Gospodine državni sekretaru, pošto gospodina ministra nema, dame i gospodo narodni poslanici u prvom delu mog izlaganja sam govorio o nekim opštim problemima i nerešavanju tih problema vezanih za zdravstveni sistem Srbije. Sada je vreme da kažem nešto o izmenama i dopunama ova dva zakona.
Kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, imali smo nedavno izmene i dopune tog zakona. Tada smo se bavili dopunskim radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Tada smo vam govorili da takva izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti otvara vrata korupciji u zdravstvu.
Pitali smo zbog čega dopunski rad? Da li je sistem preopterećen, pa ne može da odgovori zahtevu i potrebama stanovništva? Ako je sistem preopterećen, zašto u sistem nije uključen privatni sektor. Nikad nismo dobili valjani odgovor.
Danas ponovo raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i vrlo je interesantno šta se predlaže tim izmenama i dopunama zakona. Produženje roka za još tri godine oko preuzimanja osnivačkih prava i drugih nadležnosti lokalnih samouprava.
Da li je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je bio pre izvesnog vremena na dnevnom redu, postojala ta opasnost od prekoračenja od tog roka od pet godina? Jeste. Da li ga je trebalo u tom trenutku menjati? Svakako. Zašto nije? Zato što verovatno onaj ko sprovodi zakon ne čita zakon, jer da ga čita to bi znao i pre mesec i po dana kad smo radili izmenu i dopunu Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Tad bi pristupio izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštititi. Da li je to samo razlog nečitanja i nesprovođenja zakona? Sumnjam. Čini mi se da tu postoji još nešto. Treba sačuvati rukovodeće kadrove G17 u zdravstvenim centrima u naredne tri godine.
` Treća vrsta problema je vezana za materijalno stanje lokalnih samouprava. Ova vlada na svaki mogući način uskraćuje prenos sredstava u budžete lokalnih samouprava, gušeći razvoj tih lokalnih samouprava. Ona time i zatire tekovine demokratskog napretka.
Da li su umanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama? Jesu. Zbog čega? Zbog deficita u budžetu. Ko je proizveo deficit u budžetu? Neodgovorna Vlada. Zbog čega građani danas loše žive u Srbiji? Zbog neodgovorne Vlade. Zbog čega danas u Srbiji raste broj siromašnih? Zbog neodgovorne Vlade. Ko je obećao nova radna mesta, pa to nije ispunio? Neodgovorna Vlada. Ko je obećao hiljadu evra besplatnih akcija? Neodgovorna Vlada. Koga danas kritikuje EU zbog korupcije? Neodgovornu Vladu.
Zato danas u Srbiji korupcija je glavni problem zbog neodgovorne Vlade. Umesto da se bavite ozbiljnim problemima i radite na donošenju novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, vi se bavite ad hok izmenama koje ne rešavaju problem. One ga samo komplikuju.
Niste rešavali problem Stomatološke komore, a taj problem je prisutan bar dve i po godine. U startu su bili problemi. Nekoliko puta Odbor za zdravlje i porodicu upozoravao je na to Ministarstvo zdravlja. Vi i vaši saradnici ste to odlagali, gurali pod tepih, da li ste možda nekog štitili. Mi to u ovom trenutku ne znamo.
U početku rada bilo je neregularnosti. Oglasio se ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, oko nelegalnosti pečata Stomatološke komore, ni tad niste govorili.
Govorili ste o nezavisnosti komore. Kako? Kako kada na sednici Odbora za zdravlje i porodicu tadašnji direktor, već nepostojeće stomatološke komore, kaže kako je na skupštini stomatološke komore bio prisutan pomoćnik ministra koji nije, inače, lekar, a dobije jedan varničav odgovor da se to uopšte ne pominje na Odboru za zdravlje?
Jedan takav detalj govori od početka da to nije postavljeno kako treba. Umesto da ministar reaguje odmah, on problem razvlači, ne rešava ga, dok zakonsko vreme ne istekne. Onda nađe solomonsko rešenje u izmenama i dopunama Zakona o komorama.
Šta na takvu izmenu i dopunu Zakona kaže lekarska komora? Da li ima primedbi? Ima ozbiljnih. Obraća se javnosti i traži prijem kod predsednika Republike, kod predsednika Vlade. Zašto? Zbog uzurpacije vlasti. To vam oni ukazuju, a to vam i mi govorimo. Evo, to je sve nekoliko primera koji jasno ukazuju šta proizvodi nečinjenje, neodgovornost i neobavljanje onog posla koji mu je poveren.
