Ne. Imate pravo samo na repliku.
Narodni poslanik Nikola Lazić, pravo na repliku.

Mislim da ste nam vi, gospodine Vukoviću, rekli činjenicu da je juče i prekjuče i da danas možda pada sneg u Beogradu.
Niste rekli ništa novo na šta sam ukazao. Ukazao sam na to da je ministar rekao da nije mogao da predvidi da će doći do ovakve vrste problema u Stomatološkoj komori i da neće postojati niko da sazove i organizuje skupštinu, jer će faktički rok isteći. To sam i konstatovao.
S druge strane sam konstatovao da se ljudi u Odboru za zdravlje bave i ovim pitanjem i da smo konstantno podsećali ministarstvo da ovakva vrsta problema postoji. Ne znam da li vodite na Odboru za zdravlje stenografske beleške, ali mnoge kolege koje su tu, a verujem da ne lažu, ukazale su na to. To je jedna stvar.
Što se tiče decentralizacije, upravo sam ukazao na to da s obzirom da su ukinuta transferna sredstva lokalnim samoupravama u značajnoj meri, to jeste uticalo na njihove budžete i one nisu, prosto, u pojedinim opštinama u stanju da preuzmu osnivačka prava za primarne zdravstvene ustanove. To je prosto činjenica. Vi ništa niste drugo rekli i novo, a na kraju krajeva, nisam se na vaše izlaganje osvrnuo, već na izlaganje vašeg kolege. Toliko.

Pravo na repliku, gospodin Simo Vuković.

Ovo je gotovo jedna šizofrena situacija, a to sam u svom izlaganju kao ovlašćeni govorio, postoji stalna intencija da se svi zajedno izborimo za nezavisnost komora, a stalno se spočitava ministarstvu zašto ne interveniše. Dakle, da ruka izvršne vlasti stalno bude u komori. Znate, to su dva nepomirljiva zahteva.
Čini mi se da je upravo ministarstvo sa merom, jednom merom kao izvršna vlast, delovalo na komore. Ta situacija će u potpunosti biti razrešena donošenjem ovih izmena i dopuna zakona. Morate kod sebe da razrešite šta hoćete – da li nezavisnu komoru ili hoćete komoru u kojoj će ministarstvo, zapravo, imati jedan permanentni uticaj?
Molim vas, zato što ste spomenuli politizaciju komora, da to jasno i otvoreno kažete – koji članovi stranaka su funkcioneri tih komora, zato što pripadam vladajućoj koaliciji kao i moja stranka, pa budite otvoreni i to otvoreno kažite. Prvi ću biti protivnik toga da bilo ko po političkoj liniji dolazi na čelo komore.

Narodni poslanik Nikola Lazić, pravo na repliku.

Mislim da povodom ovog današnjeg zakonskog predloga i vašeg izlaganja se vidi u kolikoj se meri vi zalažete za nezavisnost rada komora.
Ono što vi niste razumeli, pretpostavljam, iz moje diskusije ste imali potrebu na to i da reagujete, jeste da sam rekao da je Odbor za zdravlje tražio da Ministarstvo zdravlja u skladu sa Zakonom o komorama, što mu i jeste zakonsko ovlašćenje, izvrši nadzor nad zakonitošću rada komore, a ne da se meša u rad komore.
Ukoliko je bilo nekih protivzakonitih aktivnosti, da se prosto time pozabavi. To, naravno, dalje proizvodi sve druge konsekvence. Kao što sam rekao, mislim da ove današnje izmene i dopune zakona sasvim dovoljno govore koliko ministarstvo želi da se uključi u rad komora i na koji način, a to je jasno i rečeno.

Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević. Posle nje, narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Pre nego što vam dam reč, na osnovu člana 90, samo jedno obaveštenje. Želja nam je bila da danas pokušamo da završimo raspravu o zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tač. 2, 3. i 4. dnevnog reda i da, zatim, produživši rad i nakon 18.00 časova, raspravljamo i o ostalim tačkama dnevnog reda, odnosno o predlozima zakona kojima se potvrđuju zakoni, ugovori i slično, što bi bilo moguće samo u slučaju da nas Vlada obavesti da postoji predstavnik Vlade koji bi u ime predlagača prisustvovao raspravi o tačkama dnevnog reda koje slede posle ovog zajedničkog načelnog pretresa.
