Iskorišćeno je osam minuta i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Ovlašćeni predstavnik LDP je narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Dajem mu reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred sobom imamo set zakona koji se tiču zdravstva, ali i set zakona koji sami po sebi imaju neku heterogenu sadržinu, pa bih pre nego što počnem svoje izlaganje i sam ulazak u meritum postavio pitanje hiljadu puta postavljeno u ovom parlamentu – koja je logika spajanja tačaka?
Razumljivo je da se ratifikacije nekih konvencija i slični pristupi u zakonodavnom postupku Narodne skupštine spajaju u zajedničku tačku, ali postavljam pitanje – gde je logika spajanja u zajedničku tačku rasprave o zakonima koji su sami po sebi različiti?
U svojih 20-tak minuta, koliko imam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, treba da svrstam raspravu o tome kako neko da postane primarijus i o tome kako kontrolisati nekoga ko proizvodi psihoaktivne supstance. Morate priznati da između te dve priče nema baš previše dodirnih tačaka, a treba to staviti u jednu diskusiju, u jedno izlaganje koje bi trebalo da bude kritika ovih zakona.
Pre nego što se zadržim na izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, dao bih par generalnih primedbi koje se tiču postupaka Vlade i odnosa Vlade prema predlaganju i primeni zakona.
Prečesto imamo izmene i dopune zakona. Šta je sa novim zakonima i šta je sa primenom onih koji već postoje? Imali smo primer u prošlom sazivu Narodne skupštine da smo menjali ZKP, koji je već stavljen van snage stavljajući van snage neke odredbe ZKP koje su već na snazi. Takav galimatijas primene pravnih propisa, odnosno takav galimatijas primene zakona je nepojmljiv, ne stoji u udžbenicima koji se čitaju i koriste na pravnim fakultetima. U državi Srbiji je to moguće.
Sada ponovo imamo nekakav pristup da prilazimo određenoj problematici nečim što se zove izmene i dopuna zakona. Da li nam je to potrebno ili je možda ispravnije, možda suvislije da se pristupi kompletnoj promeni određenih zakona koje je vreme pregazilo ili vreme pokazalo da su neprimenjivi? Postavili smo prošli put pitanje kada smo imali ovde u Skupštini predstavnike Ministarstva zdravlja – kada će biti zakonski regulisana farmaceutska delatnost, kada će to biti regulisano posebnim zakonom? Naša pitanja su dobila nekakve odgovore, ali nikakva rešenja.
Sada opet imamo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti koje na prvi pogled deluju kozmetički, ali u stvari su suštinske, te onda postavljamo pitanje – zašto su takve suštinske promene u izmenama i dopunama, a postavljamo i pitanje – ko je odgovoran za donošenje normi i njihovo neprimenjivanje i nemogućnost primene u prethodnom vremenu, odnosno normi koje je sadržao prethodni zakon, odnosno sadašnji važeći zakon koji menjamo?
Imam niz primedbi, ali ću se zadržati konkretno na članu 5. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji kaže u članu 266. reči "pet godina" zamenjuju se rečima "osam godina". Radi se o vraćanju nadležnosti lokalnim samoupravama nad domovima zdravlja i tim oblikom zaštite zdravlja.
Daje se u obrazloženju člana 5. da se rok od pet godina za preuzimanje osnivačkih prava domovima zdravlja od strane lokalne samouprave produžava na osam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno zdravstveni centar, kao vrsta zdravstvene ustanove u čijem sastavu su domovi zdravlja, opšte bolnice može nastaviti sa radom do kraja 2013. godine usled složenosti postupka izdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica i zdravstvenog centra, odnosno osnivanja, preuzimanja osnivačkih prava nad domovima zdravlja od strane nadležnih organa.
Od ukupno 22 zdravstvena centra na teritoriji centralne Srbije, koji formalno-pravno obavljaju delatnost – postupak razdvajanja na samo dva zdravstvena centra, 18 zdravstvenih centara je u različitim fazama ovog postupka, dok su dva zdravstvena centra na početku postupka razdvajanja. Zašto je to tako? Šta je to sprečavalo da se u roku od pet godina, koji je predviđen važećim zakonom, urade adekvatne promene i da se domovi zdravlja stave pod nadležnost lokalne samouprave? Ako su postojale objektivne prepreke, ko je za to odgovoran, odnosno ko je odgovoran za to što je data mogućnost, naredba, imperativno-pravna norma kojom se traži da se taj postupak završi u pet godina?
U obrazloženju kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona – nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, kao ni za 2011. godinu. Meni sada tu nešto nije jasno. Ako za sve to pare nisu potrebne, zašto taj postupak nije obavljen?
Lokalne samouprave su očigledno imale probleme koje nisu mogle da reše, pa se taj postupak nije obavio. Sada se kaže da nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. U čemu je onda bio problem? Zašto taj posao nije obavljen za pet godina, nego se sada produžava na osam godina?
Kaže se – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku radi što hitnije primene odredaba ovog zakona, odnosno stvaranja pravnog osnova za nastavak rada zdravstvenih centara kao posebne vrste zdravstvenih ustanova, kao i otklanjanje štetnih posledica koje bi mogle nastupiti po sistem zdravstvene zaštite predlaže se usvajanje ovog zakona po hitnom postupku.
Ako su primećene anomalije, zašto hitan postupak? Zašto tokom vremena, utvrđivanja i lociranja tih anomalija nije urađeno prilagođavanje zakonodavstva u normalnom postupku, nego se čeka zadnji rok i sada se traži hitan postupak da se uradi nešto kako bi rastegli od pet do osam godina? Ovo je sada vrh ledenog brega. Imamo sijaset pitanja.
U završnoj reči i u toku rasprave o zakonima postavićemo i ta pitanja, ali generalno stoji pitanje – gde leži odgovornost i da li je bilo nužno da se to uradi na ovakav način? Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je dostavljen Narodnoj skupštini ima za cilj da uskladi odredbe postojećeg zakona kojim se uređuju naknade za polaganje stručnih ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za dobijanje naziva primarijus i za sprovođenje inspekcijskog postupka po zahtevu stranke sa novim propisima budžetskog sistema.
Ovim izmenama stvoriće se uslovi za nastavak rada onih zdravstvenih centara kojima je postojećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisan rok za postupak razdvajanja doma zdravlja od opšte bolnice. Drugim rečima, stvoriće se uslovi za preuzimanje osnivačkih prava od strane lokalne samouprave nad domom zdravlja i Republike nad opštom bolnicom.
