SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.12.2010.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje prava iz člana 286. stav 2. Poslovnika? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Miroslav Markićević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, prisustvuju i Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i Gordana Lođanin, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2-4. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI, PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O KOMORAMA ZDRAVSTVENIH RADNIKA I PREDLOG ZAKONA O PSIHOAKTIVNIM KONTROLISANIM SUPSTANCAMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 2, 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Zlata Đerić poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Zoran Bortić poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Mileta Poskurica poslaničku grupu Napred Srbijo; narodni poslanik Milan Dimitrijević poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Simo Vuković poslaničku grupu G17 plus i narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neko od poslaničkih grupa odluči da ovlasti nekog narodnog poslanika, molim da nam dostavite informacije, da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlogu zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika i Predlogu zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama
Da li predstavnik predlagača, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč? (Da) Izvolite.

Tomica Milosavljević

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih vam rekao nekoliko reči o zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je važan propis, jer strategija Republike Srbije za borbu protiv droga je doneta za period 2009-2013, na osnovu koje je donet i Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, u skladu je sa međunarodnim aktivnostima koje su ozbiljne u suprotstavljanju nelegalnom korišćenju psihoaktivnih supstanci i u skladu sa strategijom nastaje potreba za unapređenjem kontrole, proizvodnje i prometa opojnih supstanci u legalnim farmaceutskim i hemijskim ustanovama, kontrole korišćenja opijata i lekova koji sadrže opojne droge u zdravstvenim ustanovama, kao i potrebe da se propisima usklade poslovi nadzora u Republici Srbiji sa metodologijom nadzora danas u zemljama EU.
U tom smislu, Ministarstvo zdravlja je zajedno sa mnogobrojnim partnerima u širokom konsultativnom okviru sa drugim ministarstvima, sa nevladinim organizacijama, predložilo zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ta terminologija obuhvata i opojne droge, odnosno narkotike i psihotropne supstance u skladu sa savremenim, stručnim i naučnim saznanjima.
Jedan od osnovnih ciljeva za donošenje ovog zakona je da se uspostavi ravnoteža između adekvatne kontrole i suzbijanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, da bi se istovremeno obezbedila dostupnost ovih supstanci u medicinske, veterinarske i svrhe naučnog istraživanja, a sve u skladu sa dobro poznatim konvencijama UN, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih organizacija u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno prekursorima.
Rešenjima koja su ugrađena u Predlog zakona nastavljamo da uspešno sprovodimo i primenjujemo Konvenciju UN u oblasti proizvodnje i prometa opojnih droga i učešće Republike Srbije u aktivnostima međunarodne zajednice u borbi protiv zloupotrebe opojnih droga, odnosno tačnije psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Određivanjem i definisanjem liste ovih supstanci obezbeđuje se pravni okvir za uređivanje sistema i njihove kontrole, proizvodnje, prometa i primene i ove liste utvrđene su u punom skladu sa konvencijama UN. Samo bih pobrojao najvažnije ciljeve ovog zakona.
Svakako je to na prvom mestu sistem uređivanja oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno sprovođenje kontrole i proizvodnje, prometa i primene, zatim, sprovođenje međunarodnih obaveza koje proističu iz Konvencije UN i potvrđenih sporazuma u ovoj oblasti, definisanje oblasti, usaglašavanje sa postojećim propisima EU i pravnim tekovinama Aki komunitera, usaglašavanje sa preporukama Svetske trgovinske organizacije, registracija izvoznika, uvoznika, posrednika koji učestvuju u trgovini, evidentiranje proizvedenih količina, evidentiranje psihoaktivnih supstanci koje su izvezene, uvezene ili su u tranzitu, evidentiranje ovih supstanci koje su na unutrašnjem tržištu stavljene u promet, omogućavanje lakše dostupnosti pravnim licima koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost, evidentiranje primene u svrhe lečenja u zdravstvenim ustanovama, omogućavanje lakše dostupnosti zdravstvenim ustanovama radi primene u terapijske svrhe lečenja bolesti zavisnosti, odnosno za potrebe terapijskih postupaka i intervencija.
Donošenje ovog zakona rezultat je potrebe za međunarodnom harmonizacijom propisa koji uključuju i obavezu usklađivanja sa strateškim planovima EU o drogama i Akcionim planom i preporukama Saveta Evrope, Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga, kao i zahtev nadležnih tela i institucija UN.
