Poslanici,  nastavljamo rad  Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 90 narodnih poslanika, odnosno da ima uslova za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Borislav Pelević i Miroslav Markićević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam, pored predstavnika predlagača, doktora Diane Dragutinović, ministra finansija, Snežane Malović, ministra pravde i magistra Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, kao i magistra Verice Kalanović, ministra za Nacionalni investicioni plan, pozvala da sednici prisustvuje Ružica Stojiljković, pomoćnik ministra finansija, Miodrag Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 1-7. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O BUDžETU ZA 2010. GODINU, ZAKONA O BANKAMA, STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE, OSIGURANjU DEPOZITA, AGENCIJI ZA OSIGURANjE DEPOZITA, SPREČAVANjU PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA I GARANCIJI EXPORT DEVELOPMENT CANADA PO ZADUŽENjU RTB BOR (zajednički načelni i jedinstveni pretres)
Htela bih da vas podsetim da u 10.30 časova počinje sednica Administrativnog odbora i molim članove Odbora da uzmu učešće u radu.
Nastavljamo po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona od tačka 1. do 7.
Narodni poslanik Arsen Đurić, ima reč. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem da ova rasprava danas o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu predstavlja vrhunac drskosti vladajuće većine, jer umesto da kada se raspravlja o jednom ovako važnom zakonu, da je vreme za raspravu duplirano, vi ste spojili raspravu sa još šest zakona, što je nezabeleženo u dosadašnjoj parlamentarnoj praksi.
Pošto ima malo vremena, govoriću o nekoliko važnih segmenata u rebalansu budžeta.
Uprkos pričama i najavama o neophodnosti smanjenja javne potrošnje, racionalizacije i smanjenja budžetskog deficita, vi radite potpuno suprotno, odnosno povećavate javnu potrošnju i povećavate budžetski deficit za čitavih 13 milijardi dinara.
Podsetio bih vas da je ova skupština pre godinu dana donela Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji i kao posledica toga trebalo bi da se izdvajanje u budžetu za plate u administraciji smanjuju, međutim, vi ovim rebalansom budžeta povećavate ta izdvajanja za 1.500.000.000 dinara, čime pokazujete da je čitav zakon, odnosno racionalizacija državne uprave najobičnija farsa.
Rast budžetskog deficita je posledica pada privredne aktivnosti, povećanja broja nezaposlenosti i ovim rebalansom je trebalo da se značajnije povećaju subvencije za privredu i za poljoprivredu, kako bi se ta privredna aktivnost oživela i pokrenula, a da se smanji javna potrošnja. Mi smo kao poslanička grupa podneli amandmane u tom smislu.
Ono što je veoma zanimljivo u ovom rebalansu budžeta, to su transferi sredstava lokalnim samoupravama. Poslednjih meseci predstavnici vladajuće većine obilaze Srbije sa pričama o neophodnosti ravnomernog regionalnog razvoja, smanjenju razlika u nivou razvijenosti, o neophodnosti decentralizacije, vraćanja imovine lokalnim samoupravama. Međutim, u praksi se dešava potpuno suprotno.
Vi ste budžetom za 2009. godinu uskratili lokalne samouprave za 15 milijardi dinara. Taj iznos je zadržan i u budžetu za 2010. godinu, tako da su lokalne samouprave u Srbiji za dve godine uskraćene za preko 30 milijardi dinara, a vi ovim rebalansom planirate povećanje za jednu milijardu i time se hvalite.
Podsetio bih vas, gospođo Dragutinović, da ste smanjenjem sredstava za lokalnu samoupravu doveli opštine i gradove u Srbiji na ivicu egzistencije, odnosno one više nisu u mogućnosti da servisiraju najosnovnije funkcije koje su im poverene.