Drugim rečima, ponuđenim zakonskim izmenama obezbeđuje se zakonitost rada i poslednjih zdravstvenih centara i zakonitost finansijskih tokova za rad zdravstvenih centara na osnovu zaključivanja ugovora o pružanju zdravstvene zaštite za osigurana lica sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Isto tako, izmenama ovog zakona obezbeđuju se uslovi za ostvarivanje dostupne zdravstvene zaštite građanima sa područja na kojem je zdravstveni centar osnovan. Na kraju, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti stvaraju se uslovi da zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove, u čijem je sastavu dom zdravlja, nastavi sa radom još tri godine, odnosno do 2013. godine.
Ovaj prelazni period je posebno važan ako se uzmu u obzir složeni uslovi rada i organizacije određenih zdravstvenih centara koji zbog geografske razuđenosti i finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava kao nosilaca osnivačkih prava postupak razdvajanja još nisu okončali.
Da bi se stvorio pravni osnov za nastavak rada zdravstvenih centara, kao posebne vrste zdravstvenih ustanova i da bi se izbegle štetne posledice koje bi mogle nastupiti u sistem zdravstvene zaštite, izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti su predložene na usvajanje po hitnom postupku.
Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o komorama zdravstvenih radnika stvara normativne uslove za kontinuirani rad komora zdravstvenih radnika kroz propisivanje izbornog postupka za organe komore, kojim se omogućuje nesmetano obavljanje poslova koji su komori povereni, ali i drugih poslova propisanih zakonom.
Dopunama zakonskog teksta se stvaraju uslovi za zaštitu profesionalnih interesa članova komore, ali i zaštitu interesa pacijenata kroz obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju poslova i zadataka utvrđenih zakonom.
Normativno se uređuje zakonitost rada i poslovanja komore, odnosno donošenje akata komore u skladu sa njenim statutom i sa zakonom. Isto tako, ovim dopunama postojećeg zakona se ujednačuje rad komora, odnosno izborni postupak u komorama. Time se obezbeđuje jednak pravni položaj svih članova komora koje su osnovane u skladu sa zakonom da bi se stvorio pravni osnov za sprovođenje izbornog postupka za članove skupštine komore i drugih organa komore i moguće štetne posledice po sistem zdravstvene zaštite i Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, dostavljen je Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku.
Poštovane kolege narodni poslanici, jedna od najvećih bolesti savremenog čovečanstva je narkomanija ili bolest zavisnosti. Ova bolest je toliko pogubnija što najviše pogađa mlade generacije i tako razara biološki opstanak svake nacije. Narkomanija razara sve stubove društva na kojima počiva savremena civilizacija, porodicu, obrazovni sistem, institucije države, pa i samu državu.
Zato se s pravom može reći da je uz terorizam i globalnu ekološku krizu ovo najveći neprijatelj čovečanstva. Zbog toga nije nikakvo čudo što su se ukoštac sa ovom globalnom nevoljom uhvatile sve savremene države i sve nacije, pa i Republika Srbija kao članica UN, potpisala je i ratifikovala niz konvencija i međunarodnih ugovora iz oblasti opojnih droga, psihotropnih supstanci i drugih oblasti kojima se u UN regulišu obaveze država članica po ovom pitanju.
Među takvim dokumentima čiji je potpisnik i naša zemlja su jedinstvena Konvencija o opojnim drogama iz 1961. godine, Konvencija o psihotropnim supstancama iz 1971. godine i Konvencija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. godine. Sve ove konvencije je naša zemlja ratifikovala i one, pored Ustava Republike Srbije, predstavljaju pravni osnov za donošenje zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Treba podsetiti da se Republika Srbija u kontinuitetu, a posebno tokom poslednje dve godine veoma intenzivno bavi sprečavanjem nezakonitog širenja opojnih droga i drugih psihotropnih supstanci, ne samo na teritoriji naše zemlje, već i u presecanju organizovanih i međunarodnih kriminalnih lanaca i grupa koje na planetarnom nivou šire ova sredstva.
U tom smislu, posebno treba istaći doprinos MUP Republike Srbije, na čelu sa ministrom Dačićem, koji je u više zajedničkih akcija sa bezbednosnim snagama drugih zemalja tokom prošle i ove godine preseklo međunarodne kriminalne lance za šverc narkotika.
Samo da podsetim da je tokom 11 meseci 2008. godine u ovim akcijama zaplenjeno 1.648.820 grama različitih droga, među kojima je bilo heroina, kokaina, marihuane, hašiša, kao i tableta ekstazija, LSD i drugih.
Sve ove akcije policije i drugih nadležnih državnih organa koje nisu zanemarljive, ipak ni do dana današnjeg nisu uspele da u korenu saseku bolest narkomanije i širenje različitih opojnih droga do naše dece i podzemnih kanala. Upravo zbog toga, neophodno je da se na celovit način normativno uredi upotreba i širenje psihoaktivnih supstanci na teritoriji Republike Srbije.
Zato je predlog ovog zakona koji se nalazi u proceduri više nego potreban, njime se uređuju uslovi za proizvodnju i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uslovi za gajenje, preradu i promet biljaka od kojih se ove supstance mogu dobiti, kao i uslovi i postupak za izdavanje dozvola za gajenje, izvoz, uvoz i tranzit biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance.
Predloženim zakonom se uređuje postupak za sprovođenje i identifikaciju ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, njihova primena prilikom sprovođenja mera zdravstvene zaštite i nadzor nad ovim supstancama radi sprečavanja njihove nedozvoljene upotrebe.
Treba istaći da se predloženim zakonom normativno regulišu i druga pitanja za ovu oblast radi zaštite života i zdravlja ljudi. Važno je istaći da je cilj ovog zakonskog predloga uspostavljanje ravnoteže između aktivne kontrole i suzbijanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolnih supstanci kako bi se obezbedila njihova dostupnost u medicinske, veterinarske i svrhe naučnog istraživanja i kako bi se ta upotreba uskladila sa pomenutim konvencija UN, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih organizacija, a posebno preporukama i direktivama EU, čijim je normama utvrđeno obavezno ponašanje radi zaštite života i zdravlja ljudi, od zloupotreba pomenutih supstanci.
