Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se baviti samo jednim delom ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, gde ću pokazati da se vlast bavi najviše demagogijom, a ne suštinskim izmenama i, uopšte, poboljšanjem Zakona o igrama na sreću.

Najpre bih da kažem nekoliko stvari, a i 2004. godine je bilo tako kao i danas, da se u javnosti iznose netačne tvrdnje da Srbija ima najveći broj sportskih kladionica u Evropi. To, jednostavno, nije tačno. Prema zvaničnim podacima u apsolutnim brojkama kao i po broju stanovnika, znatno više kladionica od nas imaju: Velika Britanija – 8.862, Italija – 11.283, Češka – 2.525, Slovačka – 1.426, Hrvatska – 2.329, Crna Gora – 425, Irska, Bosna i Hercegovina, itd. Po tim merilima, Srbija je sa 1.240 lokala u granicama proseka, odnosno nešto niže od sredine lestvice. Samo pitam, kome to odgovara da Srbiju predstavi kao zemlju kockara, pa, čak, u jednom delu i patoloških kockara, što ne odgovara istini?

Često se tvrdi da brojne države imaju propisanu minimalnu udaljenost sportskih kladionica od obrazovnih ustanova, što, takođe, nije tačno. Ministar Đelić, odnosno potpredsednik Vlade nije našao za shodno, nijednom rečju, da prokomentariše ovu problematiku udaljenosti objekata za kockanje ili kako se u zakonu kaže "igračnica", to je jedan rogobatan izraz, od obrazovnih ustanova. O tome ću još nešto kasnije.

Takve odredbe koje su ostatak socijalističkog zakonodavstva imaju samo neke države bivše SFRJ, kao što su Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, koje istovremeno imaju i najviše sportskih kladionica u Evropi, i po broju stanovnika i u apsolutnom broju.

Savremeno evropsko zakonodavstvo ne poznaje zabrane takve vrste. Molio bih da nam ministar Đelić kaže, ja znam da ovo nije njegova tematika i da je on ovde došao zato što su ga poslali, a ne zato što je on želeo, nešto o evropskom standardu u vezi razdaljine kladionica od obrazovnih ustanova. Znam da to ne postoji nigde u Evropi. Svojevremeno, izjave nekih državnih zvaničnika da je u Švedskoj, recimo, propisana udaljenost od 20 km demantovali su i predstavnici švedskih vlasti. E, sad vidite koliko se predstavnici srpskih vlasti brukaju svojim nepoznavanjem ovakvih stvari u ovom segmentu.

U javnosti se često plasiraju i neargumentovani stavovi da će se povećanjem udaljenosti lokala od obrazovnih ustanova sprečiti maloletnici da upražnjavaju igre na sreću. Međutim, sva inostrana istraživanja, konkretno, Studija Instituta za mentalno zdravlje iz Toronta, Studija Univerziteta Metropoliten u Mančesteru i druge, kao i stavovi relevantnih domaćih stručnjaka ukazuju da ne postoji uticaj udaljenosti na porast maloletničkog kockanja. Rezultati tih istraživanja su pretočeni i u zakonodavnu praksu EU, koja ne poznaje ograničenja udaljenosti, već se prevencija vrši potpunom zabranom ulaska za maloletnike i velikim kaznama za prekršioce.

Gospodine Đeliću, vi niste predočili javnosti da o ovoj problematici nije bilo nikakve vrste javne rasprave, nikakve vrste pregovora i razgovora sa udruženjima institucija koje se bave igrama na sreću. Toga nije bilo i to ova vlada nije uradila. Ona ponovo nameće nešto što ne može ni da se primeni.

Što se tiče maloletnika, svi su govornici do sada spominjali maloletnike, ali vi u članu 50. postojećeg zakona imate u stavu 5. da piše: "Ulazak u igračnice dozvoljen je punoletnim licima" itd. Samim tim je sve veoma jasno. Tako da ovaj član 3. gde se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću – to već postoji. Ne postoji objekat, da tako kažem, za kockanje u koji maloletno lice sme da uđe! Imate inspekcije, imate komunalnu policiju, pa izvolite, neka rade svoj posao i biće sve u redu.

Ponavljam, u članu 83. postojećeg zakona reči "obrazovnih ustanova" zamenjujete rečima – "od zgrade obrazovnih ustanova", pa menjate sa 150 na ''200 metara''. Da li stvarno tih 50 metara može nešto bitno da promeni?! Da li će to sprečiti nekog maloletnika da pređe 50 metara više? I sada ćemo mi da se predstavimo kao jedno društvo koje brine kako o obrazovnim ustanovama tako i o đacima, maloletnicima itd.