Ono što je poražavajuće je da ste pre 15 dana ovde u Skupštini Srbije rekli da nećete poštovati Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kojim je predviđeno da lokalne samouprave u Srbiji dobijaju 1,7% BDP za finansiranje. Kada ministar finansija i Vlada Republike Srbije ne poštuju zakon, zaista se pitam u kakvoj to državi živimo.
Takođe se hvalite povećanjem subvencija u poljoprivredi za 650 miliona dinara. Podsetio bih vas da je sadašnji budžet za poljoprivredu manji od budžeta iz 2008. godine i podsetio bih vas da je DSS podnosila amandmane kojima smo tražili povećanje budžeta za poljoprivredu, odnosno povećanje subvencija poljoprivrednim proizvođačima. Vi ste te amandmane odbijali, niste to prihvatali, da bi pre 15 dana ministar poljoprivrede izjavio kako je budžet za poljoprivredu mali i da ga treba povećati, kao da je taj budžet pravio neko drugi, a ne taj ministar u dogovoru sa vama kao ministrom finansija.
Gospođo Dragutinović, sinoć ste izjavili da će se povećanjem subvencija u poljoprivredi regulisati nestašica mleka na tržištu. Da li mislite da će povećanjem subvencija za mleko sa dinar i po na tri dinara biti rešen problem nestašice mleka? Naravno da neće. To povećanje subvencija za mleko jeste dobro, ali je nedovoljno i zakasnelo.
Podsetio bih vas da je zahvaljujući lošoj agrarnoj politici ove vlade samo prošle godine stočni fond u Srbiji smanjen za 110.000 grla i to ne može da se obnovi tako brzo, potrebno je nekoliko godina da bi se to obnovilo.
Da ste prihvatali amandmane DSS i povećali agrarni budžet i subvencije poljoprivrednicima, danas bismo imali mleka za izvoz, a ne bismo ga uvozili, jer bi naši poljoprivredni proizvođači imali ekonomsku isplativost da se bave poljoprivredom, a ne bi radili da pokriju troškove i sa gubitkom, kako to rade sada.
Pošto dolazim iz Zlatiborskog okruga iz zapadne Srbije, ne mogu a da ne pomenem izgradnju auto-puta Beograd-južni Jadran. Ova vlada je nakon svog formiranja poništila koncesiju za izgradnju tog auto-puta, uz obećanje da će se graditi auto-put sredstvima iz budžeta, i ove godine prvi put je u budžetu planirano dve milijarde dinara za izgradnju tog auto-puta, da biste ovim rebalansom budžeta vi ta sredstva smanjili za 750 miliona.
Pitao bih vas, gospođo Dragutinović, s obzirom da su u julu otvoreni svečano radovi na deonici tog puta, koliko kilometara puta je urađeno do sada? Odgovoriću vam: nije urađen ni jedan jedini metar tog puta i potpuno je jasno svima, dok ova vlada vrši vlast u Srbiji, od našeg auto-puta nema ništa.
Na samom kraju, rekao bih da je poslanička grupa DSS podnela dosta amandmana kojim predlaže povećanje subvencija u privredi, povećanje subvencija u poljoprivredi i povećanje transfernih sredstava lokalnim samoupravama, uz smanjenje nekih nepotrebnih troškova u budžetu.
Želim da kažem da ovaj budžet nije izbalansiran između socijalnog i razvojnog, kako to vole da kažu predstavnici vladajuće većine, već se ovim budžetom pokušavaju sanirati posledice vaše pogrešne politike, koja Srbiju vodi u veliku neizvesnost. Hvala.

Poslanik Aleksandar Pejčić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predstavništvo, ministre, gospođo ministre, normalno je kad je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu da očekujemo od jedne odgovorne Vlade da izađe pred građane Srbije, da izađe pred nas poslanike i da nam odgovori na neka pitanja. Mi danas u klupama vidimo samo vas, ne vidimo druge ministre koji po referatu treba da sede tu pored vas, pre svega premijer, možda gospodin Mlađan Dinkić i drugi ministri vezano za ovaj referat o budžetu.

