažete nešto u odbranu ovih zaduživanja, a ne da na jedan vrlo interesantan način prećutite sve ovo.
Gospođa Dragutinović mora da brani ove kredite kako ih je branila na početku, zato što i ona zna koliko je ovo loše, koliko je ovo dobro, ali je deo jedne potpuno pogrešne ekonomske politike koju vodi Vlada takva kakva jeste, sazdana na principima na kojima je sazdana.
Šta je ironija? Ovi isti ministri su nas pre nekoliko nedelja uveravali u principe fiskalne odgovornosti, u principe koji nas limitiraju da se zadužujemo kada je u pitanju deficit i kada je u pitanju visina javnog duga. Par nedelja posle toga još 300 miliona evra duga stavljamo na teret budžetu RS i svim poreskim obveznicima ove države.
Posebno se insistiralo na principu fiskalne odgovornosti u kontekstu odgovornog ponašanja prema generacijama koje dolaze posle nas. Malopre je neko rekao – ova vlada neće dočekati otplatu prve tranše, odnosno prve rate kredita. Ove pare ne da će da potroši, ova vlada je pare koje provlačite kroz ove sporazume već potrošila.
Gde je tu ekonomska logika? Nema je. Tu je politička alavost, politički i ekonomski bezobrazluk i tužno je kada vidite kako je danas kada su fiskalna i ekonomija u pitanju položaj ministara finansija u Vladi i kakav je položaj uopšte ove vlade. Sve ovo što se dešava samo su koraci u nizu gubljenja ekonomskog suvereniteta ove države.
Gospođo Dragutinović, to dobro znate i zato ćutite i ne morate ništa da pričate. Ne morate. Ministar finansija u ozbiljnoj i uređenoj državi je glava kuće, ako može tako da se kaže, pa i u toj vašoj EU u koju nas nesrećno vodite ne bore se za poziciju u direktoratima za finansije države koje su pre dve, tri ili pet godina ušle u EU, nemaju prava ni da pomišljaju na to.
Zna se ko tu vodi glavnu reč, najmoćniji i najozbiljniji. Ovde finansije u državi vodi svako ko hoće i želi, u Vladi RS. Vi odgovarate na njihove bolesne ekonomske i političke ambicije, ponavljam, ali kada treba da dođu umesto vas i sednu tu, gospođo Dragutinović, onda ih nigde nema, onda moramo da prekinemo Skupštinu i pomerimo je pet dana kasnije, a pri tom po hitnom postupku usvajamo sve ovo da bi država i budžet mogli da ostvaruju svoje nadležnosti.
Sve je to poražavajuće i tužno i za SRS ogavno i neprihvatljivo. Nažalost, dok Vlada koja jeste na snazi sedi tu Srbija će se suočavati sa ovakvim stvarima i ko zna sa čime još.
Mnogo poslanika je govorilo o kreditima, odnosno ovih 10 partija, o 250 miliona evra. Postoje stvari koje neki nisu dotakli. Ono što jeste tačno jeste da su krediti nepovoljni. Pokušali smo da budemo korektniji kada smo amandmanom predložili da povučete 250 miliona evra pod potpuno nepovoljnim uslovima, ali ih potrošite pod kapitalnu potrošnju. Potrošite ih u kapitalne projekte, ako već povlačite 250 miliona.
Da li neko zna šta se finansira sa ovih 250 miliona evra? Deficit? Niko živ niti zna niti će na tako nešto dobiti odgovor? Ono što je problem jeste što se povlače krediti za refinansiranje dugova pod ovakvim uslovima. Kakve smo kredite povlačili kada se pod ovakvim kamatnim stopama refinansiraju dugovi?
Znate li kada se dobijaju ovakve kamatne stope od banaka? U nedelji štednje. Banke opredeljenim deponentima da polože novac na štednju ovakve kamate daju samo sedam dana u godini kada je nedelja štednje. Naša se država pod ovakvim uslovima zadužuje. Ne moramo da pričamo o tome.
Imate paralelno sa ovim kredit koji dobijate od Kine, koji je neuporedivo povoljniji od kredita koji uzimate za budžetski deficit i refinansiranje dugova, a kredit koji je takođe dugoročan kao i ovaj, od Kine koji dobijate, vraćaćete 15 godina ili koliko već nije bitno, sa kamatnom stopom do 3% i ono što je bitno kredit koji dobijate od Kineza ostaviće u Srbiji neku materijalnu vrednost.
Omogućiće Upravi carina da radi, a budžetski deficit, refinansiranje dugova kakvu će materijalnu korist građanima Srbije dati? Jedino špijuni ako lociraju Ratka Mladića. Ne znam samo od koje partije će ići za ove što jure i vijaju po Srbiji za Ratkom Mladićem.
To su ekonomski apsurdi koje niko nema ni argumente ni prava da brani. Možda imate obavezu, ali ovo je zaista poražavajuće. Ne osporavamo mi mogućnost državi da se zadužuje. Ne osporavamo mogućnost državi da ima budžetski deficit, ali država nema ekonomski kapacitet da trpi sve ovo i vi ste toga duboko svesni, ali znate da je ostalo još malo.