Kada govorimo o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, rekao bih da u poslednjih nekoliko godina komore zdravstvenih radnika, podsetiću vas da smo zakonom regulisali ovu oblast formiranjem nezavisnih autonomnih profesionalnih institucija u zdravstvenom sistemu Srbije, lekarske komore, farmaceutske, stomatološke, biohemijske i komore sestara i tehničara, izmena i dopuna ovog zakona je tehnička dopuna koja je nametnuta životom i praksom.
Ovim dopunama zakona omogućavamo rešavanje jednog ozbiljnog problema koji može da nastane u funkcionisanju komore i koji je, nažalost, nastao u Srbiji u funkcionisanju jedne od pet komora – stomatološke. Ovim članovima je najkraće rečeno – predsednik skupštine komore dužan je da u roku od 90 dana pre isteka mandata raspiše izbore za članove nove skupštine, da izbor organa bude obavljen u roku od 15 dana od dana konstituisanja skupštine komore, a izbor predsednika i članova Etičkog odbora u roku od 90 dana od konstituisanja skupštine komore.
Ukoliko se desi da iz nekih razloga do isteka mandata se ne konstituiše nova skupština komore, ovim dopunama zakona predviđen je bajpas mehanizam, ako mogu tako da ga nazovem, da ministar nadležan za poslove zdravlja u roku od 15 dana od isteka mandata članova skupštine komore na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika imenuje odbor za raspisivanje izbora za članove skupštine komore, odnosno konstituisanje skupštine komore.
Ovaj odbor, kao što je inače bilo predviđeno i prilikom formiranja komora posle donošenja zakona 2005. godine, ima 11 članova, donosi odluku o raspisivanju i sprovođenju izbora. Radi se o jednoj veoma važnoj, praktičnoj i tehničkoj dopuni zakona koja omogućava da se izađe iz problema, a da to bude zakonski regulisano, ukoliko aktuelni izabrani sastav skupštine komore, bilo koje, ne bude u stanju da obezbedi kontinuitet rada komora.
Ministarstvo zdravlja je bilo prinuđeno da na 120 dana, po zakonu, oduzme javno ovlašćenje Stomatološkoj komori i izdaje licence. Ova dopuna zakona na zakoniti način reguliše jedan praktični životni problem.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u najkraćem, on u prva četiri člana praktično predstavlja takođe važnu tehniku regulisanja troškova polaganja stručnog ispita, dodeljivanje titule primarijus, tehničke poslove vezane za službeno odelo inspektora, nešto što je diktirano Zakonom o budžetu i preporuka je da se izmenama i dopunama Zakona na zakonit način regulišu ova pitanja koja su u jednom trenutku izgledala tehnička.
Stav zakonodavstva je da umesto da se podzakonskim aktom ova oblast reguliše, da to bude upravo zakonom i zbog toga smo predložili ovu izmenu.
Druga izmena se odnosi na značajan potez koji je učinjen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti 2005. godine, kojim je predviđena decentralizacija zdravstvenog sistema na način da primarnu zdravstvenu zaštitu osniva opština i grad i ta decentralizacija sprovedena je doslovno i dosledno u ogromnoj većini zdravstvenih ustanova. Rok je bio decembar 2010. godine za sve.
Od 300 zdravstvenih ustanova, u desetak mesta, sa različitim obrazloženjima, od kojih je najveći broj bio usmeren na pogoršanje ekonomske i finansijske situacije i globalno i nacionalno, mi ovde predlažemo da se na zakonit način ovaj rok produži na još tri godine i da se praktično u naredne tri godine ovaj proces sprovede dosledno.
Nadam se da vas nisam mnogo opteretio ovim uvodnim izlaganjem. Veoma je važno da godinu 2010. završimo usvajanjem zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i da podrškom o ovim predlozima za izmene i dopune i Zakona o komorama i Zakona o zdravstvenoj zaštiti budemo na nivou zadatka i da zakonom predvidimo rešavanje praktičnih novonastalih problema. Zahvaljujem na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestilac Odbora za zdravlje, narodni poslanik Simo Vuković, zamenik predsednika Odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da prelazimo na tok sednice kada pravo da dobiju reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa od najmanje ka najvećoj.
Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč.

Nikola Krpić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, gospodo poslanici, ova tri zakona o kojima ću ispred poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera govoriti, nekako sam obuhvatio pa ću po redosledu, kako su dati u dnevnom redu, i govoriti.
