Samo par rečenica. Nestašica mleka nije prouzrokovana monopolima na tržištu. Nestašica mleka je prouzrokovana, pre svega, smanjenim transferima, odnosno smanjenim dotacijama u budžetu za poljoprivredu.
Dakle, premije za mleko su smanjene od 2009. godine i pravljenjem novog budžeta. Sa 22 ili tri milijarde, koliko je tada bilo 2008. u budžetu Ministarstva poljoprivrede za premije i za pomoć poljoprivredi, smanjeno je na 15 milijardi. Tu je razlog zašto nema dovoljno mleka na tržištu. Tu je razlog zašto ljudi prodaju stoku ili je kolju i tu je razlog zbog čega Srbija danas kao poljoprivredna zemlja nema dovoljno mleka, već mora da uvozi.
Vi ste generator nestašice, zato što su premije iz državnog budžeta smanjene. Mukotrpno se godinama kroz premije i kroz obnavljanje stočnog fonda dolazilo do povećanja proizvodnje mleka, ali samo za dve godine smanjenim premija i jednom potpuno lošom politikom u oblasti poljoprivrede i pomoći poljoprivrednicima smo došli u situaciju da danas Srbija uvozi mleko.

Gospodin Zoran Krasić.

Preuzimam veliki rizik, gospođo Đukić Dejanović, jer dva prethodnika su u pravu. To su rezultati DOS-a, lako je vama da se smeškate, vi iz SPS niste učestvovali u ovome. U pravu su i jedni i drugi i oko monopola i oko premije, ali kada bih čitao stenograme ko je šta pričao pre nekoliko meseci ovde, vidim da se sada menja ova retorika, s obzirom da su u međuvremenu neki drugi zaključili da je nestašica mleka.
Neću sada to da citiram, neka se sami pokriju. Kada smo na vreme ukazivali šta će se desiti, smeškali su se, a sada su reterirali, ne, nego da vidimo sa ovim članom šta se dešava.
Izuzetna čast nam je što je ovde prisutna gospođa ministar Diana Dragutinović, koja je predsednik komisije koja treba da reši pitanje finansiranja lokalne samouprave, a ovaj amandman se odnosi baš na taj deo.
Gospođo Dragutinović, pre nekoliko godina je donet Zakon o finansiranju lokalne samouprave, rečeno je da je to najbolji zakon, da sadrži evropske standarde i mogu da vam kažem da je promoter tog zakona bio gospodin Mlađan Dinkić.
Rečeno je da će tim zakonom da se reše svi problemi, neće prilikom usvajanja budžeta, onog dela gde treba da se govori o transferu iz republičkog budžeta prema lokalnim samoupravama, da poslanici dolaze u situaciju da demonstriraju svoj lokal-patriotizam, na taj način što bi u nominalnom iznosu svako podnosio amandmane i uvećavao sredstva za svoju opštinu. Onda su ti transferi regulisani na jedan izuzetno dobar način.
Sada, gospođo Đukić Dejanović, preuzimam rizik, pošto moram da citiram. Citiram da je 151 gradonačelnik ili predsednik opštine sa teritorije Republike Srbije potpisao peticiju protiv Vlade Republike Srbije i u toj peticiji navode da Vlada Republike Srbije dve godine ne primenjuje Zakon o lokalnoj samoupravi. Onda izađu ministri i kažu – da, suspendovali smo zakon, nećemo da ga primenjujemo.
Ne sećam se da je bio na dnevnom redu zakon o stavljanju van snage Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Imamo u Vladi pojedince koji mogu da kažu – ovaj zakon se ne primenjuje. Žalim, gde je jezivi Homen, da završi ovu situaciju, na jezivi način.
Sada, u odbrani tog svog stava, gospođa Dragutinović je rekla jednu rečenicu, parafraziram, ali suštinu ne mogu da promašim, pošto znam, imam intervju ceo, kaže – i lokalne samouprave moraju da dele sudbinu onih koji primaju iz republičkog budžeta. Treba i njima da se smanje plate, a onda se 151 predsednik opštine, gradonačelnik, ujedine i kažu – ali, gospođo ministarka, tražimo one pare koje nam pripadaju po zakonu, ne zbog plata, nego zbog obdaništa, lokalnih puteva, grejanja i drugih stvari.