Čeka vas predizborna godina. Sredstva se neće birati kako da se krpe ruke i da se državi eventualno omogući da servisira svoje tekuće, odnosno redovne obaveze.
Pogledajte šta piše ovde u članu 5 – Sredstva za vraćanje ovog kredita obezbediće se u budžetu Republike Srbije, a budžet Republike Srbije se zadužuje kod poslovnih banaka da bi servisirao svoje tekuće obaveze. Kakva ironija i apsurd.
Ono što niko od kolega poslanika nije pitao, a SRS smatra da je jako važno – a koji je model javne nabavke bio primenjen? I zašto baš ovaj model javne nabavke?
Kada smo ovde raspravljali o zakonu o afirmaciji građevinske industrije, pojedine kolege poslanici su zbog ovog modela javne nabavke rekli da je taj zakon suspendovao Zakon o javnim nabavkama. Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Zbog čega? Lepo stoji u obrazloženju, 24. stav 1. tačke 4.
Je l' znate, poštovane kolege poslanici, za šta ćete glasati? Piše da se pod tim uslovima javne nabavke sprovode ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.
Što to vi niste mogli da predvidite? Predviđali ste budžet, predviđali ste deficit, pa ste promašili deficit i dobili blagoslov od mentora iz Vašingtona da promenite ili povećate budžetski deficit. To ste predvideli. Šta to naručilac ovih kredita nije mogao da predvidi? Političku alavost pojedinih ministara u Vladi i njihove stranačke i političke ambicije. To tako treba reći.
Zašto danas niko ne govori o suspenziji Zakona o javnim nabavkama? Svi ćute. Zato što znaju šta je ovo i koliko sve ovo ima smisla i ekonomske logike. Po SRS – nema nikakve. Možete da radite šta hoćete, ali nas boli to što i mi moramo to da trpimo i što ćemo svi zajedno plaćati cehove ekonomskog nerazuma. To je za SRS neprihvatljivo.
Takođe, ovde se niko nije dotakao ovog drugog sporazuma, odnosno kredita koji se tiče JAT-a. Za šta država daje garancije? Za ekonomsku politiku koja je do sada bila na snazi u JAT. Imalo je više razloga da u stečaju uvedete JAT.
Slušamo čitavu deceniju opredeljenje dosovske vlasti za uvođenje korporativnog upravljanja, za privatizacijom javnog sektora. Ubiste nas pričama od 2007. godine o pronalaženju strateškog partnera za JAT.
Dokle je stigla priča? Znate čime se završava priča? Time ste je i počeli. Rekli ste – ponovo biramo, radimo izbor konsultantske kuće. Jednu strategiju je radio IFC koju vi niste platili nego Norvežani, u redu, i rečeno je pre pet godina šta je trebalo da se uradi sa JAT-om.
Novu je uradio "Rotšild", doplatila država, a gospodin Todorović je ovde govorio koliko državu koštaju vaše konsultantske kuće, između ostalog se doticalo i JAT-a, oni uradili novu strategiju, studiju, rekli vam šta treba da uradite i mi danas radimo sve suprotno tome. Zadužujemo za 50 miliona firmu koja već duguje 25 miliona evra samo iz prošle godine. Verujem da su im ukupnu dugovi preko 100 miliona.
Za šta ste se opredelili? Pravićete novu firmu o trošku Vlade? O tome je SRS govorila i ranije. Onda ćete dati 400 hiljada dolara za osnivački ulog, pa ćete u novu firmu sve što vredi iz JAT-a da prenesete – dobre ugovore, slotove, optimalan broj zaposlenih i vrednu imovinu. Pa ko takvog strateškog partnera neće?
A dugovi? Dugovi državi. Budžetu Republike Srbije, građanima Republike Srbije, nek razmišljaju i neka vraćaju. Šta nas briga, to nije naš posao. A za isti taj vremenski period, od 2007. godine Rusi samo što ga nisu bili kupili, strateški partner je bio nađen, završena priča. Ta se priča izjalovila.
Sad čujemo ministra Ugljanina koji kaže – gospodo, Turci došli, priča završena, pred potpisivanjem smo. Sredstva javnog informisanja su to objavljivala. A država umesto da je svu energiju utrošila da se zaista bavi strukturnim reformama, država će sad da se zadužuje, da pravi novu firmu koju će svako normalan da kupi ili da kupi većinski paket akcija, a ponavljam – dugovi i problemi ostaće građanima Republike Srbije.
Šta se za svo to vreme dešava u JAT-u? U JAT-u su se samo menjali direktori, ali su principi i maniri u funkcionisanju ostajali isti.
Došao je novi direktor, pa je doveo novog savetnika za marketing, dao mu platu odnosno ugovor i naknadu za njegove poslove 220 hiljada dinara, ne može platu da mu da zato što je čovek već u radnom odnosu, pa je taj doveo tri devojke koje se bave marketingom, sa platama od 120 do 150 hiljada dinara, pa je nova sekretarica direktora tu zaposlila svog sina, itd.