Zakoni se, pošto nema ministra, obraćam se vama gospodine državni sekretaru, donose da bi uredili odnose u društvu, u udruženjima. Zakoni se donose i da bi sprečili samovolju pojedinca. Ali, kada je pojedinac stariji od zakona, onda je to siguran znak da država klizi u totalitarizam. To je u ovom trenutku prepoznatljivo i jasno. To je stanje zdravstva u Srbiji. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju je još dva minuta i 40 sekundi. Narodni poslanik Simo Vuković, pravo na repliku.

Gospodine Dimitrijeviću, vi ste vrlo eksplicitno ovde rekli da se ovaj zakon donosi da bi se kadrovi G17 plus u zdravstvenim ustanovama sačuvali. Ne znam da li sam baš precizno interpretirao. Dakle, hajde onda otvoreno da govorimo o tome. Gde su ti naši kadrovi? Kažite, koji su to ljudi? Već je stvorena urbana legenda, mit o tome kako je G 17 praktično u celoj državi raspoređen. Hajde da govorimo o imenima. Koji su to direktori? Kojih zdravstvenih centara?  
Mi ćemo reći koji su naši članovi, vrlo rado ćemo odgovoriti, jer se radi o uglednim ljudima i vrlo smo ponosni na njih. Ali nikada politiku nismo doživljavali, naročito zdravstvenu politiku, kao nekakav partijski plen i nemojte to nama da spočitavate. Možda vi u vašoj stranci imate takav pogled na zdravstvo, da delite kolač u zdravstvenim ustanovama, ali mi to nikada nismo radili. Mislim da, ako je nešto kao ostavština mandata Tomice Milosavljevića, to je pokušaj depolitizacije zdravstvenih ustanova. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospodine Vukoviću, nešto što je prepoznatljivo u celoj Srbiji, nešto o čemu bruji štampa u Srbiji, dovoljno jasno govori ko upravlja zdravstvom u Srbiji. Neću ja da vam odgovorim na to, to možete videti u dnevnoj štampi. Možete da odete na bilo koji sajt, pa ćete to vrlo jasno prepoznati. To je prava slika stanja u Srbiji što se tiče zdravlja.

Narodni poslanik Simo Vuković je prijavljen. Da li želite repliku? (Ne.)
Narodni poslanik Slađan Mijaljević ima reč, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovana gospodo, kod ovoga seta zakona malo više ću da se posvetim zakonu o psihoaktivnim supstancama i neću govoriti baš nešto iz stručnog dela, to prepuštam svojim kolegama, ali ću malo više govoriti o ovom ambijentu oko donošenja zakona i sve ovo što nas okružuje oko rada u Skupštini, odnosno zakona po hitnom postupku koje nam podnosi Vlada zadnjih godinu i po dana.
Mi govorimo i o ovom zakonu i o ovim zakonima kao da se prvi put susrećemo sa ovom problematikom, odnosno problematikom narkomanije u Srbiji. Dakle, i ovaj zakon po hitnom postupku, Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama vrlo je ozbiljan zakon iz koga proističu još dva zakona ili dve uredbe, kako juče rekoste na sastanku, a jednu od tih uredaba ćemo doneti do kraja godine.
Pitam se, ovaj zakon donosimo po hitnom postupku, ta dva zakona ili uredbe donećemo do kraja godine, s obzirom da je danas 16. decembar, da li imamo vremena da opet na brzinu pregledamo još jedan zakon i da na brzinu donosimo neke odluke i da na brzinu podnosimo neke amandmane da bismo poboljšali ta zakonska rešenja? Zaista ne vidim razlog zašto tolika brzina. Jednostavno, nije mi jasno zašto nam otežavate rad, zašto nam oduzimate pravo i obavezu da radimo kvalitetnije.
Sve ovo, naravno, ima veze i sa sledećim. Sadašnji ministar je ministar skoro celu deceniju, njegov sekretar takođe jednu deceniju. Mada juče nismo mogli na sednici Odbora za zdravlje i porodicu da utvrdimo baš koliko je ministar dugo ministar u Ministarstvu za zdravlje, rekao sam sedam-osam godina, a neke kolege su počele da dobacuju osam-devet, tako da smo tu malo u nekom neznanju. Više nam to liči na neki despotizam.
