ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.12.2010.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim o tome da će deo današnje sednice, počevši od malopre, od pre pet do deset minuta, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti grupa učenika iz Ade, i to: Viola Apro, Marijana Bajin, Agneš Bači, Adrein Balog, Gelert Barna, Sabolč Boroš Đevi, Srđan Bunjevac, Agneš Benak, Timea Benak, Maja Bešlin, Gabor Berec, Arpad Biro, Renata Celer, Diana Čorba, Igor Deak, Zoltan Doci, Magdalena Fazekaš, Anastazija Feher, Henrieta Fenjveši, Boglarka Franko, Valentin Gere Žiroš, Mirjana Halgašev, Tamaš Horvat, Ildiko Ileš, Kristina Ilvecki, Anet Irmenji, Tamaš Irmenji, Edekon Kabok, Mate Kerepeši, Tician Kertvelješi, Klara Konjević, Eva Kovač, Jožef Kovač, Milana Mandarić, Denis Mučibabić, Tijana Mučibabić, Sabina Nađ, Agneš Nađ Nemedi, Žofia Pal, Kristina Peter, Valentina Peter, Andrea Petrič, Florian Rigo, Karolina Rešocki, Aron Ruža, Gabriela Sarvak, Čongor Sečenji, Leona Seredi, Igor Stoimenov, Stanislava Šabanagić, Kornelija Šebek, Čaba Šlajher i Akoš Terek.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Molim narodne poslanike da ih zajedno pozdravimo.
Reč ima narodni poslanik Pastor Balint.
Izvinite, narodni poslaniče, narodni poslanik Čedomir Jovanović se javio za repliku. Da bih mogla da dam reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću da koristi pravo na repliku, moraću da izbrišem listu prijavljenih govornika, zbog toga što postoji samo mesta za pet imena, tako da ću moliti narodnog poslanika Pastor Balinta da se prijavi ponovo, onog trenutka kada svoje pravo na repliku iskoristi narodni poslanik Čedomir Jovanović. Molim vas da se prijavite. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Samo kratko o kontroli vojske i ulozi parlamenta. Mislim da je to jako važno i da taj odbor, da on samo po nekom tom administrativnom automatizmu nije sada uspostavljen, zato što je Skupštini, tj. vladajućoj većini bilo lakše da to prolongira za neki budući saziv, da se sada tu ne bi pravile rokade i opet otvarala neka kadrovska pitanja, ali sa stanovišta Ministarstva i vojske veoma je važno da imamo taj odbor.
Zato što u okviru tog odbora mi možemo da pokrenemo neke procese bez kojih Ministarstvo ili vojska ne mogu biti dovoljno efikasni. Na primer, iz diskusija, tu očigledno postoje neke dileme, to nije sporno. Problem je ako mi na njih ne odgovorimo institucionalno. Mi možemo ovde, u parlamentu, u okviru odbora za odbranu da otvorimo pitanje ekonomske koristi koje ima profesionalizacija vojske.
Da odgovorim na pitanje perspektive, koja proizilazi iz tako organizovane vojske, da ukažemo na neke, ali argumentovano, ne na nivou rekla-kazala politike, da kažemo zašto je to dobro.
U 21. veku vojska ne može da funkcioniše na način kako je funkcionisala pre 50 godina, kao što ni Skupština ne može da funkcioniše, ni automobili nisu kao što su bili pre 50 godina.
Moramo prilagoditi format svojim potrebama i karakter vremena u kojem živimo. Zato je profesionalna vojska ono što je dobro.
Drugi korak je to pitanje NATO-a, jer smatramo da se u okviru toga dalje može ovo društvo razvijati, a vojska igrati onu ulogu koju igra u svakoj normalnoj zemlji. Dakle, biti nosilac tehničkog razvoja, čitav niz tehnologija prvo se usavršava u okviru vojnih instituta, u vojnim školama, u vojnoj industriji i nas interesuje šta se s tim dešava.
Imamo raspravu o budžetu za 2011. godinu. Mi nemamo informacije na osnovu kojih možemo da postavimo pitanje, šta se dešava sa vojnom industrijom i šta će biti ako više novca odvojimo za vojnu industriju nego za neki drugi sektor, šta ako onaj novac izdvajamo za strane investitore, koji dolaze pa nam prave odbore po opštinama, uložimo u vojnu industriju. O tome ne možemo argumentovano da razgovaramo.
