Iskorišćeno je 15 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, već koji put pred nama u ovoj sali se dešava ista stvar. Pred nama su zakoni, odnosno predlozi kojima se država Srbija zadužuje ili daje garanciju za zaduživanje određenih javnih preduzeća. Po običaju, kao žrtveno jagnje, izvinjavam se na tom izrazu, ali je fakat, pošalju vas, gospođo Dragutinović.
Po običaju, vladajuća većina, ovo što ih je sad recimo troje ili četvoro u sali, nema nameru da da bilo kakav odgovor, bilo kakvo smisleno objašnjenje zbog čega ova zaduživanja, nego po običaju, na vaša pleća sve opravdane kritike opozicije dolaze.
Naravno, ne slažem se sa ovim antievropskim stavovima koji su bili malopre i okrivljavanje evropskih težnji Srbije zarad ovih problema, ali ti problemi koji vas sada more i koji nas dovode do ovolikog silnog zaduživanja nastali su velikom merom i jednom nesposobnošću, neodgovornošću i, pre svega, kratkovidošću Vlade u kojoj vi sedite kao ministar finansija.
Gospođo Dragutinović, to kažem iz prostog razloga što sve kritike koje je LDP u protekle dve i po godine iznosila kada su u pitanju i finansije i ekonomija u ovoj državi nisu nailazile ni na kakve odjeke od strane Vlade, pa i vas lično.
Pokušavali smo da vam se sa predlozima sa kojima smo izlazili i koje smo dostavljali i samoj Vladi, kojoj smo dostavljali i ovde u Skupštini svim poslaničkim grupama, sa zahtevima da se zakazuju vanredne sednice Skupštine, jer je situacija takva ekonomska i finansijska u državi. Nikada nismo dobili potvrdan odgovor, odnosno uopšte i želju za razgovor i dijalog, da bi došli do najboljeg rešenja.
Očekivali smo da ćemo danas čuti zaista nešto, kao što je rekao moj kolega Kenan Hajdarević i oko toga šta se dešava sa pregovorima sa MMF, dokle se stiglo, koje su to stvari koje nam, a mogu da pretpostavim koje nam MMF zamera, odnosno mogu da pretpostavim nezahvalnu poziciju u kojoj se vi nalazite. Verovatno je veliki broj onih obaveza koje je preuzela naša Vlada, a u pregovoru sa MMF nisu ispunjeni i po običaju, vi morate tamo da crvenite za druge. To je, opet, vaš problem što ste vi pristali na to.
Stalno imamo priliku da slušamo socijalnu demagogiju ispred vladajuće većine, a pre svega, Vlade. Mi smo, ako se dobro sećaju moje kolege, a verujem da se sećaju, prvo čuli od predstavnika Vlade da će nas svetska ekonomska kriza mimoići. Onda smo čuli da će nam svetska ekonomska kriza doneti koristi, da bi na kraju ta svetska ekonomska kriza, kako smo čuli od premijera, prošla, i kako je Srbija trenutno lider u ovom delu, odnosno ovom regionu i tako imamo najbolji privredni rast.
Moram se složiti sa nekim prethodnicima da zaista ne znam gde živimo, odnosno da li živimo u istoj državi i u istom okruženju.
Moram da kažem da smo mi u više navrata javno i vama upućivali pozive za promenu politike koja bi ovu zemlju izvukla iz teške ekonomske situacije u kojoj se nalazi. Pod jedan, znate i sami da smo predložili ukidanje PDV za osnovne namirnice.
Dobro se sećam vaših komentara kada smo predlagali smanjenje doprinosa, gde ste vi govorili da to nije garancija, ako smanjimo doprinose za zaposlene, da će onda biti više prijavljenih zaposlenih. Nažalost, ne nažalost, s vama se ne slažem u tome iz prostog razloga što država koja nema da plati ni struju koju troši mora da snosi deo tereta u ovoj situaciji kao i građani.
Hajde da učinimo građanima bar malo život lakšim, pa da država podnese malo tereta, da podnesu malo tereta i trgovci, pa da smanje marže i da te marže, u jednom momentu, kada ste mogli da ukinete javne nabavke u jednom zakonu, kada ste mogli u drugom zakonu da date mogućnost ministru trgovine da određuje gde će moći da se u Srbiji grade tržni centri do 2.000 kvadrata, hajde da donesemo jedan "leks specijalis" u kome ćemo zamrznuti trgovačke marže na 7%. Hajde da uradimo nešto što će ovim građanima u ovoj teškoj situaciji bar malo pomoći.
Dali smo vam predlog – jedna akcija NIS-a, 10 evra duga građanima da se otpiše. Hajde ta država koja tuži građane, imate veliki broj građana koji ima mogućnost da plati osnovne komunalije, pa posle teško napuni frižider, a imate deo građana koji ne može ni da plati te komunalije, a ima akcije NIS-a, hajde da otpišemo dug. Ljudi su očajni. Prodaju ono malo što imaju, da bi mogli da plate osnovne komunalije koje su poskupele u proteklih mesec dana.