Međutim, očekujemo od Vlade, a i od vas, da nam odgovorite gde su potrošene naše pare, gde su potrošeni naši novci, da li su sredstva od poreskih obveznika utrošena u prave svrhe i da li je standard građana Srbije povećan?

Rekli ste, gospođo ministre, da je ovaj budžet rađen na principu – štedimo koliko možemo i trošimo koliko moramo. Ne bih se složio s ovom vašom konstatacijom. Naime, mislim da je mnogo bolja kovanica za ovaj rebalans budžeta – radite koliko možete, a trošite koliko hoćete. Ovaj rebalans budžeta me podseća na jedan novi manifest Komunističke partije.

U prilog ove moje tvrdnje govori to da je deficit povećan za 13 milijardi dinara i sad iznosi negde oko 120 milijardi, da je država pokušala da interveniše sa milijardu evra, zadužujući se da pokrpi upravo te rupe u potrošnji budžeta, međutim, nije uspela.

Takođe ste rekli, gospođo ministre, da je Vlada reagovala po pitanju socijalnih slučajeva i da je odvojila dve milijarde za socijalne kategorije, za jednokratnu pomoć penzionerima, onda trudnicama, porodiljama, samohranim majkama. Pa, normalno da je Vlada reagovala. Trebalo je da reaguje mnogo više jer ova vlada pravi jedan izuzetno loš ambijent.

Milion građana Srbije je na ivici egzistencije, na rubu siromaštva i da nemamo tih narodnih kuhinja ne znamo kako bi preživeli. Dakle, ogledalo Srbije je ovakvo – sve više siromašnih ljudi i sve više narodnih kuhinja. Licemerje ovog budžeta je sigurno odnos Vlade prema lokalnim samoupravama. Vi ste, gospođo ministre, odredili svega milijardu dinara za sve lokalne samouprave, o tome su govorile i moje kolege, dok ste pre godinu dana tim istim lokalnim samoupravama iz sredstava transfera oduzeli 15 milijardi.

Tako je moj grad Leskovac izgubio 140 miliona iz budžeta, a sada će na osnovu ovih milijardu koju ćete dodeliti lokalnim samoupravama, a prioritete imaju siromašne opštine, imati negde oko 10 miliona.

Sam grad Beograd je dobio 2,6 milijarde. Ne bih više da pričam o ravnomernom regionalnom razvoju, mislim da brojke govore sve.

Na kraju, pošto mi je ostalo malo vremena, mislim da ste zakasnili sa rebalansom budžeta, da je rebalans budžeta mnogo ranije trebalo uneti u ovu skupštinu, možda onog trenutka kada je inflacija prešla tu krajnju granicu 8%.

Sada se inflacija u Srbiji meri dvocifrenom brojkom, preko 10% i to je najveće opterećenje za građane Srbije. To je najveći poraz za sve nas. Međutim, ima nešto i dobro u ovom rebalansu budžeta. Nadam se da će posle ovog rebalansa budžeta krave biti mnogo više motivisane i da će davati mnogo više mleka za građane Srbije.

Zahvaljujem kolegi Pejčiću i dajem reč narodnom poslaniku Ivanu Andriću.

Poštovana ministarka, govorio bih o ovom zakonu o rebalansu budžeta ili zakonu o izmenama Zakona o budžetu ali, znate šta, mislim da je mnogo važnije u ovom trenutku da se da jedna politička dimenzija ovome nego da govorimo na jedan računovodstveni način, kako Vlada to pokušava da ovde uradi.
Prvo, moram da kažem da Vlada, i pored toga što ćemo od svakog ministra i od svakog predstavnika vlasti čuti hvalospeve o budžetu, pokušava na jedan krajnje politikantski način da izmeni budžet. Dozvolite da argumentujem.