Iako je 28. novembra 2005. godine usvojen ovde u Skupštini Srbije Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a čija promena je u dva navrata podzakonskim aktima, tj. uredbama odlagana najduže do kraja 2010. godine, da se ovaj posao uradi, u delu preuzimanja osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama, kada bi se to primenilo u oblasti primarne zdravstvene delatnosti, u članovima 94. i 100. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u kojima se govori o organizovanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou, jasno je navedeno da su opštine, odnosno gradovi osnivači ovih ustanova, sa tačno propisanim pravima i obavezama. U mnogim gradovima po Srbiji u kojima postoje zdravstveni centri ovo nije odrađeno.
Danas imamo pred poslanicima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Poštovana predsedavajuća, ovakav predlog zakona, iako je dugo trajao, pet godina, nije se mogao sprovesti iz više objektivnih razloga i dobro je što je Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije reagovala sa ovim predlogom zakona i prolongiranjem obaveze da se završi do kraja 2013. godine.
Ako se zna da je budžet Republike Srbije već urađen, razrađen i dogovoren sa MMF-om, pre konačnog usvajanja u našem parlamentu iskrslo je nekoliko problematičnih pitanja u vezi ove materije. Pre svega, zašto nisu urađene finansije? Nedostajuća sredstva za rad koja će kao osnivač doma zdravlja imati lokalna samouprava. Budžeti gradova za 2011. godinu su u pripremi i prema ostvarivanjima godišnjeg budžeta teško je i pretpostaviti da lokalna samouprava u mnogim gradovima Srbije ne može da prikupi ova sredstva koja su nedostajuća za normalan rad zaposlenih.
Drugo, ako ovom finansijskom problemu dodamo nedostatak kadrova, stambenog i poslovnog prostora, zatim deobni bilans koji mora da se uradi, pojavljuju se i drugi sijaset problemi. Dolazimo do činjenice da je Ministarstvo donelo i danas predlaže da usvojimo ovakav Predlog zakona sa prolongiranjem roka.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje svakako glasati za ovaj dobar predlog zakona. Zašto? Zato što u članu 97. stav 1. tačka 10. Ustava naše Republike lepo piše da Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstvene zaštite svog stanovništva.
Onda je i sasvim normalno da se ovim zakonom uređuju i naknade za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika za dobijanje stručnih naziva primarijusa i drugih i to uskladiti sa novim propisima u odnosu na budžet koji je pred nama.
Takođe će PUPS glasati i za ovu promenu odnosno izmenu jer je posve logična.
Na kraju, ovakvi stvoreni zdravstveni uslovi sa ovakvim predlogom izmena do 2013. godine obećavaju da će mnogo sadržajnije i u boljim finansijskim mogućnostima lokalna samouprava i ceo zdravstveni sistem doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti građana Republike Srbije. To i jeste motiv da poslanici PUPS u danu za glasanje glasaju za ovaj predlog zakona jer za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Sada ću se zadržati oko komora zdravstvenih sistema. Prelazim na drugu tačku dnevnog reda. Ovde takođe imamo ustavni osnov kojim se obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. U "Službenom glasniku Republike Srbije" 107/05 je objašnjen razlog za donošenje Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Samim tim se moraju doneti osnovni postulati za kontinuirani rad komora zdravstvenih radnika kroz propisane izborne postupke za organe komore shodno zakonskim okvirima.
Osnivač, a to je Ministarstvo zdravlja, mora omogućiti nesmetano obavljanje svih poverenih poslova, kao i drugih poslova komore propisanih samo zakonom. Ministarstvo zdravlja mora komori da obezbedi pravni položaj u sistemu, a komora izborni postupak svih članova komore u skladu sa zakonom i odgovorna je Ministarstvu zdravlja odnosno i samom ministru.
Poštovana predsedavajuća, PUPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, pogotovo što za ovaj zakon nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Sada bih nešto rekao još o 3. tački dnevnog reda, Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Predlogom zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama uređuju se uslovi za promet i proizvodnju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uslovi za gajenje, preradu i promet biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, uslovi i postupak za izdavanje dozvole za gajenje, kako iz uvoza, tako i za izvoz i tranzit biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance potrebne za zdravstvene radnike, za zdravstvenu službu, ali i za ono drugo što mi zovemo kriminalni postupak.
Postupak za sprovođenje identifikacije, ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, primena psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u okviru zdravstvene delatnosti prilikom sprovođenja mera zdravstvene zaštite, nadzor u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci radi sprečavanja njihove nedozvoljene upotrebe i druga kriminogena pitanja od značaja za ovu oblast radi zaštite života i zdravlja ljudi.