Za kraj, samo bih vam poručio, gospodine Đeliću, da je bolje da ste ovaj zakon menjali na malo drugačiji način, da ste od obrazovnih ustanova u Srbiji udaljili na kilometre daleko prostorije svih stranaka vladajuće koalicije, jer nema, ko se više kocka od vladajuće koalicije živcima i životima građana Srbije. Bolje da ste kilometrima pobegli i od škola i od fakulteta. Hvala vam. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, na početku ću da se pozovem na dve poruke koje ste vi poslali sa te govornice, odnosno sa mesta na kom sedite u ime Vlade.

Najpre ste pomenuli neke čiste igrače. Da bi Srbija bila država čistih igrača, moramo prvo Vladu da raščistimo. A, reću ću vam i zašto. Zato što pričate o čistim igračima vi u čije vreme se sprovodi privatizacija koju finansira čovek koji je zaradio novac švercujući duvan. To nisu samo političke priče i pretpostavke. Ovde su vam za tako nešto iznošeni dokazi, pa, čak se i taj kralj ''duvanske mafije'', kako ga je SRS nazvala, jednom oglasio i rekao da se taj novac koristi ovde za privatizaciju. Pa, kada Vlada, koja sedi skrštenih ruku i na sve to zatvara oči pred takvim činjenicama, šalje poruke iz ovog parlamenta da su nam potrebni čisti igrači, to zaista izgleda pomalo smešno.

Sa druge strane, vi ste ova dva zakona doveli u kontekst sa oporezivanjem. Evo jedno prosto pitanje – da li će prihodi koji će se na ime oporezivanja povećati kroz ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, da li će to povećanje prihoda u toku naredne godine biti dovoljno da pokrije samo kursne razlike koje plaćate po raznim osnovama iz budžeta?

Vi ste, gospodine Đeliću, svedok da je Narodna banka Srbije juče prodala 20 miliona evra na međubankarskom tržištu kako bi zaustavila depresijaciju dinara i opet je depresirao 0,11 para, sada vas pitam – koliki su to prihodi koje će ova država kroz ove izmene i dopune Zakona da ostvari u narednoj godini ili do kraja ove godine, pa Srbija u trenutku kad treba da raspravlja o budžetu za 2011. godinu, pratećim zakonima ili nekim drugim zakonima koji se odnose na oporezivanje, priča o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću?

Za SRS ovo je pre svega kupovanje ili trošenje vremena, dok se vi u Vladi ne dogovorite kako ćete budžet da podelite. Ovo nije ništa drugo i to znate vrlo dobro. Bilo kakvu korist ili efekat od ovih izmena i dopuna, suštinski, građani i narod, čak i oni koji su na tržištu ove dve oblasti, sem štete, jer ćete dodatno da ih oporezujete, niti će videti, niti će osetiti.

Mi razumemo da, kad je u pitanju duvan, danas kroz raspravu govorimo i o budžetu i o Zakonu o akcizama, šta ćemo i kako ćemo u narednoj godini, kakvi su bili prihodi, šta očekujete, šta projektujete, itd. Ali, ovo što ste izneli pred nas, ove više nego kozmetičke izmene i dopune zakona, koje se pre svega odnose na Zakon o duvanu, zaista su potpuno bespredmetne.

Građani su, po mišljenju SRS, u ovom trenutku, očekivali jednu mnogo ozbiljniju životnu raspravu, raspravu koja će zaista biti odgovor na probleme, od onih koji su danas pred Nemanjinom 11, od onog štrajka glađu, pa do svih drugih štrajkova po Srbiji u opljačkanim i obespravljenim fabrikama, i privatizacijama, ustanovama, institucijama i tako dalje i tako dalje.

Ne možemo o duvanu da govorimo sa aspekta izmena ovog zakona. Duvan, proizvodnja, trgovina, prerada, bez jedne opšte i sistemske priče kroz poljoprivredu u Srbiji, ne može da se razgovara i ne mogu da se očekuju ozbiljni efekti bilo kakvih izmena. Pazite, u trenutku kada treba da pričamo o budžetu, dakle, deficit iz dana u dan raste, mi govorimo o izmenama i dopunama Zakona o duvanu koji se nalazi u sektoru poljoprivrede. Cela poljoprivreda pravi suficit, samo duvan pravi deficit. U 2009. godini duvanski poslovi su bili u deficitu 50 miliona dolara. Pitam vas – gde su u ovim izmenama i dopunama odgovori na taj problem?! Objasnite mi to, nađite mi tu relaciju i sponu, i onda zaista možemo da kažemo, da ovo sve ima smisla danas.