Predlažem vam da kao potpredsednik vladajuće stranke, ne kao ministar odbrane, inicirate formiranje odbora.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

To je apsolutno interes svih nas, i nas koji sedimo u ministarstvu, u vojsci, javnosti i građana, a pretpostavljam i parlamenta, i zaista apelujem, u vremenu kada sam bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, mi smo imali Odbor za odbranu, a vojska je bila na saveznom nivou.
Danas imamo Odbor za odbranu i bezbednost, koji se očigledno ne bavi na adekvatan način, neću reći, kompetentan, vezano za sistem odbrane, a taj sistem je, kao što ste rekli, u svim zemljama sveta jedan od najkompleksnijih sistema koji postoje u okviru Vlade.
Voleo bih da se zakaže određena sednica gde bi vam prezentovali šta je sve učinjeno u sistemu reforme.
Ubeđen sam da, nažalost, veliki deo i pripadnika vojske to sve ne zna. Znači, mi vršimo informisanja, a mnogi ljudi nisu upoznati sa tim što se radi, a trebalo bi da se zna.
Činjenica je, teško da ko u parlamentu, iz bilo kog odbora, zna kako izgleda struktura budžeta odbrane, odnosno Ministarstva odbrane u ovom trenutku, i ona je takva da je stvarno zabrinjavajuća.
Često imamo situaciju i u medijima da određeni stručnjaci, koji su stručnjaci za milimetre, 105, 102, ne znaju da pročitaju naš budžet i to je sada krivica svih nas, nas koji smo u ministarstvu, ali i samog parlamenta i našeg društva.
Moja ideja jeste, više puta rekao sam da ako postoji mogućnost da se zakaže sednica Odbora, da dođemo i da održimo prezentaciju, pa vi da kažete šta vam se sviđa, a šta vam se ne sviđa.
Malopre sam rekao ovde da smo mi pre nekoliko godina imali podjednak broj potporučnika, poručnika i kapetana, koliko pukovnika. Imate li ideju šta to znači za sistem?
Danas smo napravili jednu finu kadrovsku piramidu koja je opadajuća, najviše ima onih koji su po činu najmanji i naravno da to sada za one koji se u to ne razumeju to nije neka velika vest, ali ako vam kažem da je to nešto što je najteže sprovesti u sistemu, verujte mi, da treba da izražava jedno poštovanje.
S druge strane, troškovi budžeta, u svetu postoji nekoliko pitanja koja vam oni, koji vas kontrolišu, sistem odbrane, pitaju. Prvo, koliko imate učešće u bruto domaćem proizvodu, drugo, kakva vam je struktura troškova i treće, kakva vam je kadrovska piramida.
Organizacijom, organizacijske promene po standardu koji smo rekli se podrazumevaju i u 21. veku sve vojske žele da se standardizuju, da budu interoperabilne NATO standardu, svidelo se to nekome ili ne, naprosto je to standard koji je prihvaćen u svetu kao najbolji.
Nažalost, mi za ove tri i po godine, dolazio sam u parlament više puta, nikada nismo otvorili debatu na tu temu i mislim da bi bilo lakše i nama, i činjenica je da odbrambena industrija nije u sastavu ministarstva. Znači, mi pomažemo odbrambenu industriju, mi nemamo budžete da podižemo odbrambenu industriji, niti imamo novac da dajemo subvencije. Često se pomisli da mi sada imamo neki novac i ako neko štrajkuje negde, da mi možemo da damo njima subvencije na način da oni isplate plate. Šta to znači? To znači ugrožavanje sistema odbrane.
Znači, mi smo pre tri godine imali sastanak sa direktorima odbrambene industrije i sa sindikatima, gde su nam oni rekli da je situacija kritična i da, ukoliko mi ne kupimo svu njihovu proizvodnju, da će oni da propadnu.
Pitao sam, izvinite, pa naš budžet onda postaje bojler kroz koji samo prolazi novac i odlazi kod vas? Šta će nama onda budžet, šta će nam vojska, neka uplate odmah vama?
Onda smo seli, napravili ozbiljan plan u okviru ministarstva uz podršku vojske, uz podršku svih onih koji su školovani na našim Vojnim akademijama tokom 80-tih, a i danas školujemo oficire iz tih zemalja, napravili ugovore vredne svetskog poštovanja.
