Sećam se da je u tom izbornom programu pisalo 200 hiljada novih radnih mesta. Toliko ste ih oterali s posla. U tom izbornom programu slogan je bio "I Kosovo i Srbija".
Da li vas prijatelji teraju na priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije? Da li vas prijatelji teraju na regionalnu saradnju sa kosovskim institucijama? Da li to rade prijatelji?
Znate, gospodine Milivojeviću, vi možda nemate neprijatelje u svetu, ali ova država, otkako ste vi na vlasti, nema prijatelje. Ovu državu više niko ozbiljno ne tretira, jer više nisu potrebni bilo kome avioni da ostvare svoje interese, jer ste i vi sve dali a la kart na izvolte.
Možda je Srbija 1998. do 2000. godine najteži period u svojoj istoriji prošla. Posle NATO bombardovanja Republike Srbije, Srbija je možda i mogla da se oporavi, posle vas Srbija se neće oporaviti, u to sam sasvim siguran.
Kada su u pitanju, gospodine Milivojeviću, naša programska opredeljenja "Velika Srbija" itd, nikada se nećemo odreći "Velike Srbije." Zna se gde su granice u programu SRS. To nas ne oslobađa obaveze da budemo svesni političkog položaja u kom se svi danas nalazimo.
Od vas se očekivalo, gospodine Milivojeviću, i vaše vlasti da tražite od onog Ive Josipovića, sem što mu se klanjate i izvinjavate, da poštuje sporazume na koje se potpisom obavezao i omogući Srbima koje je etničkim čišćenjem isterao sa vekovnih ognjišta da se vrate da žive tamo, za početak u Republici Hrvatskoj, a kroz vreme u Srpskoj Krajini, ali oni su svesni činjenice šta u perspektivi treba i mogu da očekuju i zato ne daju Srbima da se vrate.
Umesto da u našim odnosima sa Hrvatskom na tome insistirate, vi idete izvinjavate se u Vukovaru, pa malo odete do Srebrenice, u Potočare, ali ne pada vam na pamet da odete na Petrovdan u Bratunac. To ste vi. Tako se prijatelji, gospodine Milivojeviću, u svetu ne stiču. Bezgranična fleksibilnost od države napravi krpu. Mi danas u svetu nemamo prijatelja. To je naš problem.
Slažem se da je bilo grešaka, ali ponavljam da smo te greške platili na izborima. Vi naše dve godine, gospodine Milivojeviću, učešća u vlast stavljate na čast sa deset godina kontinuirane politike. Nama stavljate na teret 1996. godinu, kad ste protestovali u protestnim šetnjama.
Ko vam je krao izbore? Kakvih ste vi problema imali sa Vojislavom Šešeljem i SRS? Znate li, gospodine Milivojeviću, kad biste pobedili da Zoranu Đinđiću Vojislav Šešelj nije dao zapisnik i čestitao vam pobedu 2000. godine, ili Vojislavu Koštunici. Tu je naša veličina i politička doslednost i poštovanje demokratskih i parlamentarnih vrednosti.
Šta ste vi uradili, gospodine Milivojeviću, kada ste izgubili izbore 2008. godine? Doveli ste belosvetsku bulumentu ovde da ubedite Ivicu Dačića da uđe u Vladu s vama. Primili ste ga u Socijalističku internacionalu, od Amerike do Brisela sve živo je stavljeno u pripravnost da naterate Ivicu Dačića da vašu vlast sačuva od Beograda do predsedništva, do RS. Da li je to demokratija? Da li je to politički princip? Da li je to poštovanje izborne volje građana? Ko se batine lati, od batine i strada, u političkom smislu, naravno.
Srušili ste, gospodine Milivojevići, 90 opština po Srbiji. Naterali ste i ucenili socijaliste da izađu iz koalicije. Nije bitno, politika je proces. Sve se okreće i sve se vrti, ali da li se sećate šta je Ivica Dačić, kao perjanica evropskog puta RS danas, govorio u predizbornoj kampanji 2008. godine – da će da ratuje za KiM i da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić za njega heroji. Tog istog Radovana Karadžića je on uhapsio, njegovo ministarstvo u Vladi s vama, danas juri Ratka Mladića itd.
Da se vratim na diskusiju koja je na dnevnom redu, vi očigledno ne razumete zašto se mi zadužujemo. Možete li da shvatite da sa 51 milion naš nacionalni avioprevoznik ne može da opstane? Da li shvatite da ne možete da ga sačuvate ekonomski u životu sa tim parama? Ne shvatate, ne razumete to.
Ne bismo o ovome polemisali da je 51 milion nešto što je dovoljno. Međunarodni finansijski savet je rekao da nije u jednoj strategiji. Rotšild rekao da nije u drugoj strategiji, da nije dovoljno. Vi pričate da ćete vi da spasete JAT. Deset godina ste mogli da ga spasite, pa ga niste spasili, ne zato što niste mogli, nego niste imali političku hrabrost i volju to da uradite.
Ako ste toliko omiljeni u svetu, zašto vaši prijatelji iz EU ne dođu da ga saniraju odnosno da ga kupe? Vi ćete meni da pričate da neće niko džaba da nas vozi. Znam da niko neće džaba da nas vozi, ni mene, ni vas, ni bilo koga, nije ni suština da se vozimo besplatno, svako mora sve svoje da plati, ali ovo nije put da se to uradi. O tome se radi. Možda i ovo na silu pričate.
Tužno je sve to, gospodine Milivojeviću. Pričate da 2000. godine, kada smo bili na vlasti, nije imao ko da servisira motore i flotu. Zašto se onda zadužujete? Da servisirate flotu, da servisirate motore i da kupite druge, zato se zadužujete. Da li uopšte znate zašto se ove pare povlače? Kako je moguće posle deset godina prijateljstva i otvaranja sa svetom da nemate pare?
Pričate o rafovima, a do juče je bila nestašica mleka posle deset godina evropske Srbije. Baš mene briga za EU, ali to ne znači da nisam spreman da prihvatim standarde koji jednu državu kvalifikuju ozbiljno, a kada državu napravite ozbiljnom, baš nas briga da li ste u EU ili niste. Vi ćete u društvo evropskih država da idete, vi koji prerađujete 4% otpadnih voda posle deset godina vlasti?
U Švedskoj se 90% otpada pretvori, reciklira ili pretvori u energiju. Vas će neko u porodicu evropskih država da primi? Dok vi ovu državu spremite, EU će se raspasti. Te poruke vam šalju, gospodine Milivojeviću, države koje čine okosnicu EU, od Nemačke do Francuske, neće da trpe fiskalnu, finansijsku i političku neodgovornost.
Zamislite da pored Grčke, Španije i još nekih država i vi dođete na vlast? Ko će da to trpi, gospodine Milivojeviću? Neće niko. Pustite više priču – SRS bila na vlasti, pare na Kipru. Pare ste našli, ali ste ih tamo i ostavili.
Ali, o tome ne smete da pričate, zbog koalicionih odnosa. Znate vi dobro i ko ih je našao. Nemojte ove ljude koji ovde sede i koji pokazuju volju da slušaju sve ovo, nemojte da ih opterećujemo ovim stvarima. Treba da znate jednu stvar, gospodine Milivojeviću, auto-put od Leskovca i Vranja ne postoji ni danas. Postoji magistralni put prvog reda, asfaltiran je u vreme kad vi niste bili na vlasti, a to što ste se klackali i jurili, verovatno ste išli vozom.