Vi pričate o duvanu, a ne govorimo o potrebama da se i ova proizvodnja i prerada subvencioniše. Iz kog budžeta ćete da subvencionišete? Ne možete da nađete pare za mleko. Traže vam pet dinara, a vi spustite na tri i hvalite se, kroz rebalans. Imate potrebu i proizvođači duvana vam traže subvencije, prepušteni su, kao i drugi, i ostavljeni sami sebi, na ledinu. To je neozbiljno. To je neodgovorno.

Vi ste ove izmene i dopune Zakona doveli u vezu sa sveobuhvatnom reformom propisa, sa reformom propisa na koju su se obavezali ministri u Vladi, a onda su ti isti ministri u Vladi učinili sve da je obesmisle. Da li su ove izmene i dopune zakona koji će unaprediti administrativne kapacitete ove države? Obezbediće lakše i bolje funkcionisanje tržišta duvana u Srbiji? To nije tačno. To, jednostavno, nije tačno.

Ono što je za nas, takođe, poražavajuće, vi ste ova dva zakona doveli u vezu sa grinfild investicijama, sa unapređenjem turizma itd. Kukala majka državi u kojoj se igrama na sreću stvaraju preduslovi za grinfild investicije!

Ministre Đeliću, u ovoj državi vi danas ne možete da dobijete građevinsku dozvolu. Vi danas u ovoj državi ne možete usred Beograda da rešite probleme koji su suštinski prirode za uspostavljanje grinfild investicija. Mi menjamo Zakon o igrama na sreću. S kim se vi šegačite?

Ko ovo treba da proguta kao nešto ozbiljno, o čemu Srbija i srpski parlament na kraju godine, kada svodimo račune u 2010. godini i treba da projektujemo 2011. godinu, treba da raspravlja? I, sada ovo neko treba da shvati ozbiljno. Neka se ne sekiraju građani, biće kako treba, rešićemo tržište duvana, a grinfild investicije ćemo da unapređujemo tako što ćemo u Srbiji da stvaramo i da menjamo Zakon o igrama na sreću. Pa, to je više nego smešno.

Unapređivaćete turizam tako što menjate Zakon o igrama na sreću. Takođe, novim zakonom o turiѕmu uskratili ste mogućnost da ljudi po nerazvijenim opštinama dobijaju podsticaje na sredstva iz budžeta Republike Srbije. 'Oćete li ovim sredstvima, koje ćete dodatno da ostvarujete kroz prihode i kroz zahvatanja onima koji organizuju tržište igara na sreću, da nadoknadite ta sredstva?

Na kraju krajeva, nije problem što oporezujete ovo. Možemo da diskutujemo da li je mnogo ili nije, ali na šta trošite te pare? Gde idu te pare? Tako što na početku godine projektujete budžet 4%, pred kraj godine ga podignete na 4,8% deficit, pa se hvalite kako ćete smanjiti javnu potrošnju i u 2011. godini budžet će biti veći nego na početku 2010. godine. Ovo je više nego smešno i niko ozbiljan ovome ne može da pristupi ozbiljno.

Kupujete vreme kako bi ste se u Vladi dogovorili da usvojite budžet za 2011. godinu. Postavlja se pitanje da lićete uopšte da ga usvojite u roku koji predviđa zakon ili, na kraju krajeva, da li ćete ga usvojiti onako kako ste obećali MMF? Danas da vaša vlada, gospodine Đeliću, u ovu skupštinsku proceduru pošalje budžet, ne možete da ga usvojite u roku koji ste obećali MMF. Ne možete.

Menjate ovde zakone koje vi ne poštujete, budžetski kalendar koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu. Znate li šta piše u članu 172. Poslovnika ove skupštine? Da pretres predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od prijema budžeta u Narodnu skupštinu. Koji je danas datum? Mi raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i o igrama na sreću.