Ono što vam govorimo sigurno već godinu dana, to je naš predlog da se uvede plaćanje PDV-a po naplati potraživanja. Morate na neki način omogućiti privredi, omogućiti onima koji pružaju usluge, da prežive. Zaista smo došli u situaciju, a moram da napravim jednu paradigmu iz dana kada sam radio u poreskoj upravi, pa je jedan moj načelnik rekao za poreske obveznike, naravno, ništa u lošem kontekstu, rekao je – da poreske obveznike ne smeju da kolju, nego samo da šišaju. To vi radite sada našoj privredi i onima koji pružaju usluge. Bukvalno, ružan je izraz, ali doveli ste ih u situaciju da neće moći da prežive. Sve se zaustavlja u ovoj zemlji.
Hajde da uradimo neke stvari koje je predložio LDP, pa i ne mora da se zna da ih je predložio LDP. Hajde da sednemo i razgovaramo, možda mi nismo u pravu. Možda je nulta stopa neodrživa, ali hajde da smanjimo stopu PDV-a za osnovne namirnice. Možda je trenutno nemoguće zbog stanja u državi i punjenja državne kase Republike Srbije da se uvede ova mera, znači, plaćanje PDV za naplatu potraživanja, a možda je moguće.
Hajde da sednemo da razgovaramo o tome. Naravno, predložili smo da se niz poreza za prvi posao za mlađe od 35 godina, neke stvari koje u svakoj normalnoj državi, samo još jednu rečenicu, gospodine Novakoviću, koja je u teškoj situaciji, jer i država mora da izađe u susret građanima.
Ne smatram vas najodgovornijom osobom, ali smatram vas odgovornom zato što pristajete na vođenje ovakve politike, gde vas guraju kao žrtveno jagnje u situaciji kada niko drugi neće da sedne pored vas ili da brani bilo kakav predlog.
Još samo jedna rečenica, molim vas da nam kažete koliko je Srbija dala garancija ove godine za javna preduzeća za zaduživanja?

Ovim je vreme predviđeno za poslaničku grupu LDP potrošeno. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, gospođo ministre, zaista nema nijednog dnevnog reda, koliko god tačaka da jeste na njemu, da makar dve nisu zaduživanje, što od komercijalnih banaka, što od međunarodnih finansijskih institucija.
Zaista se pitam čemu Zakon o fiskalnoj odgovornosti, odnosno čemu izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu gde smo uvodili neke nove elemente koji u osnovi je trebalo da ima neuvođenje fiskalnog saveta i zapošljavanje nekih novih eksperata koji će bolje od samog ministarstva, u šta sumnjam, procenjivati da li se možemo i koliko zadužiti, već je valjda bila svrha proceniti da li se uopšte treba zaduživati, da ne bi prevaljivali dug ove potrošnje na leđa budućih generacija.
Znači, kakav je smisao insistiranja MMF na fiskalnoj odgovornosti, ako mi danas razgovaramo o tri nova kredita, od kojih je jedan 250 miliona evra, drugi 51 milion evra, ali ono što ih spaja jeste zajednička crta, jeste da za ovu vladu oni nisu teret, zato što se grejs period, period mirovanja, poklapa sa vlašću aktuelne koalicije, a vraćanje tih kredita ide na teret buduće vlade koja sa ovakvim rezultatima, spremna sam, ne da predvidim, nego da osnovano tvrdim, neće biti u ovom sastavu.
Otkud pravo ovoj vladi da nameće obaveze sledećoj, da ostavlja obaveze sledećim generacijama, zato što su krediti sa pet i šest godina otplate, a da u stvari pokrivamo deficite ili dugove javnog preduzeća JAT koje u stvari ne funkcioniše na način da ostvaruje profit da je isplativo.
Smisao svakog ljudskog života jeste da ostvari neki vid iole srećnog života. Svaki smisao neke vlade jeste da zadovolji ne samo svoje apetite, nego da učini koliko je to moguće srećnim i građane gde ta vlada upravlja javnim poslovima.
Kada kažem sreća, ne mislim o nekoj nematerijalnoj stvari koju ćemo procenjivati šta je granica onoga što imamo, odnosno ono što možemo materijalno ili duhovno sebi da pružimo, već kao strah da li možemo da dočekamo sutrašnji dan, a da ne razmišljamo da li imamo posao ili ćemo ga izgubiti, koliko zbog loše vođene monetarne politike imamo veće rate za kredit, koliko zbog loše vođene ekonomske politike imamo problem sa nepokrivenim uvozom, sa lažno prikazanim BDP, odnosno koliko će naše dece reći – u ovoj državi ne želim da živim, jer se u njoj ne poštuje ni fakultet, ni znanje, ni rad.
Ovi zakoni o kojima danas raspravljamo su, mislila sam, vrhunac neodgovorne vlade, da juče nisam čula izjavu gde je predsednik saznao da računi organa na čijem je on čelu, države koju predstavlja, nisu plaćeni, a da je makar samo jednom pogledao Republičku skupštinu, imao bi prilike da čuje da vas mi poslanici opozicije i poslanici SNS upozoravamo da država mora da izmiri svoje dugove prema dobavljačima, izvođačima radova, ne sanjajući ni mi sami da živimo u državi koja ne plaća ni svoje mesečne prohteve, u smislu onoga što je električna energija, grejanje, telefoni itd.
