Poslanici mole da dam pauzu u trajanju od pet minuta. Za pet minuta počinjemo sa radom.
(Posle pauze – 19.05)

Dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodin Kasalović ima reč. Ministarka je u zgradi, dolazi svakog momenta, a gospođa Stojiljković nam je tu. Izvolite, imate reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija u načelu su podržale Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, ceneći potrebu da se rebalansom budžeta pre svega ostvari jedna refleksija predmetno-ekonomske situacije i da se u uslovima svetske ekonomske krize javna potrošnja svede u prihvatljivu meru.
Naravno, podržali smo i predviđene mere štednje, mere zamrzavanja koje ostaju i dalje na snazi ovim rebalansom budžeta, ali ono što je za nas bilo najbitnije, opredeljujuće, jeste, pre svega jedna odrednica ovog rebalansa u smislu njegove sociorazvojne kategorije i izdvajanja koja su opredeljena za zaštitu socijalno najugroženijih, za dečiju zaštitu, za nas su vrlo bitna i značajna u ovim uslovima, i uslov da se ovim rebalansom obezbedi nesmetano i redovno isplaćivanje penzija, kao i jednokratne pomoći.
Prepoznali smo opredeljenje Vlade da podrži i napore Ministarstva unutrašnjih poslova, pre svega pripadnike koji su požrtvovanim radom često i svoje živote izlagali riziku u borbi protiv korupcije i kriminala i naravno da želimo da podržimo rebalans koji opredeljuje dodatnih milijardu dinara kako bi se pospešio materijalno položaj i standard pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.
Svakako mi smo svesni da ovaj rebalans budžeta nije ono što može da zadovolji sve potrebe, ali u ovoj objektivnoj situaciji on to pokušava i na najbolji način možda i čini.
Ono što smo mi pokušali i našim amandmanima predložili Vladi, nagovestili smo i u načelnoj raspravi, i svi govornici Socijalističke partije Srbije pre svega su istakli da ono sa čim se mi nismo složili odmah, jeste da ne možemo predviđena sredstva od 890 miliona dinara dodatnih za obrazovanje smatrati da su to sredstva sa kojim možemo zaključiti da je obrazovanje na ovaj način iskazano kao prioritet.
Ceneći značaj i u duhu dobre rasprave mi smo u tom smislu povukli amandman kojim smo tražili dodatna sredstva za Ministarstvo prosvete, odnosno za obrazovanje, ali nismo uvereni i dalje ostajemo pri stavu da su ta sredstva nedovoljna.
Pre svega, u ovako malom obimu sredstava su nedovoljna za investiranje, ali svakako i ovaj deo dovodi u pitanje normalno funkcionisanje Ministarstva prosvete. Naravno da obrazovanje treba da bude prioritet i vrlo značajna oblast u našem društvu i treba mnogo više sredstava izdvojiti kako bi se investiralo i u objekte, i usavršavanje, i u studentski standard, i u materijalni položaj ljudi koji rade u obrazovanju. To sve u ovom trenutku čini nam se nije na zadovoljavajućem nivou.
Nadam se da će Ministarstvo finansija shvatiti dobru nameru i želju poslanika Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije da konstruktivnim predlozima ukažu na potrebu da se u obrazovanje što više uloži, a da će svakako iznaći napor da Ministarstvu prosvete obezbedi potrebna sredstva za krajnje praktično funkcionisanje u 2010. godini, jer u ovom slučaju potrebno je obezbediti sredstva i za plate i za otpremnine, i to je jednostavno domen praktičnog već funkcionisanja.
Očekujem da Ministarstvo finansija u kontaktu i sa nadležnim Ministarstvom prosvete iznađe način i mogućnost da Ministarstvo prosvete do kraja 2010. godine može da funkcioniše i obavi sve ono što je želelo i planiralo u toku 2010. godine, a Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija svakako će podržati Predlog rebalansa budžeta, u nadi da će ovim konstruktivnim predlozima doprineti da on bude još bolji i da saradnja u narednom periodu bude još bolja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Kasaloviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite, gospodine Poskurica.