Kako se to nije dogodilo, danas ćemo raditi samo ovaj zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Postoji mogućnost da u tom slučaju radimo bez pauze, što ne mogu sama da odlučim, zbog toga što bi to bilo kršenje Poslovnika jer su narodni poslanici ….
Narodni poslanici dobacuju. Upućujem vas na član 87. gde se kaže da se u toku radnog dana obavezno daje jedna pauza u trajanju do jednog časa.
Ako ne odredim pauzu, to bi bilo kršenje Poslovnika. Ovo obaveštenje je zbog toga što vreme koje nam je manje-više na raspolaganju, otprilike, za ovu tačku je 90 minuta. Moj predlog je bio da u tom slučaju, ako niko ne želi da digne Poslovnik i da se usprotivi, da radimo bez pauze, da bi narodni poslanici koji putuju dalje mogli da stignu. Ako vidim ijedan Poslovnik, u 14.00 časova će biti pauza.
U tom slučaju, određujem pauzu i rad nastavljamo u 15.00 časova. Prva na raspravi biće narodna poslanica Dušanka Plećević. Posle toga narodni poslanik Milan Dimitrijević. Hvala vam.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Govorim dovoljno polako i dovoljno razgovetno, da ukoliko ste ikada čitali Poslovnik, da je moguće pratiti. Rekla sam da ukoliko i jedan Poslovnik čujem…
(Vjerica Radeta, sa mesta: Samo ne znam od kada slušate reč poslanika?)
Narodna poslanica Vjerica Radeta je rekla da insistira na pauzi i to je njeno pravo. Sada imamo pauzu. Mislim da me nije teško pratiti, govorim prilično razgovetno.
Narodna poslanica dobacuje – od kad slušam reč poslanika? Oduvek i uvek ću tako.
Narodni poslanik Zoran Krasić traži da ponovim još jednom. Mislim da je on ovo razumeo, samo se pravi da nije razumeo.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu o predlozima zakona iz tačaka 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Pre nego što dam reč prvoj prijavljenoj, narodnoj poslanici Dušanki Plećević, nakon nje govoriće narodni poslanik Milan Dimitrijević, uz izvinjenje za obaveštenje koje smo podelili neposredno pre odrađivanja pauze, obaveštenje na osnovu člana 90. stav 2. i na osnovu člana 87. da je Vlada nešto posle 14.00 časova poslala informaciju Narodnoj skupštini da je određen ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković i za Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o socijalnoj sigurnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Atinske konferencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine i Protokola iz 2002. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine.
Sa prethodnim obaveštenjem, Vlada Republike Srbije nas je obavestila da je ministar Milan Marković, predstavnik Vlade po svim tačkama dnevnog reda, te ćemo nakon završetka rasprave zajedničkog načelnog pretresa, koja je upravo u toku, nastaviti sa otvaranjem zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima tačaka dnevnog reda koje slede posle 4, što znači da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević, a posle nje narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike mesec i po dana ovde smo raspravljali o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a danas na dnevnom redu imamo ponovo Predlog zakona o izmenama i dopunama istog zakona.
Tada smo raspravljali o dopunskom radu u zdravstvu, a danas o izmenama koje se odnose na polaganje stručnog ispita posle obavljenog lekarskog staža, na dobijanje zvanja primarijus, na nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, a odnose se na zdravstvenog inspektora i njegovo službeno odelo koje nosi dok vrši inspekcijski nadzor i na preuzimanje osnivačkih prava lokalnih samouprava na domove zdravlja, gde se taj rok produžava još na tri godine.
Kod ovih izmena zapaža se jedna zajednička nit koja ih spaja, a to su finansijska sredstva koja se dobijaju ovim izmenama. Zato nije čudno što je Predlog zakona o izmenama upućen u skupštinsku proceduru upravo u vreme kada treba da se donese budžet za 2011. godinu, gde treba obezbediti dodatna sredstva u budžetu. Nesposobnost resornog ministarstva da uradi sveobuhvatnu reformu zdravstvenog sistema ogleda se u tome što se donose česte izmene i dopune postojećeg zakona, od kojih građani, korisnici zdravstvenih usluga, imaju malo koristi.