Imamo situaciju da u pojedinim fabrikama sada moramo da investiramo, da ih opremimo, da bi mogli još više da proizvedemo, jer postoji još veća tražnja za naše proizvode, što ne postoji, verujem, ni u jednoj drugoj grani, koja se bavi industrijom ili poljoprivredom.
Hoćemo da sarađujemo i nama je interes, verujte mi, svima nama koji smo u sistemu je interes da vi budete što više obavešteni, jer u toj situaciji ne postoji ništa skriveno i tada demistifikujemo sve oni koji danas misle da je vojska neka zatvorena, mračna šuma, gde se dešava nešto što niko ne zna, da se ne može doći do informacije, a ja vam kažem da takva situacija nije.
Ukoliko vi želite da se to demistifikuje na pravi način, mi smo spremni, kad god poželite i sastanke i informisanje, i posete vojsci i prezentaciju šta je učinjeno i šta je reforma uopšte, šta je u inostranstvu, šta je reforma u okruženju, da ne pričam o nekim ravnima koje su emotivne, koje su stranačke, dnevno-politikantske.
Pričamo o ozbiljnim stvarima koji vode jedan veoma važan deo naše države u pravcu ozbiljne reforme, za koju sam siguran da je građani Srbije podržavaju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima poslanik Pastor Balint.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine načelniče Generalštaba, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo vrlo rado i iskreno…
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Molim, narodni poslaniče, da ne dobacujete i ne ometate raspravu i upozoravam vas da je to razlog za izricanje opomene. Sada nastavljate da dobacujete i remetite red na sednici i molim vas da to ne činite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Mi ćemo vrlo rado i iskreno podržati Predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka u danu za glasanje. Ja sam najsrećniji i moram da kažem iskreno, kada raspravljamo o predlozima odluka ili zakona u Narodnoj skupštini koje mi bezrezervno možemo podržati, kada ne treba da imamo neke dileme, pitanja, nego stvarno iskreno i rado možemo glasati za predlog odluke ili zakona. Ova odluka je takva.
Sada bih mogao da vam citiram nekoliko rečenica iz programa SVM, a to ću i učiniti zbog toga što te rečenice skoro u potpunosti imaju istu sadržinu kao obrazloženje vašeg Predloga odluke.
Znači, već 16 godina, otkad postoji SVM, mi govorimo o tome da smo uvereni da je u današnjoj Evropi, koja polako razgrađuje granice i koja se postepeno ujedinjuje, neopravdano održavati jednu ovako brojnu, u odnosu na populaciju zemlje, predimenzionisanu vojsku.
Umesto toga potrebno je formirati brojčano manju, ali tehnički dobro opremljenu, na dobrovoljnoj bazi organizovanu profesionalnu vojsku, koja se najbolje uklapa u organizaciju NATO-a.
Ideja profesionalne vojske je opravdana iz razloga što predstavlja mnogo manji teret za budžet Republike Srbije, odnosno značila bi manje opterećenje za građane, a istovremeno bi, zahvaljujući organizovanosti, opremljenosti i profesionalizmu mogla u potpunosti obezbediti zaštitu naše zemlje. To piše u programu naše stranke i veoma nas raduje što to piše i u Predlogu odluke.
Znači, ova odluka je apsolutno u trendu savremenih tokova i nije nimalo nepromišljena. Mi smo poslednja država na području bivše Jugoslavije koja uvodi profesionalnu vojsku. Takva vojna obaveza postoji i u određenim državama Evrope, na primer u Rusiji, ali i u Nemačkoj, ali smatramo da je za potrebe Republike Srbije profesionalna vojska iz navedenih razloga mnogo adekvatnija.
Znamo da sve manje ljudi želi da provede određeno vreme u vojsci. To je tako bilo prvenstveno 90-ih godina prošlog veka. Srbiju nije moguće uporediti ni sa Nemačkom, ni sa Grčkom, ni sa još nekim državama Evrope ili EU koje i danas imaju vojsku koja nije profesionalizovana zbog toga što te zemlje nisu imale ratne događaje tokom svojih bliskih prošlosti.
Moram da kažem i to da znam za pesmu "Rado Srbin ide u vojnike", ali su 90-ih godina ne tako rado u vojsku su išli pripadnici nacionalnih manjina i bili su primoravani da učestvuju u ratovima u kojima sadašnja naša država zvanično nikada nije učestvovala.