Polazeći od potrebe za usklađivanjem naših propisa sa propisima EU i za unapređivanjem saradnje naših službi sa odgovarajućim službama EU u ovoj oblasti, Predlogom zakona su utvrđeni oblici i način saradnje organa naše državne uprave za odgovarajućim institucijama EU, koje su zadužene za kontrolu opojnih droga, odnosno psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Ovim zakonom se ujednačava metodologija nadzora nad ovim supstancama i u celini na području Republike Srbije sa metodologijom koja važi u zemljama EU. Zakon precizno reguliše uslove, postupke i obaveze pravnih, odnosno fizičkih lica koje se odnose na proizvodnju, promet i posedovanje pomenutih supstanci.
Zakon reguliše poslove ovlašćenih laboratorija, izvoz, uvoz, tranzit, gajenje i preradu, promet biljaka od kojih se mogu dobiti ove supstance, kao njihov izvoz i uvoz i tranzit.
Da bi se ostvarila pravna sigurnost u ovoj oblast, zakon uređuje i obim obaveza pravnih i fizičkih lica, stručnih i naučnoistraživačkih organizacija, zdravstvenih ustanova i drugih oblika zdravstvene službe, kao i ovlašćenja drugih pravnih lica u čijem je delokrugu rada kontrola primene ovog zakona.
Na kraju treba istaći da će usvajanjem ovog zakona Republika Srbija sistemski urediti oblast psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, od njihove proizvodnje, do prometa i primene. Istovremeno ovu oblast će normativno uskladiti sa standardima proisteklih iz konvencija UN, preporuka EU i Svetske zdravstvene organizacije. Evidentiraće se ove supstance koje su izvezene, uvezene ili tranzitno prošle kroz našu zemlju, kao i one koje su na unutrašnjem tržištu stavljene u promet.
Ovaj zakon će omogućiti lakšu dostupnost ovih supstanci pravnim licima koja obavljaju naučno-istraživačke delatnosti i evidentiranje njihove primene tokom lečenja u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene delatnosti. U tom smislu, zdravstvena ustanova će imati lakšu dostupnost ovim supstancama za njihovu primenu u terapeutske svrhe, za lečenje bolesti zavisnosti. Omogućiće se i organizacija referentnih zdravstvenih ustanova za ovu oblast.
Poštovane kolege narodni poslanici, zakonom o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama će se stvoriti normativne pretpostavke za mnogo kvalitetnije obavljanje poslova državne uprave u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i mnoga druga pitanja od značaja, ne samo za kontrolisanje ove oblasti, već i za opštedruštvenu borbu protiv narkomanije i drugih bolesti zavisnosti koje su, kao što sam već rekao, jedna od najvećih pošasti savremenog sveta.

Dvanaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno je vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Zlati Đerić, podsećanje za članove Odbora za saobraćaj da je sednica počela ili će baš početi u 11.00 časova u sali 1 u Domu Narodne skupštine, pa molim sve članove Odbora za saobraćaj da prisustvuju sednici Odbora.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas imamo pred sobom tri zakona iz oblasti zdravstva, odnosno Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama.
Neću mnogo govoriti o ova tri ponuđena akta koja su pred nama, samo ću kratko dodirnuti pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. To je nešto što treba da se uskladi sa propisima budžetskim. Bilo bi mnogo bolje da je ministar možda uverljivije to nama predočio, objašnjavajući nam kolika je relaksacija budžeta u slučaju sprovođenja ovih izmena i dopuna jer je to opravdanje za te izmene i dopune.
Zaista ne vidim razlog zašto to ili nejasan je razlog zašto to nije učinjeno ranije. Mi vrlo često menjamo, odnosno donosimo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa se bojim da to može da izazove zabunu u sprovođenju zakona i ozbiljnu pometnju kod onih koji zakon sprovode.
O zakonu o psihoaktivnim supstancama će moja koleginica Aleksandra Janković, kao stručnjak, govoriti u onom delu rasprave, a ja ću samo kratko nešto reći kako mi vidimo ove dopune Zakona o lekarskim komorama. Poštujući da je Lekarska komora u Srbiji osnovana pre sto godina, da je to jedna respektabilna institucija Srbije u jednom evropskom nivou, strukovna institucija koja je upravo ovim dopunama izrazila neki svoj otpor i mislim da je direktor Lekarske komore Tatjana Radosavljević vrlo jasno rekla da izmenama zakona ministar pokušava da ozvaniči direktan upliv Ministarstva zdravlja u izborni proces u komorama, a komore moraju da ostanu nezavisne.
Ona kaže dalje – ministar ovim izmenama uzima za pravo da imenuje inicijativne odbore za sprovođenje izbora u komori i time uvodi kontrolu i narušava princip nezavisnosti komore kao institucije. Lekarska komora Srbije smatra ovo direktnim udarom na nezavisnost. Koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva da bi sačuvali nezavisnost našeg rada.
U obrazloženju, odnosno u razlozima za donošenje zakona, kaže se – stvaranje uslova za kontinuirani rad komore zdravstvenih radnika, kroz propisivanje izbornog postupka za organe komore, kojim se omogućava nesmetano obavljanje kako poverenih poslova, tako i drugih poslova komore propisanih zakonom, stvaranje uslova za zaštitu profesionalnih interesa članova komore, kao i zaštitu interesa pacijenata kroz obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju poslova i zadataka utvrđenih zakonom.
Mislim da su članovi komore svi visoki profesionalci zaista direktno zainteresovani za svoju profesiju, za svoju struku, za etiku svog posla i da možda ova vrsta pritiska, bez obzira na ono što je ministar rekao da je nastao problem u jednoj komori, da to jeste nešto, kako reče, dopuna životom i praksom i bajpas mehanizam.
Treće obrazloženje je stvaranje uslova za zakonitost rada i poslovanja komore, odnosno donošenje akata komore u skladu sa zakonom i statutom komore. Mislim da su one do sada poslovale po zakonu i po statutima. Ono što život i praksa često pokažu, oni su vrlo šaroliki.
Ovim zakonom jeste predviđeno upravo onako kako direktorka Lekarske komore tvrdi, da se ministar direktno umeša, odnosno ministarstvo, u rad Lekarske komore, jer ovde se u dopunama ne navodi da se to odnosi samo na ovu jednu lekarsku komoru koja ima mnogo razloga i mislim da se trebalo baviti u ministarstvu mnogo više razlozima pre nego što je došlo do ove posledice koja je onda iznudila ovu zakonsku promenu rešenja i da onda ne bi bila iznuđena ovakva dopuna, ne izmena, nego dopuna zakona i ovakav udar na jednu od najstarijih strukovnih institucija u Srbiji, za koju zaista možemo reći da je vrlo respektabilna, vrlo uvažena u nekom svom svetskom imidžu.