Pre svega, bez ikakvih pripremnih sastanaka sa poslaničkim grupama, mi smo i ovaj tekst kao jednu tabelu dobili pre nekoliko dana. Čitali smo u novinama šta će biti, bajali da li će se nešto naći u budžetu ili ne, slušali izjave raznih ministara koji su na pogrešan način interpretirali ono što je sadržaj ovog papira.
Dalje, spojena je rasprava u Skupštini Srbiji, kao što je kolega već rekao, ne znam o koliko tačaka dnevnog reda i time direktno poslanicima oduzeta je mogućnost da govore ili o budžetu ili o drugim zakonima. Prosto, svako od nas se nalazi pred tim izborom.
Da bi ste shvatili o čemu pričam, naša poslanička grupa ima 14 minuta i kada bih čitao naslove ovih zakona potrošio bih pola vremena. Toliko o demokratskoj proceduri u samoj sali parlamenta.
Moram da ukažem i na drugu činjenicu, i prošli put kada je ministarka finansija bila predstavnik Vlade, kada se govorilo o zaduženju od 300 miliona evra, iskorišćen je jedan alat koji je demokratskom društvu neprimeren, a juče se on opet ponovio.
Tada je, da podsetim, ministarka iskoristila svoje obraćanje u holu Skupštine da kaže da će poslanicima biti povećane plate, nakon čega je krenula opet jedna kampanja prema Skupštini. Nama su novinari rekli da ste vi to izjavili. Znači, na svim naslovnim stranama nije bilo zaduženje od 300 miliona, nego je bilo to da će poslanici dva puta povećati platu u toku naredne godine - cela 3%.
Juče je na isti način umesto da se govori o onome što su bar šefovi poslaničkih grupa nametnuli kao temu, mi sada imamo temu jednog ekstraprofita, zakona koji je u pripremi, koji će se desiti nekad, sledeće godine. Samo da dođu izbori, obračunaćemo se mi sa svim nepravilnostima i sa svim samo da izbori nekako dođu i prođu za ovu vladajuću koaliciju.
Treće ili četvrto, vama je šef poslaničke grupa SVM po drugi ili treći put u ovoj skupštini rekao da je ocena stranke koja čini vladajuću koaliciju da je budžet nezakonit i neustavan. Da li postoji neki odgovor na to ili nas baš briga? Baš vas briga, pošto imate 127, znači da možete sve? To nije prvi put da stranka manjina upozorava na to. Ne znamo da li je tačno ili nije, ali očekujemo bar neki odgovor, to je jako ozbiljna optužba na "najvažniji" zakon u zemlji.
Kada se uđe u sadržaj ovog vrlo je jasno šta je to. Država je odustala od bilo kakvog razvoja, investicija i rešila da pokrpi rupe koje je sama napravila neaktivnošću proteklih godinu dana.
Ovaj budžet je statistički. U decembru prošle godine su napravljene neke pogrešne procene i mi ih sada ispravljamo. Mogu na to da imam zamerku, ali je to neophodnost. Onda smo čuli najtačniju stvar na svetu, ove stvari su već potrošene. Mi samo radimo nekakvu pripremu.
Možete da se smejete koliko hoćete. Šta očekujete, da Skupština izglasa da se penzije ne primaju sledeća dva meseca? Da li je to vaša ponuda poslanicima vladajuće većine, pošto je jedan od zahteva da, ako se ne usvoji rebalans, neće biti penzija u naredna dva meseca?
Naše pitanje je drugo i možete da izignorišete i da ne date odgovor, to je vaše pravo – šta se desilo u odnosu države prema onim korisnicima budžeta koje ste naveli kao prvih nekoliko korisnika u proteklih godinu dana? Prošlog decembra ovde je bila velika svađa između poslaničke grupe LDP i PUPS.
