Reč ima gospodin Zoran Ostojić. Imate pravo na repliku, ako je to cilj. Izvolite.

Da, to je cilj. Inače, hteo sam da reklamiram povredu Poslovnika, dva minuta replika, ali dobro.
Kolega Seniću, drago mi što ste izvukli prosek i da u suštini poreski obveznici finansiraju strane investitore sa otprilike u proseku 2.500 evra. Ali, bilo je nekih primera gde je to mnogo više, ali to je prosek.
Znate kako, u Italiji kažu – ode Fijat u Srbiju, zato što ne mogu da veruju koliko je novca dobio Fijat ovde od poreskih obveznika i podsticaja. Maltene, tamo je gužva između sindikata i radnika. Jednostavno, veliki se novac odvaja, a samo sam hteo da kažem da je to skupo.
Na stranu stranka, ali bitno je i to da postoje mnogo efikasniji metodi privlačenja stranih investicija, a oni se tiču izgradnje pravne države, giljotine propisa itd, a ne da se uhapsi čovek u Ministarstvu za ekonomiju koji je vođa nekakve mafije koja krade po benzinskim pumpama. On je čovek koji je zadužen za merenje i merne jedinice, baždarenje i to, a da se uhapse desetine vlasnika pumpi koji su krali po 20% na plaćeno gorivo.
Podsećam vas, skoro je uhapšeno šest-sedam ljudi iz Fonda za razvoj koji su start-ap kredite delili po očigledno nekom drugom kriterijumu. A, što se tiče JAT, javila mi se jedna asocijacija – imate auto od 2.000 evra, toliko vredi, toliko možete da ga prodate na pijaci, onda vi uzmete i uložite u njega 8.000 evra i prodate ga za tri. Ne znam da li je to dobar posao, ali lično mi ne izgleda dobro.

Gospodin Senić, da odgovorite i hajde da završimo, molim vas. Koncentrišite se na ono što je na dnevnom redu.

Što se tiče Fijata, vama je dobro poznato da je najskuplja proizvodnja Fijata u Italiji. U Italiji nije samo pitanje ekonomije, znate, to je firma i kompanija koja potiče iz Italije. Nije lako sada doneti odluku da se potpuna proizvodnja dislocira iz Italije.
Kada govorimo o Fijatu morate da znate, a znate dobro, da je Srbija od 2000. do 2007. godine dala nekoliko stotina miliona evra u kragujevačku Zastavu, takođe novac poreskih obveznika, samo da bi očuvala socijalni mir. Mi smo imali izbor između toga da nastavimo da gasimo parama poreskih obveznika socijalni mir, da nemamo nova radna mesta, da nemamo novu proizvodnju, da nemamo nove proizvodne modele ili da sa manje para podstaknemo dolazak strateškog partnera i otvaranje perspektive da proizvodnja automobila postane strateška grana izvoza, srpskog izvoza, što je nadam se uspeh koji treba svi da respektujemo.
Ne radi se ovde o jednoj političkoj stranci, ne misli niko da je to mogla da postigne jedna politička stranka, to je rezultat rada svih ljudi koji su zaduženi za oblast ekonomije i mi ne želimo da na sebe preuzimamo zaslugu i da kažemo – zbog naše stranke će za dve godine u Srbiji biti izvoženo 200.000 automobila, ali svakako je bolje dati stimulaciju po radnom mestu da se otvori fabrika koja će da izvozi 200.000 automobila nego davati za gašenje socijalnog požara.
Što se tiče tog hapšenja, da vas i to obavestim, a mogu i posle da vam u toku sednice ostavim dokument, upravo je na inicijativu Ministarstva ekonomije iz 2009. godine dopisom MUP, Ivici Dačiću, zatraženo da se pokrene istraga koja je rezultirala ovim hapšenjem i mi to hapšenje pozdravljamo, i svako drugo hapšenje ljudi koji zloupotrebljavaju svoj službeni položaj, bez obzira da li su ili nisu članovi bilo koje političke stranke.

Saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele su poslaničke grupe: LDP, Napred Srbijo, DSS i SRS.
Prvi prijavljeni za reč i dobija reč je gospodin Kenan Hajdarević, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP već dve i po godine insistira na jasnom definisanju političkog koncepta koji će omogućiti efikasno rešavanje problema u našem društvu i ekonomiji.
Dve i po godine kako LDP nudi rešenja u ekonomskoj sferi, a Vlada ignoriše ta rešenja, što nas dovodi u situaciju da budemo samo nemi posmatrači poslednjeg čina jednog projekta koji je sam sebe osudio na propast.
Tako nas i ne čudi što ni u uvodnom izlaganju i izlaganju pojedinih poslanika vladajuće koalicije nismo danas mogli da čujemo odgovore na ona ekonomska pitanja koja postavljaju građani Srbije i poslanici opozicije. Ta pitanja su uglavnom svode - dokle je došlo u razgovoru sa MMF, koje su osnovne kritike MMF na predlog rebalansa budžeta i na predlog budžeta za 2011. godinu? Da li je država pribegla zaduživanju, jer prodaja državnih obveznica nije postigla očekivane efekte? Da li je istina da će RS do kraja godine dostići 40% javnog duga bruto društvenog proizvoda?
Takođe, postavlja se jedno osnovno pitanje – da li je moguće da Srbija, koja ima po ocenama pojedinih poslanika vladajuće koalicije najveća ulaganja po novootvorenom radnom mestu za strane investicije, da je od početka 2010. godine imala otprilike isti nivo stranih ulaganja kao Crna Gora, koja je 15 puta manja od Srbije?
Sve su to odgovori koje javnost očekuje od predstavnika Vlade i od predstavnika vladajuće koalicije. Mi insistiramo i kažemo da je u ekonomiji, kao između ostalog i u politici, poverenje često važnije od suvih brojki. Od tog poverenja u Vladinu ekonomsku politiku, nažalost, danas ne postoji i nema nijedne ekonomske studije koja može to poverenje da obezbedi, kako stranih investitora, tako i kod građana u Srbiji.
Takođe, pojedini ministri, odnosno pojedini predstavnici vladajućih političkih stranaka bombarduju nas često socijalnom demagogijom kako će država da reši sve ekonomske probleme u kojima se građani nalaze, iako su upravo pogrešnim potezima te Vlade i tih ministara onemogućena bilo kakva ozbiljna investiranja u Srbiju.
Tako danas ne treba ni da čudi što onda vidimo slike po Srbiji vezanih radnika u, na primer, "Iskra metal" u Novom Pazaru, koji pokušavaju na taj način da obezbede isplatu onih nadoknada koje smatraju da im je država dužna, iznos od 11 miliona dinara, ili studenti Likovne akademije ovde u Beogradu, koji blokiraju fakultet, tražeći 30 stipendija, kako bi nastavili Master studije.
Niko više danas ne veruje da je moguće da ova država, ova vlada obezbedi osam puta veće strane investicije u sledećoj godini od investicija koje su uložene ove godine, kao što predviđaju i predlažu pojedini ministri i na taj način govore da će Srbija konačno da krene iz ekonomske krize u kojoj se nalazi.
Moramo jasno ovde da kažemo da Vlada Srbije po ko zna koji put uzima kredit koji će da vraća druga Vlada, što je grejs period i ovih kredita o kojima danas govorimo početak 2012. godine i u toku 2012. godine, odnosno neka nova Vlada će morati da vraća ono što ova vlada troši za svoje propale političke projekte.