Dakle, to je ono što mi imamo kao zamerku ovom zakonu. Zaista me interesuje, pošto se ovde predviđa kako će ministarstvo intervenisati, ali nigde nije predviđeno – šta ako to ne da rezultat? Šta ako se pojavi bojkot? Ne možete nikoga prisilno postaviti za člana skupštine komore. To nije predviđeno ovom dopunom. Onda ćemo opet imati u hodu neki bajpas i opet ćemo imati dopunu životom i praksom.
Mislim da zakoni ne smeju prečesto da se dopunjavaju životom i praksom jer život i praksa stalno nameću pojedinačna rešenja. Život i praksa traže da budu podređeni zakonima da bi se stvorili opšti principi u kojima će uvek biti pojedinačnih primera iskakanja, ali onda je lakše voditi jedno društvo, pogotovo ovako osetljivo društvo kakvo predstavlja ovako osetljiv sistem kakvo je zdravstvo. Hvala lepo.

Šest minuta iskorišćeno je vremena ovlašćene predstavnici poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo raspravu o dve izmene i dopune, a to su Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o komorama zdravstvenih radnika i Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Svakako da ovaj treći zakon zaslužuje da se nađe na dnevnom redu, s obzirom na činjenicu da mi u prošlosti nismo imali dovoljno valjanih zakona vezano za ovu oblast. Taj zadnji zakon datira iz 1973. godine i on glasi – Zakon o ratifikaciji konvencije o psihotropnim supstancama. Svakako da je dobro da se ta oblast uskladi i reguliše sa međunarodnim standardima.
Sve tri tačke dnevnog reda zaslužuju opširnu raspravu, a ne da budu objedinjene u jedinstvenu raspravu. Poslovnik koji je donela vladajuća koalicija to ne dozvoljava. Šteta što je tako, mislim da je tema vrlo značajna i dotiče svakog građanina Republike Srbije.
Moram podsetiti i vas, gospodine ministre, a i javnost Srbije na vaše izlaganje pri raspravi prilikom donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o lekarskim, stomatološkim i farmaceutskim komorama.
Dakle, to je bilo nekako u ovo vreme pre pet godina, 2005. godine. Poslovi zakona: svako će u Srbiji biti zdravstveno osiguran, osobe koje su ispod socijalnog minimuma neće imati samo zdravstvenu knjižicu, a da za nju ne mogu da dobiju ono što treba da dobiju, nego neće morati da plaćaju nikakvu participaciju za usluge koje dobijaju.
Kada ste govorili o donacijama i pomoći zdravstvenom sistemu Srbije, rekli ste – pre nekoliko dana premijer Republike Češke bio je u gostima u Beogradu i obišao je, zajedno sa ministrom zdravlja, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović" jer su građani Republike Češke poklonili građanima Srbije dva i po miliona evra za otvaranje bolnice "Dragiša Mišović" i pomoći će još.
Da li ta bolnica radi u punom kapacitetu u današnje vreme? Po mojim saznanjima ne. Pomenuli ste tad i komore – profesionalci će posle šest decenija imati komoru kakvu njihove kolege imaju ne tako daleko odavde, na 200-300 kilometara, gde god da krenete na zapad, na sever, na istok, na jug, naći ćete komore. Imaćemo ih u Srbiji 2006. godine.
Imamo mi i danas sve komore. Šta se dešava sa Stomatološkom komorom? Izneo sam nekoliko vaših razmišljanja vezanih za reformu zdravstva, zdravstvenog sistema iz 2005. godine. Valjalo bi videti kako stvari stoje na kraju 2010. godine. Da krenemo redom, da počnemo do prihoda koji se ostvaruje na osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Podaci Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje govore da je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa. Ti podaci govore o padu zaposlenosti: avgust 2008. godine 2,1 milion zaposlenih, a oktobar 2010. godine 1,8 milion zaposlenih.
Neplaćanje računa od strane budžeta Republike Srbije za lica bez prihoda, rast kursa i cene lekova, energenata, medicinskog materijala, sve to govori o politici Vlade Republike Srbije koja je uništavajuća. A govorili ste, i vi i predsednik Vlade, o socijalno odgovornoj Vladi.
Koliki je budžet Republičkog zavoda zdravstveno osiguranje u 2010. godini, ako je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa. Kad smo kod budžeta Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, red je prokomentarisati rad na našem nacionalnom zdravstvenom računu. I evo kako stvari tu stoje.
Nacionalni zdravstveni račun je okvir za analizu zdravstvenog sistema i trebalo bi da odgovor na sledeće pitanja: Koliki su ukupni rashodi za zdravstvo u promeni strukturi rashoda? Kontrola troškova rasta, i na kraju to je alat za praćenje učinka reforme u zdravstvu. Tu je naša zemlja imala podršku.
Na sajtu Instituta za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut" može se videti da je rad na razvoju Nacionalnog zdravstvenog računa počeo krajem 2004. godine, ali ko je pratio donacije može naći podatke da je za tu namenu država dobila donaciju u 2002. godine, ugovor od 18. maja 2002. godine u iznosu od 297.454,80 evra. I kome sad verovati?
Šta se dešavalo u periodu od 2002. do 2004. godine sa tom nepovratnom pomoći za Nacionalni zdravstveni račun. Da li ga danas imamo? Ne. Zbog čega?
Kolika je potrošnja u zdravstvu u odnosu na bruto društveni proizvod: 6% koliko kaže RZZO, 8,2% koliko kaže Ministarstvo ili 11% po izvorima Svetske banke.
Svi poslanici su dobili upitnik EU. Na strani 353, pitanje broj 39 glasi – koliki su vaši sadašnji troškovi u zdravstvu izraženi kao procenat bruto društvenog proizvoda u apsolutnim iznosima, u evrima, i kako su strukturisani, uključujući iznose koji se troše u javnom i privatnom sektoru, i iznose koji se troše za prevenciju ili promovisanje zdravlja.
Kako ćete odgovoriti na to pitanje, gospodine ministre? Prema podacima RZZO, prema podacima vašim ili podacima kako je to našla Svetska banka?