Dakle, ako pažljivo pogledamo obrazloženje ovog predloga izmene Zakona o rebalansu budžeta i ekonomske pokazatelje koje su očito vodili ministarku da nam izađe sa ovakvim predlogom, vidimo da postoji relativno uspešni pokušaj da nam se stanje realnosti u Srbiji prikaže povoljnijim nego što se to očekivalo u jeku krize.
Istina, vrlo često su bili sasvim različiti komentari u dva ministarska vrlo bitna sektora, ministra Dinikića i ministarke Dragutinović, da su o veoma bitnim pitanjima koja se tiču posredno ili neposredno ovog o čemu večeras govorimo, potpuno različite, disonantne tonove iznosili. To ne samo da je zbunjivalo našu javnost, nego može da nam s pravom dovodi pod upit podatke koje smo ovde dobili.
Činjenica da je, recimo, industrijska proizvodnja veća za 4,4%, a istovremeno građevinski sektor, koji je koliko prošle godine bio nosilac okosnice razvoja, na njega se najviše polagalo, za 20% je niži nego što je to bilo predviđeno, da je turizam podbacio za 10%, direktne investicije za duplo više, uz činjenicu da zaista ono čega se tiče ovaj amandman postoji ekstremna zaduženost države i to, ako se pažljivije gleda, taksativno pobrojano jako veliki broj stavki i veliki broj finansijskih institucija, gde smo se zadužili čak sa rokom otplate 2040. i neke godine.
Neke su već pri kraju otplate, neke će rate za otplatu krenuti narednih godina. Možemo videti da ovih trenutno 12 milijardi evra, skoro bezmalo 12 milijardi evra, a veći su za 15% nego prošle godine, možemo samo steći približnu sliku kako će to izgledati narednih godina.
Šta je zauzvrat Srbija koja je prodala sve, i gde prihod od prodaje izgleda ne iznosi ni trećinu od trenutnog našeg duga koji se ovde iskazao u rebalansu budžeta, jasno nam je svima.
Tako da ovaj intervencionistički potez ministarke, odnosno Vlade da sačuva makar socijalni mir, ne može dati nikakvo realno opravdanje ili realnu nadu našim građanima. Zaista smo suočeni sa činjenicom da veliki broj investicije koje krediti, otplate koje država mora da uradi, pokrivaju, jesu u toku ili pri kraju, pa se ne vidi boljitak, možda čak ni u Srbijagasu, ni u putevima, ni u školama, ni u zdravstvu niti u vraćanju dugova prema poljoprivrednim proizvođačima i nadomeštanju njihovih penzija, niti efikasno nadomeštanje devizne štednje itd.
Razni su osnovi korišćenja da se krediti uzmu. Sada vidimo da sve to stoji na staklenim nogama. Jedino je izvesna prezaduženost države.
Vidimo da u rebalansu budžeta neće biti, ili bar nema naznaka da će biti bolje i za jednu najvitalniju tačku koja trenutno nekako ostaje u senci svega, najvitalniji problem, problem protesta studenata zato što ne mogu da upišu master studije. To će možda biti predmet moje diskusije po narednom amandmanu o kojem budem govorio.
Strašno je da je već neko doneo odluku koliko se može školovati i postati diplomiranim, odnosno postati masterom. Ko je to i gde odlučio, i proporciju u Vladi, ali s kojim predračunom i kojom logikom, kojom statistikom, kojim temeljnim sadržajem, kojim temeljnim otklonom da Srbiji treba da Beograd dobije 2600 mastera, a Kragujevac 211 mastera?
Ko je ispolarizovao tu decu, te studente? Zašto im niste rekli kada ste donosili taj zakon, da ovaj zakon kojim donosite reformu obrazovanja znači istovremeno reformu potrebe Srbije za visokoobrazovanim kadrom. Na silu ćete isterati da neki postanu bečelori, da budu nepotpuno diplomirani studenti sa tri godine studija, da budu nekvalifikovani.
Istovremeno država proklamuje cilj ili registruje javno osećaj potrebe da treba da uradi više na visokom obrazovanju kadrova, jer ih nema ni 8% vizavi evropskog proseka koji očigledno nećemo dostići ni za narednih 50 godina, ako se ovako nastavi.