U vezi ovog zakona osvrnula bih se samo na ono što su poslanici koji čine vladajuću većinu rekli na Odboru za zdravlje kada smo raspravljali o ovom zakonu koji je bio upućen po hitnom postupku, a odnosi se na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, vezano za član 266. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Tim članom se period od pet godina zamenjuje periodom od osam godina, kada treba izvršiti razdvajanje primarne zdravstvene zaštite od sekundarne i tercijarne po pitanju osnivačkih prava nad tim ustanovama.
Tada je rečeno da opozicioni poslanici ne razumeju argumente, da hitnost donošenja ovog zakona leži u tome što 10. decembra ove godine ističe zakonski rok za razdvajanje zdravstvenih centara i nakon tog perioda zdravstvene ustanove bi bile onemogućene u svom poslovanju, u smislu zaključivanja ugovora sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, što uključuje i probleme primanja plata i funkcionisanje.
Pošto predlog izmena i dopuna nije uvršten u dnevni red po hitnom postupku na prethodnoj sednici, već na ovoj u redovnoj proceduri, odjednom su i nestali prethodno pomenuti razlozi za hitnost donošenja ovog zakona.
Da li je 10. decembar rok do koga je trebalo izvršiti posao oko razdvajanja zdravstvenih centara, tako rastegljiv datum, da se on nalazi 20. ili 25. decembra? Šta se u međuvremenu dešava, kada je već prošao 10. decembar? Kako se zaključuju ugovori sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i da li će biti plata u zdravstvu?
Od ove vlasti ništa ne može više da me iznenadi, ni to da krši sopstvene zakone, pa i to da 10. decembar i nije baš 10. decembra. Ko kaže da zdravstvene ustanove ne mogu zaključivati ugovore sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i posle tog roka? Uostalom, tu je 126 glasova za.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona nije dobio većinu na Odboru za zdravlje i porodicu i nije doneta odluka po pitanju ovoga zakona, kada se raspravljalo na tom odboru.
Na dnevnom redu imamo i dopunu Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Pri izradi ovih izmena nisu učestvovali konsultanti, kako je navedeno u obrazloženju oba predloga zakona o izmenama i dopunama. Zbog toga imamo negodovanje i protest strukovnih udruženja, a neke od tih primedaba smo čuli i od predstavnika pojedinih zdravstvenih radnika na Odboru za zdravlje i porodicu, prvenstveno od predstavnika Udruženja privatnih lekara i od predstavnika Lekarske komore.
Lekarska komora je poslala dopis Odboru za zdravlje i porodicu u kome se izražava najdublji protest vezan za način predlaganja i sadržaj zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika. U tom protestu se dalje kaže da Lekarska komora nije konsultovana vezano za dopune Zakona o komorama zdravstvenih radnika, što je u suprotnosti sa članom 8. stav 1. tačka 8. Zakona o komorama zdravstvenih radnika.
Takođe, ova komora ukazuje na nezakonitost i neustavnost odredbe člana 1. Predloga zakona, a u vezi člana 27b, u kome se kaže – ako se do isteka mandata Skupštine komore ne konstituiše nova skupština komore, ministar nadležan za poslove zdravlja, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka mandata članova Skupštine komore, na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika, imenuje Odbor za raspisivanje izbora za članove Skupštine komore, odnosno konstituisanje komore od predstavnika članova odgovarajućih komora itd. Dakle, odbor se uspostavlja kao bajpas, kako je rekao ministar.
Komore zdravstvenih radnika se osnivaju kao nezavisne profesionalne organizacije, kako stoji u članu 1. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, i ovakav predlog dopuna postojećeg zakona u lekarskoj komori smatraju kao pokušaj proširenja nadležnosti ministra zdravlja i Srpskog lekarskog društva. Predloženim rešenjem, ministar i Srpsko lekarsko društvo imaju najviše uticaja u predlaganju članova odbora za raspisivanje izbora za članove skupštine komore.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da se ovim izmenama daju prevelika ovlašćenja ministru koja mu ne pripadaju, budući da se radi o organizaciji koja je po definiciji nezavisna i profesionalna. Nažalost, na ovaj način ministar se pita za sve, pa se iz navedenog može izvući samo jedan logičan zaključak, a to je da komore zdravstvenih radnika nisu nezavisne niti autonomne.