Nema ovde u ovim kreditima ni reči o onome što je izuzetno važno za LDP, a to su mladi, to je ulaganje u obrazovni sistem, koji treba da omogući obrazovanje koje će mladima omogućiti jednostavan način da nađu posao. Zbog toga smo svedoci da su uglavnom sredstva koja se uzimaju iz ovih kredita korišćena da bi Vlada svoje građane pretvorila u socijalne slučaje koji će u potpunosti zavisiti od ministarske volje, kada dođu na partijski šalter po neke svoje prinadležnosti.
Za LDP, kao najvažniju ekonomsku meru u narednom periodu, i na tome ćemo kao istrajna opozicija, ekonomska opozicija ovoj vladi da insistiramo, a to su: niži porez na prvi posao za mlade do 35 godina, olakšice za kupovinu prvog stana, otpis deset evra duga za građane po jednoj akciji NIS, nulta stopa PDV na osnovnu hranu, efikasan agrar. Sve su to mere o kojima je LDP do sada govorio, ali nije bilo nimalo sluha u Vladi RS da se to prihvati.
Na samom kraju ću da kažem nešto o ovom zakonu kojim se daje 50 miliona evra za kredit JAT-u, garancija. Moramo jasno da kažemo da kroz ovaj zakon građani Srbije treba da plate nesposobnost upravljanja javnim preduzećima od strane politički postavljenih direktora.
Nismo dobili odgovor, niti ćemo dobiti, u kom stanju će posle ovog zakona JAT biti, odnosno da li ćemo imati bolju kompaniju, efikasniju i da li ćemo konačno da ukinemo partijsko upravljanje javnih preduzeća, jer iz meseca u mesec, ovde u Skupštinu Srbije dolaze zakoni kojima treba da odobrimo kredite da bi se sprečila dužnička kriza javnih preduzeća, koje su stvorili partijski kadrovi koje je vladajuća koalicija postavila.

Šest minuta vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro da ne prođe dnevni red a da na njemu nemamo po par zakona koji znače novo zaduživanje ili nove garancije RS. Pomalo je frustrirajuće ponavljati istu priču o tome kako je Srbija prezadužena. To danas znaju svi građani u Srbiji, zna i sama Vlada, znaju poslanici opozicije, poslanici vlasti, ali nažalost imamo Vladu koja nema snage da menja ekonomsku politiku da pronađe rešenje za izlazak iz ove ekonomske krize, da se opredeli za drugačiji model rasta.
I na ovom dnevnom redu smo suočeni sa šest zakona koji znače nastavak ove politike zaduživanja RS, njene privrede, njenih građana.
Ono što nam najviše bode oči, nama iz SNS, jeste činjenica da se RS zadužuje za 250 miliona evra, a to je otprilike stotinak i više evra se zadužuje svaka porodica u Srbiji, bez kamata. O tom potom, posle ovog grejs perioda, koliki će biti, videćemo, da će sve to značiti pad standarda građana Srbije, da će sve to uticati i na dalju nelikvidnost privrede, koja iovako nije u sjajnoj situaciji.
Razlog za zaduživanje je po nama katastrofalan. To je, pre svega, pokrivanje budžetskog deficita, bez obzira što smo pre samo mesec, mesec i po dana imali zakon gde se Vlada obavezivali na fiskalnu odgovornost, promenu Zakona o budžetskom sistemu, gde je prihvatila obaveze da javni dug ne prelazi 45% BDP, a već evo posle mesec dana se na neki način odričete svega toga što ste prihvatili.
Pokazujete nedoslednost, stavljate nas u situaciju da ćemo ovim dugom uvećati javni dug države, da posredno pokazujete neodgovornost i kada su u pitanju međunarodne institucije, pre svega MMF, u koga se zaklinjete. Pre samo mesec, mesec i po dana iz Vlade su stizale informacije da idemo na rebalans budžeta, da ćemo u tom budžetu imati šezdesetak miliona evra koje ćemo podeliti socijalno ugroženim grupama, da pojedina ministarstva nisu neke investicione aranžmane koje su imali ostvarila i da ima prostora da se popravi standard pojedinih socijalno ugroženih grupa.