Naziv psihoaktivne kontrolisane supstance je termin koji u skladu sa savremenim stručnim i naučnim saznanjima obuhvata opojne droge odnosno narkotike, psihotropne supstance i sve druge supstance koje uzrokuju zavisnost. Određivanjem psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i definisanjem lista psihoaktivnih kontrolisanih supstanci obezbeđuje se pravni osnov uređivanja sistema, njihove kontrole, proizvodnje, prometa i primene, što je i dužnost Ministarstva zdravlja.
Ustavni osnov za donošenje ovakvog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija odnosno Ministarstvo zdravlja, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa. Oni to u ovom zakonu i čine predlogom ovog zakona.
Republika Srbija je kao članica UN i potpisnica UN, različitih konvencija i međunarodnih ugovora iz oblasti opojnih droga, psihoaktivnih supstanci i drugoga. Koje su to supstance? Pa znate, kokain, hašiš, tablete LSD, marihuana, heroin, amfetamin itd.
Imajući u vidu potrebu harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU, obavezu usklađivanja sa strategijom EU o drogama i akcionim planom EU za sprovođenje strategije i preporuka Saveta Evrope, Evropskog centra za praćenje droga u zavisnosti od droga, zahteve nadležnih tela institucija UN, kao i radi što hitnije primene odredaba ovog zakona, Ministarstvo zdravlja i Vlada predlažu Skupštini donošenje Predloga zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama po hitnom postupku.
Poslanici PUPS glasaće za Predlog ovog vrednog i dobrog zakona. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je osam minuta i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Ovlašćeni predstavnik LDP je narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Dajem mu reč. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Liberalno demokratska partija
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred sobom imamo set zakona koji se tiču zdravstva, ali i set zakona koji sami po sebi imaju neku heterogenu sadržinu, pa bih pre nego što počnem svoje izlaganje i sam ulazak u meritum postavio pitanje hiljadu puta postavljeno u ovom parlamentu – koja je logika spajanja tačaka?
Razumljivo je da se ratifikacije nekih konvencija i slični pristupi u zakonodavnom postupku Narodne skupštine spajaju u zajedničku tačku, ali postavljam pitanje – gde je logika spajanja u zajedničku tačku rasprave o zakonima koji su sami po sebi različiti?
U svojih 20-tak minuta, koliko imam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, treba da svrstam raspravu o tome kako neko da postane primarijus i o tome kako kontrolisati nekoga ko proizvodi psihoaktivne supstance. Morate priznati da između te dve priče nema baš previše dodirnih tačaka, a treba to staviti u jednu diskusiju, u jedno izlaganje koje bi trebalo da bude kritika ovih zakona.
Pre nego što se zadržim na izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, dao bih par generalnih primedbi koje se tiču postupaka Vlade i odnosa Vlade prema predlaganju i primeni zakona.
Prečesto imamo izmene i dopune zakona. Šta je sa novim zakonima i šta je sa primenom onih koji već postoje? Imali smo primer u prošlom sazivu Narodne skupštine da smo menjali ZKP, koji je već stavljen van snage stavljajući van snage neke odredbe ZKP koje su već na snazi. Takav galimatijas primene pravnih propisa, odnosno takav galimatijas primene zakona je nepojmljiv, ne stoji u udžbenicima koji se čitaju i koriste na pravnim fakultetima. U državi Srbiji je to moguće.
Sada ponovo imamo nekakav pristup da prilazimo određenoj problematici nečim što se zove izmene i dopuna zakona. Da li nam je to potrebno ili je možda ispravnije, možda suvislije da se pristupi kompletnoj promeni određenih zakona koje je vreme pregazilo ili vreme pokazalo da su neprimenjivi? Postavili smo prošli put pitanje kada smo imali ovde u Skupštini predstavnike Ministarstva zdravlja – kada će biti zakonski regulisana farmaceutska delatnost, kada će to biti regulisano posebnim zakonom? Naša pitanja su dobila nekakve odgovore, ali nikakva rešenja.
Sada opet imamo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti koje na prvi pogled deluju kozmetički, ali u stvari su suštinske, te onda postavljamo pitanje – zašto su takve suštinske promene u izmenama i dopunama, a postavljamo i pitanje – ko je odgovoran za donošenje normi i njihovo neprimenjivanje i nemogućnost primene u prethodnom vremenu, odnosno normi koje je sadržao prethodni zakon, odnosno sadašnji važeći zakon koji menjamo?