Kako ćete da odgovorite na pitanje broj 41, na strani 354, koje glasi – da li primenjujete OCD priručnik sistem zdravstvenih računa? Ako je odgovor negativan, kada to planirate?
Ovo su samo dva pitanja koja otvaraju zabrinutost, a ima ih još.
Kako je očigledno da je Nacionalno zdravstveni račun kod nas privid i fikcija, on nije moguć zbog sistemske greške srpskog zdravstva, a to je neintegrisanost privatnog sektora u sistem, što iznosi 3,5% bruto društvenog proizvoda. I to je očigledno od 2002. godine.
Simulacija izrade Nacionalnog zdravstvenog računa traje osam godina, sa direktnim i indirektnim troškovima. Ta mistifikacija prikriva nepostojanje reformi RZZO i sistema finansiranja zdravstva. To sprečava kontrolu tokova novca u zdravstvu, praćenje trendova troškova, realnu lokaciju resursa, efikasno planiranje, određivanje prioriteta, taj privid podstiče sistemsku korupciju u zdravstvu.
Sad dolazimo na temu o čemu bruji naša javnost.
Nema medija, kako štampanog, tako elektronskog, koji nije posvetio veliku pažnju ovoj temi. Dok se u pojedinim ustanovama uskraćuju na najdrastičniji način i krše osnovna prava, kakvo je pravo na pravovremeno lečenje Instituta za onkologiju u Kamenici, nadležne institucije ćute.
Kada javnost ogorčeno reaguje, tad se oglašava zaštitnik prava građana i potvrđuje celu priču, a republičke i pokrajinske institucije i dalje ćute.
Dešava se afera sa citostaticima, čitava struka je na stubu srama zbog takvih pojedinaca i nečinjenja nadležnih institucija. Umesto efikasnih mera, Ministarstvo zdravlja polemiše sa ministrom policije o curenju informacije. Još veći je problem sprovođenja čitavog niza projekata, tako je nastao dokument Ocena međunarodne pomoći zdravstvenom sistemu Srbije.
EU je angažovala nezavisne stručnjake, grupa Ekoris, da naprave analizu trošenja novca evropskih poreskih obveznika. Verovatno da taj dokument ne bi video svetlost dana, kao i kod reforme pravosuđa, da nevladin sektor nije reagovao.
Šta taj dokument sadrži? Da li postoje ozbiljne zamerke u tom izveštaju, da li su pojedini projekti, koji su loše koncipirani ili loše izvedeni od strane domaćih partnera, lažno prikazani kao uspešni. To javnost mora da zna.
Zašto se taj dokument drži u tajnosti? Šta se želi postići skrivanjem tog dokumenta? Da li je pričinjena šteta državi i da li je došlo do diskreditacije Srbije u očima donatora? Da li su ugroženi budući projekti koje finansira EU, a čija realizacija i kontrola potpuno prelazi na Vladu RS u 2011. i 2012. godini.
Neke projekte sam ranije napomenuo kao donacije iz 2002. godine oko izrade nacionalnog zdravstvenog računa, ali ima ih još, u jednom trenutku ću ih probrojati.
Dakle, 2002. godine, reforma i unapređenje transfuziološke službe 5,5 miliona evra. Na projekte vezane za razvoj zdravstvenog informativnog sistema 6,2 miliona evra, 2003. i 2004. godina. Projekat podrške javnog zdravlja, 2002. godine i 2003. godine, jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja da sprovodi zdravstvenu reformu tri miliona evra, a ovo uključuje i pripremu za implementaciju kredita Evropske investicione banke od 50 miliona evra za rekonstrukciju 20 plus jedna bolnica u Srbiji, kao i kredita od 200 miliona evra za rekonstrukciju kliničko-bolničkih centara u Srbiji.
Dalje, 2004. godina, razvoj preventivnih zdravstvenih službi, formiranje 25 preventivnih centara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, 3,8 miliona evra. Šta od toga radi u današnjem trenutku? Projekat osnivanja Agencije za medicinska sredstva, umesto da je zaposleno, a neophodna su još 34 stručnjaka, otpušteno je 70. Institut "Torlak" nekoliko projekata, a vakcina nema i šta je sudbina Instituta "Torlak" danas?
Umesto da se ministarstvo bavi i rešava ovakve probleme, ono se bavi izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i na taj način pravi privid da stvarno vrši reforme u zdravstvenom sistemu Srbije. Zahvaljujem.

Dvanaest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo kao i uvek ili najčešće objedinjenu raspravu o temama koje predstavljaju pokušaj ispravke grešaka nastalih onda kada su zakoni donošeni. To je značajno zato što se i u momentu donošenja zakona dešavalo da poslaničke grupe opozicije predlože određene amandmane ili u načelnoj diskusiji stave primedbe da nešto u zakonu neće funkcionisati, da to neće ići baš tako dobro kako je zakonom predlagač u inicijalnom zakonskom tekstu predvideo.
Zbog toga, mi danas, treba da popravimo dva zakona. Da pokušamo da u jednom od njih autorizujemo nadmoć ministarstva nad komorama koje se inače predstavljaju kao nezavisni partneri, u opštem zadatku dobrobiti za građane Srbije, ali bogami i za lekarsku struku.
I tu priču, naravno, pokreću same komore, pokreće je moguće je trenutno ničim naročito prozvana lekarska komora, ali moguće da i lekarska komora očekuje slične reformske zahvate koji će ojačati administrativno-autoritarne mehanizme razrešavanja sporova.
Zašto je to bitno? Bitno je zbog nadležnosti komore, lekarska kao najveća i često kad mislim i govorim o komorama, misliću na lekarsku komoru, zbog toga najvažnija i najuticajnija i u okviru svojih izvornih i prenetih nadležnosti se veoma tiče svakog lekara pojedinačno. Bilo kog lekara u Srbiji danas da pitate kakvu je korist osetio zato što je postao članom komore, reći će da zapravo i ne zna sem onih uskozainteresovanih da na izbor uđu koji budu članovi Skupštine regionalnih lokalnih komora, ne znaju, ali znaju da svakog meseca izdvajaju pristojnu apanažu i da je samo prva kotizacija bila oko 100 evra.
Danas kada predajemo licence vi niste u stanju da vam i ako treba kopiju licence urade na licu mesta, tamo gde inače postoji kopirni aparat, gde postoji kancelarija, gde rade zaposleni, a govorilo se da će to biti maltene volonterski rad i da to ništa neće koštati.