Tada je obećano da će reforma penzionog fonda početi u januaru prošle godine. Danas je kraj novembra. Šta se desilo? Neki fantomski zakon je dolazio i odlazio iz Skupštine, a njegov ulazak u proceduru nije ni važan pošto u njemu ništa ni nema.
Da li će penzija biti 60% plate, 50, 40? To su teme koje nameće vlast, a koje nisu važne ili su lažne teme. Da li je reformisan penziono-invalidski fond u proteklih godinu dana? Da li se počelo sa tom reformom? Da li je utvrđeno šta se u tom fondu radilo u proteklih 10 godina za vreme DOS, kako se kaže, i u prethodnih deset za vreme nekog drugog. Da li je napravljen neki plan sa tim fondom, zašto mi dajemo opet sedam milijardi dinara? Samo da bismo pokrpili rupe ili da bi se nešto lepo desilo u januaru, februaru, martu itd. Mi krpimo rupe.
Vi ovde branite tezu, ne samo vi, da država nije puno zadužena. Svako zaduživanje je puno, ukoliko je to novac koji se baca kroz prozor, a ako se ne radi ništa da se takve rupe popune, to je kao da bacate kroz prozor. Odnos toga što premijer ne dolazi ovde da pred Skupštinom govori o budžetu, pa to nije odnos prema nama, to je odnos Mirka Cvetkovića prema tom novcu koji uporno, uporno svaki put baca kroz prozor.
To je slika koju građani ove zemlje treba da zapamte, jednog sedog čikice koji želi da ostavi utisak nekakvog čoveka sa pozitivnim namerama, a koji u stvari već dve godine onako novac svih nas baca kroz prozor i baš ga briga šta se dešava. Ovde svraća samo incidentalno i to da bi se ljutio na poslanike koji imaju loša pitanja.
Znači, mi vas pitamo opet, ovo je nekakva neophodnost, vi ste rekli najbolju ocenu koju ste dali, to je da ste radili u maksimumu vaših mogućnosti, vaše mogućnosti diktira Vlada koja je organizovana po feudalnom principu, i mi za to od vas objašnjenje ne tražimo, šta je Ministarstvo finansija uradilo da uceni te rasipnike na raznim mestima da se tako više ne ponašaju? Koji su to konkretni potezi da bi se reformisali kako sam PIO tako i ostale stvari? Taj PIO je samo postao simbol. PIO fond, izvinjavam se.
Šta je sa Fondom za zdravstvo? To je sledeća tema i takvih tema ima koliko hoćete u našem društvu. Ovo je samo nekoliko najvećih korisnika toga.
Kao treće stvari, time da završim, ostavio ovim drugim, moram da kažem i ono što je naša suštinska zamerka politička. Dakle, duboko sam uveren, a verujte da tako razmišlja i velika većina građana Srbije, da najveći problem ove zemlje su političari koji ne preuzimaju odgovornost nego uvek krive nekog drugog za nešto što se dešava.
Tako je i ovoj Vladi za nekakvo zaostajanje u evropskim integracijama kriva EU koja postavlja prevelike uslove pred nas. Zato što su zamrznute plate kriv je MMF, jer je to bio njihov uslov. Danas su krivi Mišković i Beko, konačno. Ne znam da li još neko, oni su došli na red.
Pitam vas da li Vlada ima ikakvu krivicu ili odgovornost za stanje u kojem se ovo društvo nalazi? Dakle, ovo vas pitam zbog vaše rečenice da je budžet rezultat eksternog okruženja, situacije u eksternom okruženju, rekli ste da je svuda ekonomska kriza i usporen je rast itd, da ne citiram ili da ne tražim po ovom. To je tačno.
Pitam vas – da li je Vlada radila najbolje moguće u datim okolnostima? Da li je ovo maksimum koji je mogao da bude urađen? Da li je stvarno Srbija cvetala do 2008. godine, pa kada je došla svetska ekonomska kriza nama su se polomile noge i ne znamo gde ćemo, ili je možda situacija malo drugačija da sada novca nema, nažalost nema više ni od koga da se uzme, pa se okrenulo pravljenju zakona o ekstraprofitu pod plaštom pravde da bi se uzelo i to, i da bi Mirko Cvetković i to bacio u nekakvu rupu bez dna, bez ikakvog zahteva prema onima koji taj novac troše?