Danas je očigledno da to što ste nam govorili pre mesec i po dana nije tačno, da je onih pet hiljada dinara što su dobili penzioneri sve što mogu da očekuju u ovom trenutku, verovatno i do Nove godine, ne samo oni, nego sve ostale socijalno ugrožene grupe. Žalosno je što se preko najsiromašnijih preliva teret ove ekonomske krize.
Pre skoro dve godine smo imali u ovoj Skupštini usvojen zakon koji je trebalo da smanjuje broj administrativnih radnika, znači, državnu birokratiju, da smanjuje iznos javnih finansija. To je bilo mrtvo slovo na papiru, a danas preko leđa penzionera, preko leđa onih najugroženijih, onih koji najčešće sami sebi ne mogu da pomognu država i MMF pokušavaju da smanje rashode budžeta i da ostave dovoljno sredstava za isplate onih kredita koji su u međuvremenu došli za naplatu, o kojima smo govorili u prethodnom periodu.
Žalosno je što ovim zakonom država pokazuje da je njena ekonomska politika neodrživa. U prethodnih godinu dana smo imali, pre svega, zaduživanje države preko hartija od vrednosti. Očigledno je da devizni kurs, koji je postao krajnje nestabilan, da inflacija koja postaje sve veći problem, makroekonomska nestabilnost, koja nas pogađa iz više aspekata, utiče na to da banke nisu spremne da kupuju hartije od vrednosti, koje država emituje.
Mislim da je u ovih zadnjih godinu dana u 2010. u stvari preko milijardu evra smanjeno ulaganje banaka u hartije od vrednosti, a da ste paralelno s tim morali sa preko dve milijarde evra da intervenišete da biste očuvali kakav-takav nivo deviznog kursa.
Znači, očigledno je da imamo jednu ekonomsku politiku koja je neodrživa, da se stanje u Srbiji pogoršava iz dana u dan, bez obzira što nas vi ubeđujete da je stanje sve bolje i bolje i da ste vi u jednom paničnom strahu. Mislim da je to drugi ozbiljan razlog, da bi banke eventualno svoju kreditnu izloženost mogle da umanje. Bečki sporazum koji ste sklopili pre nepune dve godine otprilike ističe.
Banke bez kredita države, bez ovakvih kamata koje država obezbeđuje nemaju interes da ostane na našem tržištu i verovatno bi krenula velika seoba ovih banaka, koje su u suštini samo štedionice ili banke koje su tu da bi ove zemlje koje su u tranziciji stavile u situaciju da najveći deo tih kredita koje uzimaju vratile u zemlje koje su im dale.
Dakle, imamo jako lošu situaciju u našoj privredi i nedopustivo je, po mišljenju SNS, da se ide u dalje zaduženje. Moramo da idemo u smanjenje javne potrošnje, a to je ono što očigledno nije namera Vlade i to je ono što je za svaku osudu.
Što se tiče drugog zakona o kojem je dosta mojih kolega govorilo, odnosi se na JAT, garanciju koju Vlada daje za kredit od 50 miliona, mislim da imamo dvojne aršine, da imamo desetine preduzeća koja su u restrukturiranju, da mnoga od njih moraju da mole kod Agencije za privatizaciju da im se odobri da uzmu neke minimalne kredite da bi koliko-toliko neka obrtna sredstva imali i sačuvali proizvodnju, sačuvali kakve-takve plate.
S druge strane, imate preduzeća koja su isto tako u procesu restrukturiranja, koja tako olako uzimaju i po 50 miliona evra kredita i nije ovo jedini kredit koji je JAT uzeo. Bilo ih je u prethodnom periodu, ako se sećate na dnevnom redu ove Skupštine, i uz to, složio bih se sa onim kolegama, uzimamo kredit a da ni sami ne znamo zbog čega ga uzimamo.