To je jedna od primedbi koja se komori može staviti. Šta bi bilo kada bi ta komora zaista htela da se bavi opisom svojih nadležnosti, provođenjem u delo kako je u opisu nadležnosti dato, kada bi zaista štitila interese zdravstvenih radnika. Od čega? Od mnogo čega.
Od načina finansiranja, recimo kako su sad po sistemu kapitacije eksperimentalni centri u Srbiji već prošli dobar deo priče i to će biti namera da se kapitacija provede na sve nivoe u svim institucijama primarne zdravstvene zaštite. Ima jako veliki broj primedbi.
To je novac koji je dala EU, o čemu smo maločas govorili. Pojavili su se ljudi koji su nosili projekte i koji su za to dobro plaćeni, koji su ubeđivali da to kako je predložen model finansiranja, videli smo ga u Strategiji ovlaš naznačenog. Tu se komora nije oglasila.
Da li misli da takav način plaćanja lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti jeste dobar, da li misli da će se stvoriti novi razdor među njima? Da li su kriterijumi po kome biti izabran i imati određeni broj izabranih, biti izabran lekar određenog broja pacijenata, imati određeni broj za sebe vezanih osiguranika i biti racionalan u pristupu terapijskom i dijagnostičkom, vuče 80% neophodnih bodova, a dobijete makar sadašnju platu.
Postoji opravdana bojazan lekara u unutrašnjosti da ako se zaista budu pridržavali predviđenih skorova i načina bodovanja pretvoriti se prosto u nekakve mini menadžere koji će svakog dana posle radnog vremena završavati svoj posao tako što će videti koliko su tog dana stekli možda negativnih bodova time što su nekog postavili na ponovljeni ili drugi pregled, ili je zato onaj iz sekundarne ili tercijarne zdravstvena zaštita njega tražio da bi postavio dijagnozu i da on piše ponovo uput.
Da li će napisati ovaj ili onaj lek, da li će lokalna samouprava kupiti koverat i markicu i pozvati bolesnika na skrining i sve će to biti racionalnost i efikasnost i na neki način se meriti.
Dakle, komora i pitanje je koliko ona o tome vodi računa. Pitanje koliko komora vodi računa o skoro pokrenutoj raspravi o tome šta farmaceutske kuće mogu, a šta ne mogu da urade u Srbiji u smislu pomaganja održavanja skupova, stručnih skupova tzv. kontinuirane medicinske edukacije.
Utvrđena vrednost boda čini se previsokom. Komora po opisu svojih nadležnosti treba da participira u obrazovanju, a ne znam gde ona to radi. Možda na nama nevidljivom nivou, ne znam lekara kome je komora platila da učestvuje na kontinuiranoj medicinskoj edukaciji.
Komora treba da pomogne zdravstvenom radniku zbog stručne greške, najčešće komora čeka da kad se stručna greška dogodi da on bude osuđen i da se onda ona sekundarno, kao u samoupravnim vremenima nekadašnjim, posle svih izjasnimo o tome šta mislimo o tome.
Ne treba da ima milosti prema onom ko uzima novac i zavlači ruku u džep, ali prema onima koji iz kombinacije različite vrste nehata ili blagovremeno neprepoznatih razloga i toka bolesti učine i neko utvrdi da se učini formalna procedura da ti ljudi, kao i u drugim zemljama koje drže do značaja i statusa komore, budu na određeni način pomognuti, a ne samo odstreljeni.
Ovo o čemu govorimo o promenama komora je proisteklo iz zahteva i ponašanja Stomatološke komore, koja je jednostavno, kao i cela stomatološka struka, prosto sklonjena donošenjem novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u kome je gotovo više od polovine njihovog posla i nadležnosti i otišlo, da uslovno kažem, to nije privatni sektor, naravno više njih radi privatno nego u državnim ustanovama, prosto mora sve da se participira i plati.
Stomatolozi često, bilo je tu govora i o štrajku u Beogradu i mnogim drugim mestima, danas danji nisu u stanju da radeći danas na uslovima i po načinu kako je to propisao Zakon o zdravstvenoj zaštiti zarade platu ni za sebe, a kamo za svog pomoćnika koji tu radi. Jer, ako već mora pacijent da plati ići će u privatno i platiće tamo.
Dakle, ta komora nešto nije profunkcionisala i dogodio se slučaj da prosto grupa ljudi može da uruši rad ili instituciju. To ono u osnovi čega zaista čovek mora da podrži i da razmišlja o tome da mora da da institucionalnu prednost Ministarstvu da spreči samovolju pojedinaca.
Direktor te komore da kaže da to funkcioniše, sem što ne može niko osim ministra da potpiše licencu, to funkcioniše i sad je pitanje koliko je možda ministarstvo koristilo priliku da naiđe na slab dokaz funkcionisanja institucije i da je administrativnim merama i svojom nadmoći prisili da radi po pravilima koje u startu po zakonu nisu donete.
Zašto to tada nije doneto, zašto se slično dešava i u obrazovanju, kad se ti zakoni menjaju? Zašto lično u Zakonu o psihotropnim supstancama. Mnoge stvari unapred nisu uređene, pa će se zbog toga uskoro doći na izmenu takvih zakona.
Komora bi trebala da bude podvrgnuta snažnoj kontroli Ministarstva u pogledu finansija. Komora bi trebala da bude ocenjena od strane fakulteta, visokih škola, medicinskih škola srednjih.
Komora bi trebalo da primi k znanju ocene tih institucija i da zajedno sa nacionalnim zdravstvenim savetom donosi kriterijume za kojima ministarstva, a da ne kažem ministar, da ne bude da nešto lično tu pričam, nema govora, vapi u svojoj strategiji da neko mora jednom da kaže koliko Srbiji treba lekara, pa samo ovog časa to su tri institucije koje mogu da procene, plus fakulteti. Tu negujete autonomiju, a to je potpuna autonomija fakulteta o upisu, konferencija univerziteta koja praktički ne rešava ništa.
Mi ne možemo nikako da napravimo nikakvo pitanje, sa jasnim odgovorom šta je i koliko Srbiji u pogledu zdravstva potrebno, koliko školovati, a koliko, opet je nadležnost i stručnog zdravstvenog saveta, a posebno komora, odobriti specijalizaciju i zašto hijatus, praznina u specijalizacijama, koje se zato što su potrebne narodu usluge koji oni daju plaćaju višestruko nego rad drugih specijalista, dakle, promenjen bodovni sistem uredbama, naredbama itd, plaćaju se višestruko više oni koji su kadrovski deficitarni.