Verujte mi da sam mislila da živim u državi gde me ništa ne može iznenaditi, ali juče sam baš bila iznenađena, ali sam u stvari svesna da pred izbore koji se odlažu, ali koji se u redovnom roku ne mogu odložiti, pokušava pripremiti javnost na to da je država najveći dužnik i najnesolidniji dužnik.
Znači, izlizaće se priča u novinama, svi će biti puni čuđenja, ali će ovaj narod biti naviknut do izbora, na kojima bi morao da kazni takvu neodgovornu vlast, naviknut na to da država koja od građana traži da joj plate sve obaveze, a kada zakasni da plati i kamatu, da sama u stvari ne plaća ni svoj dug prema preduzećima za ono što potroši, ali ne plaća ni onima od kojih naruči po pojedinačnim ugovorima da joj izvedu neke radove za nju. Upravo to jeste objašnjenje zašto ste kao država dobili gore uslove za ove kredite od poslovnih banaka, od javnog preduzeća za koje garantujete za uzet kredit.
JAT se zadužuje pod uslovima gde je fiksna marža 3,95 plus tromesečni euribor, pa plus jednokratni troškovi od 0,20, pa plus kazna 0,50 za prevremeno vraćanje kredita, ali država za koju mi do juče izgleda nismo znali dobija kredit pod uslovima, fiksna kamatna marža 4,25 od jedne banke, od druge 5, od treće 5,20, od četvrte 5,30%.
Da li možete da mi objasnite kakva je to država, kakav je to ugled države koja ne uspe da ispregovara povoljnije uslove, a ima šapu nad budžetom i ima pravo da od građana traži da plate sve obaveze i da iz tog budžeta prvo potroši za ono što njoj treba, da jednoj od članica koalicije omogući pravljenje nove stranke, da donosi zakone koji su politički motivisani opstankom određenih stranaka u političkom životu, a ne interesom građana.
Evo, mi smo dobili dokaz kakav je ugled države u bankarskom sistemu. Ove kredite ne treba uzimati i u govoru mog kolege Veroljuba Arsića imali ste priliku da vidite da ono za šta se zadužujete, jeste u stvari izneto preko granica ove zemlje, a bez osnovane dokumentacije. Nismo za ono da profit koji se zaradi može i da se iznese, kao i što nismo za to da se privlače strani investitori.
Džaba davati stranim investitorima 2000 po radnom mestu i 10.000 po radnom mestu kada kanalima mita i korupcije, a zna se na kojim vratima i kod kojih ljudi, izvinite, molim vas, nemojte ovo lično da shvatite, govorim da kao država, kao korumpirana vlast, uzmete na nekim vratima 100 hiljada evra, jer se zna ko odlučuje, ko pita.
Jer, obezbediti negde dokumentaciju i uslove koji su propisani, to i mala deca znaju da to više nije dovoljno, nego treba znati na koja se vrata kuca i koliko se na tim vratima plaća da bi se dobilo pravo da se nešto radi i izgradi.
Građani ne znaju na koja vrata treba da zakucaju da bi dobili posao. Dve godine smo, gospođo Dragutinović i dragi građani, izgubili na zaboravljenu priču koju priča SNS da je prioritet izvoz i da je osnovi cilj ove države, odnosno mora biti zaposlenost i budžetske politike i ekonomske politike i svake politike i strategije koju donosite.
Vi nam danas izlazite sa još jednim zahtevom za kredit, gde treba finansirati JAT. Kažete da je od toga 40 miliona za revitalizaciju aviokompanije, gde se za revitalizaciju kao pojam ne dodaje nikakvo bliže objašnjenje. Kažete nam da je za osposobljavanje motora devet i po miliona evra i da je za najam dva aviona nove generacije potrebno obezbediti dva miliona evra.
Zaista ne mogu da shvatim da neko izlazi pred javnost, makar ovde sedelo samo 30-ak ljudi, makar ovu skupštinu gledalo samo desetoro ljudi, pa zaista pitam one koji su ovo napisali i ostavili vas da ovo branite – gde im je ljudskost?
JAT koji je po izjavi glavnog i odgovornog čoveka 20 miliona evra u gubitku, prošle godine je bio 23,5 miliona evra, JAT čiji izveštaj revizor nije hteo da potpiše jer nije mogao da ustanovi šta duguje, a šta potražuje, za vas je kompanija koja zaslužuje da za nju garantuje država.
Dajte da to prevedemo. Država garantuje budžetom koji puni iz džepa svakog građanina koji kupuje samo hleb i mleko. Lako je garantovati tuđim novcem. Lako je garantovati tuđom sirotinjom i tuđim budućim prihodom. Kako možete da uzimate kredit za jednog gubitaša koji nam u obrazloženju daje da je njegova namena za upotrebu kredita revitalizacija avio kompanije?