Imam niz primedbi, ali ću se zadržati konkretno na članu 5. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji kaže u članu 266. reči "pet godina" zamenjuju se rečima "osam godina". Radi se o vraćanju nadležnosti lokalnim samoupravama nad domovima zdravlja i tim oblikom zaštite zdravlja.
Daje se u obrazloženju člana 5. da se rok od pet godina za preuzimanje osnivačkih prava domovima zdravlja od strane lokalne samouprave produžava na osam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno zdravstveni centar, kao vrsta zdravstvene ustanove u čijem sastavu su domovi zdravlja, opšte bolnice može nastaviti sa radom do kraja 2013. godine usled složenosti postupka izdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica i zdravstvenog centra, odnosno osnivanja, preuzimanja osnivačkih prava nad domovima zdravlja od strane nadležnih organa.
Od ukupno 22 zdravstvena centra na teritoriji centralne Srbije, koji formalno-pravno obavljaju delatnost – postupak razdvajanja na samo dva zdravstvena centra, 18 zdravstvenih centara je u različitim fazama ovog postupka, dok su dva zdravstvena centra na početku postupka razdvajanja. Zašto je to tako? Šta je to sprečavalo da se u roku od pet godina, koji je predviđen važećim zakonom, urade adekvatne promene i da se domovi zdravlja stave pod nadležnost lokalne samouprave? Ako su postojale objektivne prepreke, ko je za to odgovoran, odnosno ko je odgovoran za to što je data mogućnost, naredba, imperativno-pravna norma kojom se traži da se taj postupak završi u pet godina?
U obrazloženju kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona – nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, kao ni za 2011. godinu. Meni sada tu nešto nije jasno. Ako za sve to pare nisu potrebne, zašto taj postupak nije obavljen?
Lokalne samouprave su očigledno imale probleme koje nisu mogle da reše, pa se taj postupak nije obavio. Sada se kaže da nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. U čemu je onda bio problem? Zašto taj posao nije obavljen za pet godina, nego se sada produžava na osam godina?
Kaže se – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku radi što hitnije primene odredaba ovog zakona, odnosno stvaranja pravnog osnova za nastavak rada zdravstvenih centara kao posebne vrste zdravstvenih ustanova, kao i otklanjanje štetnih posledica koje bi mogle nastupiti po sistem zdravstvene zaštite predlaže se usvajanje ovog zakona po hitnom postupku.
Ako su primećene anomalije, zašto hitan postupak? Zašto tokom vremena, utvrđivanja i lociranja tih anomalija nije urađeno prilagođavanje zakonodavstva u normalnom postupku, nego se čeka zadnji rok i sada se traži hitan postupak da se uradi nešto kako bi rastegli od pet do osam godina? Ovo je sada vrh ledenog brega. Imamo sijaset pitanja.
U završnoj reči i u toku rasprave o zakonima postavićemo i ta pitanja, ali generalno stoji pitanje – gde leži odgovornost i da li je bilo nužno da se to uradi na ovakav način? Hvala na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić.

Zoran Bortić

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je dostavljen Narodnoj skupštini ima za cilj da uskladi odredbe postojećeg zakona kojim se uređuju naknade za polaganje stručnih ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za dobijanje naziva primarijus i za sprovođenje inspekcijskog postupka po zahtevu stranke sa novim propisima budžetskog sistema.
Ovim izmenama stvoriće se uslovi za nastavak rada onih zdravstvenih centara kojima je postojećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisan rok za postupak razdvajanja doma zdravlja od opšte bolnice. Drugim rečima, stvoriće se uslovi za preuzimanje osnivačkih prava od strane lokalne samouprave nad domom zdravlja i Republike nad opštom bolnicom.
Drugim rečima, ponuđenim zakonskim izmenama obezbeđuje se zakonitost rada i poslednjih zdravstvenih centara i zakonitost finansijskih tokova za rad zdravstvenih centara na osnovu zaključivanja ugovora o pružanju zdravstvene zaštite za osigurana lica sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Isto tako, izmenama ovog zakona obezbeđuju se uslovi za ostvarivanje dostupne zdravstvene zaštite građanima sa područja na kojem je zdravstveni centar osnovan. Na kraju, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti stvaraju se uslovi da zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove, u čijem je sastavu dom zdravlja, nastavi sa radom još tri godine, odnosno do 2013. godine.