Zašto? Gde je prošlo deset godina? Zašto nemamo ni kardiohirurga, onkohirurga, zašto su višestruko veće plate onima koji rade u interventnoj, ne umanjuje se značaj onog što ti ljudi rade, ali zašto tako veliki dijapazon razlika u platama. Najčešće se do tih mesta ipak ne dolazi konkursom, to su ipak preporuke, to su deca profesora, na ovaj ili onaj način došli ljudi preko veza i vezica na takva mesta i još u vremenu kad nisu bili posebno plaćeni.
Sada kad jesu, jedini drugi način je široki front specijalizacije usavršavanja ljudi, a to neprekidno ponavljam, specijalizacija najmanje koštaju, a komora to radi. Komora treba da se pita o tome. Ne, moraju da se pitaju različite komisije i tela i organi koje formira Ministarstvo da bi bolje funkcionisalo, ali tu boljeg funkcionisanja očigledno nema.
Tako da se oko toga, kad to čovek pogleda, da bi komora zaživela ili naterala da radi, potrebno je doneti nekakve obavezujuće modele ponašanja da se ne dogodi da nastupi hijatus, praznina u radu, afunkcionalnost komora, ali da komora mora da pokloni više i građanima zbog kojih jeste, bolesnicima, i lekarima koji je čine u svom sastavu, zaista mora da pokloni više.
Naravno, neću govoriti o detaljima, videćemo amandmanima gde se šta i u okviru predloženih članova pokušamo i da promenimo, a nešto od toga deluje obično napisano, a nešto i dosta tendenciozno, pa bih prešao da govorim o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Mi, naravno, ovaj zakon često menjamo. To je jedan krovni zakon, veoma važan, veoma bitan, trebalo je da pruži jednakost i pravo svima za zdravstvenu uslugu, pravo na izbor lekara, pravo na blagovremenu intervenciju. Ponudio je pacijentima prava da mogu da se žale na lekare kad požele.
Evo, sad i da ih prijavljuju ako izađu da puše ispred zgrade, što je ponižavajuće, po cikoti da izađu na ulice i da puše, ispred prodavnica. Žene stave tašnu na rame, doktorke liče na uličarke da bi zapalile cigaretu, nemaju prostorije u kojima mogu, ali i to nam niko nije tražio, ultimativno stavio, ili EU ili prostorija za pušenje, a bogami 30% populacije danas u Srbiji se smrzava.
Koliko će ih imati zapaljenja pluća, koliko ovoga, koliko onoga, ne znam, ali smo intervenisali da i to sprečimo, da uvedemo strogu kontrolu za šta se može uvesti, što je logično, a i čega nije logično.
Naravno, ovaj zakon koji ste doneli, ovaj treći, o kojem ću govoriti, prati te kazne. Prosto, valjda treba te pušače po visini kazne od milion dinara, iracionalno neprihvatljivo, to je gubitak radnog mesta za onoga.
Uzgred se dotičem tog pušenja, eto setio sam se šta smo sve morali da progutamo, a da ipak budemo svesni da nemamo ni gaze da operišemo, ko u nekim vremenima kada su od trgovine već zaboravljeni milioni, koji su nosioci tog vremena žele da ta vremena budu zaboravljena. Oni su se lepo uklopili u jednake šanse za sve i sada mi ne smemo ni da pominjemo u njihovo ime ta vremena u kojima su privatne apoteke prodavale gazu. Pravili su kuće, organizovali su raznorazna putovanja, jednostavno, lepo su živeli, jer su se bolje snašli od države u kriznim vremenima. Da li nam se to vreme ponovo vraća, to ćemo tek videti.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, trebalo bi da vidimo oko državnog ispita, nešto što će ministar da propisuje – državni ispit. To je jedna vrlo osetljiva tačka. Uslove i kriterijume smo amandmanima menjali, da ga malo razvlastimo, da se još neko pita.
Ima li negde logičnijeg mesta da se pita o tome i komora, a da se pita o tome i zdravstveni savet. Koliko sam čuo, teško je naći sajt na kome piše, ali se kuloarski priča. Od koga? Od strane ljudi koji su unapred kaptirani da obave taj posao. Uvek postoji poneki genijalac na nekom fakultetu, ko će smisliti testove i način obrade testova i uopšte tehnologiju državnog ispita.
Svi smo mi prošli kroz državni ispit, to je više poznavanje prava, Ustava, informativno je bilo znanje oko sudske medicine, nešto iz preventive. Prosto da se osveži neki nivo znanja. Sada će to imati očigledno novine, čim je ovde ušlo u promenu, znači, sprema se nešto novo i o tome ćemo saznati iz medija, iz štampe, šta ove mučene studente čeka kad sve to obave. Sigurno nešto još restriktivnije.
Danas čeka apsolvente da plate 5.000, recimo, overu svog apsolventskog staža ili da pišu molbu dekanu za 1.500 dinara da ne plate zbog 15 dana do ispita čitavih šest meseci apsolventskog staža. Sve je pretvoreno u novac, tako se i ovde traži. Isti je budžet, ali nema značaja, vi kada uzmete nekome novac, da li će ići u budžet ili će ići ministarstvu da ga potroši na svoj način, to je već nevažno.
Izgleda, eto čitaćemo, sad bi bili u prilici da to menjamo. Ne znamo ni kako se zamišlja koncept državnog ispita. Biće nov, biće teži. Neki dekani kažu da će biti takav da će se prepoznati ko sa kog fakulteta dolazi, pa će se onda nagrnuti na te fakultete i upisivati.
Ako je to tako, onda ko generalno stoji iza toga. Jer uvek imate ingenioznog stručnjaka, profesora, koji je u stanju da uvede čitav predmet ili paletu predmeta na fakultet. Nemate više dogovoreno i jasno – fakultet medicinski u Srbiji svi uče to isto. Ne, to je daleko od onoga što smo imali nekada. Kakva je ta unutrašnja usaglašenost, unutrašnja mobilnost, bog gospod zna, ali takve mobilnosti više gotovo i da nema.
Što se tiče izbora u primarijusa, primarijata, to je nešto što je i ranije postojalo, može biti u različitim strukama primarijat, u farmaciji, stomatologiji, primarijus u zdravstvu.