Gospođo Dragutinović, možda je ovo pre trebao da brani gospodin Mrkonjić. Ja bih volela da je on danas ovde, jer imam šta da ga podsetim u smislu one naknade za Direktorat civilnog vazduhoplovstva, ali dovoljno je da ste i vi tu, pa ću to na kraju reći.
JAT je potpuno izgubio svaku vrednost onog trenutka kada je potpisan ugovor o tzv. otvorenom nebu, našta nismo bili obavezni u tom trenutku i od čega nismo dobili ništa. U trenutku kada je ruska kompanija htela za 600 miliona evra da privatizuje JAT, a pre potpisivanja ovog ugovora o otvorenom nebu, nekome se to politički nije dopadalo, ali je šteta izgubljena dobit svih građana Srbije. Evo jedan novi kredit kojim treba da oživimo mrtvaka, odnosno da odložimo odlazak u stečaj. Odgovorno tvrdim, da odložimo odlazak u stečaj.
Ono što je strašno, strašno je da JAT nema više onu osnovnu vrednost, a to je to otvoreno nebo i linije letenja. JAT više nema vrednost ni u pilotima koji bi bili ono što je suština vrednosti te kompanije. U šta mi ulažemo? Po koji put ćemo nekih 51 milion baciti u nešto što ne zaslužuje?
Da li će neko u ovoj državi snositi odgovornost što je nezakonitim postupcima Direktorata civilnog vazduhoplovstva krajem 2007. godine onemogućeno svim avio kompanijama u stranom vlasništvu da posluju? Bezuspešno su se obraćale i Ministarstvu za infrastrukturu, koje apsolutno ništa nije preduzelo od tada, i ono što je najstrašnije, vi u strategiji, koja treba da nas uveri da je ovaj kredit isplativ i da vredi ulagati u JAT, pišete da mi imamo kargo saobraćaj i mogućnosti da ga razvijamo. Godine 2007. je ugašeno to što je od kargo saobraćaja postojalo.
Vi mislite da baš niko ne čita vaše strategije i da niko ne prati ono što se dešava u ovom delu privrede, onom što se zove vazduhoplovstvo, odnosno saobraćaj u vazduhu?
Te kompanije imale su kapacitet koji je bio preko tri puta veći od kapaciteta JAT, a vi ste dozvolili i da strane investitore oterate sa ovog tržišta, time što se njihove žalbe na nezakonito ukidanje i dana danas ne rešavaju, i time što ste dozvolili da JAT bude uništen, ali su zato u tom JAT isplaćene, taj JAT za koga mi treba da odobrimo kredit i da država garantuje, naknade upravnom odboru od 100 hiljada evra za samo godinu dana. Da li je to malo?
Da li je malo ono što je ovde gospodin Mrkonjić tvrdio, da nije dobio naknadu za rad u Savetu Direktorata civilnog vazduhoplovstva? Mi po odgovoru nadležnog čoveka iz tog direktorata imamo da je ukupna neto naknada za 2009. godinu isplaćena u iznosu od 900 hiljada dinara. Ukupna neto naknada po članu saveta isplaćena je za 2010. godinu u iznosu od 452.882,42 dinara. Reč je samo o prvoj polovini godine.
Za 2008. godinu, kada je Vlada, ova o kojoj govorimo, formirana, nemamo podatke, zato što je to od početka jula formirano. Da li ste se odmah svi po funkcijama udomili tamo, ne znam, ali to se isplaćuje, a da li se plaćaju komunalije i ko će vraćati ove kredite građanima je jasno.

Reč ima narodni poslanik Marina Toman.

Dame i gospodo, na osnovu Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu i po kome se Republika Srbija zadužuje kod komercijalnih banaka, ukoliko vladajuća većina to dozvoli i odobri, Srbija će se zadužiti za 200 miliona evra. Komercijalni kredit, kao što smo mogli čuti, namenjen je za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga.
Važno je istaći da je Vlada javnu nabavku finansijski usluga, odnosno kredita, sprovela putem pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva.
Niko ne spori da je Vladi zaista na raspolaganju i taj način za nabavku finansijskih sredstava, u ovom slučaju kredita, ali da li ste od Uprave za javne nabavke dobili saglasnost da u ovom slučaju primenite taj pregovarački postupak? Zaduživanje zemlje od 250 miliona evra je ipak vrlo ozbiljna stvar.
Takođe, u obrazloženju stoji da su izabrane banke koje su podnele najpovoljnije ponude za one koje su konkurisale. Međutim, kojim bankama je poslata ponuda? Da li je ponuda poslata svim bankama koje posluju na ovdašnjem tržištu, odnosno koji su to kriterijumi kojima ste se rukovodili u odabiru banaka kojima ćete poslati ponudu? Da li su neke banke favorizovane?
Ovde, da budemo jasni, niko nikoga ne optužuje, već pre svega tražimo odgovor na pitanja, da bi mogli da izvučemo određene zaključke.
Dizanjem ruku za ovaj predlog zakona, poštovane kolege, zadužićete Srbiju ovog puta kod komercijalnih banaka za 250 miliona evra. Da ne nabrajam koje su to banke jer, kako je to lepo rekao moj kolega Krasić, neke od tih banaka se gotovo konstantno ponavljaju i pojavljuju u raznoraznim aranžmanima sa državom.