Jedini koji u ovoj zemlji lošije postupa sa novcem građana od tajkuna je Vlada Srbije i nikakav boljitak za ovu zemlju neće biti to što će Vlada uzeti bilo kome od njih, tim simbolima nepravde, Miškoviću, Beku, bilo kome i šta će biti sa tim novcem? On će ostati.
Iz godine u godinu usvajamo budžet bez ikakvih razlika u životu ljudi između ta dva budžeta. Budžet ipak nije računovodstvena knjiga, iza ovih brojki su neki životi. Mi o tim životima ne očekujemo da čujemo od ministarke finansija. Očekujemo od premijera i ostalih ministara i to ne u danu kada je sednica za Vladu, pa da poslanici vladajuće većine oduzimaju od 180 minuta koliko mogu. Ili će se taj dijalog otvoriti ili neće.
Kažem vam da građani ne veruju da je uvek neko drugi kriv i da je krivac uvek van ove zemlje. Za vreme Miloševića NATO, Vatikan, Amerika. Danas su to neprijatelji MMF, EU, Haški tribunal. Gde smo mi? Da li smo toliko savršeni, ali u ovim okolnostima u svetu nikako da se snađemo već sto godina?

Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još tri minuta. Narodni poslanik Zoran Mašić, a zatim Kenan Hajdarević.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da govorim o jednom danas već izraženom maćehinskom, a mogu slobodno reći i drskom odnosu Vlade RS prema jednom od značajnih privrednih resursa ove zemlje, a to je poljoprivredna proizvodnja.
Ne mogu nikako prihvatiti da poslednjih dva i po do tri meseca činioci ove vlasti govore o ozbiljnom problemu nestašice mleka, o ozbiljnoj situaciji u oblasti poljoprivredne proizvodnje, naročito u sektoru stočarske proizvodnje i da ova država mora da učini konkretne korake u smislu zaustavljanja propasti celokupne poljoprivredne proizvodnje, a naročito sektora stočarske proizvodnje, jer tamo gde nije razvijena stočarska proizvodnja nema ni poljoprivredne proizvodnje.
U razvijenim zemljama agrara, u razvijenim zemljama ovog sveta sa razvijenom poljoprivredom prihodi stočarske proizvodnje u ukupnom prihodu iz poljoprivrede kreću se od 60 do 70%, ratarske 30 do 40% . U ovoj državi je to obrnuto i to mora da se promeni hitno. Takvom politikom kakvu vodi ova vlada to je neostvarivo.
Gospođo ministre, a i vi narodni poslanici i u krajnjem građani Srbije, želim da vas podsetim i obavestim da je u ovom domu Narodne skupštine RS 5. novembra održana sednica Odbora za poljoprivredu, gde su bili prisutni predstavnici najvažnijih udruženja proizvođača mleka u ovoj državi.
To su bili predstavnici Udruženja proizvođača mleka Srbije koje okuplja sve velike proizvođače mleka i predstavnici Centralne asocijacije proizvođača mleka iz Vojvodine, gde je preko tri ili četiri hiljade udruženih poljoprivrednih proizvođača mleka, i to kako onih malih sa nekoliko krava, tako i onih koji imaju sto pa i više krava na farmi.
Jednoglasno se od strane svih članova Odbora za poljoprivredu, želim da podvučem – svih članova Odbora za poljoprivredu, neki sede ovde i nisam čuo da su se oglasili i kritikovali postupak Vlade i ministra finansija da se u rebalansu budžeta ne ispuni ono što smo zaključili na toj sednici Odbora, stalo uz zahteve, ali i saglasnost ovih asocijacija da se rebalansom budžeta minimalno izdvoji milijardu i 270 miliona za poljoprivrednu proizvodnju.