Jer, kao što rekoste, da bi se JAT privatizovao, a pitanje je da li je to cilj samo privatizacija, jer čujem iz različitih ministarstava da stižu različite vesti o tome koja je strategija u vezi JAT, da li ćemo da dobijemo novog nacionalnog avioprevoznika ili će se ići na privatizaciju, mislim da tu stvar nije potpuno jasna, ali u svakom slučaju ide se na nova zaduženja.
Ta zaduženja moraće da plaćaju građani Srbije. Sami ste rekli da JAT ubuduće može da se privatizuje jedino ako nema dugove. On već sada posluje sa gubicima. Nema mogućnosti da ove kredite koje danas izglasavamo vrati. Moraće država, moraće poreski obveznici, moraće građani Srbije.
Odvojili ste sporedne od glavnih delatnosti, ali pomaka u poslovanju JAT nema, on i dalje posluje sa izuzetno velikim gubicima. Tu se, kao što rekoh, po mom mišljenju, a verujem i po mišljenju svih mojih kolega iz SNS, ne vidi ni jasna strategija kuda ide JAT, kuda idu aerodromi Srbije, kuda ide kontrola leta. To su tri segmenta koja su izuzetno važna za vazdušni saobraćaj.
Završio bih konstatacijom svih opozicionih poslanika, koliko sam do sada video, da je daljnje zaduživanje neprihvatljivo, da je sa ovakvom politikom nemoguće obezbediti poboljšanje standarda građana Srbije, oporavak naše privrede i da su ovi i ovakvi zakoni, uz visinu javnog duga, uz stanje BDP koje se jako sporo popravlja i pitanje je da li će naredne godine dostići onaj nivo iz 2008. godine, neprihvatljivi i sasvim sigurno ćemo glasati protiv ovih zakona.

Iskorišćeno je 10 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, potrudiću se da ne ponavljam ono što javnost zna, kakvi su moji stavovi. Nažalost, danas samo možemo da konstatujemo da su radikali po ko zna koji put u pravu.
Od 25. januara 2001. godine krenuo je strmoglavi pad i propast Republike Srbije zahvaljujući DOS, bez obzira u kakvom je agregatnom stanju. Jedina politička stranka koja se oštro protivila toj tzv. ekonomskoj politici novopečenih evrofanatika bila je SRS. To ističem sa velikim ponosom, mada primećujem da se demokrate ne smeju. Obično se smeju kada iznosim te kritike.
Prirodna posledica toga jeste da idete prema Zapadu, a onda Božidar Đelić dovede bankara iz Bangladeša da nam da primer banke za siromašne. Vi ste građanima Republike Srbije obećali banke za bogate. Nemojte da se sada vadite na banke za siromašne.
Verovatno neki blistavi um iz DOS može da smisli i neko epohalno rešenje iz Bijafre, pa da ga predstavljate kao evropski standard i evropski prosek.
Vaša politika je dovela do toga da privreda pretežno ne postoji, javni dug neprekidno raste i niste samo vi krivi nego svi oni kapitalci koji su bili u ovim vladama. Niste vi krivi što nije plaćena struja, voda i telefon. Ima onih od 2004, 2005, 2006. godine, čije ste vi dugove nasledili, a koji vas nekritički navodno kritikuju.
Nisu svi problemi Srbije počeli jula 2008. godine, počeli su 5. oktobra 2000. godine, kada ste zapalili ovu zgradu, pa čak ni ovaj sistem komunikacija ne radi jer i za to postoji afera koja još uvek nije rešena.
Danas se duguje 11,622 milijarde evra. To je tzv. javni dug. Da li je to 38%, 32%, 40%, 60%, apsolutno je nebitno. Zašto nije bitno? Zato što su prazni džepovi građanima Republike Srbije i to je vrlo bitno.