Zadužićete Srbiju za kredit od 250 miliona evra i to sa kamatnom stopom većom od 5%. Vi ćete nas, kao i mnogo puta do sada, uveravati da niste prezadužena zemlja jer javni dug ne prelazi 60% BDP. Međutim, ta vaša uveravanja padaju u vodu pred činjenicom da je tempo kojim se država zadužuje prilično brz, dok se sa druge strane malo toga radi, ne samo na smanjenju potrošnje, već pre svega na jačanju privrede, ne bi li smo imali veće prihode.
Ako to sagledamo, onda zaista preti opasnost da ćemo u budućnosti imati zaista velike probleme i da će se procenat javnog duga u iznosu BDP drastično povećavati, a sve navodi ka tamo. Na tu činjenicu, uostalom, SRS vas konstantno upozorava. Pri tome, ne mislim da ste vi, gospođo Dragutinović, jedini krivac, odgovornost je i na drugima, ako ne i veća.
Zar i sam MMF nije zamerio pojedinim ministarstvima na nerealnim apetitima, taj MMF kome vi toliko verujete? Uostalom, premijer Mirko Cvetković je u svom ekspozeu građanima ponudio smanjenje nezaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta, povećanje BDP, a dve godine kao rok da se iz fiskalnog deficita pređe u fiskalni suficit. Umesto svega toga, došli smo do tačke kod koje, ne da je zaduživanje neophodno, već da je uzimanje komercijalnih kredita, kao oblik zaduživanja, postala jedina opcija. To je zaista zabrinjavajuće.
Takođe, jedan od glavnih argumenata koji se stalno ističe u korist zaduživanja, odnosno kojim se zaduživanje opravdava i opravdava budžetski deficit, je taj da je sve to u okviru deficita dogovorenog sa MMF, od 4,8% BDP. Da li to znači, ako je MMF to odobrio, da svi možemo da budemo zadovoljni i da zažmurimo na posledice katastrofalne politike koju MMF sprovodi u okruženju i da se nadamo da to neće da se desi kod nas? Da li to znači da treba da zažmurimo na predloge koji nama ispostavlja taj isti MMF i da se nadamo da će sve biti u redu, a znamo da neće, jer neki podaci govore suprotno?
Takođe, postavlja se pitanje da li će ovo zaduživanje biti dovoljno za pokriće budžetskog deficita, odnosno koliki će on biti na kraju? Da li ste u ovu računicu uračunali sav novac neophodan za servisiranje svih dospelih obaveza? Zar prvobitni plan nije bio da se manjak u državnoj kasi pokrije uglavnom prodajom državnih vrednosnih papira? Naravno, ispostavilo se da te iste banke nisu zainteresovane za te obveznice. Jedan od razloga za to je svakako slabljenje dinara, a sada se suočavamo sa činjenicom da se u situaciji gotovo svakodnevnog slabljenja dinara država zadužuje u evrima, i to za 250 miliona evra. Gde je tu onda logika?
SRS, takođe, interesuje koliko očekujete da će država do kraja godine inkasirati prodajom državnih hartija od vrednosti? U zakonu stoji da će se sredstva za izmirivanje obaveza obezbeđivati u budžetu. Na koji način ćete stvoriti ta sredstva? Da li će se uzeti možda neki novi kredit i tako u nedogled? Pre svega, koliko će to novca do kraja godine nedostajati za pokriće budžetskog deficita? Iskren odgovor ne očekujemo samo mi u parlamentu već, pre svega, građani Srbije, poreski obveznici.
Građani Srbije ne mogu da žive od lažnih obećanja. Lažna obećanja, kao što znate, nikome ne plaćaju račune, nikome ne obezbeđuju hranu. Oni ne mogu da kažu, poput nekih državnih funkcionera, "nemamo para, nismo platili račune". Zbog toga bih volela da u ovom parlamentu prezentujete predloge za oživljavanje privrede, poljoprivrede itd, a ne da raspravljamo, i to vrlo često, o novim zaduženjima, jer je rupa u budžetu sve veća.
Na kraju, da zaključim, SRS neće podržati ovaj predlog, jer je svesna kakve će posledice njegovo usvajanje imati po državu i njene građane.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih da vas obavestim da će sednica Odbora za saobraćaj i veze početi u 14.00 časova, u sali tri, pa molim članove odbora da uzmu učešće u radu.

Dajem reč narodnom poslaniku Marku Milenkoviću. (Nije prisutan.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS, kao što smo čuli, krajnje je neprihvatljivo da prihvatimo ratifikaciju ovih ugovora i da, kao jedna već prezadužena zemlja, uđemo u nove kredite. Pošao bih od normativno-pravne strane dokumenta kojeg smo dobili, a radi se o Zakonu o zaduživanju Republike Srbije kod KBC banke itd, u iznosu od 250 miliona evra.