Ovaj prelazni period je posebno važan ako se uzmu u obzir složeni uslovi rada i organizacije određenih zdravstvenih centara koji zbog geografske razuđenosti i finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava kao nosilaca osnivačkih prava postupak razdvajanja još nisu okončali.
Da bi se stvorio pravni osnov za nastavak rada zdravstvenih centara, kao posebne vrste zdravstvenih ustanova i da bi se izbegle štetne posledice koje bi mogle nastupiti u sistem zdravstvene zaštite, izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti su predložene na usvajanje po hitnom postupku.
Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o komorama zdravstvenih radnika stvara normativne uslove za kontinuirani rad komora zdravstvenih radnika kroz propisivanje izbornog postupka za organe komore, kojim se omogućuje nesmetano obavljanje poslova koji su komori povereni, ali i drugih poslova propisanih zakonom.
Dopunama zakonskog teksta se stvaraju uslovi za zaštitu profesionalnih interesa članova komore, ali i zaštitu interesa pacijenata kroz obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju poslova i zadataka utvrđenih zakonom.
Normativno se uređuje zakonitost rada i poslovanja komore, odnosno donošenje akata komore u skladu sa njenim statutom i sa zakonom. Isto tako, ovim dopunama postojećeg zakona se ujednačuje rad komora, odnosno izborni postupak u komorama. Time se obezbeđuje jednak pravni položaj svih članova komora koje su osnovane u skladu sa zakonom da bi se stvorio pravni osnov za sprovođenje izbornog postupka za članove skupštine komore i drugih organa komore i moguće štetne posledice po sistem zdravstvene zaštite i Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, dostavljen je Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku.
Poštovane kolege narodni poslanici, jedna od najvećih bolesti savremenog čovečanstva je narkomanija ili bolest zavisnosti. Ova bolest je toliko pogubnija što najviše pogađa mlade generacije i tako razara biološki opstanak svake nacije. Narkomanija razara sve stubove društva na kojima počiva savremena civilizacija, porodicu, obrazovni sistem, institucije države, pa i samu državu.
Zato se s pravom može reći da je uz terorizam i globalnu ekološku krizu ovo najveći neprijatelj čovečanstva. Zbog toga nije nikakvo čudo što su se ukoštac sa ovom globalnom nevoljom uhvatile sve savremene države i sve nacije, pa i Republika Srbija kao članica UN, potpisala je i ratifikovala niz konvencija i međunarodnih ugovora iz oblasti opojnih droga, psihotropnih supstanci i drugih oblasti kojima se u UN regulišu obaveze država članica po ovom pitanju.
Među takvim dokumentima čiji je potpisnik i naša zemlja su jedinstvena Konvencija o opojnim drogama iz 1961. godine, Konvencija o psihotropnim supstancama iz 1971. godine i Konvencija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. godine. Sve ove konvencije je naša zemlja ratifikovala i one, pored Ustava Republike Srbije, predstavljaju pravni osnov za donošenje zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Treba podsetiti da se Republika Srbija u kontinuitetu, a posebno tokom poslednje dve godine veoma intenzivno bavi sprečavanjem nezakonitog širenja opojnih droga i drugih psihotropnih supstanci, ne samo na teritoriji naše zemlje, već i u presecanju organizovanih i međunarodnih kriminalnih lanaca i grupa koje na planetarnom nivou šire ova sredstva.
U tom smislu, posebno treba istaći doprinos MUP Republike Srbije, na čelu sa ministrom Dačićem, koji je u više zajedničkih akcija sa bezbednosnim snagama drugih zemalja tokom prošle i ove godine preseklo međunarodne kriminalne lance za šverc narkotika.
Samo da podsetim da je tokom 11 meseci 2008. godine u ovim akcijama zaplenjeno 1.648.820 grama različitih droga, među kojima je bilo heroina, kokaina, marihuane, hašiša, kao i tableta ekstazija, LSD i drugih.
Sve ove akcije policije i drugih nadležnih državnih organa koje nisu zanemarljive, ipak ni do dana današnjeg nisu uspele da u korenu saseku bolest narkomanije i širenje različitih opojnih droga do naše dece i podzemnih kanala. Upravo zbog toga, neophodno je da se na celovit način normativno uredi upotreba i širenje psihoaktivnih supstanci na teritoriji Republike Srbije.