Nas interesuje jesu li to principi etičkog poslovanja ili korporativnog upravljanja? Šta tu mi plaćamo? Šta se tu pokriva sa 51 milion evra? Zaista problemi u tehnici ili političke i ekonomske bahanalije rukovodstva?
Zašto bismo mi to sve prihvatili? Ko zdrav i normalan sve to može da prihvati? Jedina nezahvalna dužnost i obaveza je da branite vi to koji morate da branite. Ovo je skandal. Umesto da pokrenete postupke i istragu protiv onih koji su JAT doveli tu gde je danas, vi im dajete kao nagradu 51 milion evra.
Da li će novi strateški partner prihvatiti da vraća dugove? Naravno da neće. Njih dugovi ne interesuju. Mi uzimamo kredit da sredimo dva aviona, a studija kaže: "Da bi ekonomska opravdanost u poslovanju postojala mora da se obnovi flota i mora da se uvede 10 novih aviona." To je u studiji koja je već urađena i napisana, u drugoj studiji. A mi sad tražimo savetnika da radimo treću studiju o trošku države.
Izvinjavamo se, gospođo Dragutinović, ali takve stvari mi ni u ludilu ne možemo da podržimo. Umesto da se Vlada bavila ovim problemima na odgovoran i ozbiljan način, Vlada strukturne reforme radi tako što prodaje "Telekom". To su prave strukturne reforme u Srbiji – da prodamo jedino javno preduzeće koje ostvaruje prihode.
Da ironija bude veća, onda se javi ministar telekomunikacija i kaže – od ukupne mase koja se ostvari prodajom "Telekoma", telekomunikacije u Srbiji zaslužuju da dobiju 100 miliona evra zbog unapređenja mreže. Ko im je branio da od profita koji su ostvarivali unapređuju mrežu?
Ne samo da to nisu uradili, nego uzimaju i prodaju jedino što vredi i što ima smisla u ovoj državi. Tu opet dolazimo do priče oko savetnika privatizacionih, sitnih grupa itd. Vi dobro znate koji su, kakvi i koliki prevaranti. Koliko milijardi dolara su poslednjih pet godina kazni i penala platili zbog sumnjivih poslovnih transakcija, poteza itd.
Tužno je to sve. Tužno je što se i javnosti i poslanicima nešto što je potpuno ekonomski promašaj pokušava predstaviti razumnim i dobrim rešenjem. Ne pada nam na pamet da ovako nešto podržimo.
Što se tiče Sporazuma sa Kinezima, ne branimo ih zato, niti ćemo ih podržati, ali ne branimo ih zato što su sa Kinezima, nego zato što oni pokazuju da se pod potpuno drugačijim i povoljnijim kreditnim uslovima pare mogu povlačiti i da namena tih povučenih para bude potpuno opravdana i racionalna. Ne želimo da dajemo podršku za trošenje novca ni u šta.
Gospođo Dragutinović, što se Srpske radikalne stranke tiče, ne pada nam na pamet da ovo podržimo, krediti su nepovoljni, krediti su loši, da li su oni nužda ili nisu to je stvar Vlade Republike Srbije, javnost mora da zna da će danom usvajanja ovoga biti stvoreni preduslovi da se država dodatno optereti sa 300.000.000 evra direktno, preko 300 miliona evra indirektno, i da će te dugove vraćati generacije koje dolaze posle nas.

Reč ima poslanik Zoran Ostojić.

Uvažena ministarko, koleginice i kolege, pred nama su zakoni koji dodatno zadužuju našu zemlju.
Nekako je postala praksa da svakih dva meseca mi ovde izglasamo, odnosno vladajuća većina izglasa neko zaduženje od jedno 200-300 miliona evra, setimo se i "Srbijagasa" 170 miliona, setimo se "Puteva Srbije", sve je to, gospođo Dragutinović, posledica. Ja bih želeo da pričam više o uzrocima.
Vi rekoste, glasali ste za zakon o budžetu, a sve ovo stoji tamo, očekujete da sada izglasamo sve što je već jednom izglasano i ne sumnjam da će to biti izglasano. Oni koji su glasali za Zakon o budžetu izglasaće, oni koji nisu glasali sumnjam da će ovo glasati.
Mi smo u ovoj drugoj grupi, nismo glasali, pa svakako ne možemo glasati. Zašto? Zato što nije sporno da država treba da se pred nekim okolnostima i nekim situacijama zadužuje, ali je sporno zašto dolazi do ovakvog trošenja novca i zaduživanja.
Zaista, unazad godinu dana zadužili smo sigurno preko milijardu i po evra ovu državu, a to će otplaćivati deca koja su još uvek maloletna. Tu dolazimo do onoga što Liberalno demokratska partija priča od početka.
Potrebna nam je aktivnija i efikasnija država. Potrebno je smanjivanje javne potrošnje na ispod 40 odsto bruto društvenog proizvoda. Daj bože, da dođemo nekada i do 36 odsto.
Potrebno nam je potpuno nova ekonomija, potpuno restrukturiranje naše privrede od uvozne, zavisne, pa izvozne i privredne. To jednostavno u ove dve godine Vlada nije uradila, a imala je šansu.