Da bi se zadovoljili ti sukobi unutar jedne stranke, a verovatno zbog kongresa, nađe se epohalno rešenje, pa se kaže – rebalansom planiramo dve milijarde dinara za lokalnu samoupravu, ali istim rebalansom se nađe još i milijardu dinara za BIA. I kod BIA ste povećali za milijardu, rebalansom. Ne znate to? Kako ja znam, a vi ne znate? Vi ste došli sa rebalansom kod mene, nisam došao sa vašim rebalansom kod vas? Kako je BIA mogla da dobije još milijardu? Neka produktivnost, pendrek po glavi stanovnika, šta je u pitanju?
Kako njima dajete? Znate li koliki se sunovrat desio sa srpskim finansijama onog trenutka kada je procurela afera Šarić? Videli ste i sami šta kažu. Vaši ministri kažu – ne znam koliko stotina miliona evra je oprano kroz bankarski sistem Republike Srbije. Tolike pare oprane i BIA nema pare. Kako je to moguće? Svako treće, četvrto uspešno preduzeće u Srbiji ima za osnivače bivše radnike BIA ili MUP. Učestvuju na tenderima, javnim nabavkama, dobijaju poslove kod javnih preduzeća, zidaju cene, rade šta hoće.
Javna preduzeća moraju da uzimaju u zakup prostor bivših radnika BIA u okviru nekog njihovog preduzeća, po 20.000-30.000 evra se unapred isplaćuje zakupnina. Srbija je mnogo mala, sve se zna. Šta vam je?
Znači, zakon o finansiranju lokalne samouprave se ne primenjuje. Rešio ministar i nekoliko ministara i sad napravili novu komisiju koja treba da sagledava to stanje. Gospođa Dragutinović je predsednik te komisije. Možete da zamislite, Zoran Alimpić, zamenik gradonačelnika, funkcioner u gradu Beogradu, ne znam sad tačno šta je, i on potpisao u ime grada Beograda.
Od 192 jedinice lokalne samouprave, 150 i nešto je skupilo hrabrost da napiše, a pretežno ljudi koji su potpisali su članovi stranaka koje su na vlasti na republičkom nivou, a pri tom, da vas podsetim, tokom prošlogodišnje kampanje u nekim mestima ti isti ljudi su rekli – glasajte za nas pošto smo mi sa Vladom u koaliciji, mi ćemo da obezbedimo zapošljavanje u lokalnoj samoupravi i mi ćemo da obezbedimo velika transferna sredstva zato što smo mi baš na vlasti.
I onda dođemo u situaciju da od toga nema ništa, a tačka na to, malopre ono što je gospodin Đelić rekao – ja sam državni funkcioner, ali neću da se vidim sa rukovodstvom onih opština gde nisu demokrate na vlasti.
Nemam ništa lično protiv toga, da vam iskreno kažem. Mislim da to nije u redu, da to nije u skladu sa nekim stvarima, ali vi stalno menjate demokratske standarde. Kad menjate demokratske standarde, vodite računa čas si gore, čas si dole, stavi crtu, saberi oduzmi. Nemojte da se čudite, neraspoloženje je veliko, ne samo građana nego i lokalnih vlasti pa čak i ljudi koji su poprilično odani vama. Stičem utisak da ta vrsta odanosti svakim danom sve više i više bledi.

Na član 4.  razdeo 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. i 21. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Miladinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. i 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 3. i 21. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 10. i 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo u ove kasne sate bavimo se problematikom koja je vrlo značajna i moramo vam uputiti primedbu, ovo je najvažniji akt države, evo, posle deset časova ozbiljne rasprave po drugim pitanjima raspravljala ono što je od vitalnog značaja za interes i interese građana Srbije.
Amandman se odnosi na razdeo 10. kod Ministarstva spoljnih poslova i razdeo 16. Ministarstva pravde. Radi se o ekonomskoj klasifikaciji 421. Ono što SRS već godinama prilikom i rebalansa i prilikom usvajanja budžeta uvek traži štednju, uvek traži ozbiljan pristup državnih organa u smislu smanjenja troškova, a ovo baš kod ovih stalnih troškova, kod ugovora o delu i drugih stavki koje se mogu smanjivati u ozbiljne programe štednje.