Zato je predlog ovog zakona koji se nalazi u proceduri više nego potreban, njime se uređuju uslovi za proizvodnju i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uslovi za gajenje, preradu i promet biljaka od kojih se ove supstance mogu dobiti, kao i uslovi i postupak za izdavanje dozvola za gajenje, izvoz, uvoz i tranzit biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance.
Predloženim zakonom se uređuje postupak za sprovođenje i identifikaciju ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, njihova primena prilikom sprovođenja mera zdravstvene zaštite i nadzor nad ovim supstancama radi sprečavanja njihove nedozvoljene upotrebe.
Treba istaći da se predloženim zakonom normativno regulišu i druga pitanja za ovu oblast radi zaštite života i zdravlja ljudi. Važno je istaći da je cilj ovog zakonskog predloga uspostavljanje ravnoteže između aktivne kontrole i suzbijanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolnih supstanci kako bi se obezbedila njihova dostupnost u medicinske, veterinarske i svrhe naučnog istraživanja i kako bi se ta upotreba uskladila sa pomenutim konvencija UN, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih organizacija, a posebno preporukama i direktivama EU, čijim je normama utvrđeno obavezno ponašanje radi zaštite života i zdravlja ljudi, od zloupotreba pomenutih supstanci.
Polazeći od potrebe za usklađivanjem naših propisa sa propisima EU i za unapređivanjem saradnje naših službi sa odgovarajućim službama EU u ovoj oblasti, Predlogom zakona su utvrđeni oblici i način saradnje organa naše državne uprave za odgovarajućim institucijama EU, koje su zadužene za kontrolu opojnih droga, odnosno psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Ovim zakonom se ujednačava metodologija nadzora nad ovim supstancama i u celini na području Republike Srbije sa metodologijom koja važi u zemljama EU. Zakon precizno reguliše uslove, postupke i obaveze pravnih, odnosno fizičkih lica koje se odnose na proizvodnju, promet i posedovanje pomenutih supstanci.
Zakon reguliše poslove ovlašćenih laboratorija, izvoz, uvoz, tranzit, gajenje i preradu, promet biljaka od kojih se mogu dobiti ove supstance, kao njihov izvoz i uvoz i tranzit.
Da bi se ostvarila pravna sigurnost u ovoj oblast, zakon uređuje i obim obaveza pravnih i fizičkih lica, stručnih i naučnoistraživačkih organizacija, zdravstvenih ustanova i drugih oblika zdravstvene službe, kao i ovlašćenja drugih pravnih lica u čijem je delokrugu rada kontrola primene ovog zakona.
Na kraju treba istaći da će usvajanjem ovog zakona Republika Srbija sistemski urediti oblast psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, od njihove proizvodnje, do prometa i primene. Istovremeno ovu oblast će normativno uskladiti sa standardima proisteklih iz konvencija UN, preporuka EU i Svetske zdravstvene organizacije. Evidentiraće se ove supstance koje su izvezene, uvezene ili tranzitno prošle kroz našu zemlju, kao i one koje su na unutrašnjem tržištu stavljene u promet.
Ovaj zakon će omogućiti lakšu dostupnost ovih supstanci pravnim licima koja obavljaju naučno-istraživačke delatnosti i evidentiranje njihove primene tokom lečenja u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene delatnosti. U tom smislu, zdravstvena ustanova će imati lakšu dostupnost ovim supstancama za njihovu primenu u terapeutske svrhe, za lečenje bolesti zavisnosti. Omogućiće se i organizacija referentnih zdravstvenih ustanova za ovu oblast.
Poštovane kolege narodni poslanici, zakonom o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama će se stvoriti normativne pretpostavke za mnogo kvalitetnije obavljanje poslova državne uprave u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i mnoga druga pitanja od značaja, ne samo za kontrolisanje ove oblasti, već i za opštedruštvenu borbu protiv narkomanije i drugih bolesti zavisnosti koje su, kao što sam već rekao, jedna od najvećih pošasti savremenog sveta.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dvanaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno je vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Zlati Đerić, podsećanje za članove Odbora za saobraćaj da je sednica počela ili će baš početi u 11.00 časova u sali 1 u Domu Narodne skupštine, pa molim sve članove Odbora za saobraćaj da prisustvuju sednici Odbora.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas imamo pred sobom tri zakona iz oblasti zdravstva, odnosno Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama.
Neću mnogo govoriti o ova tri ponuđena akta koja su pred nama, samo ću kratko dodirnuti pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. To je nešto što treba da se uskladi sa propisima budžetskim. Bilo bi mnogo bolje da je ministar možda uverljivije to nama predočio, objašnjavajući nam kolika je relaksacija budžeta u slučaju sprovođenja ovih izmena i dopuna jer je to opravdanje za te izmene i dopune.