Sve ovo što ste izneli pred nas shvatam onako kako ste izneli i kako ste o tome diskutovali, pro forme. Mi smatramo da je u ovom trenutku zaista trebalo mnogo ozbiljnije stvari da se iznesu pred Skupštinu. Ove izmene i dopune zakona, i Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću, neće doneti nikakvu korist građanima, vrlo malu i neosetnu korist za budžet Republike Srbije, a te pare koje ćete dodatno ostvariti, ko zna gde i na šta ćete u svojim političkim potkusurivanjima da potrošite. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je deset i po minuta.

Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Ostojić.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Koleginice i kolege, pred nama su dva zakona, o duvanu i o igrama na sreću, odnosno izmene tih zakona. Zaista mislim da su izmene Zakona o duvanu kozmetičke, ali suštinski nisu sporne, tako da ću se zadržati na izmenama Zakona o igrama na sreću.

Moj kolega gospodin Prokić je govorio o nekim izmenama koje nisu obuhvaćene ovim predlogom izmena koje idu na korist biznisa, odnosno priređivača igara na sreću. Zaista ne razumem zašto je propuštena prilika u ovim izmenama da se u domenu elektronske kocke, odnosno priređivanja igara na sreću na internetu i drugoj telekomunikacionoj opremi i sistemima, država odrekne tog monopola koji postoji već šest godina, a vidimo da ništa nije u tom smislu urađeno.

Zaista, kada pogledate iskustva, ne samo razvijenih zemalja, nego i onih koje su manje razvijene, koje su tranzicione, vidite da u tom domenu privatni kapital i privatna inicijativa daje mnogo bolje rezultate nego država. Nema primera da je država uspešno organizovala taj segment igara na sreću, zovimo ga elektronski segment.

Prosto, kad se izračuna potencijalni gubitak za ovih šest godina, koliko država faktički ima monopol, a ne koristi ga, jer nije u stanju, vidimo koliko je društvo na šteti. Zato mislimo da je propuštena ta prilika. Na kraju krajeva, podsticanje privatne inicijative je jedna od evropskih vrednosti. Izlazak monopola i države iz segmenata privređivanja je, takođe, nešto za šta se mi u LDP zalažemo od početka. Šta će država u internet klađenju i kockanju, a ne da drugima da uđu?

Prosto, taj sektor bi dobio nekakav razvoj kakav je prirodno da dobije, jer to jesu najpropulzivnije grane telekomunikacija, a i imali bi koristi oni koji koriste sredstva od klađenja, odnosno igara na sreću.

Mislimo, takođe, da je propuštena prilika ovim izmenama zakona da se Zakon o igrama na sreću usaglasi sa zakonom o udruženjima, mislim na član 38. Razumemo i nemamo ništa protiv sadašnjih korisnika novca, a to je Crveni krst, amaterski sport, organizacije koje se brinu o licima sa invaliditetom i licima sa socijalnim potrebama i to treba da ostane, ali, mislimo, kada pogledamo taj član 38. i Zakon o udruženjima kojim se utvrđuju kriterijumi za budžetsko finansiranje udruženja koja ostvaruju programe od javnog interesa, da je propušteno da deo novca, ne narušavajući prava postojećih korisnika, ode i ovim udruženjima.

To je posebno važno, imajući u vidu da budžetska sredstva imaju ključnu ulogu u finansijskoj održivosti tih neprofitnih organizacija, posebno u ovo posttranziciono vreme, kada donatori koji su finansirali takva udruženja i takve aktivnosti polako odlaze u druge zemlje kojima taj novac više treba. To što želimo da ubacimo i ova udruženja kao korisnike sredstava koja se prikupljaju od igara na sreću, on ne bi dirao u postojeća stečena prava, a imao bi pozitivne budžetske implikacije sa stanovišta optimalnog korišćenja javnih resursa i budžetskih sredstava.

Gledajte, to bi podstaklo konkurenciju programa iz šireg kruga oblasti kojima je zakonodavac definisao javni interes. Ne vidimo zašto deo novca, to nije veliki novac, ali bi u tom sektoru, govorim o organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, životinja, zaštitom sredine, sve je to javni interes, podstaklo bi konkurenciju među njima, mali novac.

Kada pogledamo koliko država troši na subvencije gubitašima, jedva čekam da vidim predlog budžeta za sledeću godinu, da vidim kolike su subvencije za ''Železnicu''. Pre neki dan smo izglasali garanciju države za 52 miliona za JAT. Ogroman je to novac. Ovamo imamo studente koji štrajkuju glađu, jer su napravili 48 poena, a ne mogu da dođu na budžet, a ne mogu da plate školarine. Sa druge strane, ovde zakidamo ono što je javni interes i to toliko u začetku i povoju u Srbiji, da bi ga trebalo ojačati.

