Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih vam rekao nekoliko reči o zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je važan propis, jer strategija Republike Srbije za borbu protiv droga je doneta za period 2009-2013, na osnovu koje je donet i Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, u skladu je sa međunarodnim aktivnostima koje su ozbiljne u suprotstavljanju nelegalnom korišćenju psihoaktivnih supstanci i u skladu sa strategijom nastaje potreba za unapređenjem kontrole, proizvodnje i prometa opojnih supstanci u legalnim farmaceutskim i hemijskim ustanovama, kontrole korišćenja opijata i lekova koji sadrže opojne droge u zdravstvenim ustanovama, kao i potrebe da se propisima usklade poslovi nadzora u Republici Srbiji sa metodologijom nadzora danas u zemljama EU.
U tom smislu, Ministarstvo zdravlja je zajedno sa mnogobrojnim partnerima u širokom konsultativnom okviru sa drugim ministarstvima, sa nevladinim organizacijama, predložilo zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ta terminologija obuhvata i opojne droge, odnosno narkotike i psihotropne supstance u skladu sa savremenim, stručnim i naučnim saznanjima.
Jedan od osnovnih ciljeva za donošenje ovog zakona je da se uspostavi ravnoteža između adekvatne kontrole i suzbijanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, da bi se istovremeno obezbedila dostupnost ovih supstanci u medicinske, veterinarske i svrhe naučnog istraživanja, a sve u skladu sa dobro poznatim konvencijama UN, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih organizacija u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno prekursorima.
Rešenjima koja su ugrađena u Predlog zakona nastavljamo da uspešno sprovodimo i primenjujemo Konvenciju UN u oblasti proizvodnje i prometa opojnih droga i učešće Republike Srbije u aktivnostima međunarodne zajednice u borbi protiv zloupotrebe opojnih droga, odnosno tačnije psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Određivanjem i definisanjem liste ovih supstanci obezbeđuje se pravni okvir za uređivanje sistema i njihove kontrole, proizvodnje, prometa i primene i ove liste utvrđene su u punom skladu sa konvencijama UN. Samo bih pobrojao najvažnije ciljeve ovog zakona.
Svakako je to na prvom mestu sistem uređivanja oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno sprovođenje kontrole i proizvodnje, prometa i primene, zatim, sprovođenje međunarodnih obaveza koje proističu iz Konvencije UN i potvrđenih sporazuma u ovoj oblasti, definisanje oblasti, usaglašavanje sa postojećim propisima EU i pravnim tekovinama Aki komunitera, usaglašavanje sa preporukama Svetske trgovinske organizacije, registracija izvoznika, uvoznika, posrednika koji učestvuju u trgovini, evidentiranje proizvedenih količina, evidentiranje psihoaktivnih supstanci koje su izvezene, uvezene ili su u tranzitu, evidentiranje ovih supstanci koje su na unutrašnjem tržištu stavljene u promet, omogućavanje lakše dostupnosti pravnim licima koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost, evidentiranje primene u svrhe lečenja u zdravstvenim ustanovama, omogućavanje lakše dostupnosti zdravstvenim ustanovama radi primene u terapijske svrhe lečenja bolesti zavisnosti, odnosno za potrebe terapijskih postupaka i intervencija.
Donošenje ovog zakona rezultat je potrebe za međunarodnom harmonizacijom propisa koji uključuju i obavezu usklađivanja sa strateškim planovima EU o drogama i Akcionim planom i preporukama Saveta Evrope, Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga, kao i zahtev nadležnih tela i institucija UN.
Kada govorimo o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, rekao bih da u poslednjih nekoliko godina komore zdravstvenih radnika, podsetiću vas da smo zakonom regulisali ovu oblast formiranjem nezavisnih autonomnih profesionalnih institucija u zdravstvenom sistemu Srbije, lekarske komore, farmaceutske, stomatološke, biohemijske i komore sestara i tehničara, izmena i dopuna ovog zakona je tehnička dopuna koja je nametnuta životom i praksom.
Ovim dopunama zakona omogućavamo rešavanje jednog ozbiljnog problema koji može da nastane u funkcionisanju komore i koji je, nažalost, nastao u Srbiji u funkcionisanju jedne od pet komora – stomatološke. Ovim članovima je najkraće rečeno – predsednik skupštine komore dužan je da u roku od 90 dana pre isteka mandata raspiše izbore za članove nove skupštine, da izbor organa bude obavljen u roku od 15 dana od dana konstituisanja skupštine komore, a izbor predsednika i članova Etičkog odbora u roku od 90 dana od konstituisanja skupštine komore.
Ukoliko se desi da iz nekih razloga do isteka mandata se ne konstituiše nova skupština komore, ovim dopunama zakona predviđen je bajpas mehanizam, ako mogu tako da ga nazovem, da ministar nadležan za poslove zdravlja u roku od 15 dana od isteka mandata članova skupštine komore na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika imenuje odbor za raspisivanje izbora za članove skupštine komore, odnosno konstituisanje skupštine komore.
Ovaj odbor, kao što je inače bilo predviđeno i prilikom formiranja komora posle donošenja zakona 2005. godine, ima 11 članova, donosi odluku o raspisivanju i sprovođenju izbora. Radi se o jednoj veoma važnoj, praktičnoj i tehničkoj dopuni zakona koja omogućava da se izađe iz problema, a da to bude zakonski regulisano, ukoliko aktuelni izabrani sastav skupštine komore, bilo koje, ne bude u stanju da obezbedi kontinuitet rada komora.
Ministarstvo zdravlja je bilo prinuđeno da na 120 dana, po zakonu, oduzme javno ovlašćenje Stomatološkoj komori i izdaje licence. Ova dopuna zakona na zakoniti način reguliše jedan praktični životni problem.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u najkraćem, on u prva četiri člana praktično predstavlja takođe važnu tehniku regulisanja troškova polaganja stručnog ispita, dodeljivanje titule primarijus, tehničke poslove vezane za službeno odelo inspektora, nešto što je diktirano Zakonom o budžetu i preporuka je da se izmenama i dopunama Zakona na zakonit način regulišu ova pitanja koja su u jednom trenutku izgledala tehnička.
Stav zakonodavstva je da umesto da se podzakonskim aktom ova oblast reguliše, da to bude upravo zakonom i zbog toga smo predložili ovu izmenu.
Druga izmena se odnosi na značajan potez koji je učinjen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti 2005. godine, kojim je predviđena decentralizacija zdravstvenog sistema na način da primarnu zdravstvenu zaštitu osniva opština i grad i ta decentralizacija sprovedena je doslovno i dosledno u ogromnoj većini zdravstvenih ustanova. Rok je bio decembar 2010. godine za sve.
Od 300 zdravstvenih ustanova, u desetak mesta, sa različitim obrazloženjima, od kojih je najveći broj bio usmeren na pogoršanje ekonomske i finansijske situacije i globalno i nacionalno, mi ovde predlažemo da se na zakonit način ovaj rok produži na još tri godine i da se praktično u naredne tri godine ovaj proces sprovede dosledno.
Nadam se da vas nisam mnogo opteretio ovim uvodnim izlaganjem. Veoma je važno da godinu 2010. završimo usvajanjem zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i da podrškom o ovim predlozima za izmene i dopune i Zakona o komorama i Zakona o zdravstvenoj zaštiti budemo na nivou zadatka i da zakonom predvidimo rešavanje praktičnih novonastalih problema. Zahvaljujem na pažnji.