Sledeća godina je izborna godina i prosto već je praksa da ovde u Srbiji pored opšte potrošnje, lične potrošnje i investicione potrošnje mi imamo jedan vid potrošnje koji ekonomska nauka ne poznaje, ali praksa u Srbiji poznaje, zove se predizborna potrošnja. Nesporno je da ćemo sledeće godine ući u taj vrtlog predizborne potrošnje, na kraju krajeva videćemo to kada budemo dobili budžet za sledeću godinu.
Jasno je da Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji smo usvojili teško da će biti ispunjen, sa ovim zaduživanjem i sa onim što nas čeka sledeće godine kada predizborna potrošnja podivlja, jasno je da ono što smo se obavezali neće biti ispunjeno.
Vi pre neki dan na pitanje o transferima i o finansiranju lokalne samouprave rekoste otvoreno i svaka vam čast, pošteno je to reći, nećemo poštovati Zakon o finansiranju ove godine, nećemo biti u stanju tako da slanje poruka ne donosimo zakone koji objektivno neće biti poštovani, unižava i snižava rejting Srbije. Zato su ovi krediti skupi. Ali, restrukturiranje privrede nije ni počelo, i to je suština.
Kada mi kažemo da Vlada treba da ima 12 ministarstava, to je samo simbolično, nije suština u 12 ministarstava. Suština je da se država povuče iz oblasti sektora u kojima sada arbitrira i tako ćemo doći do jeftinije države.
Mi smo vama predlagali na početku krize mere za podsticaj i građevinarstva, ima tome godinu i nešto dana, vi ste na kraju podstakli građevinarstvo tako što ste ukinuli javne nabavke i doneli Zakon o podsticanju građevinarstva gde se direktnom pogodbom sa građevinskim firmama ugovaraju poslovi.
Šta je to nego jedan vid predizborne potrošnje i svakako da monopoli, mnoštvo propisa, šuma propisa, iako je neko iz Vlade pominjao nekoliko puta, ništa od toga se nije desilo. Zato nema stranih investicija. Ima stranih investicija tako što se hiljadama evra para poreskih obveznika plaća radno mesto u nekim firmama koje se otvaraju u Srbiji sa stranim kapitalom.
Suština je što građani Srbije svojim novcem plaćaju formiranje jedne stranke koja je u nastajanju. Prosto, nije ni čudo da imamo ovakvo zaduživanje i ovakav deficit, da na primer u Vladi postoje dva ministra koji imaju po dve stranke i prosto, košta pravljenje tih stranaka.
Da ništa nema od restrukturiranja javnih preduzeća dokaz je i ovaj drugi kredit, jer ću pričati samo o kreditu od 250 miliona evra kojim se finansira stari dug i kreditu o JAT-u. Jednostavno, ovaj deficit je posledica jedne inercije, jednog feudalnog sistema koji je uveden posle ubistva Đinđića u prvoj Vladi posle njega, govorim o Koštuničinoj Vladi kada su deljena ministarstva po vertikali. Mi imamo tu situaciju i dan-danas i jednostavno, takav sistem generiše potrošnju. Svako vuče na svoju stranu, svako hoće novac za svoj kraj, za svoju oblast i prosto, ovo je posledica.
Šta će sledeća vlada da radi sa ovolikim kreditima i sa ovolikim zaduženjima? Zaista ne znam, sve se gura u budućnost, kao da mi nećemo živeti u ovoj zemlji, bilo kao ministri koji se nadaju da će ostati, bilo kao poreski obveznici. Ovo je ceh, na kraju krajeva ovog zaduženja i formiranja ove vaše Vlade.
Setite se onih 10% penzija, onih 500 miliona evra odnosno pola milijarde evra čiji se dug vuče do dana današnjeg. Kada dobijemo budžet za sledeću godinu, tek ćemo videti provaliju koja nas čeka sledeće godine sa refinansiranjem deficita, jer koliko znam, deficit ne bi trebalo da bude 4%, već bi morao da bude manji. Voleo bih da vidim kada dođe, da li će u predizbornoj godini i rastu predizborne potrošnje to biti moguće.
Evo jedan primer, ovaj drugi kredit o tome, o troškovima ove države i ovakve privrede koju kontroliše ova država, na primer u kreditu za JAT. Tražite od nas da odobrimo 50 i nešto miliona dolara za JAT. Ne kažete iskreno ni u jednom trenutku zbog čega, hajde da kažemo, osposobljavanje flote i rada na motorima u iznosu od 9,5 miliona evra i to je nekako razumljivo. Avion mora da ima motore na oba krila, pa možda nekim fali na jednom, pa treba da se kupi i taj drugi. Šalim se ja, ali to je jedino konkretno što je jasno za šta je.
Ugovor o dugoročnom namenskom kreditu za najam dva aviona, to je dva miliona evra, da kažem da je i to jasno. Ali, 40 miliona evra za revitalizaciju avio kompanije. Ta reč se pominje dva puta. Šta to znači? Pretpostavljam mnogo toga, ali narodni poslanici bi morali znati konkretno, da li je to za obrtna sredstva, da li je za, pošto nije za avione i motore, za nešto jeste, da li je za vraćanje dugova? Nije, pošto je garant država.