Pre nekoliko nedelja se navršilo 19 godina od prvih antiratnih protesta u tadašnjoj našoj državi koji su organizovani u Senti od strane tadašnje jedinstvene mađarske stranke Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Ali, bez obzira na tu činjenicu, nažalost, 90-ih godina smo učestvovali ne u jednom ratu, nego u ratovima u kojima, još jednom podvlačim, država nikada nije učestvovala. Nažalost, imali smo situacije da su se na frontu sretali Mađari iz Subotice i Mađari iz Osijeka, na jednoj i na drugoj strani, ili Hrvati iz Sombora i Hrvati iz Vukovara i to nimalo nije bilo prirodno stanje. To se mora reći i ovde u parlamentu i to su, nažalost, činjenice.
Kao što su činjenice i to da pripadnici nacionalnih manjina nisu u većoj meri izbegavali obavezu služenja vojnog roka nego što su to činili pripadnici većinskog naroda i niko nije u pravu ko dovodi pod sumnju lojalnost svih pripadnika Republike Srbije. To se više ne čini, ali se činilo pre 10 ili 15 godina u ovoj državi. Ti ljudi su i ginuli na frontu.
Čuli smo od gospodina ministra da u proseku četvoro kandidata konkuriše za jedno mesto i to je svakako dobro. Ja bih želeo sa ovog mesta da apelujem i na ministra i na pripadnike Ministarstva da se vodi računa o tome da se i pripadnicima nacionalnih manjina omogući rad u profesionalnoj vojsci Republike Srbije.
Naravno, ne tražim da se to omogući po sistemu ključa ljudima koji ne ispunjavaju uslove, ali vas molim da se stvarno obrati pažnja na to da se ljudima svih nacionalnih pripadnosti omogući služenje u profesionalnoj vojsci.
Uopšte ne mislim da je protivno tradiciji ukidanje obaveze služenja vojnog roka. Kao što znamo, služenje vojnog roka je nasleđe francuske buržoaske revolucije, a Francuska je već odavno ukinula služenje vojnog roka.
Tradicija neće biti potpuno ukinuta jer postoji, kao što smo čuli, veliko interesovanje u narodu za profesionalnu vojnu službu i oficirsku karijeru. Veoma bi bilo bitno da profesionalni pripadnici redovno dobijaju svoje plate i da te plate budu takve da se od njih može pošteno živeti.
Apsolutno podržavamo i namere da profesionalni pripadnici vojske imaju pravo na penzijsko osiguranje, ali i na zdravstveno, koje mogu koristiti i članovi njihovih porodica, što podrazumeva i mogućnost lečenja u sistemu vojnog zdravstva.
Isto tako, bitno je da se onim građanima koji se odluče za dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od tri meseca obezbedi uplaćivanje radnog staža tokom ta tri meseca. Ne znam dokle se stiglo u vezi toga, ali bih želeo da kažem da smo mi još 2007. godine imali inicijativu da se građanima na odsluženju vojnog roka uplaćuje penzioni staž.
Ja bih želeo da vas podsetim da trenutno, prema istraživanju koje je urađeno od strane Centra za istraživačke poslove Narodne skupštine 2007. godine, trenutno postoji 12 zemalja u kojima postoji obavezno služenje vojnog roka, a u kojima se to vreme računa u radni staž – Austrija, Kipar, Estonija, Nemačka, Litvanija, Poljska, Rusija, Turska i Grčka.
Mi smo bili svesni toga da pre dve ili tri godine Srbija nije bila u mogućnosti da uplaćuje to pripadnicima vojske kojih je bilo mnogo više, ali sada, kada govorimo o nekoliko hiljada na godišnjem nivou, mislim da bi to bilo moguće organizovati i da bi to bila jedna ispravna i mudra odluka.
Na kraju, ne mogu da ne iskoristim priliku i da kažem da se mi i dalje zalažemo za ulazak Srbije u NATO. Ja vam, gospodine ministre, neću postavljati pitanja u vezi toga jer mi je otprilike sve jasno, ali bih želeo da vam kažem da i dalje smatramo da je zadatak političara da govori istinu, da ne govori ono za šta misli da građani žele da čuju, nego treba svi mi da govorimo pravu istinu građanima, ne samo u vezi NATO-a nego u vezi svih pitanja.
Treba reći građanima koje su prednosti, koji su benefiti, a koje su mane učlanjenja Srbije u NATO. Treba reći da je Srbija 1999. godine bombardovana, i moj grad je bombardovan, i Subotica je bombardovana i Palić je bombardovan, nevini ljudi su ginuli.