A ovo govorim upravo zbog sledećeg. Posle 10 godina vašeg rada u Ministarstvu, mi tek sada dobijamo neki predlog zakona o psihoaktivnim supstancama, njegovom regulisanju, proizvodnji, dozvoljenim i nedozvoljenim supstancama itd. Tako da zaista dolazimo u situaciju da smo više nego zbunjeni, kao da ova problematika ne postoji u Srbiji zadnjih 40 godina, nego se desila zadnje dve-tri godine.
Opet, da bismo raspravljali na temu o narkoticima, moramo znati, tj. pratiti i njihovu proizvodnju, odnosno supstance gde se proizvode, i to u većim količinama, brzinu prilagođavanja i narko-tržišta, odnosno narko-dilera, a i ovih ljudi koji su zavisnici i, naravno, na kraju prevenciju i lečenje. Jer ukoliko to sve ne bismo pratili, ne bismo mogli da dođemo do valjanih zakonskih rešenja koja ćemo pokušati kroz amandmane da poboljšamo.
Bilo koja država, pa i one najrazvijenije i najdobronamernije, koliko god brzo da radi u rešavanju ove problematike, uvek kasni, jer je ovo problematika koja se jako brzo transformiše i pravi za sobom veliki broj žrtava.
Dokle smo mi stigli? Trenutno ne znamo ni koliko ima narkomana u Srbiji. Po nekim poluzvaničnim informacijama idu cifre od 130.000 čak do 200.000, a na lečenju imamo svega 5.000. Od 130.000 pa do 200.000 je cifra od 70.000, a to je čitava jedna armija, skoro brojno stanje vojske bivše države SRJ, a mi samo 5.000 ljudi koje smo prihvatili na lečenju. Zar vam se ne čini da je to velika disproporcija u broju onih kojima je potrebna pomoć i onih koji su se obratili za lečenje.
Dakle, država veoma kasni, potrebe su sve veće, tako da su pojedine lokalne samouprave, a i pojedine institucije u državi Srbiji krenule da se samoorganizuju. Naravno, da se organizuju u pružanju pomoći narkomanima i njihovim porodicama. Uz manje propuste imaju zaista nekih ozbiljnih rezultata, pozitivnih ozbiljnih rezultata.
Mada, voleo bih da se i to područje zakonski uredi i da se te institucije uvedu u neki sistem, makar zbog pomoći finansijske koja se treba pružiti, pa i stručne, da bi što bolje obavljali već započeti posao, a oni su počeli da se samoorganizuju još pre desetak godina.
Dakle, sve su ovo pitanja koja je trebalo makar mi poslanici da obradimo, da bismo što kvalitetnije pristupili ovom zakonu, a ne po svaku cenu po hitnom postupku.
Šta bi zdravstvo ovako više moglo i da uradi, obzirom u kakvoj je stanju ? Evo ovih dana afere, informacije nema gaze, prosto neverovatno. Kao da smo u ratnom stanju. Nema gaze. Odgovor je stigao kaže: nema gaze jer su bile velike poplave u Pakistanu i Indiji, pa je propala ovogodišnja proizvodnja pamuka u tim državama.
Opet, sa druge strane, informacije sa terena ili makar drugo ministarstvo koje treba da se bavi ovom problematikom, Ministarstvo policije, kaže da je povećan dotok ili dotur narkotika u Srbiju, zato što je povećana proizvodnja sirovine u Avganistanu. Sad ispada kao da se Srbija nalazi u srednjoj Aziji, kao da se mi graničimo sa Pakistanom, Indijom i Avganistanom i zbog toga nemamo gaze u bolnicama u Srbiji.
Malopre smo čuli tu od kolega, posle ovih vaših reformi ili reformi u pokušaju, koliko imamo problema da se sačuvaju neke osnovne sirovine koje su potrebne za operacije, kao što je krv koja se koristi u transfuziji tokom operacija. Zaista, teško da ćemo mi da ispunimo jedan od ciljeva, a to je da se uspostavi ravnoteža između nekontrolisanog korišćenja i kontrole i prevencije narkotika.