Vi ste pokazali kakva je vaša politika. Kakvi su transferi prema ostalim nivoima vlasti – 151 opština, od toga u 90 i nekoliko opština su demokrate na vlasti, kukaju na Vladu Republike Srbije. Znači, Kramer protiv Kramera, demokrate protiv demokrata. Jedini koji se ne pokazuje je Dragan Đilas. On se slika pored obdaništa, ali ne sme da izađe i da kaže da će grejanje biti skuplje 30%, jer to nije "in" u sklopu kampanje koju vodi za svoje stranačke potrebe.
Danas sam pripremio, gospođo Dragutinović, vašu dokumentaciju iz Uprave za dodelu državne pomoći, da vam ne čitam. Oni se žale na Vladu i na sve druge koji treba prethodno da se obrate toj upravi, da se ne obraćaju Upravi već da oni moraju naknadno da vode postupak kako bi legalizovali ono što radi Vlada i svi drugi. Sami ste priznali, ne želim da vas podsećam dalje.
No, kada pogledamo kakva su ekonomska kretanja DOS, bez obzira što ste 2001. godine promenili metodologiju obračuna BDP da biste pokazali koliko ste uspešni, jer ste sve pre toga pretvarali u nešto što je apsolutna nula, ta priča ne može da prođe. Da vidimo šta kaže Ministarstvo finansija u svojoj analizi – realni promet u trgovini minus 5%. Noćenje turista minus 15%. Građevinska delatnost minus 19%.
Broj zaposlenih minus 3,5%. Broj nezaposlenih lica minus 2,1%. Nije tačno. Zašto nije tačno? Zato što na ovoj sednici imamo nekoliko tačaka dnevnog reda gde se pojavljuju ovi statistički podaci i oni se pojavljuju u potpuno drugačijem iznosu.
Vi ste ovde rekli da je stopa nezaposlenosti 19,2%. Mlađan Dinkić kaže da je to 27%. Izgleda da ne čitate ista dokumenta. Kada bih krenuo ovim vašim redom da pominjem šta je sve propalo, kaže se – u porastu je nesolventnost preduzeća uz problem naplate potraživanja, a na tržištu rada su sužene mogućnosti zapošljavanja i povećanja zarada, što generiše rast siromaštva. Je l' se vi to hvalite ili se kritikujete? Ko je na početku lanca dugovanja? Republika Srbija. Koliko dugujete za Palatu pravde, odnosno zgradu Vrhovnog suda? Koliko dugujete? Dugujete 500 milijardi dinara. Koga ste sve potonuli?
Sve epohalni rezultati – predvidiva posledica pogrešnog puta, pogrešne politike i pogrešnih stremljenja. Pošto se u ovom setu zakona nalazi jedan carinski, gospođo Dragutinović, samo bih vam skrenuo pažnju, vi, vaša vlada, Boris Tadić, pošto pričate o crvenim crtama, i oni koji pozivaju na izbore i oni koji kažu – neka se građani sami opredele da li će da idu na izbore, samo ih je SRS pozivala da nikad ne izađu na kosovske izbore. Tadić ih je 2004. godine pozvao, 2007. godine neke stranke koje su bile na vlasti, pa čak i Pravoslavna crkva. Jedino su radikali rekli – nikad ne idite na te izbore.
Sada ću vam reći. Radi negovanja dobrosusedskih odnosa, vi morate da prihvatite carinsku deklaraciju nezavisne države Kosovo, gospođo Dragutinović. Uprava carina je u okviru vašeg ministarstva. To je uslov koji se danas diktira vama, a vi pričajte o crtama, pričajte o izborima, pričajte o čemu god hoćete. Prihvatite li tu carinsku deklaraciju, vi ste prihvatili nezavisno Kosovo.
Samo da vas podsetim koji će biti sve tragični rezultati ovog strmoglavog poteza evrofanatizma. Neće vam pomoći ni Montgomeri, ni ovaj engleski odlazeći ambasador, i on će da ostane ovde jer nije završio prljav posao, kao što Montgomeri ne sme da se vrati u Ameriku. Možete da pravite kakve god hoćete koalicione sporazume, da demonstrirate vaše koalicione kapacitete, vi ne možete da rešite ovaj problem. Ovaj problem je nerešiv. Pogotovo zato što ste svesno ušli u uništavanje svega što je pozitivno u Republici Srbiji.