Pogledajte sada apsurdnu situaciju. Kada bi sada stavili, odnosno raspisali tender za JAT, sumnjam da bi se neko javio, a ako bi se javio, da bi ponudio 50 miliona evra.
Setite se one cifre od pre nekoliko godina, špekulisalo se da kao JAT vredi 100 miliona evra, tj. mi smo mislili da JAT vredi 100 miliona evra. Kao što je moj komšija mislio da njegov stan vredi 80 hiljada evra, ali mu nikad niko nije dao 80 hiljada evra, pa je morao da ga proda za 65, e tako smo mi mislili da je 100, a nije 100. Sada ćemo zadužiti, garantovati zaduženje JAT-a za cifru koja je svakako veća od njegove vrednosti, a kad bi dodali i dugove JAT-a, onda je to zaista višestruko. Jasno je iz ovoga da ovaj kredit JAT neće vraćati, nego ćemo vraćati mi, poreski obveznici, odnosno građani koji su nas birali.
To je primer privrede gde Vlada beži od restrukturiranja. To je primer ekonomije u kojoj deluje 580 javnih preduzeća na nivou Srbije, od kojih možda dva posluju sa dobitkom, a ovih 580 sa gubitkom. Dok se to ne raščisti i dok se u to ne zagrize, a jeste bolno, jeste teško, nepopularno, ali prosto ako se to ne uradi, mi ćemo imati svake godine, ali nažalost i svaka dva meseca zahteve za novim i novim kreditima, novim i novim zaduženjima, koje ćemo prevaljivati na teret budućih generacija.
Ovde u ovom obrazloženju za JAT lepo kažete da kompaniju očišćenu od dugova neko hoće da preuzme, strateški partner ili institucioni partner koga jurimo, za koga ćemo da udamo taj JAT bez dugova. To znači da će dugovi pasti na teret države i poreskih obveznika. To znači da će i ovih novih 50 miliona evra za revitalizaciju, za šminkanje udavače, takođe pasti na teret nas poreskih obveznika, odnosno građana koji plaćaju porez i onih koji će u budućnosti plaćati porez. To je primer neodgovornog ponašanja.
Liberalno-demokratska partija se od početka zalagala, čak i u onoj trošadžijskoj vladi, sećate se, 2006. godine za sporazum sa MMF, jer prosto ovaj parlament nije u stanju da iskontroliše Vladu u trošenju novca poreskih obveznika. Mislili smo da će oni biti uspešniji u tome i srećom došlo je do tog sporazuma. Da ne beše njih, ne znam koliko bi više puta cifre bile u ovim zahtevima za kredite veće nego što su sada. Ali sledeće godine, koliko shvatam, neće biti u sporazumu sa MMF, što je još jedan argument za moju tezu da ide predizborna potrošnja sledeće godine.
Ovaj kredit za JAT je možda potreban da bi JAT našao strateškog partnera. Ne ulazim u to, jer ne znam bilans JAT-a, ali je svakako jasno da taj kredit JAT neće vraćati, a još manje njegov strateški partner, jer ste sami rekli da svako ko će da preuzme kompaniju očišćen je od dugova. Što bi strateški partner uzimao kompaniju i vraćao dugove za neracionalnu potrošnju generacijama, odnosno decenijama unazad?
Da li će ovih 50 miliona evra, kojima suštinski mi poklanjamo tom strateškom partneru, kao što ovim investicijama koje se pojavljuju tu i tamo, a što vodi ministar ekonomije, poklanjamo hiljade evra za jedno radno mesto, da bi se ljudi zaposlili i učlanili u njegovu novu stranku, a sve to mi plaćamo? Da li će to dovesti do strateškog partnera, ne znam, ali u svakom slučaju kredit za firmu koji će vraćati država, odnosno građani Srbije, koji je veći od njene vrednosti, je sa ekonomske tačke gledišta zaista nelogičan.
Podsetimo još na dve činjenice, da je prošle godine JAT-ov gubitak bio 25 miliona evra, da će ove godine biti možda za milion-dva manji, ali svakako preko 20 miliona evra. Mi sada toj kompaniji koja pravi tolike gubitke, da bi je udali, dodajemo još 50 miliona evra.
Postoji u ekonomiji nešto što se zove racionalnost i cena. Jeste da je svima stalo da JAT nađe strateškog partnera, bio to "Britiš erlajns" ili neko drugi, ali zaista je ovo mnogo skupo.
S druge strane, vi kažete u izjavi o usklađenosti propisima EU da u principu nema sličnog primera u EU, tako da se ne krše propisi EU.
Formalno ste možda u pravu, ali sa druge strane, moram da vas podsetim da i konkurencija i zakon o otvorenom nebu ne dozvoljavaju EU toliko veliko pomaganje jednoj kompaniji od strane države. Dešavalo se, tu i tamo ima izuzetaka, gde su države priskakale kompanijama u pomoć, ali te kompanije su opstajale, a nisu tražile strateškog partnera. Taj novac kojim je država pomagala ostajao je toj kompaniji. Mi ovde u suštini pomažemo kompaniji da bi je neko drugi preuzeo.