Posle 40 godina postojanja određene problematike u Srbiji povodom narkomanije i širenja tih psihoaktivnih supstanci mi dolazimo sad u situaciju da širimo mrežu laboratorija za otkrivanje tih psihoaktivnih supstanci. Šta smo radili proteklih 40 godina ili proteklih 10 godina?
Razumem vašu dobru nameru da vi želite da uredite određenu problematiku i nemojte ovo shvatati baš toliko lično, ali zaista mnogo kasnimo, jer broj ljudi koji su upleteni u tu mrežu i njihovih porodica jeste 200 hiljada narkomana, al' to je 200 hiljada porodica puta tri člana. Da li mi rešavamo te probleme? Teško. Sumnjam da će i ovaj zakon, dobro je da ga imamo na papiru, ali s obzirom da je u državi Srbiji poznato da mi ne sprovodimo zakone baš najbolje, sumnjam da ćemo i ovaj zakon uspeti da sprovedemo.
Naravno, trebalo bi da imate i veću saradnju sa ostalim ministarstvima, kao što rekoh malopre i Ministarstva policije i Ministarstva pravde. Kako je moguće da neki narkoman tek u trećoj, četvrtoj ili diler tek u trećoj, četvrtoj presudi dobije nekoliko godina zatvora, a tamo neka dečica koja bace poneki kamen na policiju dobiju u startu proces po hitnom postupku i dobiju drakonske kazne?
Dakle, u toj strategiji morate malo više da imate saradnju između ministarstava, da se malo bolje dogovarate i da naravno zakone sprovodite, jer nije problem da mi donosimo ova mrtva slova na papiru, a da nam brojke govore nešto sasvim drugo. Hvala.

Osam minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Gospođo predsedavajuća, gospodo iz Ministarstva, žao mije što nema ministra ovde, gde je otišao ne znam, ali red je da sedi ovde, jer mu je mesto, kada se izlaže ona oblast kojom on rukovodi, to jest resor, trebalo bi da bude ispred narodnih poslanika i da odgovara na određena pitanja i eventualne primedbe.
Kada je u pitanju izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izmena Zakona o privrednim komorama, moram reći da se ovim izmenama i dopunama apsolutno ništa ne poboljšava zdravstveno stanje građana Republike Srbije. Naprotiv, zdravstveno stanje u Srbiji od Rimljana do današnjeg dana nije bilo gore. Resorno ministarstvo ne preduzima odgovarajuće i adekvatne mere da napaćenim građanima pruži pomoć i da se smiluje da im obezbedi blagovremeno pružanje zdravstvenih usluga i sve ono što im je potrebno.
Šta interesuje građane Srbije, gospodo, koju će to garderobu da nose inspektori zdravstvene zaštite? To ne interesuje građane Srbije. To nije njihov problem. Njihov je problem kada obole i dođu u zdravstvenu ustanovu i čekaju po ceo dan za jedan recept, a Ministarstvo zdravlja Srbije je uvelo takvu administraciju da ni Pentagon nema takvu administraciju i protokole koje je ovo ministarstvo u ovom sastavu propisalo – da lekari moraju izgubiti po sat vremena na jednom običnom obrascu, a da građanin čeka, boluje i trpi sa bolovima, a danima ne može da dođe na red, čak ni na pregled.
Gubimo dragoceno vreme ovde. Umesto da govorimo kako će se poboljšati zdravstveno stanje građana i kako će zdravstvene ustanove biti efikasnije, racionalnije i ekonomičnije, mi govorimo o tome, jedan zakon stavimo u proceduru pred Narodnu skupštinu, da bi zabavljali ovaj narod kako će da polažu stručni ispit primarijusi. Ovo je moglo da bude regulisano u prethodnom zakonu, bez ovih dopuna. Dakle, ovde se pogrešilo i izgubilo vreme. Malo učinka ovde imate.
Kada su u pitanju zdravstvene komore, stanje je katastrofalno. Nema odgovornosti i ta institucija, koja bi trebalo da bude institucija koja će da uvodi red u zdravstvu, koja će da utiče ko će dobiti licencu da bude lekar, ko primarijus, ko akademik, ko profesor. Nikakve rezultate nemate u tom delu.