Što se tiče samih izmena zakona o komorama zdravstvenih radnika, one su iznuđene, jer Ministarstvo zdravlja nije bilo u stanju da za četiri godine reši probleme u radu jedne zdravstvene komore, a to je Stomatološka komora, iako ima kontrolne mehanizme sprovođenja nadzora nad zakonitošću njenog rada. To je neprimereno dug period u kome su se dešavale nedozvoljene radnje u toj komori, a sa tim je bilo upoznato Ministarstvo zdravlja, a da ono nije preduzelo odgovarajuće mere već u samom početku nelegalnih radnji.
Kada stvar ode toliko daleko da se ne mogu kontrolisati i sankcionisati nezakonite radnje, ministarstvo poseže za ovim izmenama po hitnom postupku, dakle posle četiri godine, da se odblokira rad komora, pre svega stomatološke, i da bi se otklonile štetne posledice po sistem, kako smo čuli od predstavnika ministarstva zdravlja na sednici Odbora za zdravlje i porodicu.
Ovim izmenama praktično se ponovo konstituišu komore zdravstvenih radnika koje su već konstituisane pre četiri godine, umesto da se uvede upravni nadzor nad komorom koja ne funkcioniše. Izmenama se neće rešiti problemi koji postoje i u drugim komorama, kao što je na primer pitanje legitimiteta skupštinskih odluka, budući da procentualno mali broj članova učestvuje u njenom radu, zatim upravljanje finansijama, zloupotreba u vođenju disciplinskih postupaka pred sudovima časti, postojanje interesnih grupa i druge.
Odbor za zdravlje i porodicu i mi njegovi članovi smo dobijali tokom tog perioda razne dopise pojedinih članova Stomatološke komore u kojima se ukazivalo na neke nezakonite radnje, počev od osporavanja legalnosti izbora direktora komore, preko nelegalnog sazivanja Skupštine kojima su se vršile izmene statuta tako što su se javna ovlašćenja ogranaka nezakonito prenosila na centralu komore, pa do nekih nezakonitih finansijskih radnji.
Odbor za zdravlje i porodicu je raspravljao o svim ovim dopisima, ne upuštajući se u arbitražu jer mu to i nije nadležnost, doneo je zaključke da se moraju ispitati svi navodi i primedbe, prosledio ih Ministarstvu zdravlja nadležnom da sprovodi nadzor nad zakonitošću rada komore zajedno sa Ministarstvom finansija koje vrši kontrolu i nadzor nad zakonitošću upravljanja finansijama komora.
Primedbe na rad komora Ministarstvu zdravlja upućivala je i stomatološka sekcija Društva lekara Vojvodine, Srpskog lekarskog društva, na primer, i to od samog konstituisanja komore i pri tome bila zabrinuta zbog pasivnosti Ministarstva po pitanju očiglednog kršenja zakona.
Na kraju je Ministarstvo zdravlja preuzelo upravljanje ovom komorom, po ovlašćenju prema Zakonu o državnoj upravi. Namera predlagača je da se ovim izmenama omogući kontinuirani rad komora kroz oročavanje izbornog postupka, stvaranje uslova za ujednačen rad komora itd, kako stoji u obrazloženju.
Rokovi za izborni postupak su dati u članu 27b, ali ne i u članu 27v koji se odnosi na deo kada je Odbor ovlašćen da sprovodi izborni postupak, koga imenuje ministar zdravlja, i posle dva neuspešna izborna ciklusa imenuje vršioca direktora komore, kao i privremeni upravni odbor komore. Oni obavljaju poslove do konačnog izbora organa komore, a to opet može trajati ne znamo dokle.
Razlog zašto se sve ove izmene zakona donose po hitnom postupku je, navodite, radi otklanjanja štetnih posledica koje bi mogle nastupiti po sistem zdravstvene zaštite.
Zaista, trebalo je četiri godine od pojave određenih problema da se uoče nedostaci koji sprečavaju normalno funkcionisanje komora. Možemo očekivati da neki drugi manje-više važni problemi koji nisu tako hitni mogu čekati na njihovo rešavanje na primer osam godina.