Mnogo je bolje zagristi u ono što se zove suštinsko restrukturiranje ekonomije. Ne kažem da to može za nekoliko dana ili za nekoliko nedelja, ali ono što mi vama zameramo kao Vladi, to je što taj proces niste ni počeli u svom mandatu, a sledeće godine svakako ga nećete ni početi.
Da ne bude sad da je sve na vašu Vladu, ovakvo ponašanje, trošenje narodnih para države koja je skupa, a ne efikasna, nije počelo sa vašom vladom, počelo je onog trenutka kada je napušten koncept koji je postojao u Đinđićevoj vladi, da partije, koalicioni partneri jedni druge kontrolišu tako što dele ministarstva. Onog trenutka kad je u prvoj Koštuničinoj vladi uveden princip feudalne podele, mi smo došli do sve skuplje i skuplje države, do što većih troškova i ovolikih zaduživanja budućih generacija.
Nadam se da će građani posle sledećih izbora izabrati i glasati za stranke koje će ukinuti taj pogubni feudalni princip koji faktički goji debelu i skupu državu na račun siromašnih građana.

Reč ima gospodin Vlajko Senić.

Gospodine predsedavajući, ako mogu repliku na izlaganje Zorana Ostojića, a odnosi se na podatke, ali ne podatke, nego ocenu da Ministarstvo ekonomije daje hiljade evra za različite projekte.
U Hrvatskom saboru postoji jedna odrednica u Poslovniku koja kaže – ispravljanje netačnih navoda. To kod nas nema, ali ću sad pokušati da vam odgovorim konkretno brojevima i mislim da je to dobra prilika zato što se više puta ovde u parlamentu i u javnosti spekulisalo o tome koliko je sredstava dato i kakvi su efekti svega toga, vodeći računa o tome da Srbija nije jedina zemlja koja je danas u krizi i da sve moderne zemlje u krizi imaju mnogo veću ulogu države nego što je to u normalno vreme.
Zbog vas, gospodine Ostojiću, jer znam da ste vrlo ozbiljan narodni poslanik, a i zbog građana Srbije, da kažem da je ukupan broj odobrenih projekata, kao finansijska podrška za investitore u Srbiji, 114, a da je ukupna vrednost investicionih projekata, koja je na ovaj način data Srbiji, odnosno količina sredstava koja je uložena, 635,1 milion evra, da je ukupan iznos odobrenih podsticajnih sredstava od strane Vlade Republike Srbije 47,3 miliona evra i da je zahvaljujući tome broj novootvorenih radnih mesta 17.194. Vrlo lakom računicom doći ćemo do prosečnog iznosa podsticaja po radnom mestu od 2.486,8 evra.
Još malo podataka. Dakle, broj novih radnih mesta koji je otvoren po različitim okruzima zahvaljujući podsticajima koje je Vlada Republike Srbije dala; u Podunavskom okrugu je otvoreno 1.161 novo radno mesto, u Mačvanskom okrugu je otvoreno 1.215 novih radnih mesta, u Topličkom okrugu je otvoreno 1.500 novih radnih mesta, u Jablaničkom okrugu je otvoreno 1.554 nova radna mesta, u Zapadnobačkom okrugu je otvoreno 830 novih radnih mesta.
I reći ću još jednu stvar, to je to, broj novih radnih mesta po zemlji porekla investitora je takođe interesantan podatak, jer se ovde stalno govori o davanju sredstava nekakvim stranim firmama, što opet ne mislim da je loše. Dakle, broj novih radnih mesta po poreklu investitora, po zemlji porekla investitora Srbija 6.782, Nemačka 3.761, Italija 2.860, Velika Britanija 333, Južna Koreja 1.024 itd. Toliko o tome.

Da li sad ovo treba da shvatim da vi ne želite reč? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, ovo je jedna tema koja izaziva veliko interesovanje i svakako da u Narodnoj skupštini nije lako braniti predlog zakona o zaduživanju države i svakako je to tema koja ne može da vam donese političke poene. Svakako da to nije nešto što u predizbornoj kampanji bilo koja stranka vladajuće koalicije može da koristi kao adut i da kaže da je to dobro.
Ono što jeste činjenica, to je da Srbija, zajedno sa drugim zemljama iz okruženja, EU, pa i celog sveta, živi u vremenima teške ekonomske krize, u kojima država mora da reaguje, da se ne bi desio potpuni slom nacionalne ekonomije.
Ako je zemlja koja ima najjaču privredu danas u svetu, a to su SAD, reagovale tokom ekonomske krize i iz državnog budžeta dala stotine milijarde dolara da bi se sprečio kolaps finansijskog sistema, ne zato što je tamo neko voleo banke koje su došle na ivicu finansijske propasti, već zato što bi propast tih investicionih banaka dovela do potpunog kolapsa američke, samim tim i svetske privrede, onda je valjda logično da u vreme krize i druge zemlje, pa i Srbija, mnogo više intervenišu nego što je to bilo ili će biti u nekim srećnijim i boljim ekonomskim vremenima.