Međutim, ova vlast ne želi da štedi i najbolji primer je to što se vidi i ovde. Začuđujuće je sledeće, da je u obrazloženju Vlade u odgovoru Vlade na ovaj amandman potpuno pogrešno određenje. Ovde spominjete naknade za građevinsko zemljište grada Beograda itd, ne znam otkuda vam ovo?
Gospođo Dragutinović, verovatno je to neko od vaše službe radio, ne znam otkud se to našlo tu kad se moj amandman odnosi na razdeo 10. i razdeo 16. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo pravde ali da sada ostavimo, to nije prvi put, to se u pravilu dešava. mi postavljamo amandmanski određenu sugestiju na jedno, dobijamo odgovore na drugo ili su prazni odgovori ili odgovori nemaju suštinu itd, to je već uobičajeno.
Šta je suština? Suština je da se smanji tamo gde ima prostora i u Ministarstvo spoljnih poslova, da sada ne ulazim u sve afere koje su izašle iz ovog ministarstva u poslednje godine. O Ministarstvu pravde i o tzv. reformi pravosuđa ne možemo govoriti. Šta je suština ovog amandmana?
Suština je da se štednjom, ono što ceo svet u ovim uslovima radi, to je ozbiljna kriza, ozbiljni program, program mera u smislu smanjenja svih mogućih troškova, suština je da sve ono što uštedimo usmerimo tamo gde imamo dobre prirodne resurse, imamo dobre uslove za razvoj, a to je poljoprivreda. Zašto?
Možemo i od vas dobiti tu informaciju da jedina privredna grana koja u kontinuitetu ima suficit to je poljoprivreda sa gotovo najmanjim procentom izdvajanja u subvencije jer naš procenat je za prošlu godinu bio 2,4 a ove godine je 3,2, nekih 17 milijardi. Zašto to ne poduplamo? Ono što traže poljoprivrednici, ono što traže strukovna udruženja, ono što traži Privredna komora, ono što je suština života je bitisanje. Uvažimo tamo gde imamo prirodne preduslove. U poljoprivredi imamo prirodne preduslove i u poljoprivredu se mora ulagati.
Ovih dana smo mogli zbog problema u nestašici mleka, možemo pročitati u sredstvima informisanja šta se to dešava u stočarstvu, posebno kod muznih krava. Evo jedan podatak. Godine 1999. Srbija je imala 938.000 krava. Godine 2000. 817.000. Koliko ima 2010. godine – 468.000. Kaže se – u toku ove godine 80.000 krava je zaklano, a 30.000 krava je otišlo na prinudno klanje i otišlo je u izvoz i to u zemlje regiona, jer one koriste ono što je trebalo da bude u intenzivnom uzgoju i iskorišćavanju. Nažalost, to nema.
Kada poslanici iz vladajuće koalicije obrazlažu razloge zašto nemamo mleka, onda pominju samo dva uslova. To je monopolizacija tržišta, koja je evidentan i koja je uočena, ona je naša stvarnost i drugo je smanjenje broja muznih krava. Postoji na desetine razloga. Ja ću samo spomenuti nekoliko razloga, ono što je stav SRS, ono što smo uočili u toj delatnosti koji su to razlozi.
Znači, pored monopolizacije tržišta koja je evidentna, smanjenja broja muznih krava, postoji katastrofalan odnos Vlade prema poljoprivredi, a posebno prema ovoj oblasti i odsustvo strategije. Država koja ima te prirodne preduslove koje imamo, koja ima radnu snagu koja je obučena, to je 100 godina rada u poljoprivredi, vezano za poljoprivredu i prehrambenu industriju, edukovana radna snaga.
Pa, dajte uložite, stvorite uslove da pomognemo poljoprivredi. Nemamo strategiju. Evo sada Ministarstvo poljoprivrede izlazi sa određenim informacijama, evo napokon rađa se strategija. Zašto je nismo imali do sada, pre tri, pet godina itd.
Koji su dalji razlozi ovako lošeg stanja u poljoprivredi? Vrlo male subvencije. Imamo najmanju subvenciju ovog trenutka u regionu, verovatno i u Evropi, jedan i po dinar, evo sada će to sa ovim sredstvima ići nešto više itd. Ali, ste vi iz Vlade bili svesni toga. Ministar poljoprivrede morao ja vas gospođo Dragutinović da slomi u smislu pomoći. Morate dići premije. Morate dići premiju, i to je uslov svih uslova opstanka ovoga broja muznih krava, povećanja i stvaranja uslova za razvoj.