Da li je neko od lekara, ko je svojim neznanjem ili nestručnošću ili nemarom u Srbiji odgovarao prilično, pa čak i za smrtonosne posledice, ako imate jedan slučaj da je jedan lekar osuđen zbog toga što je pružao pogrešnu uslugu, zbog toga što građaninu nije dao uput da ide, recimo, iz Pančeva u Beograd da se leči, da umre jer mu nije data adekvatna lekarska pomoć.
Nemam ni jedan slučaj u sudskoj praksi gde je lekar osuđen zbog toga što je nesavesno obavljao svoju dužnost, a da su nastupile teške posledice po građanina. Samo da podsetim na onu narodnu: "Vrana vrani oči ne vadi".
Kada dođe da odgovara neko od lekara zbog toga što je došlo do smrtne posledice ili teških telesnih povreda ili invaliditeta, šta se događa? Dođu lekari da budu veštaci i kad nastupe veštaci, stomatolog, hirurg, neuropsiholog i da ne nabrajam sve te profesije i specifičnosti, kažu – nije krivica do lekara.
Dame i gospodo, kada je u pitanju pružanje zdravstvene pomoći, gospodo iz Ministarstva, zašto niste rešili pitanje zašto žene iz Vojvodine ne mogu da se leče u Beogradu? Zašto je u 2009. godini bilo 170 porođaja kao hitni slučajevi? Nisu žene koje su bili na porođaju dobile plaćanje preko filijala u Pančevu i u Vršcu. Moralo je 170 žena da plati po 56.000 dinara.
Gospođo predsedavajuća, a i gospodo iz ministarstva, moram reći da ima jedan problem, nazvao bih to dvovlašće, a i neko nerazumevanje, nisu dobro uređeni odnosi između Ministarstva za zdravstvo i Fonda za zdravstveno osiguranje i Sekretarijata za zdravstvo Vojvodine i filijale na terenu.
Kad god imate problem u južnom Banatu, kažu – kad se odbije zahtev građana da se leči u Beogradu, naime, lekar da uput, dođe pred zdravstvenu komisiju filijale, ta komisija u Pančevu koju treba hitno rasformirati, a ispitati slučajeve da li ima krivične odgovornosti zbog zloupotrebe službenog položaja.
Gospodin Cimeša je sa svoje strane već prošle godine preduzeo odgovarajuće mere, ali vidim da se svaljuje krivica sad na Beograd, sad na Pančevo, sad na Novi Sad. To pitanje morate da razrešite.
Verujem i očekujem da ćete razrešiti komisiju Filijale zdravstvenog osiguranja i zaštite u Pančevu zbog toga što je zloupotrebila svoj položaj na taj način što građanima nije omogućila i nije dala za pravo, što daju Ustav i zakoni, da se mogu lečiti van filijale Pančeva.
Postavio sam poslaničko pitanje i dobio na njega odgovor, gde mi potpredsednik Vlade daje za pravo i kaže da i po Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Pravilniku o načinu postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja nije uskraćeno pravo građana Pančeva da se leče van Pančeva.
Gospodo iz ministarstva, da li vi zaista ovo osluškujete, a već godinu dana je prošlo otkako sam to pitanje postavio. Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije je već po ovom pitanju intervenisao. Sad samo molim gospodina Cimešu, kao narodnog poslanika i lekara, koji rukovodi Sekretarijatom za zdravstvo, da ovo pitanje sa Beogradom razreši i sa Pančevom. Skrećem pažnju, gospodo iz Ministarstva, još i na ovu činjenicu, kada dođu građani na hemodijalizu, koji boluju od raka, kao teški bolesnici, u Beograd da im se na Onkološkom institutu kaže – idite za Novi Sad, imate u Vojvodini institut za tu onkologiju, pa se tamo lečite.
Dakle, ne sme niko više da se igra zdravljem naših sugrađana, niko. Neko je ovde odgovoran. Očekujem, pošto je 15 km Pančevo od Beograda, a u zakonu se predviđa da 45 km građani imaju pravo da biraju filijalu i lekara, gospodo iz ministarstva, evo pročitajte odredbu člana 29, nemojte da je zaobiđete, Zakona o zdravstvenoj zaštiti – svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom.
Čekajte, ko daje pravo da neko nekome iz jedne filijale ne da pravo da se leči ako on želi da se leči, recimo, u Kragujevcu ili u Novom Sadu? Da li onaj iz Vršca ili onaj iz Smedereva treba da onemogući građanima ono što im garantuju Ustav i zakon? To niko nema pravo.