Ovo nam govori da Ministarstvo zdravlja nema adekvatne pravovremene odgovore kroz zakone koje nam predlaže i da ne uvažava predloge koje opozicija daje kroz amandmane prilikom donošenja određenih zakona.
Treći zakon o kome danas raspravljamo u okviru objedinjene rasprave je Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji se donosi po hitnom postupku i bez učešća konsultanata u izradi propisa i njihovog mišljenja o usklađenosti. Iz ovoga se izvlači zaključak da je zakon samo prepisan i preveden iz neke zemlje EU.
Razlozi za hitno donošenje zakona leže u upitniku EU koga morate popuniti do februara sledeće godine, a ne kako stoji u obrazloženju razloga za donošenje po hitnom postupku, a to je radi što hitnije primene odredbe ovog zakona, a naravno sve u cilju harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU. Sve sistemske zakone donosimo po hitnom postupku, što nije praksa u parlamentima evropskih zemalja. Zato i ne mogu da se vode kvalitetne rasprave o ovom zakonu.
U odnosu na zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, a to je doneto 2005. godine i koji je na snazi, predlog ovog zakona je opširniji u delu koji se odnosi na klasifikaciju psihoaktivnih supstanci, a vi ste ih svrstali u sedam lista, dok je prethodni imao tri kategorije psihoaktivnih supstanci, pa u delu koji se odnosi na pravna lica koja se bave proizvodnjom i prometom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na deo o gajenju biljaka odakle se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, kao i na deo gde su kaznene odredbe. Uz sve nabrojano, treba dodati i ujednačavanje metodologije nadzora sa onima iz EU.
Zakon koji reguliše ovu materiju treba da bude sveobuhvatan, jer se radi o supstancama čija upotreba, odnosno zloupotreba ima dalekosežne negativne posledice, ne samo po pojedinca, već i za društvo u celini.
Međutim, kod nas, kao po pravilu, problemi se javljaju u primeni zakona, a ne u njihovom menjanju. Ovaj zakon reguliše proizvodnju i primenu psihoaktivnih supstanci, odnosno supstance koje su unete u organizam, deluju na nervni sistem, vezujući se za određene receptore u mozgu, modifikujući jednu ili više funkcija i izazivaju promenu u ponašanju, stvarajući psihičku i fizičku zavisnost. Bilo da se radi o supstancama iz grupe opijata, zatim halucinogeni kanaboidi, inhalati ili socijabilne droge, opasnost od njihove zloupotrebe je nepredvidiva.
Ovo se ne odnosi na korišćenje supstanci u terapijske svrhe, mada su neke od njih zabranjene da se koriste u te svrhe u nekim zemljama, kao na primer metadon, sintetička droga koja se kod nas koristi u lečenju narkomanije, ali je svejedno droga koja stvara metadonsku zavisnost i izaziva teža metabolička oštećenja organizma od heroina. To je stvar moćnog farmakobiznisa i farmakolobija.
Mnogo opasnija je upotreba ovih supstanci koje služe kao oruđe za menjanje uma preko ritualnih i duhovnih radnji sa ciljem slabljenja motivacije za bilo kakvu pozitivnu društvenu akciju.
Narkobiznis novac koji se dobija ilegalnom proizvodnjom i prodajom droge odlazi u tzv. crne fondove i finansiranje tajnih projekata i tajnih operacija tajnih službi, iako su sve ovakve aktivnosti zabranjene u svim državama sveta.
Doduše, svi dileri izvan sistema vlasti se najstrože kažnjavaju, narkodileri služe za finansiranje terorizma, prikrivenih državnih udara, kao i tzv. plišanih revolucija. U obrazloženju predloga ovog zakona naveli ste podatak da su u Srbiji u prethodnom periodu otkrivene četiri velike ilegalne laboratorije za proizvodnju sintetičkih droga, pri čemu je zaplenjena velika količina psihoaktivnih supstanci.
Takođe, preko režimskih medija se plasiraju informacije o uspešnim hapšenjima narkodilera, uglavnom odmetnutih od organizovanog rasturanja narkotika.