Mislimo da ovo što predlažemo nisu nekakve suštinske izmene koje bi bile teško prihvatljive za Vladu. Mislimo i molimo da do glasanja Vlada razmotri, jer učiniće nešto što nikog neće oštetiti, a nekim ljudima će, koji najčešće volonterski rade u takvim udruženjima, doneti korist. Pokazaće i na ovom primeru da je javni interes, kako ga Vlada vidi, takođe, zaslužio i kroz ovaj segment da bude pomognut. Ako nemamo para, ako imamo veliki budžetski deficit, ako se stiskamo sa svih strana, onda svakako neće država biti srećnija ako ovo malo para uštine i prebaci nekom drugom. Mnogo će biti bolje da nađemo snage i hrabrosti i političke volje da one velike troškove, koje ova država ima, sasečemo i da svi štedimo.

Zato apelujemo da razmislite da dodate ova udruženja i organizacije koje se bave javnim interesom, sa, nekih, recimo, 6%, u korisnike ovih sredstava, jer mislimo da će to dati veliki podsticaj razvoju ovog sektora.

Sa druge strane, molimo vas da uvažite i ovaj, da kažem, zahtev biznisa i kapitala. Nemamo kapitala, a ima ljudi koji bi uložili u igre na sreću na internetu, preko SMS. Zašto bi država i dalje tu držala monopol? Pustite da tu uđe privatni kapital. Odredite pravila igre, oditorske firme koja će kontrolisati da li se sve odigralo po zakonu, na raznim sajtovima gde se ljudi kockaju; imate dole markicu 'Prajs voter haus'' ili razne firme koje garantuju da je sve po zakonu, kako je zakonodavac propisao i pustite da zaživi ta delatnost.

Ako donosimo Zakon o zabrani pušenja, a očekujemo budžetski prihod od onih koji ostaju da puše, pa povećamo akcize i cigarete poskupljuju za 20% i država zarađuje na nečemu što je nesumnjivo porok, svako ima pravo, ima porok dok ne ugrožava druge. Ako država zarađuje na alkoholu, što je, takođe, porok, mnogo veći nego pušenje, jer su posledice gore, onda i ovaj porok koji se zove kocka, neka bude regulisan tako da bude na interesu svih, a oni koji ne mogu da se odreknu poroka, neka ga plate, ali da od toga imaju koristi svi.

Eto, to je bilo ono što smo imali kao primedbe na ovaj zakon. Zahvaljujem vam na pažnji.

Hvala, gospodine Ostojiću.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Hvala, gospodine Novakoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, kada su građani, kao što je baš u Srbiji slučaj, nezadovoljni, nesrećni, onda nimalo ne treba da čudi to što spas pokušavaju da nađu upravo u igrama na sreću.

Organizovanje tih igara na sreću jeste delatnost od nekakvog javnog značaja i opšteg interesa i priređivanje takvih igara je pravo države, koje je u ovom našem konkretnom slučaju, preneto na Državnu lutriju Srbije.

Pri tom se, nažalost, očigledno zanemaruje činjenica da onaj ko zarađuje od tih nagradnih igara treba i mora da ima i odgovornost, ukoliko se desi nešto loše. Ovde se govori o jednoj vrsti objektivne odgovornosti, a ako se dobro zna čiji je resor, ko organizuje igre, ako se iz nje i te kako dobro može profitirati, onda, naravno da mora da postoji zakonska obaveza i odgovornost da se snose posledice za sve što se u vezi s tim desi.

U skladu sa ovim što sam izrekao, logično je da je odgovorna Državna lutrija Srbije, ali, dame i gospodo narodni poslanici, odgovorna je, dakako, i država, odnosno Ministarstvo finansija, jer su upravo i oni dužni da vrše nadzor nad sprovođenjem Zakona o igrama na sreću.

Samo ću podsetiti javnost da niko u Državnoj lutriji Srbije nije smenjen, niti je podneo ostavku, niti je imao bilo kakvu odgovornost zbog jedne ogromne prevare i pljačke građana koji su lakoverno učestvovali u onim, već čuvenim, SMS igrama na sreću, a koje je organizovala upravo ova državna kuća.