Dalje, odsustvo ozbiljne politike podsticanja nabavke junica i kvalitetnih muznih krava, zatim, odsustvo selekcije u uzgoju, dalje, odsustvo ozbiljne kreditne politike. Naša kreditna politika. Gledajte mi smo seljaka pretvorili u tražioca kreditnih uslova, kao što smo i onoga iz oblasti privrede, kao što smo i ovoga iz državnih institucija, itd. Isti su uslovi, kreditni uslovi.
Da li taj seljak, i da li oni koji odlaze u banke sa sela, koji su se tradicionalno bavili poslovima oko uzgoja krava i muže, mogu biti isti takmaci i isti tražioci kao što su svi drugi na tržištu? Ne mogu. Bez aktivne politike, kreditne politike u oblasti poljoprivrede nema uzgoja i nećemo imati sigurno adekvatnu količinu mleka koja će zadovoljiti potrebe tržišta Srbije.
Dalje, što se tiče modernizacije uzgojnih objekata i opreme za mužu, takođe zaostajemo daleko i najverovatnije smo u regionu na samom dnu.
Dalje, državna nebriga oko zaštite stada i organizovane veterinarske zaštite, takođe nemamo adekvatnu veterinarsku zaštitu, koja bi bila u funkcija sela i poljoprivrede. Evo vidite, to su određeni pokazatelji o onome kakva nam je praksa.
Gospođo Dragutinović, ne možete dok ne ubacite adekvatna sredstva u sistem subvencija. Dok to ne povećamo za nekoliko puta, možemo pričati o razvoju ovome i onome. Znam šta to znači sa aspekta bilansnih pozicija ovoga trenutka, ali nema ove države, nema opstanka seljaštva, nema opstanka svih onih koji su u toj branši. To je uslov. Srpska radikalna stranka godinama vam ukazuje na to.
Kroz finansijski sistem Republike Srbije prošlo je na milione i milijarde evra u poslednjih desetak godina po raznim osnovama. Bilo je prostora i morali ste stvoriti preduslove, 2008, 2009. pa i ova godina su malo teže, ali za 2010. godinu vidite ovih dana na koji način se bore Privredna komora i neke druge institucije, strukovne institucije koje traže i zahtevaju povećanje subvencija. Ako ne napravite iskorak, a iskorak znači da poduplate ovoliko koliko je bilo u toku 2010. godine, nemamo poljoprivredu, nemamo mleka, bićemo uvoznici. Tako je i kod svinjskog mesa, tako je i kod goveđeg mesa, itd. itd. Hvala.

Na član 4. Razdeo 11, amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite, gospodine Rogoviću.

Gospođo ministre, da večeras nisam ostao ovako kasno, ne bih saznao jednu vrlo bitnu informaciju, a to je činjenica da sam mislio da vaši saradnici večeras kasne iz razloga što pripremaju budžet za 2011. godinu, a onda me kolega iz vladajuće opozicije razuverio svojim objašnjenjem da poslanici spremaju budžet za iduću godinu. Znači, zaista, jedan paradoks, ali iznet ovde i verovatno sam svestan činjenice da evo kolega iz vladajuće koalicije mora i da radi pripremu zakona i budžeta.
No, šala na stranu, ali zaista je izneto večeras u obrazloženju, Srpska napredna stranka je podnela amandman na ovaj razdeo gde se traži klasifikacija, znači sredstva za povećanje za budžet Ministarstva odbrane i verovatno je i na Vladi bilo rasprave o ovim stvarima.
Dvadeset godina u Srbiji ne dolazi do modernizacije vojske. Nismo imali situaciju da smo kao država nasledili veoma jake odbrambene snage, modernizovane u tom trenutku, četvrte snage na prostoru Evrope i situaciju da posle 20 godina neulaganja u vojsku imamo ponovo jednu dobru činjenicu i situaciju, a vi to verovatno znate i pratili ste, da je trenutno od svih državnih i institucija najveći ugled i rejting uživa Vojska Srbije.
To su informacije od pre nekih par dana s javnog servisa i s obzirom na tu činjenicu, onda je i vi trebalo da budete u korak sa tim rejtingom i zato smo podneli ovaj amandman gde se traži povećanje sredstava za odbranu Republike Srbije, odnosno za ulaganja u modernizaciju i opremanje Vojske Republike Srbije.