Ali, ne smemo biti vođeni isključivo emocijama. Treba da gledamo šta je interes Republike Srbije i svih građana i treba reći sve bezbednosne, ekonomske i političke argumente u korist učlanjenja u NATO.
Mi znamo da postoje određene države EU koje nisu članice NATO, to su Švedska, Finska, Austrija i Irska, ali u svim tim slučajevima postoje ozbiljni razlozi za takvu odluku, koji su pre svega istorijskog karaktera. Treba reći i to da postoji obrnuta situacija. Na primer, Norveška je članica NATO, a nije članica Evropske unije.
Što je najbitnije, sve zemlje bivše socijalističke su ušle prvo u NATO i tek onda su ušle u Evropsku uniju. Ja ne mislim da se može napraviti izuzetak sa Srbijom i zbog toga bi trebalo energičnije krenuti u tom pravcu.
Mi smo pre godinu dana glasali za Predlog strategije odbrane, baš zbog toga što u toj strategiji nema ni reči o vojnoj neutralnosti Srbije, i to je za nas pozitivan korak.
Jedan analitičar je rekao pre nekoliko dana da se čuju takozvani argumenti da niko nije rekao iz Evropske unije da mi treba da uđemo prvo u NATO, i da tek posle možemo računati na ulazak u Evropsku uniju. To je tačno, a to nam nikad neće ni reći. Taj analitičar je rekao da je to ista situacija kao što nam niko nikad neće reći da treba pristojno da se obučemo pre nego što krenemo u pozorište, jer svi mi znamo da to tako treba da bude.
Slična je situacija i u parlamentu, gospodine ministre, nigde ne piše da ministar treba da govori stojeći, a vi ste govorili stojeći, i jedan ste od retkih članova Vlade koji time simbolizuje poštovanje Narodne skupštine kao institucije i narodnih poslanika. Jedino vam moram reći u zagradi da u Poslovniku piše da sa govornice jedino sme da govori predsednik Republike, pa se nadam da nećete imati problema u vašoj stranci zbog toga.
Zbog toga, bez obzira što nema i neće biti izjava iz Evropske unije da mi prvo treba da uđemo u NATO, mi ipak smatramo da prvo treba da uđemo u NATO i da je to jedina mogućnost našeg učlanjenja u Evropsku uniju, ne zbog toga što je to nekakav preduslov, nego zbog toga što su u 80% slučajeva članice Evropske unije i članice NATO. Znači, radi se o istom sistemu vrednosti i mislimo da je neiskreno, da je licemerno govoriti o ulasku u Evropsku uniju, a da se u istom tom kontekstu ne govori o NATO.
Sve ovo nisam vama želeo da kažem prvenstveno, gospodine ministre, nego sam želeo da iskoristim mogućnost da ukažem na neke prednosti ulaska naše zemlje u NATO. Nadam se da će se najkasnije nakon sledećih redovnih parlamentarnih izbora nova vlada vratiti na put na kojem su bile sve članice nekadašnjeg DOS-a, a to nisu evropske integracije, to su evroatlantske integracije. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je šesnaest minuta od vremena predsednika poslaničke grupe. Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika.       
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. stav 2, gde se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog poslovnika, a odnosi se na član 104, odnosno na repliku. Imali ste prilike (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, replika ne može biti predmet povrede Poslovnika.)
Nisam tražio repliku, nego vam kažem da se pozivam na član (Predsedavajuća: Ne možete da se pozovete na član Poslovnika koji ne može biti prekršen i povređen od strane predsedavajućeg.)
Dobro, pozivam se na član 27 - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni Poslovnika. Očigledno je da predsedavajući na ovoj sednici ne vodi sednicu u skladu sa Poslovnikom. Već je istaknuta primedba vezana za govor sa govornice. Razumem da je…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas molim da ne zloupotrebljavate član 103. i upućujem vas da pročitate sve stavove člana koji definiše ko i kada govori za govornicom Narodne skupštine. Opominjem vas da sledećom rečenicom koja ne bude u skladu sa Poslovnikom mene dovodite u obavezu da primenim član 103. stav 7. i da vam izreknem meru opomene.)
Takođe, građani, nažalost, verovatno nisu imali prilike da vide da je Konstantni Arsenović…(Isključen mikrofon.)