Prosečna penzija je 19.838 dinara. Realno je smanjena u ovoj godini za 3,7% u odnosu na 2009. godinu. Setite se vi koji ste rekli da će ta penzija da bude 70% od prosečne plate. Koliko danas ljudi radi da bi se izdržavao jedan penzioner? Na jednog penzionera ide 1,1 zaposleni. Svaka vam čast. Lepo ste uspeli.
Šta beše sa "Jumkom"? Gde je onaj što je dobio državnu pomoć da otvori radna mesta? Pobegao u inostranstvo. Čime? Parama. Čijim parama? Poreskih obveznika. Da li ste dobili neki kredit iz EU da se otvori neko radno mesto? Ne. Dobili ste da se učine prohodnim putevi i komunikacije, da bi roba EU išla što bolje.
Da vam saopštim podatak koliko je smanjen priliv po osnovu carina – 66 miliona evra. Vi konstatujete u vašem izveštaju da su ti loši podaci zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Samo da vas podsetim, vi ste to hvalili kao nešto epohalno što otvara perspektivu Republici Srbiji. Ali, niste rekli da će ta perspektiva biti minus 66 miliona evra samo u ovoj godini.
Kakvo je zaduživanje? Ima ovde raznih komentara, ljudi svašta pričaju, i koji znaju i koji ne znaju, da ne upotrebim neki drugi termin. Ali, pazite, kod kratkoročnog zaduživanja forsirali ste državne zapise sa kratkim rokovima dospeća do šest meseci.
Evo nešto što je uradila gospođa Dragutinović. Kaže se ovako: 14. 10. 2010. godine. Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije održanoj 14. oktobra, prodali ste…" itd, obaveza vam dospeva 14. aprila 2011. godine, kamatna stopa je 12,6% na godišnjem nivou.
Poštovana gospodo, sad slušajte. Isto to, samo 28. oktobra 2010. godine. Dospelost 28. april 2011. godine. Kamatna stopa 12,8%. Idete na dugoročno zaduživanje kad su u pitanju ove banke. Imamo tri banke sa po 10 miliona, dve banke sa po 20 miliona evra, jedna banka sa 30 miliona i, naravno, onu banku koja sve ovde radi, a to je banka "Inteza". To je ona što finansira sve. Nedodirljiva banka. Kako je moguće da u tom predlogu zakona postoje različite kamatne stope? Da vam objasnim.
Znači, za 10 miliona evra jednoj banci se plaća kamata po euriboru i fiksna kamatna marža od 4,25. Za isti kredit kod druge banke, sve to isto samo što je kamatna stopa 5%. Kod treće banke to je 5,20%. Onda ide dalje – 5,25, pa 5,30 itd.
Šta ste to uradili na finansijskom tržištu? Da li ste obavestili komisiju kada ste tražili zaduženje? Zašto se vi zadužujete? Gde će da se upotrebe ove pare? Objasnite mi za šta ćete da upotrebite te pare. Za isplatu penzija? Za socijalnu pomoć? Za kapitalne investicije? Molim vas, vi ste napisali pravilnik pod kojim uslovima može da se obezbedi kredit putem javnih nabavki. Vaš propis, ali ga vi ne poštujete. Ne želite da ga poštujete. Vas ništa od toga ne interesuje.
Epohalno otkriće kod JAT-a – avion da bi leteo mora da ima dva krila. Svako krilo treba da ima motor. JAT ima nekoliko aviona koji nemaju motor na levom krilu. Hajde da uzmemo 9,5 miliona evra kredit, da bismo kupili motor za levo krilo.