Zaista su bila i neprimerena i nedostojna objašnjenja koja su stizala iz ''Lutrije'' da niko od zaposlenih nije umešan u prevaru, jer obaveza priređivanja igre jeste da obezbedi regularnost igre. Da je obaveza priređivača da obezbedi regularnost igre indirektno je potvrđeno u već pominjanom Ministarstvu finansija, gde je i saopšteno, da ako je i bilo žalbi koje su stizale na adresu Uprave za igre na sreću, one su i prosleđivane ''Lutriji'', budući da je ona jedina nadležna u ovoj stvari.

Zar treba posebno napominjati da se mesecima u Srbiji govorilo o tome da se kao nazovidobitnici nagrada pojavljuju ljudi koji odglume dobitnike za šačicu evra? Čak i mnogi internet-forumi bili su zatrpani izjavama učesnika u tim takozvanim SMS, pogotovo u onim RTS licitacijama, da je reč o nameštaljkama, prevarama, da su razočarani i u ''Lutriju'' i u RTS, a bogami, i u državu.

Podsetiću da je samo mesec dana nakon završetka te RTS licitacije Državna lutrija saopštila da je, zahvaljujući svojim kontrolama i metodama protiv prevara, otkrila moguće zloupotrebe kada su u pitanju pojedine SMS igre, nakon čega je kao epilog usledilo hapšenje 14 lica.

Naravno, i Kolegiju RTS je negirao bilo kakvu odgovornost, budući da su oni samo emiteri emisija, a ne i organizatori.

Ono što jeste problem i što sigurno neće biti razrešeno ni ovom predlogom izmena i dopuna Zakona, niti bilo kojim drugim, jeste da će ti finansijski efekti u ovoj celoj priči uvek ostati obavijeni velom tajne, pa se tako, na primer, ne zna koliko je novca inkasirano u igri RTS "Licitacija", niti koliki je deo kolača pripao ''Lutriji'', koliki deo RTS, na stranu sve to, a posebno to što je ''Javni servis'' evropske Srbije, koji se finansira novcem građana, iste te finansijere i njihove ukućane, tako da kažem, podsticao na kocku. Znate i sami da RTS i ''Televizija Pink'', kao televizije sa nacionalnim frekvencijama, praktično, navode građane na kockanje, a da ih, pri tom, nisu upozoravali na štetnosti kockanja.

Podsetiću samo na igre poput "Lotoa", "Binga", "Mobta", "Naš auto našim gledaocima" i slično, što je prouzrokovalo činjenicu da su zaista zabrinjavajući i ponižavajući podaci da u Srbiji oko tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću i da, prema nekakvim statističkim parametrima, svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru, na neki način postane patološki kockar, što u principu znači da u Srbiji živi oko 700.000 građana pod rizikom tog patološkog kockanja.

Šta je država za sve to uradila? Naravno, ništa. Ima nekih primera i u zemljama u okruženju gde se za prevenciju kockanja izdvaja 5%, u Poljskoj, čak i do 30%, u Grčkoj. U Srbiji ni jedan jedini dinar za to nije izdvojen i nema razumevanja ni u Ministarstvu zdravlja ni u Vladi, na kraju krajeva, ni u Državnoj lutriji, jer je očigledno da ovo za njih ne predstavlja nikakav problem.

Problem je i taj što većina građana koji igraju te igre na sreću pripada grupi tih problematičnih, rizičnih kockara i na putu su da postanu patološki kockari, a država bilo kakvim metodom prevencije nije učinila ništa da se ovakav problem razreši. U Srbiji je trenutno između 50 i 100 hiljada patoloških kockara i do 500 hiljada rizičnih i problematičnih kockara. U Beogradu je, primera radi, do 2004. godine bilo oko 300 legalnih uplatnih mesta za klađenje. Prihod od igara na sreću iznosio je 29 miliona evra. Do 2009. godine ova cifra se popela na 256 miliona evra, a samo u prva tri meseca ove godine cifra je, čak, i do pet puta veća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što danas imamo u skupštinskoj proceduri, Predlogom ovih izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću suštinski se ništa ne menja. Slobodan sam da kažem da određene izmene idu na ruku ilegalnim objektima. Ono što je osnovni problem, a što nije rešeno ni ovakvim predlogom zakona, jeste to da monopol Državne lutrije i dalje postoji, naročito na igre na klađenje putem interneta, iako i praktična iskustva i iz sveta pokazuju da država na ta taj način nigde nije mogla dobro da zaradi.