Naime, našim Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini predviđeno je da se u Skupštini vrši ratifikacija međunarodnih ugovora, sporazuma, deklaracija, konvencija itd. Neophodno je, uz propratni akt, da se dostavi original ugovora. Mi smo ovde dobili jedan akt koji predstavlja jedan dopis Ministarstva finansija Vladi, pa Vlada nama dostavila Predlog zakona, bez ugovora. Pozivam gospođu Dragutinović, ministra finansija, da povuče sve ovo, da nam dostavi originale, jer ne možemo ovako raspravljati.
Moramo u Skupštini imati originale, potpisane, overene od strane nadležnih državnih institucija i sa jedne i sa druge strane i tek onda možemo raspravljati. Ovo je jedan običan dopis. Neuobičajeno je, a evo treći put ove godine, da mi ratifikujemo dopise određenih državnih organa.
Još tragičnije je sve ono što možemo uočiti u ovom dopisu, to ne mogu drugačije nazvati nego dopis. To je da se država zadužuje. Mi iz ovog dopisa vidimo da će se sredstva iz ovog zajma potrošiti za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga. Ne znamo koji budžetski deficit, ne znamo koja su to sredstva koja će se koristiti za refinansiranje duga i kojeg duga.
Sve to mora biti u propratnom aktu. To je normativno-pravna stvar, normativno pravni aspekt. Gospođo Dragutinović, povucite ovo, usaglasite sa normativom i onda možemo o svemu ovome razgovarati.
Ono što je još tragičnije, ovo je forma, pa ministarstvo može tu nešto da učini, kao i Vlada, ali šta ne može da učini? Ne može da spreči zaduživanje države i ogromnu zaduženost, ne samo države, kako to vi kažete u finansijskom sistemu, nego i drugih subjekata iz sistema: privrede, javnih preduzeća, građana, lokalne samouprave itd.
Sa nekoliko finansijskih pokazatelja ću pokazati vrlo tragičnu situaciju, problematičnu situaciju koja vas mora zabrinuti. Međutim, vas to očito ne brine. Deficit budžeta u 2006. godini bio je 13 milijardi dinara, u 2007. godini 45 milijardi dinara, 2008. godine 70 milijardi dinara, 2009. godine oko 102 milijarde, 2010, dobili smo informacije iz sredstava informisanja, posle usaglašavanja sa MMF, negde oko 120 milijardi dinara. Potrošićemo više 120 milijardi dinara nego što proizvedemo. Da li ste se vi pitali, gospođo Dragutinović, kako da se nadomesti sve ovo? Ako uporedimo to unazad četiri godine, onda vidimo da je deficit povećan gotovo 10 puta.
Još tragičnija situacija je ako sagledamo poslovanje javnih preduzeća, koja takođe imaju ogromne gubitke u svom poslovanju. Gospođo Dragutinović, evo podataka, oni su sveži, dobijeni su iz vašeg ministarstva. Lokalna samouprava je 2007. godine bila zadužena 27 milijardi dinara, 2008. godine 32 milijarde dinara, 2009. godine 41 milijardu, 2010. godine, za prvih šest meseci 50 milijardi dinara, a već po ovim pokazateljima koje imam, preko 70 milijardi dinara. Znači, gotovo četiri puta za poslednje tri godine.
Kod javnih preduzeća, tamo gde ste vi rekli da ne možete vršiti kontrolu, odnosno nemate uvid u način i u uslove poslovanja ovih preduzeća, pa čak i u neke finansijske tokove javnih preduzeća koja troše bez kontrole centralne države.
Akumulirani gubici javnog sektora, javno-komunalnih i javnih preduzeća su oko četiri milijarde evra. Njihova zaduženost je oko 4,5 milijarde evra. U sav ovaj javni dug koji imamo sada u nivou od 11,6 milijardi evra, vidimo u kakvom stanju se nalazi naše društvo. Ono što je pogubno to je da Vlada, nadležni državni organi u finansijskom sektoru, ne sagledaju stanje da kažu – e, sada se mora nešto učiniti.
Zadatak je da napravimo određene rezove, kao što to rade, zemlja razvijenog zapada. Evo mogli smo čitati ovih dana u sredstvima informisanja kako to radi Engleska, kako to radi Francuska, kako to radi Nemačka itd. Šta oni rade, a šta mi ne radimo? Oni već prave jednu srednjoročnu politiku, neke države do 2014. godine, neke do 2015. godine, gde otvoreno kažu - moramo smanjiti državni aparat sa tačno nominovanim brojem administracije koja mora otići na tržište rada.
Ne može država da sanira sve te mogućnosti, nemogućnosti finansiranja javnog sektora. Zatvaraju se agencije, zatvaraju se državne institucije koje su bile nezamislive za ovaj savremeni svet, ali se gase. Ne možemo ih finansirati i gasimo. Engleska, mogli ste to pročitati, ugasiće u toku 2011, u ovom četvorogodišnjem periodu, jer ona to radi za period za 2011. do 2014. godine, 192 agencije i državne institucije.
Šta još dalje rade? Smanjuju subvencije, smanjuju socijalna davanja, smanjuju davanja države, povećavaju poreze, povećavaju naknade, itd. Ali se nešto radi. Ovde je jedini posao države zadužiti se, opteretiti iovako opterećenu privredu i građane, a pitanje je – ko će to vratiti? I kad se to može vratiti?