Politički posmatrano, mislim da nijedna vlada, nijedno ministarstvo finansija ili bilo koje drugo, u poslednjih nekoliko godina nije transparentnije izlazila pred poslanike i pred građane, obrazlažući i budžet i rebalans budžeta i reviziju budžeta i dodatne potrebe za finansiranjem, pa je tako to i danas.
Svakako da potreba da Vlada uzima komercijalne kredite od banaka nije najsrećnije rešenje. U nekakvoj teoriji bi bilo bolje da država Srbija ima međunarodni bond, da može da ga emituje na međunarodnom tržištu i na taj način da se zadužuje, ali čini mi se da je naš kreditni rizik još uvek visok, tako da nam taj instrument zaduživanja države još uvek nije na raspolaganju.
Isto tako, ušli smo u zonu kada emitovanje zapisa državnog trezora, zbog fluktuacije na deviznom kursu, nije više toliko atraktivna investiciona mogućnost i država se okrenula u ovom trenutku jedinoj mogućnosti, a to je podizanje komercijalnih kredita.
Na ovaj način, dodatnim zaduživanjem, mi povećavamo stepen zaduženosti države u odnosu na društveni proizvod. Prema podacima sa sajta Ministarstva finansija, taj stepen je negde oko 38%. Zakonom o fiskalnoj odgovornosti mi smo došli do rešenja da država ne treba da se zaduži više od 45%, bez restitucije, u odnosu na društveni proizvod.
Svakako treba pogledati prošlost i reći da je 2000. godine stepen zaduženja države u odnosu na društveni proizvod iznosio 169,3%, da je 2001. godine iznosio 102,2%, da je 2007. godine, kada je svetska ekonomija bila na vrhuncu, samim tim i ekonomska situacija u Srbiji znatno bolja, to bilo 29,4%, a da se ove godine približavamo cifri od 40%.
Dakle, svakako da to nije popularna mera i to nije mera koju je Vlada ili Ministarstvo finansija donelo sa oduševljenjem. U svakom slučaju, ako usvojite budžet, vi taj budžet morate da realizujete. Mislim da je Vlada Srbije u proteklom periodu učinila dosta koraka na smanjenju svoje potrošnje, na smanjenju potrošnje države i praktično smo došli do tačke kada ne postoji više mogućnost kratkoročnog smanjenja potrošnje, koji bi nam oslobodio sredstva koja su nam neophodna za izvršenje budžeta.
Naravno da u nekom narednom periodu, ako ova vlada ili bilo koja naredna vlada bude sledila program ekonomskih reformi koja podrazumeva da se ova država za narednih 10 godina promeni i da od nekakve države koja je zasnovana na uvozu i na potrošačkom rastu ekonomije, postane države gde će izvoz činiti 65% društvenog proizvoda, gde će rast biti zasnovan na izvozu, ali to je nešto što je projekcija, to je nešto što je želja svih nas, ali treba reagovati u situaciji u kojoj se danas nalazimo.
Smatram da jedna racionalna analiza mora da oda i priznanje merama koje je Vlada Srbije uradila u protekle dve godine, jer vi ne možete da živite van onoga kako jeste stanje u okruženju, kakvo je stanje u mnogim zemljama EU, kod kojih je odavno stepen zaduženja javnog duga u odnosu na društveni proizvod prešao nekakve kriterijume iz Mastrihta koji iznose 60%.
Naravno da se ovde postavlja pitanje zašto se mi zadužujemo, da li je to za nekakvu tekuću potrošnju ili za investicije, ali čini mi se da u ovom trenutku, u tom smislu, država ima prostora da u narednom periodu strukturu potrošnje poboljša. Dakle, ne može se samo količina ili obim te potrošnje smanjiti, ali svakako da se ta struktura u nekom narednom periodu može promeniti.
Ona predstavlja, nažalost ili na sreću, ali to je realnost i odnos političkih snaga i to je bilo i u ovoj vladi i u nekoj prethodnoj, a to će biti i u svakoj narednoj vladi, sve dok Srbija ne bude došla u situaciju da, npr, jedna stranka vodi Vladu, pa onda može u potpunosti da sprovodi svoj politički program, u skladu sa svojom ekonomskom doktrinom, a to se sigurno neće desiti u nekom narednom srednjoročnom periodu.
Smatram da zbog toga treba podržati predlog ovog zakona i mi ćemo glasati za njega, jer je to nešto što je veoma transparentno i jasno, to su uslovi koje je Vlada dobila. Mislim da smo i mi od predstavnika Vlade na Odboru za finansije bili na jedan korektan način obavešteni i o načinu na koji je cela procedura odrađena i o učesnicima same procedure. U krajnjoj liniji, svi poslanici i javnost su obavešteni o uslovima pod kojima se država zadužuje.
Ono što je opasnost u ovom delu zaduživanja jeste činjenica da je ovaj dug, praktično, u evrima i da ono što jeste bio rizik za banke, kada govorimo o kupovini trezorskih zapisa, dakle promena deviznog kursa, jeste opasnost koja se sada nadvija nad državom i u nekoj budućnosti, obzirom da je obaveza da se vrati iznos koji je u evrima.