A onda se genijalci dosetili – sve ćemo dugove da prebacimo na jedno preduzeće, to preduzeće ćemo da uništimo, a to ćete vi, građani Srbije, da platite, a onda ćemo ovo drugo da prodamo. Za koliko? Zoran Ostojić je rekao za tri miliona. Možda i za milion evra. Što to vas briga? Vi ništa niste stvarali. Vi ste došli na vlast da rasturite ovu državu. Ne birate sredstva kako da je rasturite.
Zamislite, juče se genijalno setio predsednik Srbije – država nije platila jer nema para. Genijalac. Može da učestvuje u "Slagalici". Nekad je voleo ovu salu, a sada mu se više ne sviđa, otkad je Veljko Odalović rekao da će da se sruši, pa beži u onu staru zgradu tamo.
Šta radite, ljudi? Je l' mislite da ćemo mi tek tako da gledamo kako nam uništavate državu? Nećemo, gospođo Dragutinović. Protiv vas vodimo borbu deset godina.
Stalno vas upozoravamo, kritikujemo, dajemo predloge. Ne samo vama nego svim kapitalcima koji su se za deset godina ovde izmenjali – i oni koji su isporučivali u Haški tribunal, i oni koji su se zaduživali, i oni koji su pravili suficite i deficite, "abrakadabra" preko noći, došli ste na jedan prema jedan zarez jedan.
Jednog penzionera izdržava jedan radnik sa šakom desne ruke, to je ono 0,1. Čime se ponosite vi? Evropskim putem? Koji je taj evropski put? Ta priča postoji dok ne isporučite Mladića i Hadžića. Posle toga nema ništa. Ne postoji evropski put. Nema ga. Da li ste zaboravili na to, možda?
Držaće nam teoretska predavanja, te bruto društveni proizvod, te silni vaši pojmovi koje predajete deci na fakultetu itd. Siđite malo u narod pa pogledajte šta se dešava. Sada vam odgovaraju kineski kontejneri za carinu, a 2000. godine vam nisu odgovarali ni lekovi. Sve vam odgovara, samo zgrabi, drpi.
I vi se ponašate kao "drp B92". Naravno da ćete naći koalicione partnere za tu politiku. To su svi ovi koji su proevropske stranke. Pa čak i oni što bi 600 km brže od vas otišli. Gde? Kao da to neko pita?
Pita neko Srbiju da li će biti u EU ili neće. Daju vam lažnu nadu da bi vas podstakli da što bolje uništite Srbiju jer su skupi avioni. Lakše je sa ovom pešadijom koju su instalirali u Srbiji. To je prava istina.
Gde su vam te crvene crte? Zašto niste postavili crvene crte kada je u pitanju standard građana? Što niste postavili crvene crte kada je u pitanju zaštita radnih mesta? Ne, tu crvene crte ne postoje, zato što to nije evropsko. Šta je to evropsko kod vas?
Samo se hvalite tom Evropom, ali ne vidim da ta Evropa živi u takvoj bedi kao što je u Srbiji. I podstiču vas, hvale vas. Važno da smo se dogovorili i oko onih pitanja oko kojih nismo saglasni, ali teramo dalje.
Dokle ćete da terate dalje? Ode Tadić u Republiku Srpsku i podržava nacionalnog lidera Dodika, koji je protiv EU, a onda dođe u Beograd i raspali protiv svega što je srpsko.
To je naš problem, građani Srbije, što imamo pogrešnog vozača – Miško. Miško vozi sa zatvorenim očima jedan autobus. Nećemo više da vas trpimo. Ne mogu više građani Srbije da izdržavaju ovo što vi radite. Ne mogu da izdržavaju ovo što vi radite. Preskupi ste za život građana Republike Srbije.
Svi vi DOS-ovci od 5. oktobra 2000. godine, svi vi proevropski, vi proevropski ste uništili ovu Srbiju. Što pre građani to shvate, to će im biti lakše i to će im biti bolje.