Budžet neće rešiti, sem socijalnih gorućih problema, za šta se svako od nas slaže, da kad dođe do kraja, moramo to rešiti i neće rešiti druge bitne probleme. Zaduženi smo i suviše dugo i i suviše mnogo. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić i Milan Lapčević. Gospodin Milan Lapčević želi reč. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, predložili smo u članu 3. da se u delu B pod rednim brojem dva tačka 5) briše, kao i tačka 1), pod rednim brojem tri iz sledećih razloga.
U ovom delu se govori o kreditnim zaduženjima Republike Srbije. Obraćam se gospođi ministar, ali ona nije tu. U zgradi je. Dobro, ona ovo verovatno prati putem prenosa. Odlično. Ne znam kako možemo da radimo bez predstavnika Vlade, ali verujem u vaše obećanje da će se ona pojaviti i da će nam odgovoriti na sve što je pitam.
(Predsednik: Ministarka jeste u zgradi. Doći će za koji minut, gospođa Stojiljković je tu, prati vas i preneće joj sve što budete govorili. Molim vas, izvolite.)
Gospođo Stojiljković, molim vas da me pratite i da prenesete sve gospođi ministar.
Predložili smo da se kreditno zaduženje od 21 miliona i 600 hiljada evra obustavi iz sledećih razloga. Republika Srbija će se zadužiti kod međunarodnih kreditnih institucija za ovu sumu novca da bi se, kako kaže projekat, poboljšalo istraživanje i razvoj u javnom sektoru, misleći da se taj novac uloži u obnavljanje naučnih potencijala, opremanja laboratorije itd.
Međutim, gledajući sam projekat i njegove komponente, dobar deo tih komponenti, skoro 60-70% se odnosi na zgrade i objekte. Uzećemo 20 miliona evra da kao poboljšamo nauku i stvorimo preduslove da se srpska inteligencija i oni mladi ljudi koji završavaju fakultete bave naukom u boljim uslovima, a to će se uglavnom potrošiti na adaptacije zgrada, na stambene zgrade i na izgradnje parkova.
Ovo zaista nije dobro rešenje, da Srbija pored ovolikih zgrada koje propadaju i ovolikih fabričkih kapaciteta koji mogu biti preuređeni za, ako nemamo dovoljno prostora, mislim da to nije slučaj da nemamo baš dovoljno prostora da se ljudi bave naukom, već da treba mnogo više investirati u opremu za bavljenje naukom i tako omogućiti našim ljudima da ne odlaze u inostranstvo da bi ostvarili svoje želje i namere da se bave naučnim i istraživačkim poslovima, i da na taj način, pomognu i svojoj zemlji, već da taj novac uloži u opremu, a ne u adaptiranje i pravljenje zgrada.
Mislimo da je to apsolutno nepotrebno. Jedini resurs koji ova zemlja ima kao kvalitet jesu ljudi. Jedini resurs koji može da napravi novu vrednost jesu ljudi. Treba ulagati u ljude, ne u zgrade, ne umrtviti kapital i zbog toga se ne zaduživati. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Gospodin Đurić želi reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Popović i ja smo podneli amandman na član 3. Predloga zakona, gde u članu 3, pod rednim brojem pet, tačka 3.1 se briše.
Naime, ovde se radi o davanju garancija Republike Srbije za Rudarsko-topioničarski basen Bor i mi smatramo da država ne treba da se bavi preduzetničkim poslovima, jer se do sada više puta pokazala kao loš investitor. Potpuno smo svesni značaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor i značaja da rudnici i topionica rade. U našem programu razvoja – Srbija do 2015. godine, detaljno smo razradili program restrukturiranja tog basena, da bi država sprovela proces restrukturiranja i da pronađe strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen.
U tom postupku restrukturiranja je neophodno napraviti atraktivnim to preduzeće i ponuditi ga privatnim investitorima i kao takvog ga prodati, da privatni investitori i dalje ulažu u njegov razvoj, a ne da se država bavi preduzetničkim poslovima.
Naravno da zainteresovanih kupaca i strateških partnera za basen Bor ima. To se pokazalo u tri navrata, međutim, oni su zbog neadekvatnog odnosa Vlade prema njima do sada odustali. U tom smislu smo mi podneli ovaj amandman i pozivam vas da ga još jednom razmotrite i prihvatite.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić. Gospodin Pejčić ima reč. Izvolite.