Gospodo iz ministarstva, ponavljam, od Rimljana do današnjih dana gore ministarstvo, što se tiče efikasnosti, celishodnosti i ekonomičnosti Srbija nije imala i ako ne preduzmete odgovarajuće mere da uredite stanje, da odgovaraju oni koji rade na ovim poslovima, da vršite nadzor, izvolite, gospodo, vašu zdravstvenu inspekciju uputite u pančevačku bolnicu i na interno odeljenje.
Ne smem, nije pristojno da kažem na šta to odeljenje liči. Možete li misliti da imaju ćebad iz 1914. godine iz Prvog svetskog rata ili gvozdene krevete iz tog perioda? Da ne govorimo o lekovima.
Možete, gospodo, videti jednu stvar, gospođo predsedavajuća, izbrojao sam na jednom komunalnom preduzeću 80 erkondišana, a na bolnici, dobio sam odgovor, ima samo sedam, a tamo se leče najteži bolesnici koji u letnjim danima umiru od vrućine, ionako napaćeni i bolesni.
Drugo, inspekcijski nadzor prema medicinskom osoblju, koje se toliko pravi važno da je važnije čak i od lekara, i od primarijusa, i od doktora i od akademika, odnos je nikakav prema građanima, baš upravo od strane medicinskog osoblja. Zalažemo se da i to medicinsko osoblje ima odgovarajuće plate.
Ima još nešto, gospodo iz ministarstva, vama na teret, vi odgovarate, a radite nešto veoma sračunato iz materijalnih interesa, iz koristi radite. Kako se to radi iz koristi? Evo kako – lekari koji rade u bolnici, u specijalističkim tercijarnim ustanovama ili sekundarnim ambulantama kažu – nemamo taj lek i danas ne možemo da vas pregledamo ovde na ultrazvuku ili rendgenu, ali dođite popodne u tu i tu privatnu ordinaciju, obezbediću vam da budete pregledani. Kad tamo ode građanin, čeka ga taj doktor, jer on radi popodne u toj privatnoj ustanovi.
Nemate sukob interesa. Taj zakon treba promeniti, gospodo. Zašto? Da ne bude tezgarenja i da ne bude korupcije. Nema leka da se prepiše na recept, a kad odete u apoteku kažu – ima u privatnoj apoteci, nema u državnoj.
Drugo, spisak lekova koje građani plaćaju, velike su cene lekova, a jadni, napaćeni građani plaćaju, pogotovo oni koji nemaju odgovarajuće lične dohotke i primanja, muče se, nemaju od čega da kupe lek, zato što su skinuti sa onog obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja određeni lekovi.
Gospodo, loše vam je stanje u zdravstvu. Da sam ministar, sutra bih pobegao, napustio bih ministarstvo, kod ovakvog stanja. Dajte inspekcije na teren, pitajte građane, pa ćete videti šta će da se desi, koje ćete rezultate dobiti.
Zato vas molim, gospodo iz ministarstva, gospodina Cimešu molim, verujem da će on uložiti sve napore, da se pitanje uputa i overe uputa i slanje van Pančeva pacijenata razreši, jer tamo je bila jedna komisija koja je sebe videla jedinu, koja odlučuje, žari i pali i odlučuje i o životu i o smrti. Sprečimo to i nadam se da će ovo morati da se promeni i da građani imaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
Korupcija u zdravstvu postoji. Ona se zaobilazi. Idite samo, gledajte kako gleda zdravstveno osoblje kada onaj uđe sa kesom, a onaj uđe sa torbom. Onaj kad uđe sa torbom ima prijem odmah. Onaj ko ima najlonsku kesu, koja se providi i u njoj ako ima nešto od nekih krpica – čekajte, da li ste imali zakazano, niste, javite se da vam se zakaže, pa ćete onda doći.
Korupcije u zdravstvu ima, morate priznati i jedino ministarstvo koje se suprotstavlja da policija i budžetska inspekcija uđu, da se izvrši kontrola i pregled poslovanja zdravstvenih ustanova, to je ministarstvo zdravlja. Dajte neka uđe kriminalistička policija i budžetska inspekcija i neka provere kako posluju parama poreskih obveznika, jer to je njihovo pravo, a vaša obaveza. Hvala.

Iskorišćeno je 15 minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragomir Cimeša, pravo na repliku.