Istini za volju, Državna lutrija već šest godina ima tu dozvolu, ali je posao počela nedavno, tako da je prema nekim procenama Republički budžet, ionako jadan i tanak, za to vreme, po tom osnovu, izgubio nekih 10 miliona evra zbog neučestvovanja domaćih kladionica u igrama na klađenje putem interneta. To u principu i predstavlja jedan dalji odliv novca iz zemlje, jer će se, naravno, ljudi kladiti kod inostranih kladioničara.

Druga stvar, odnosno posebna priča je ta kaznena politika za nelegalno priređivanje igara na sreću. Po mišljenju nas iz SRS neophodno je da se dodatno ta politika pooštri, ali ono što se može izvući, otprilike, kao nekakav zaključak jeste taj da će najveća sreća i najveći dobitak ikada za građane Srbije biti odlazak ove Vlade sa vlasti. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz)

Iskorišćeno je osam minuta i 20 sekundi.

Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o dve tačke dnevnog reda. Postala je praksa u Narodnoj skupštini da se spaja rasprava o više tačaka dnevnog reda, pa se prosto iznenadimo kada se vodi rasprava samo o jednom predlogu zakona, tako da narodni poslanici nemaju prilike da kažu sve što bi trebalo o onome što je na dnevnom redu, već moraju da vreme  rasporede u odnosu na broj predloga zakona o kojima je rasprava objedinjena.

Reći ću nešto više o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o igrama na sreću. U vreme velikih kriza igre na sreću su jedna od najprofitabilnijih delatnosti. Ljudi ostaju bez posla, mnogi i bez stečenog imetka, pojedini preduzetnici propadaju. Na tržištu rada je čitava vojska radnosposobnih koji ne mogu da se zaposle, da započnu samostalan život, da se stambeno zbrinu, formiraju porodicu.

U takvim uslovima, nada umire poslednja, nada da će se i pored svega lošeg desiti i nešto dobro, da će se sreća osmehnuti, i ljudi masovno igraju igre na sreću.

Svako ko da i najmanji ulog, očekuje da će baš on biti taj kome će pripasti obećana nagrada. U obrazloženju za donošenje ovog zakona potvrđeno je ovo o čemu govorim, tačnije, napisano je da priređivanje igara na sreću u našoj zemlji predstavlja specifičnu delatnost koja je u velikoj ekspanziji.

Ovo potvrđuje da je kriza u kojoj se nalazimo velika i dugačka. Od 2004. godine, kada je usvojen, ovaj zakon se nije menjao, a evo, sada se menja 47 članova zakona.

Osvrnuću se na nekoliko izmena ovog zakona. Krenuću sa analizom od člana 2. kojim se menja član 5. stav 2. osnovnog zakona. Primedba se odnosi na novu formulaciju korisnika sredstava od 40%, koja su prihod budžeta, tačnije na to što se kao korisnici, pored organizacija osoba sa invaliditetom, ovim izmenama uvode i druga udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe.

Stav SRS, kada su u pitanju sva ta udruženja je poznat. Nimalo nemamo poverenja u njih. Pre nekoliko dana, kada smo vodili raspravu o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, imali smo prilike da čujemo od kolege Borisa Aleksića jako zanimljive podatke o udruženjima i nevladinim organizacijama.

Naravno, to sada neću ponavljati, ali ću potvrditi naš stav da vlast uporno pokušava da prenaglasi ulogu nevladinog sektora i udruženja, da ih previše uključi u sve sfere, i kako smo od kolege Aleksića imali prilike da čujemo, i značajna sredstva se opredeljuju za njihov rad.

Položaj osoba sa posebnim potrebama ili invaliditetom u Srbiji nije na zavidnom nivou. Naprotiv, i SRS insistira na tome da se na unapređenju položaja ovih naših sugrađana mora mnogo intenzivnije raditi, a preduslov za to jeste izdvajanje finansijskih sredstava za njih.

Ni u kom slučaju se ne sme dogoditi da se osnivaju vazdan neka nova udruženja, koja će u svom nazivu navesti da se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom. Poučeni mnogim dosadašnjim iskustvima sa udruženjima, nismo sigurni da na taj način neće doći do zloupotreba, da će sredstva otići nekome ko, kao, nešto, tamo, radi, a da će osobe sa invaliditetom ostati uskraćene za značajna sredstva koja su njima neophodna.