Mogla bih da pohvalim navedene akcije policije i vlasti uopšte kada bi se sa istom odlučnošću i energijom kojima se traže haški optuženici hapsile glavne gazde, narkobosovi koji sigurno nisu među uhapšenim sitnim narkodilerima. Međutim, ti su nedodirljivi, korisni svakom režimu.
Primer Šarićev narko-klan, koji je godinama bio u ilegalnom poslu sa drogom, stekao ogromnu dobit od nekoliko milijardi evra, a državni organi okretali glavu i tek kada se otrgao kontroli i zasmetao svojim gazdama u javnosti su obelodanjene njegove kriminalne radnje.
Ono što je porazno za vlast u Srbiji je to što je šverc droge u tim količinama ili supstanci biljaka iz kojih se može dobiti droga u ilegalnim laboratorijama lakše otkriti nego četiri ilegalne laboratorije za proizvodnju psihoaktivnih supstanci.
U programske aktivnosti za prevenciju lečenje i smanjenje potražnje psihoaktivnih supstanci spada i smanjenje potražnje za ovim supstancama preko niza mera kojima je cilj smanjenje broja korisnika droge, smanjenje socijalnih i zdravstvenih posledica, korišćenje istih i pomoć u reintegraciji bivših zavisnika u društvo, kažete u članu 70. To se međutim najbolje i najefikasnije postiže potpunim suzbijanjem svih ovih kriminalnih aktivnosti koje sam nabrojala. Očigledno ne postoji volja državnih organa za tim, naravno zbog prihoda koje oni donose.
Ilegalna proizvodnja, promet i upotreba psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i dostava psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i biljaka iz kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance je zabranjena propisima kojima se uređuju krivična dela, piše u članu 5. Predloga zakona.
Inspekcijski nadzor u ovom zakonu obuhvata nadzor nad pravnim licem koje ima dozvolu ministarstva za proizvodnju i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Inspektor koji vrši nadzor u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, prema ovom predlogu zakona, može preduzeti i druge mere i radnje u okviru prava i dužnosti utvrđenih posebnim zakonom, član 96. stav 3. To nije sporno.
Ono što je za nas sporno je da inspektor obavlja poslove nadzora u propisanom službenom odelu, čiji izgled propisuje ministar. Isti član stav 5. Da li službeno odelo znači uniforma? Naravno, pri tome ne mislim na radnu uniformu. Službena odela, odnosno uniforme imaju vojna, civilna policija, finansijska i najnovija komunalna policija.
Da li se to pravi još neka policija? Da li to Srbija, pored toga što je zemlja košarke i tenisa, postaje i policijska zemlja? Kakvo je to propisano službeno odelo u kome će inspektor pregledati objekte, postrojenja, uređaje, opreme, uzimati uzorke psihoaktivne supstance za ispitivanje i fizičko-hemijsku identifikaciju. To je ono što je nejasno u ovom predlogu zakona.
U prelaznim i završnim odredbama u članu 115. se kaže da će se propisi za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od 18 meseci, a do tada će se primenjivati propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe se u članu 114. kaže da je inspekcija Ministarstva zdravlja dužna da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izvrši inspekcijski nadzor i utvrdi ispunjenost uslova za proizvodnju, odnosno promet, odnosno obavljanje poslova ovlašćene laboratorije. To je u suprotnosti sa stavom predlagača ovog zakona datim u obrazloženju razloga za donošenje zakona po hitnom postupku, a to je što hitnija primena ovog zakona.
Ovo je još jedno od niza protivrečnosti s kojima se mi susrećemo kada razmatramo predloge zakona koji nam stižu u skupštinsku raspravu, gde se zakoni donose po hitnom postupku, a propisi i primena za dve ili više godina. Jedini zaključak koji se može iz ovoga izvući, jeste da se nisu stekli uslovi, materijalni i drugi, za njihovu primenu, zbog čega imamo i česte izmene i dopune, već se one donose u cilju približavanja članstvu u EU što je, priznaćete, vrlo, vrlo daleko i maglovito.

Dvadeset minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, posle njega narodni poslanik Slađan Mijaljević. Na raspolaganju poslaničkoj grupi je 10 minuta. Izvolite.