Zašto je naglo skočio rejting Vojske Republike Srbije? Ne zbog toga što je situacija takva kakva jeste, već zbog situacije da više nemamo obavezan vojni rok i da nažalost u Srbiji jedan od iole plaćenih poslova su vojnici po ugovoru.
Onda je tu jagma za takva radna mesta i s obzirom na tu činjenicu i da radite u državnom sektoru, ako ste vojnik po ugovoru, onda je ta konstatacija i sa rejtingom Vojske Srbije i situacijom da imate iole ikakva sigurna primanja i uplaćene doprinose kada u Srbiji nažalost ionako nema privrede i nema investitora i nikakvih novih ulaganja.
Znači nemogućnost zapošljavanja i situacija otvorenih novih radnih mesta u ovom resoru odbrane je dovela do situacije povećanja rejtinga, odnosno ugleda Vojske Republike Srbije.
Ne mogu da pređem preko činjenice da je u proteklih 15 godina, što politički, a što je vrlo besmisleno i bez ikakvog razloga, recimo ljudi životnog doba u kojem se ja nalazim, moja generacija,već 50% iz raznoraznih klasa iz te generacije je penzionisana. Znači, ljudi u četrdesetim godinama, oficiri koji nemaju nikakve veze sa politikom, podoficiri, penzionisani, verovatno zbog stvaranja neke nove vojske, a mi zaista nismo nažalost ni približno stvaranju jedne nove i moderne vojske.
Šta je ono što posebno iritira, vezano za obrazloženje na pojedine amandmane, ne konkretno na ovaj, nego na deo amandmana, a to je da se pozivate na praksu modernih država. Mi se stalno pozivamo na praksu modernih država. Zašto jednom ne napravimo korak pa ne budemo i mi blizu modernih država?
Zašto, recimo u ozbiljnim i modernim državama imamo situaciju da na današnji dan su usvojeni budžeti. A mi usvajamo rebalans budžeta i to je neozbiljnost i vas kao predstavnika Vlade i cele Vlade, u situaciji kada je skoro trebalo da bude usvojen budžet za 2011. godinu, mi raspravljamo o budžetu za 2010. godinu.
Onda, kada polemišete sa određenim poslanicima, u toku prepodneva i popodneva, pričate o povredi zakona, Ustava, a vi, cela Vlada uostalom krši delove Zakona o budžetskom sistemu i Ustava.
Uostalom, ako ova država, a nasledila je kontinuitet Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ponekad dobro, ponekad nažalost, ima para recimo za penziju jednom predsedniku, bivšem predsedniku SFRJ, Stipi Mesiću, ima para i za ovako nevelika sredstva za izdvajanje od budžeta, a to su sredstva isključivo za odbranu Republike Srbije i za modernizaciju Vojske Srbije.

Na član 4. Razdeo 12. i 61. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, moj kolega Nemanja Šarović kao neko ko poznaje prilike u budžetu grada Beograda, podneo je amandman kojim je tražio da se 500 miliona dinara sredstva, koja ste opredelili za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta prenesu na poziciju i da se potroše kao transferi lokalnim samoupravama.
Mi smo u načelnoj diskusiji to kritikovali i smatramo da je jedan od najvećih promašaja ovog rebalansa činjenica i opredeljenje da dve milijarde i šesto miliona dinara, da li će to biti kumulativno, ali u svakom slučaju naredna dva meseca do kraja godine, ako ima i toliko, želite da upumpate u Direkciju za građevinsko zemljište grada Beograda.
Ova moja priča nije politikantstvo. Ne želim čak da verujem da su vas prevarili kada su vam nametnuli ovakvu potrebu. Ali, ovo nije fiskalna ni ekonomska odluka, ovo je politička odluka. U to sam čvrsto ubeđen.
Da li ste voljno ili nevoljno na to pristali, ishod za Srbiju i za njen budžet je isti i za svakog građanina. Jednostavno, ta proporcija je poražavajuća – 2,6 milijardi u Direkciju za grad Beograd, a svega milijardu za sve opštine u Srbiji. Od te milijarde, 500 miliona ćete deliti na sve opštine, među kojima su i beogradskih 17.