Potrebno je da se komore o tome pitaju, ne samo da budu predlagači zvanja primarijus, nego da se i nešto više o tome pitaju, koliko će to da košta, koliko će recenzenti uzeti, ali njihov rad očigledno mora da bude proveren, jer to su ljudi koji su zaslužni u struci, a morali su nešto u svom životu i da napišu.
Ne tako ozbiljno i ne tako rigidno kako podrazumeva za nastavni kadar, ali bi to trebalo da se odradi na neki način. Mi smo tu nekim pokušajem nekih rešenja pokušali tu situaciju da dovedemo u red i da se pitaju ljudi kojih će se ticati, da pokušaju kroz predloge koje komore daju ispred sebe da uvedu reda u ta zvanja koja su kurtoazna, akademska, koja možda negde nešto i nose od nivoa, koeficijenat za platu, a možda negde i ne.
To verovatno zavisi od ustanove do ustanove. U institucijama koje su nastavne baze fakulteta to i tako nije bitno, ali u manjim sredinama je to jako bitno. Nekada su to zaista bili ljudi sa visokom stručnom prednošću u odnosu na one koji nisu imali takva zvanja. Dakle, birali su se najkvalitetniji.
Što se tiče treće intervencije, član 5, i kada se donosio zakon govorili smo o tome da to što ćemo decentralizovati zdravlje ne možemo decentralizovati bolest i spustiti deo primarne zdravstvene zaštite na nivo lokalne samouprave. To pokazuje probleme kod onih koji nisu ni tada ni sada imali novca da to pokriju.
Oni koji se pretvaraju da imaju novca ili ga odista imaju, ponešto još urade. Pratim po budžetu Kragujevca u kojem ta stavka polako raste, ali to je 10-12 miliona, to je besmisleno malo za slučaj ozbiljnijih intervencija, ozbiljnijih potreba da osim nadležnosti da bira i postavlja direktore, a onda da telefonom i po članu zapošljavaju do aktuelizacije konkursa kada prime svoje političke kadrove, to je masovna pojava, o tome apsolutno ne treba diskutovati, šta lokalna samouprava time dobija, kakav to specifičan problem?
Lekar će u Kragujevcu imati u odnosu lekara u Boru i samo će tu moći da ga sprovodi pod kontrolom samouprave. Inače, da nije, da je država kontrolisala i bila u vertikali primarne zdravstvene zaštite, kao i za druge sekundarne i tercijarne nivoe, ne bi mogao da zna i ne bi mogao da uradi.
Mislim da sad čovek ne zna ni kako da se postavi, da aminujete onome ko je zakon predložio i državi generalno, da još dalje tri godine plaća sve troškove funkcionisanja domova zdravlja. Onda će se ovi pitati što su pristali na to, oni su na gubitku, stalno su u deficitu.
Pristali su da nešto ulažu, da nešto plaćaju, i sad će možda oni tražiti da jednostavno prijave da nisu u prilici da finansiraju te troškove, a da lokalna samouprava može da gazduje direktorskim, načelničkim mestima, ali bogami i primanjima na radno mesto, što se očigledno dokazuje i rešava se na neverovatne načine.
Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama je zakon koji će verovatno biti potrebno dorađivati.
Proveravam vreme, ali vi me slobodno prekinite, da ne bi gledao prema satu, kada vreme istekne.
Gledano po članovima, zakon, kao što i jeste sam za sebe, deluje nedorađeno. Vidi se da je veliki trud uložio neko ko ga je pisao, ali je zaista trebalo da objedini rasvetljavanje problema sa više aspekata. To je jedan pravni, sudski, policijski, čak je stavljena negde i lokalna samouprava, dakle, dotiče se i tiče se svih, i obrazovanja i prosvete. Uopšte nekako multidisciplinarni pristup.
Nije bilo lako onoj grupi ljudi koji su zakon pisali. Naravno, ne personifikujem da je ministar pisao zakon, to uvek rade službe u ministarstvima. To nije bilo lako uraditi.
Verovatno se zato po našem mišljenju provuklo nešto što se amandmanom može popraviti, ali koje, ako se ne popravi, kad-tad će doći na red. Recimo, već u članu 4, kada definišete, uvodite instituciju komisije, formira je Vlada i to je sve.
Tu nedostaje i koliko će tu biti članova, koliko po strukturi iz pobrojanih institucija, kakav će im biti mandat, kakva nadležnost. Onda u članu 105. pominjete opet komisiju koja prati uništavanje zaplenjenih psihoaktivnih supstanci. Znači, imate dva puta reč "komisija", gde se ova u zagradi zove komisija, a ova verovatno mora da nosi ime i prezime. To je tehnički problem. Ako čovek piše amandman, onda na koju komisiju misli? Moralo bi to tačnije da se kaže.
Uključuje lokalna samouprava. Ministarstvo za lokalnu samoupravu ne postoji, nego za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je valjda tehnička greška. Rokovi postupanja ovde nisu dati uopšte. Verovatno će to nekada zbog nečega biti predmet ispravke ovog zakona.
Kada je reč o spisku i listi lekova, jesu pomenuti, ali u glosaru termina, nije bilo zgoreg da se makar opisno pomenu, da znamo, da ne tragamo za službenim glasnicima SFRJ 1963, 1964. godine itd, da bi prosto videli spisak lekova onoga što je na raspolaganju i što je utvrđeno, umesto onolikih dokaza o usklađenosti zakona, koji su nama tamo u agendi predočeni.
Kada je reč o laboratoriji, stiče se utisak kao da već ova laboratorija postoji, da je u ministarstvu neko ima i sad samo da je aktivira. Zašto to kažem? Po načinu kako se kreiraju uslovi za stvaranje laboratorije i koje uslove će propisati ministar. Znači, odradiće mu stručne službe to. To će doći kao akt. Mi mislimo da o tome treba da se pita i komisija.
Dakle, komisija bi morala da donese odluku, posebno ko bi bila referentna laboratorije, zbog toga što referentna laboratorija zaista ima ogromne nadležnosti. Mi mislimo da već imamo jake laboratorije po Srbiji, za kontrolu lekova, toksikološke, raznorazne, veliki broj laboratorija koje bi uslovno mogle da obavljaju deo poslova iz ove nadležnosti. Sad ćemo verovatno praviti još jednu novu.