I to za sektor mlekarske proizvodnje, gde bi se milijarda dinara utrošila za isplatu subvencija proizvođačima mleka za treći i četvrti kvartal, za isporučeno mleko u trećem i četvrtom kvartalu i tom svim proizvođačima ne samo onim, kako je do sada bilo u uredbi, do sto krava nego i svim velikim farmama, jer i one su u problemu. Svi smo jednoglasno zaključili da ta premija treba da bude minimum pet dinara.
U zemljama u okruženju i na kraju u zemljama EU ta premija se kreće od 5 do 10 evrocenti.
Ministar je sam u više navrata izjavljivao da je nužno izdvojiti ta sredstva, međutim, imamo sad situaciju kakvu imamo da je jednostavno izdvojeno duplo manje i da se govori o nekoj cifri, o neka tri dinara premije i da se, eto, zaboga, govori da je to duplo više nego što je bilo do sada isplaćivano.
Želim da vas obavestim i molio bih da, gospođo ministre, saslušate barem ovo što se tiče premija, a to je da je u 2006. godini za premije za mleko u ovoj državi bilo izdvojeno tri milijarde i 42 miliona. Godine 2007. je bilo izdvojeno milijardu i 800 miliona dinara isključivo za premiranje mleka, 2009. godine izdvojeno je 700 miliona, da bi 2010. godine izdvojeno 500 miliona, sa ovim sad povećanjem od nekih 650 miliona.
Mi u ovoj državi da bi revitalizovali taj sektor proizvodnje nije dovoljno samo premirati mleko, nego treba obezbediti određena sredstva za zanavljanje reprodukcionog zapata, znači, za nabavku steonih junica ili da kažem muznih grla, jer osnov nestašice mleka jeste što je u ovoj državi u poslednjih godinu i po dana, po procenama mnogih, zaklano do blizu 100 hiljada muznih grla.
Prema tome, ovakvom politikom kakvu promovišete nema šanse da se revitalizuje taj sektor. Jer ljudi koji su bili na tom sastanku su jasno rekli da je proizvođačka cena prema cenama inputa, a to su pre svega cene žitarica, u osnovi kukuruza i drugih sporednih industrijskih proizvoda i cena kabastih hraniva, znači, osnovna cena ili proizvođačka je 37-38 dinara litre mleka.
Otkupljivači su nedavno, pre nedelju-dve dana povećali na neka 32 dinara otkupnu cenu i to za ekstrakvalitet mleka, koga ima otprilike 15% do 20% i mišljenje je bilo tih proizvođača da barem ta proizvodnja ekstrakvalitetnog mleka, koje sutra može biti izvozni proizvod, sa premijom od 5 dinara se barem pokrije proizvođačka cena koju imaju proizvođači mleka. Sa ovom premijom koju ste rebalansom odredili, jednostavno proizvođači mleka neće pokrivati ni osnovnu cenu koštanja litre mleka.
Da li je to politika koja treba da dovede do povećanja konkurentnosti naše poljoprivrede? Da li je to politika koja treba da obezbedi jeftiniju hranu na našem tržištu?
Juče ste i vi, i guverner i predsednik Vlade rekli da je glavni uzrok inflacije u ovoj državi visoka cena hrane. Ovakvom politikom nećete dovesti do toga da se stabilizuju cene hrane na našem tržištu i da se smanji inflacija, može se samo dovesti do većih problema.
Želim da kažem da je zahtev i odluka Odbora, zahtev proizvođača poljoprivrednih, ne samo mlekara nego i svih drugih, ali odluka Odbora za poljoprivredu ove Narodne skupštine, da naredni agrarni budžet bude minimum u visini 5% do 7% ukupnog budžeta, ponavljam minimalno 5% do 7%. Ne budete li to ostvarili i ne budete tolika sredstva izdvojili, naša poljoprivredna proizvodnja će doći još u goru situaciju sledeće godine.