Ovo nije naš odnos prema Beogradu i nemamo ništa protiv toga da Beograd bude metropola i da Beograd bude grad koji će reprezentovati državu na adekvatan način. Ali, danas ste čitali Ustav koji govori o ravnomernom regionalnom razvoju i bar u tom kontekstu su sredstva koja će predstavljati transferna sredstva lokalnim samoupravama mogla da budu povećana.
Postavljaju se dva pitanja – da li je država na početku dobro planirala svoj budžet? Imamo dokaze da niste. Gospođo Dragutinović, u ovom rebalansu ste 900 miliona dinara sa pozicije vašeg ministarstva skinuli. Da li sam u pravu? Nešto malo više, ali za zgrade i građevinske objekte.
Ovo je amandman gospodina Krasića kojim smo usvajanjem ovog budžeta tražili da sa te pozicije skinete 780 miliona. Zašto to niste uradili u decembru prošle godine, a sad jeste? Šta ste to tada znali, a sad niste? Šta to tada niste mogli da prihvatite, a sada jeste? Budžet nije dovoljno dobro planiran. Možda neke potrebe određenih političkih partnera u vašoj vladi niste mogli tada da predvidite, pa su vas doveli u poziciju u kakvoj jeste.
Zaista je besmisleno i to je najveći apsurd ovog rebalansa da 2,6 milijardi gurate u grad Beograd. Ubeđeni smo da su to sredstva koja se spremaju za političku promociju. Ne postoje institucije kroz koje se budžetska sredstva bolje zloupotrebljavaju i koriste za političku promociju.
Nismo skidali sredstva koja će se koristiti za izmirenje duga toplanama, a to nije apstraktno. Neko je nešto potrošio i vi ste svojom neodgovornošću i neplaćanjem računa njih doveli u poziciju u kakvoj jesu. Kakvu ste poruku poslali građanima? Ili su to maniri 1996-1997. godine kada ste građane pozivali na nedisciplinu, da ne plaćaju? Sada ste na vlasti i ne možete tako neodgovorno da se ponašate. Sad država mora da izmiruje svoje obaveze, da biste imali argument i slobodu da od građana tražite to isto.
Tražili smo da se iz ovog rebalansa skinu sredstva kojima treba da plaćate ono što se materijalno potrošilo. Ovo je čista apstrakcija.
Pazite šta ste u obrazloženju napisali – ujedno bi se plaćanjem duga po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta obezbedio otpis kamate na dospele obaveze po osnovu navedene naknade, u skladu sa odlukom o otpisu kamate itd.
Gospođo ministre, nije vama grad Beograd omogućio da otpišete kamatu na ova dugovanja. Tu mogućnost ste i vi dali ovoj skupštini. Da li sam u pravu? Ovde je donet zakon, prihvaćen je amandman DS, da se da mogućnost gradskim opštinama, odnosno skupštinama da otpisuju kamate. Da li je projekcija ove namere sa 2,6 milijardi dinara već tada bila u planu? Da li je to strateški sve bilo iskonstruisano i napravljeno? Nisu oni ništa vama dali.
Gospođo ministar, vi ste kao vlada u poziciji da ih naterate da vam ove dugove otpišu. U poziciji ste da stvorite uslove za sebe da im plaćate ovo kroz reprograme, kroz dugove od pet ili 10 godina, ali da uzmete iz budžeta, koji je šupalj kao sito, i da im date i izađete na njihov nerazumni politički zahtev u susret i date 2,6 milijardi, ugurate i upumpate u Direkciju za građevinsko zemljište, to ne možemo da razumemo.
S druge strane, o tome sam govorio i u načelnoj raspravi, imate opštine kojima država duguje ko zna koliko. Ne kažem da i oni troše racionalno svoj novac, ali tu je opet kontrola mehanizma u vašim rukama i mi možemo da vam pričamo o problemima po opštinama, ali očigledno je da ne postoji opredeljenje da se država obračunava sa tim i takvim stvarima.
Pozivamo vas da o ovome dobro razmislite, preispitate. Mnogo je novca uludo bačeno kroz ovaj rebalans kada je u pitanju naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Smatramo da je ovo politička odluka i da će se koristiti za političku promociju DS u narednoj godini. Hvala.

Vašoj poslaničkoj grupi, gospodine Lapčeviću, sada ću vam dati reč, preostalo je pet minuta i 30 sekundi.