Vi ovde jako fino i šmekerski kažete u ovim zakonima o ratifikaciji ovih ugovora o zaduživanju, sredstva za izmirenje obaveza po osnovu ugovora iz člana 2. ovoga zakona obezbediće se u budžetu Republike Srbije. U kom budžetu? Mi nemamo budžet. Ovo je običan papir. Prazan papir.
Gospođo Dragutinović, jako dobro znate koliki su prihodi i prinosi budžeta. Mi ih u poslednjih pet godina gotovo ne menjamo, oni su isti. Mi samo imamo naslovnu stranu. Mi samo trošimo, a država razbacuje. Umesto da se postavimo onako kao što to rade zemlje na zapadu, u regionu i da napravimo rez, napravimo stvarno stanje i napravimo sanaciju svih ovih problema koje imamo u finansijskom sektoru. Vas to ne interesuje. Bitno je zadužiti se.
Sada, evo kako to radi ekonomski odgovorna Vlada i socijalno odgovorna Vlada. Da bi pribegla saniranju postojećeg stanja deficita u budžetu, da bi izmirila sve troškove koje iz dana u dan rastu, država se kratkoročno zadužuje državnim zapisima. U 2008. godini taj iznos je bio 8,5 milijardi dinara. U 2009. godini, slušajte sada, 213 milijardi. To jeste kratkoročno, jeste da se vraća sa jednim kreditom vraćamo postojeći itd. Koliko je to puta? To je gotovo 40 puta, 30 i nešto puta više. Budžetom za 2010. godinu plan je bio da se država na ovaj način zaduži u iznosu od 294 milijardi dinara, odnosno 3 milijarde evra.
Evo, svedoci smo ovih dana da banke otkazuju poslušnost. Neće više da kupuju državne zapise, na poslednjoj prodaji prodato je nekih 18% uz kamatu od 13%, a kamata je daleko veća od zakonom dozvoljena. Gde je tu kraj? Gospođo Dragutinović, ovo se zaustaviti ne može. Sunovrat državnih finansija se ne može zaustaviti na ovaj način.
Ne ulažete ništa u privredu. Bili bi presrećni srpski radikali da mogu ovde dočekati trenutak da razgovaramo o ratifikaciji određenog zajma kojim se država zadužuje, a da sredstva ulažemo u zapošljavanje, u razvoj. To vam dozvoljava zakon itd.
Recite mi da li je ijedan takav zakon predložen od strane Vlade u periodu od 2001. do danas? Nije. I neće, jer nam ne daju sredstva za te namene. Možete dobiti samo kratkoročna sredstva ovako kao što vi dobijate na ovaj način.
Gospođo Dragutinović, zaustavite sunovrat državnih finansija. Na koji način? Napravite pravu analizu stanja, iznesite je na Vladu i predložite adekvatne mere Skupštini, bez toga nemamo uopšte državne finansije, ako nemamo državne finansije, ova država nema perspektivu. Ni građani ni privreda.

Reč ima gospodin Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zaista po svemu sudeći čudan predlog zakona. Samo šest članova, a zaduživanje Republike Srbije kod poslovnih banaka, kod sedam poslovnih banaka u iznosu od 250 miliona evra pod najnepovoljnijim mogućim uslovima, a sve to za finansiranje budžetskih grupa.
Dakle, Vlada RS nema nikakvu ekonomsku politiku, naprosto ona povlači poteze koje može da povlači bilo ko, zaista bilo ko može da se zaduži u inostranstvu ili kod nekih domaćih poslovnih banaka, a kad dođe vreme da otplati te kredite, da vrati te kamate postavlja se pitanje kako će to da uradi. Vi ne postavljate to pitanje iz vladajuće koalicije, vi znate da će građani Republike Srbije to morati da vraćaju i to generacije koje dolaze.
Ali, ono što je veoma interesantno, to je da vi imate problema upravo zbog te vaše ideologije približavanja EU, ideologije koja kaže da EU nema alternativu, koja je napravila jednu novu političku stranku u srpskom parlamentu iako ona nije učestvovala na izborima.
Od jednostrane primene SSP, Republika Srbija ima štetu od preko 300 miliona evra. Time što ste vi ukinuli carinske barijere za robu iz EU, sami ste doveli Republiku Srbiju do ovoga. Podsetiću vas da je svojevremeno i potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio da će gubici Republike Srbije zbog jednostrane primene SSP samo u toku jedne godine biti 150 miliona evra.
Međutim, to je sve bilo na papiru. Vlada Republike Srbije je, da bi popunila tu rupu, prevalila plaćanje dugova na građane Republike Srbije, podigla je akcize na kafu, na pivo, na cigarete, poskupela je obavezu registracije automobila itd.
Dakle, građani Republike Srbije su sada imali dvostruku namet. Jedan namet zbog jedne besmislene ideologije - učinićemo sve da se dodvorimo Briselu, i drugi namet jer je Vlada Republike Srbije našla za shodno da novac koji je poklonila EU izvuče dodatno iz džepa građanima Republike Srbije. Dakle, praveći ovakve gubitke i vođenjem ovakve zaista neverovatne i loše ekonomske politike vi građane Srbije gurate u sve veću i veću bedu.