Svakako, ozbiljnija promena deviznog kursa će dodatno opteretiti dodatno naš budžet, ali to ne znači da trenutna politika deviznog kursa nije dobra. Devizni kurs je na neki način slika stanja u kome se nalazi naša privreda i, bez obzira što njegove oscilacije izazivaju logično uznemirenje, pre svega građana i privrede, mislim da je politika koju vodi Narodna banka u ovom trenutku apsolutno opravdana. To se pokazalo u prethodne dve godine. Zbog takve politike deviznog kursa, pad privrednih aktivnosti u Srbiji je ipak bio manji u odnosu na neke druge zemlje u regionu.
Ono što je u narednom periodu zadatak Vlade i svih nas, to je, pre svega, bolje upravljanje sredstvima kojima svi zajedno raspolažemo, i Vlada i lokalne samouprave.
To što smo usvojili Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji nas tera da do 2015. godine dođemo u situaciju da je deficit ne veći od jednog procenta društvenog proizvoda, to je jedno krovno rešenje koje predstavlja kvantitativno ograničenje za naše trošenje. Ono što je izazov u narednom periodu i mislim da je to i posao koji nas čeka na putu pridruženja EU, to je kvalitet trošenja sredstava.
Dakle, nije samo u pitanju kvantitet, koliko ćemo mi sredstava potrošiti, već i ono što potrošimo za koje svrhe nam služi i kakav je efekat svakog dinara koji se iz budžeta plasira i potroši. Zbog toga je meni bilo važno da iznesem ove podatke u delu koji je bio rezervisan za repliku.
U tom smislu rekao bih nešto i o ovom drugom kreditu. Dakle, ministarka je rekla dosta toga u uvodnom izlaganju vezano za garanciju koju država daje za zaduživanje JAT Ervejza, naše aviokompanije, ali mislim da u budućnosti ne bi bilo loše da i Odbor za finansije i narodni poslanici u procesu donošenja odluke o kreditima koje daje država, na primer za garancije javnih preduzeća, imaju uvid u plan trošenja tih sredstava, u bilanse stanja uspeha, keš lou tih preduzeća.
Nema ovde nekih velikih stručnjaka koji bi mogli o tome da govore, ali mi želimo da znamo kakva je ideja i na koji će način ta sredstva biti utrošena. Moramo da znamo rizik koji postoji da garancija države za zaduženje jednog javnog preduzeća u nekom narednom periodu postane obaveza države, jer je u ugovoru jasno precizirano da ako javno preduzeće ne može da vrati svoj dug taj dug će morati da vrati država.
Ako bismo pustili da se to javno preduzeće zaduži bez garancije države na finansijskom tržištu, nisam siguran da li bi uopšte mogli da se zaduže, a kamo li pod uslovima koji su praktično kao da se zadužuje država.
Dakle, mislim da u tom delu ne bi štetilo svima nama više informacija i argumenata koji bi nam dali dodatnu argumentaciju da takve zakone podržimo, da takva zaduženja podržimo i zato kažem da mi je drago što je u svom uvodnom izlaganju ministarka finansija rekla mnogo više o tome nego što smo mogli do sada da čujemo na Odboru za finansije.
Tako da verujem da ćemo i u narednom periodu i u ovom danu za raspravu u pojedinostima takođe dobiti još neke dodatne informacije koje će nas učvrstiti u tome da davanje garancija za jedno takvo zaduženje javnog preduzeća predstavlja deo strategije da to javno preduzeće izađe iz pozicije u kojoj se nalazi u proteklih nekoliko godina, da je to i deo možda nekakvog budućeg restruktuiranja tog preduzeća, privlačenje stranog partnera itd.
Veoma je važno da znamo da to nije nekakav iznuđeni potez koji treba samo trenutno da ugasi vatru ili požar koji je izbio, a da nema nekakve veće priče ili šire ideje kakav će biti rezultat svega toga, jer ako je naša garancija, garancija za gašenje požara i ako za nekoliko godina se ispostavi da garancija postaje obaveza države, nama će ili bilo kome drugom ko posle ove vladajuće koalicije bude donosio odluke biti mnogo teže da možda u budućnosti neke opravdane garancije dobiju za to podršku u Skupštini Srbije.
Bilo bi veoma važno da i po ovom kreditu i po nekim budućim kada je država garant imamo tu jednu raspravu koja bi nam dala nekakvu širu sliku o tome šta je ideja, jer priznaćemo svi, 51,5 miliona evra nije malo. Uostalom, mi imamo celu raspravu o tome da se država zaduži za 250 miliona evra.
Dakle, svakako da je način na koji se govori u Srbiji o zaduženju države u poslednje dve godine ipak jedan korak napred, veliki pritisak i medija i nekakvih nevladinih organizacija i stručne javnosti. I činjenica da naša država ima sporazum sa MMF mislim da ipak jeste jedan okvir koji čak i nekim poslanicima opozicije daje prostor da kažu i neku dobru reč o onome što Vlada i Ministarstvo finansija radi u protekle dve godine.