Ima momenata kada u javnom životu vidite smisao onoga što radite. Malopre je rečeno da evropske integracije ponekada nisu dovoljno dobro komunicirane, da nema jasnog efekta na život građana.
Jutros je bila sa nama jedna mala Anita, ona ima sedam godina, romske je nacionalnosti i kada sam je pitao kakve ima ocene, ona mi je rekla da bi mogla da ima bolje ocene da ima četvorke i jednu dvojku. Pitao sam, dobro, zašto nemaš bolje ocene kada mislim da možeš da imaš, a ona mi je rekla – zato što nemam struju, zato što su sada dani kraći, pa kada više nema dana, nemam više gde da učim. Zato sam srećna što imam moju sobu koju delim s mojom sestrom.
Na kraju ove ceremonije, kada smo svi mi nazovizvaničnici pričali, onda je izašao otac, glava jedne porodice, od onih 20 porodica koje su dobile krov nad glavom danas, kroz zajedničku akciju EU, grada Požarevca i podršku Vlade RS i on je jedva zadržavao suze, zato što je objasnio da je za njega ovaj momenat bitan, zato što su pre dve nedelje njegovo dete napali pacovi.
Mi govorimo ovde o veoma teškim stvarima i to pokazuje da situacija za romske porodice, za tu manjinu, da je veoma teška. Teško je danas u Srbiji, a nekima je naročito teško.
Hteo bih da vam kažem nekoliko reči, ne samo kao potpredsednik zadužen za evropske integracije, nego i kao predsednik Nacionalnog saveta za inkluziju Roma. Inkluzija Roma je pitanje etike, srca i realpolitike mozga. Etike iz srca, zbog toga što pripadnici romske manjine žive deset do petnaest godina kraće od većinskog naroda, zbog toga što dve trećine njih živi u nehigijenskim uslovima, zato što veoma mali broj njih dolazi do diplome.
Postoji napredak poslednjih godina, naročito u domenu edukacije i naročito to pozdravljam, napore Ministarstva prosvete, lokalnih samouprava i svi su oni obezbedili besplatne udžbenike i zbog toga sam bio srećan u ovoj bedi i teškim rečima da čujem da sva deca danas u Požarevcu, kada smo ih sreli, idu u školu i da niko od njih ko ide u školu nije odustao. Kada smo pitali njihove roditelje jednu stvar, rekli su, gospodine Đeliću, nastavite da nam dajete udžbenike.
Nisu tražili pare, tražili su udžbenike i uslove da njihova deca uče. To je nešto što je pravilno razmišljanje i nešto što naša država mora da podrži. Pitanje inkluzije Roma je i pitanje mozga i realpolitike. Ako vidimo probleme koje je imala Rumunija sa Francuskom, zbog toga što je došlo do nelegalnih emigracija, što je došlo do konflikata, zbog toga što nijedna zemlja ne želi da vrši inkluziju određenih manjina, pa i Roma, za račun i umesto zemlje iz koje ti pripadnici manjina dolaze.
Zbog toga je pitanje inkluzije Roma i prioritet koje naša zemlja daje tom pitanju, veoma važno i zbog realpolitike, da se ne bi desilo da pripadnici romske manjine budu žigosani, zbog toga što jedan broj njih, zbog toga što ne vidi perspektivu u našoj zemlji, odluči da ide ili traži azil ili ide putevima nelegalne emigracije.
Sve u svemu, ovo što ste dobro primetili, a to je predlog Republike Srbije da u tzv. višekorisničkom instrumentu obezbedi 30 miliona evra, delimično za edukaciju, za zapošljavanje i onaj trud koji mi uložimo u ovom domenu, jeste nešto što je već sada primećeno i zbog toga ćemo nastaviti da radimo ne kroz retoriku, nego kroz konkretne akcije sa našim oskudnim, ali bitnim nacionalnim, pokrajinskim, lokalnim resursima i na taj način tražiti podršku i EU.
Sutra će premijer Mađarske, gospodin Orban, biti u Beogradu i kao što je najavljeno, Mađarske će tokom prvog polugodišta, sledeće godine, tokom njihovog predsedavanja EU će imati među prioritetima i donošenje jedne evropske strategije za inkluziju Roma.
Republika Srbije će dati pun doprinos, zato što je to pitanje etike, srca, mozga i realpolitika. Hvala na pažnji.