U isto vreme, monopolisti iz Velike Britanije, koji ovde deluju preko gospodina Beka, kao što je Salford, izazivaju nestašicu mleka. Vi sada ponovo imate u prodavnicama nestašicu mleka i nestašicu ulja. Sećate se, to su bile glavne parole protiv Slobodana Miloševića, svojevremeno.
Posle 10 godina približavanja EU, a napravili ste tu konsenzus, sada imate tu pljačku od strane Brisela i od strane konzorcijuma, koji su pod kontrolom kapitala koji dolazi sa Zapada.
Šta ste uradili vezano za zaduživanje kod ovih sedam poslovnih banaka? Dvesta pedeset miliona evra. Vi ste prihvatili neverovatne kamatne stope. Kamatna stopa najniža, tj. marža 4,25% a najviša 5,30.
Što niste otišli na sajt tih banaka, pa videli njihovu poslovnu ponudu, pa ste mogli videti da oni odobravaju marže od 4%. Dakle, kada je privreda u pitanju, a ovde kada je u pitanju država Srbija koja će svakako vratiti svoj drug, jer će građani vratiti u jednom trenutku taj dug, vi prihvatate ovolike kamatne stope, dakle prosto neverovatno.
Kada ministri uzimaju kredite kod poslovnih banaka, kada predsednici opština uzimaju stambene kredite kod poslovnih banaka, dobijaju kamatu 1,8%. Kako sada država Srbija 5,30 a ministri 1,8? U najmanju ruku treba da imaju istu kamatu. Ne, vi zamajavate narod.
Kažete – 10 miliona evra za generala Ratka Mladića. Zbog čega? Zbog toga što nije dozvolio da Republika Srpska završi kao Republika Srpska Krajina. Odakle ćete da obezbedite taj novac? Niste rekli, ali zato ovim aktom namećete dodatno zaduživanje građana Republike Srbije od 250 miliona.
Do čega dalje dovodi vaša ekonomska politika? Ima veze i sa ovim zato što se građani sve više zadužuju. Kaže da će Srbi 2011. godine potrošiti milijardu evra na kreditnim karticama u inostranstvu. Dakle, imaćete odliv milijarde evra. Zaduživanje u najvećem procentu preko kreditnih kartica, a ne debitnih kartica. Kreditne kartice, na to treba upozoriti građane Republike Srbije, najgori su vid zaduživanja, jer uključuju tzv. rivolving kredit, koji gotovo da ne može da se otplati.
Kamatna stopa na tim kreditnim karticama je preko 25, preko 30%. Građani Republike Srbije, ako želite da upotrebljavate kartice, a trebate da upotrebljavate kartice, koristite isključivo debitne kartice, a nemojte kreditne kartice, osim ako nemate neke specijalne ponude na tim kreditnim karticama. To što vam kažu da neki put imate šest, ili devet ili 12 rata, a da nemate nikakvu kamatu, verujte da vam ne govore istinu, zato što na kreditnim karticama ide kamata na kamatu.
Vaša ekonomska politika dovodi do toga – milijardu evra ćemo poslati Zapadu, koji nas pljačka preko ovakvog zaduživanja, koji nas pljačka preko svojih firmi, poput Salforda i nekih drugih, koji čak izaziva nestašicu, već smo pomenuli, na tržištu Republike Srbije.
Dakle, pozivam vas, sledeći put kada se opredelite za ovu vrstu zaduživanja zaista proverite kakve uslove daju odgovarajuće banke političarima, kakve uslove daju određenim firmama, kako se ponašaju, pošto su to sve, iako su registrovane u Srbiji, većinom su u pitanju strane banke. Strani kapital je u pitanju, a novac iz Srbije upravo završava u njihovim matičnim bankama i centralama.
Raspitajte se kako se ponašaju u drugim državama i onda na osnovu toga izvucite prosek, nađite srednju vrednost, pa vi ponudite te uslove.
Još jedna važna stvar, koju izbegavate, a moje kolege su to pomenule, to je stav SRS, ne može da se priča o ovakvoj vrsti predloga zakona ukoliko pred sobom nemamo ugovor. Kao što znate, ugovori sa poslovnim bankama, a građani Srbije su to osetili na svojoj koži, sadrže brojne skrivene stavke i to stavke koje se tiču marže. Tako su poslovne banke u Republici Srbiji uvele jednu stavku, prema kojoj trgovačku maržu mogu da povećavaju po sopstvenom nahođenju, bez obzira što vrednost euribora, recimo, pada.
Zaista me zanima kakav ste ugovor spremni da potpišete, šta ste inače potpisivali sa poslovnim bankama? Zaista bi bio red na Narodnu skupštinu udostojite time što ćete nam dostaviti primerak ugovora koji zaključujete sa poslovnim bankama, a ne da izvučete samo najosnovnije elemente. Očigledno je da neko u republičkoj Vladi ne zna dobro da čita ove ugovore, a zaista želimo da vidimo koliko će ukupno zaduženje građana Republike Srbije biti.