Zaista ne vidim razlog zašto to ili nejasan je razlog zašto to nije učinjeno ranije. Mi vrlo često menjamo, odnosno donosimo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa se bojim da to može da izazove zabunu u sprovođenju zakona i ozbiljnu pometnju kod onih koji zakon sprovode.
O zakonu o psihoaktivnim supstancama će moja koleginica Aleksandra Janković, kao stručnjak, govoriti u onom delu rasprave, a ja ću samo kratko nešto reći kako mi vidimo ove dopune Zakona o lekarskim komorama. Poštujući da je Lekarska komora u Srbiji osnovana pre sto godina, da je to jedna respektabilna institucija Srbije u jednom evropskom nivou, strukovna institucija koja je upravo ovim dopunama izrazila neki svoj otpor i mislim da je direktor Lekarske komore Tatjana Radosavljević vrlo jasno rekla da izmenama zakona ministar pokušava da ozvaniči direktan upliv Ministarstva zdravlja u izborni proces u komorama, a komore moraju da ostanu nezavisne.
Ona kaže dalje – ministar ovim izmenama uzima za pravo da imenuje inicijativne odbore za sprovođenje izbora u komori i time uvodi kontrolu i narušava princip nezavisnosti komore kao institucije. Lekarska komora Srbije smatra ovo direktnim udarom na nezavisnost. Koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva da bi sačuvali nezavisnost našeg rada.
U obrazloženju, odnosno u razlozima za donošenje zakona, kaže se – stvaranje uslova za kontinuirani rad komore zdravstvenih radnika, kroz propisivanje izbornog postupka za organe komore, kojim se omogućava nesmetano obavljanje kako poverenih poslova, tako i drugih poslova komore propisanih zakonom, stvaranje uslova za zaštitu profesionalnih interesa članova komore, kao i zaštitu interesa pacijenata kroz obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju poslova i zadataka utvrđenih zakonom.
Mislim da su članovi komore svi visoki profesionalci zaista direktno zainteresovani za svoju profesiju, za svoju struku, za etiku svog posla i da možda ova vrsta pritiska, bez obzira na ono što je ministar rekao da je nastao problem u jednoj komori, da to jeste nešto, kako reče, dopuna životom i praksom i bajpas mehanizam.
Treće obrazloženje je stvaranje uslova za zakonitost rada i poslovanja komore, odnosno donošenje akata komore u skladu sa zakonom i statutom komore. Mislim da su one do sada poslovale po zakonu i po statutima. Ono što život i praksa često pokažu, oni su vrlo šaroliki.
Ovim zakonom jeste predviđeno upravo onako kako direktorka Lekarske komore tvrdi, da se ministar direktno umeša, odnosno ministarstvo, u rad Lekarske komore, jer ovde se u dopunama ne navodi da se to odnosi samo na ovu jednu lekarsku komoru koja ima mnogo razloga i mislim da se trebalo baviti u ministarstvu mnogo više razlozima pre nego što je došlo do ove posledice koja je onda iznudila ovu zakonsku promenu rešenja i da onda ne bi bila iznuđena ovakva dopuna, ne izmena, nego dopuna zakona i ovakav udar na jednu od najstarijih strukovnih institucija u Srbiji, za koju zaista možemo reći da je vrlo respektabilna, vrlo uvažena u nekom svom svetskom imidžu.
Dakle, to je ono što mi imamo kao zamerku ovom zakonu. Zaista me interesuje, pošto se ovde predviđa kako će ministarstvo intervenisati, ali nigde nije predviđeno – šta ako to ne da rezultat? Šta ako se pojavi bojkot? Ne možete nikoga prisilno postaviti za člana skupštine komore. To nije predviđeno ovom dopunom. Onda ćemo opet imati u hodu neki bajpas i opet ćemo imati dopunu životom i praksom.
Mislim da zakoni ne smeju prečesto da se dopunjavaju životom i praksom jer život i praksa stalno nameću pojedinačna rešenja. Život i praksa traže da budu podređeni zakonima da bi se stvorili opšti principi u kojima će uvek biti pojedinačnih primera iskakanja, ali onda je lakše voditi jedno društvo, pogotovo ovako osetljivo društvo kakvo predstavlja ovako osetljiv sistem kakvo je zdravstvo. Hvala lepo.