Sa ovog mesta vam kažem da ćemo mi iz SNS pozvati sve poljoprivredne proizvođače da se dignu i da što pre dovedu do smene ove Vlade, jer ona sistematski urušava poljoprivrednu proizvodnju koja u ovoj državi obezbeđuje BDP, sama poljoprivreda negde između 11% i 12%, sa prehrambenom industrijom to je oko 20%.
Obezbeđuje devizni suficit od blizu milijardu dolara ili 700-800 miliona dolara, to je jedan od malih sektora koji ovoj državi obezbeđuje pozitivan spoljnotrgovinski suficit. Obezbeđuje dobit u svemu tome, a da ova država iz godine u godinu se ovako odnosi. Mislim da ni građani tj. pre svega poljoprivredni proizvođači, narodni poslanici, ne treba da vam ovakvu politiku više odobravamo i ovakav odnos prema poljoprivrednoj proizvodnji.

Narodni poslanik Kenan Hajdarević ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, rasprava o rebalansu budžeta je prilika da u Skupštini Srbije porazgovaramo o ekonomskoj politici koja je vođena ove godine, kao i da uputimo građanima Srbije poruku o ekonomskoj politici koja nas očekuje u narednom periodu.
Međutim, poruke koje se šalju ovim rebalansom budžeta su poražavajuće za svakog u ovoj državi, bilo da se radi o penzionerima, studentima, mladima, zaposlenima, investitorima. Ta poruka je da živimo na kredit i da se država zadužuje kako bi pokrila minus koji se povećava iz godinu u godinu zbog nedostatka ekonomske i političke reforme koja je neophodna ovoj državi.
Nijedno suštinsko pitanje i reforma koja bi nam pomogla da bolje radimo i više razrađujemo u narednom periodu nije definisano ovim rebalansom budžeta, niti smo čuli u uvodnom izlaganju od ministarke Dragutinović.
Takođe, LDP će glasati protiv ovog rebalansa budžeta i zbog toga što Vlada RS već dve godine uporno ćuti na četiri predloga ekonomskih mera koje je LDP uputila javnosti za prevashodno Vladi RS za prevazilaženje teške ekonomske situacije. Međutim, većinu ovih mera Vlada nije prihvatila, a one koje je prihvatila, prihvatila je sa zakašnjenjem, pri čemu nikada nismo čuli odgovornost onih koji nisu hteli da prihvate na vreme one mere koje smo mi predlagali.
Te mere, u poslednje vreme, između ostalog se odnose i na smanjenje poreza na prvi posao za mlade do 35 godina, za ukidanje PDV na osnovne namirnice, olakšice pri kupovini prvog stana itd. Jasno nam je gospođa ministarko da ćete nam vi reći da te mere dovode do smanjenja prihoda u budžetu, međutim, dolazimo tu do drugog aspekta zadnjeg paketa mera LDP, a to su politički mere.
Ne može da dođe do ekonomskih reformi bez političkih reformi. Zato je LDP insistirala na smanjenju broja ministarstava. Šta će nama ministarstva koja nam samo prave probleme – kao što su Ministarstvo vere, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i sl? Šta će nam one agencije koja nam samo otežavaju normalan rad, kako preduzeća, tako i privrednika?
Takođe, LDP insistira na tim političkim reformama da ne bismo bili u situaciji da plaćamo za raznorazne – Miladina Kovačevića, za raznorazne afere "Satelit", da ne plaćamo za promašene politike, kao što je bila politika ministra spoljnih poslova vezana za Kosovo. Sve su to uštede na kojima se moglo insistirati. Sve su to uštede koje mogu da omoguće manja zahvatanje iz naše privrede, jer je to ono o čemu LDP govori već dve i po godine.