Što se tiče člana 12. Predloga zakona, njime se menja član 28. stav 3. osnovnog zakona, tako što nakon stupanja na snagu ovih izmena utvrđivanje dobitaka neće biti javno. Nama iz SRS malo je teško da poverujemo da predstavnici vlasti, koji se svakog dana zaklinju u transparentnost, evo, sada čine ovakve stvari. Dato je obrazloženje da utvrđivanje dobitaka vrši Komisija za utvrđivanje dobitaka, odnosno Komisija Centralnog trezora Državne lutrije Srbije, te ono iz tog razloga ne može biti javno.

Članom 14. napravljena je podela na osnovne klasične igre na sreću i ostale klasične igre na sreću. Cilj ove podele je da se među njima naprave razlike u Fondu dobitaka koji pripada dobitnicima nagrada. Kod osnovnih klasičnih Dobitni fond ostaje i dalje 50%, dok se kod ostalih klasičnih Fond definiše na 10%. Glavni cilj ovoga što radite je da daleko više sredstava ide budžetu privređivaču igara, a manje potencijalnim dobitnicima nagrada. Ovde je čak napravljena i zanimljiva tabela koja ilustruje koliko će kome pripasti nakon usvajanja ovih predloženih izmena.

Takođe, izuzetno je zanimljivo da pojedine izmene ovog zakona pokušavaju da se predstave kao namera da se vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Govorim o članu 17. u kome se kaže – da Vlada, u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama, navoditi teritoriju na koju će biti locirana igračnica, a sve u cilju otvaranja novih radnih mesta u manje razvijenim regionima. Vratiću se sad na ono što sam na početku rekla, da, kada ljudi u teškim vremenima ostaju bez mnogo toga, nada da će ih pogledati sreća je sve veća. Verovatno predlagač ovih izmena misli da će u manje razvijenim regionima igre na sreću doživeti još veću ekspanziju.

Što se tiče člana 35. kao i većina roditelja i ja sam mišljenja da kladionice i automati treba da budu udaljeni od škola. Međutim, ovim predlogom zakona iako je predviđeno da ovakvi objekti ne mogu biti na udaljenosti manjoj od 200 metara, kada pažljivo pročitamo izmenu vidimo da to nije tako. Pročitaću kako tačno glasi novi stav 2 –''Udaljenost iz stava 1. ovog člana predstavlja najkraći pešački put od zgrada obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) do ulaza u objekte u kojima se priređuju igre na sreću, klađenje i na automatima.''

Ovo znači da od ulaznih vrata škole do ulaznih vrata kladionice i automata ne sme biti manje od 200 metara. Ali, mnoge škole imaju velika dvorišta, u dvorištu sportske terene i onda tu imamo više od 200 metara, što znači, da se odmah pored ograde školskog dvorišta, prema ovom zakonu, može naći objekat u kome se priređuju igre na sreću, klađenja i na automatima, jer škola je na jednom delu dvorišta, a pored ograde može se desiti da se otvori ovakav objekat. Ovakvo rešenje je mnogo lošije od prethodnog.

Želim da kažem još nešto o članu 39, za koji smatram da je jako nepošten, zato što se pravnim licima ili preduzetnicima onemogućava da kao ranije priređuju nagradne igre. Dakle, smanjen je broj nagradnih igara u toku godine, i trajanje nagradne igre se ograničilo na 60 dana. Obrazloženje za to jeste da veliki broj nagradnih igara, u robi i uslugama, u toku godine njihovo reklamiranje putem medija, otežava poslovanje Državne lutrije Srbije. Legalno je pravo da sva preduzeća, sva pravna lica imaju mogućnosti da izdvoje onolika sredstva za ovaj vid promocije za koliko oni smatraju da je to njima potrebno i onda kako bi se, zbog smanjenja broja nagradnih igara i vremenskog trajanja, amortizovao iznos koji pripada budžetu priređivač nagradne igre dužan je da sa 20% uplati 25% u budžet, od ukupne vrednosti nagradnog fonda.

Još ću, samo, kratko, prokomentarisati član 45, koji uvodi nove iznose za kazne za one koji ne poštuju Zakon o igrama na sreću. Navedeno je da se u prethodnih nekoliko godina dešavalo dosta tih prekršaja. Iznosi i kazne su smešni. Pitanje je – zašto se tek sada odlučilo da se zakon promeni i da kazne budu nešto više?

Ovim ću završiti, pošto moje kolege imaju još dosta toga da kažu, s obzirom na to da se vodi rasprava o dva predloga zakona. Zahvaljujem. (Aplauz)

Iskorišćeno je deset minuta i trideset sekundi.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.