Poštovani narodni poslaničke, pokušaću ukratko da se osvrnem na sadašnji trenutak i na ono što nas čeka u budućem periodu. Sada se nalazimo u periodu kada smo, kako to volim da kažem, statistički izašli iz krize, a to znači da ostvarujemo pozitivne stope rasta BDP, ali one su još uvek ispod nivoa koji nam je potreban za dugoročni održivi razvoj. Ne samo to, one su ispod nivoa koji omogućava da građani ozbiljnije osete poboljšanje standarda života.
Moram da kažem da su one pozitivne, nemamo više pad BDP i u tom pogledu se svrstavamo, kada se gleda u odnosu na okruženje, u zemlje koje pokazuju bolje performanse, da kažem, bolji smo od drugih zemalja.
Imam ovde i cifre po zemljama, ali ne bih želeo da vas zamaram. Uglavnom, želim da kažem da iz našeg okruženja postoji nekoliko zemalja koje se praktično još uvek nalaze u recesiji, još uvek beleže negativne stope rasta, odnosno pad BDP.
Iako ove stope deluju dosta ohrabrujuće, za ovu godinu smo planirali da imamo rast od 1,5%. Po svoj prilici ćemo taj plan i ostvariti, uz možda čak i nešto malo povoljnije rezultate. Očekuje se između 1,5 i 2%. Za narednu godinu smo planirali 3%, a zatim u narednom periodu dalji rast svake godine, dok se ne stabilizujemo na negde oko 6%, u desetogodišnjem proseku je to oko 5,8%, što je neka održiva i relativno visoka stopa rasta, koja će omogućiti da ljudi ozbiljnije osete poboljšanja u svom životnom standardu.
Pored ovih dobrih, da tako kažem, cifara i projekcija, imamo i određene stvari koje predstavljaju rizike u poslovanju, a ti rizici su pre svega vezani za naše odnose, uopšte strukturu naše privrede, strukturu našeg budžeta i odnosnom sa inostranim tržištem.
U tom kontekstu, Vlada Republike Srbije je u završnoj fazi izrade jednog projekta, koji treba da da sliku ekonomske politike u narednih 10 godina, od 2011. do 2020. godine. Taj projekat je inspirisan ostavkama koje smo imali prilike da vidimo u jednoj ozbiljnoj studiji koju je radila jedna velika grupa naših najeminentnijih ekonomista, inspirisana tim njihovim stavovima Vlada će napraviti svoju strategiju.
Očekujem da u narednih možda desetak dana to bude gotovo i da onda pustimo u javnu raspravu prvo unutar Vlade, a onda možda i šire i kada budemo na kraju usvojili tu strategiju, ona će se primenjivati u narednom desetogodišnjem periodu.
Strategija se u suštini bazira na promeni koncepta razvoja, za razliku od razvoja koji je do sada bio prevashodno baziran na razvoju domaće tražnje, koja je bila velika i posledično, s jedne strane, dovodila do visokih stopa rasta BDP, ali paralelno sa tim i do enormnog uvoza sa jedne strane, naravno, rast je bio prevashodno u domenima tzv. nerazmenljivih dobara. To su bile usluge. Onda, zbog tog rebalansa imali smo visok negativni platni bilans sa nekim stopama koje prete da ugroze makroekonomsku stabilnost.
Naš mogući razvoj biće u značajnoj meri podređen podsticaju rasta onog dela privrede kojim je moguće da proizvodi razmenjuju proizvode i da samim tim, kroz jednu izvoznu orijentaciju, iskoristimo inostrano tržište.
Druga stvar koja je značajna za taj model rasta se sastoji u tome da planiramo da u narednom periodu raste potrošnja, ali da tekuća potrošnja u manjoj meri raste, nego što će da rastu investicije, koje su takođe jedan vid potrošnje i kroz rast investicija ćemo obezbediti u dužem periodu održivi visoki rast i otvaranje novih radnih mesta.
Projekcije pokazuju da bismo mogli u narednih 10 godina da kreiramo oko 400 hiljada novih radnih mesta.
Konačno, treći, da tako kažem, deo, koji će se u tom rastu definisati, u tom novom modelu rasta, jeste da će naš deficit u budžetu da se polako smanjuje i te fiskalne delove smo praktično već dali u Zakonu o budžetskom sistemu, koji sa jedne strane definiše granice mogućih zaduživanja, a sa druge strane pokazuje kretanje budžetskog deficita, koji bi do 2015. godine trebao da dovede do nule ili do izbalansiranog budžeta i onda stabilizacije našeg javnog duga.
To su osnovni elementi na kojima se radi, ali o tome će javnost biti upoznata detaljnije kroz jednu studiju koja će vrlo brzo biti dostupna.
