Poštovana gospođo potpredsednice, gospodo iz ministarstva, gospodine uvaženi sekretaru, dame i gospodo, poštovani kolega Jojiću, u više navrata smo razgovarali o ovom problemu, koji se tiče upućivanja pacijenata, ne samo pacijentkinja, nego i pacijenata iz Pančeva, odnosno generalno iz Vojvodine ka Republici Srbiji, odnosno ka Beogradu. Najveći problem je upućivanje pacijenata iz Pančeva ka Beogradu.

Rekao sam vam da smo preduzeli odgovarajuće korake i da više to nije pravilo. Moram da vam kažem da su lekarske komisije te koje donose odluku na osnovu profesionalnosti i na osnovu dokumentacije koju imaju, a na preporuku lekara iz zdravstvenih ustanova sa teritorije Pančeva i opština Autonomne Pokrajine Vojvodine da se pacijent uputi na lečenje u Beograd. Nikada se nije desilo da to nije ispoštovano.

Kao što znate, problem sa porodiljama i trudnicama je takođe rešen. Reagovali smo tako da više nijedna trudnica ne može biti sprečena na bilo koji način da obavi porođaj ili lečenje i preglede u beogradskim klinikama.

Sigurno da postoje problemi u zdravstvu i to je prisutno. Ne bih generalizovao korupciju u zdravstvu na sve lekare i medicinsko osoblje. U svakom žitu postoji kukolj i to se zna kako se rešava.

Što se tiče zdravstvenog osiguranja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, on je organizaciona jedinica, znači Pokrajinski zavod Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i mi zajednički stalno ulažemo ogromne napore da sa sredstvima koja su nam na raspolaganju najbolje što znamo i umemo organizujemo zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i cele Srbije.

Sigurno da postoje problemi. Vi znate da je bio reizbor direktora na celom sistemu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, pa i sistemu Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, i da smo učinili niz kadrovskih rešenja koja će zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje poboljšati.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

To se desilo i u filijali u Pančevu. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Petar Jojić, pravo na repliku.

Gospođo predsedavajuća, imam informacije, vi jeste se trudili i tražili ste da se poštuje zakon i da građani Pančeva dobijaju upute overene da mogu da se leče tamo gde oni žele, pre svega prevashodno prema Beogradu, zato što im je to 15 kilometara. Međutim, molim vas, proverite da li uopšte postupaju po vašem nalogu, ispitajte to.
Drugo, kada je u pitanju zdravstvo u Pančevu, samo jedan podatak, jedna činjenica. U Pančevu ima oko 700 diplomiranih, dakle akademaca, lekara i farmaceuta, a možete misliti da mi u Pančevu imamo apotekarku ženu, lekarku koja je iz Čačka došla da bude direktor apoteka, a prethodna direktorka je procesuirana pred nadležnim sudom. Ima li to logike? Nema.
Hoću da verujem da ćete vi da se založite i ja vas molim u ime građana južnog Banata i posebno Pančeva, koji najviše imaju problema sa najtežom bolešću tj. karcinomom i deca koja obolevaju baš zbog toga, zbog industrijske zone, južne i zbog bombardovanja koje je ostavilo trajne i teške posledice po građane Pančeva. Hvala vam.

Narodni poslanik Dragan Cimeša, pravo na repliku.

Dragi kolega Jojiću, budite sigurni da ću učiniti sve da poboljšamo situaciju u Pančevu i u celom sistemu. Dajem vam reč, ali morate biti svesni da moramo ispitati sve i da dokažemo da postoje određeni problemi u službi. Ne možemo nikoga optuživati da li je dobro radio posao ili nije.

Lično ću preispitati rad lekarske komisije. Imamo u planu određene kadrovske promene. Lično ću doći sledeće, a vrlo dobro znate da sam često u Pančevu, imam dobru saradnju sa lokalnom samoupravom, u krajnjem slučaju i sa vama, zato što vrlo često razgovaramo o svemu tome sa kolegom Srđanom Mikovićem i sa rukovodstvom naše lokalne samouprave, tako da budite uvereni da ćemo i dalje biti na ovako dobrim konstruktivnim i kolegijalnim odnosima i da ćemo rešiti sve probleme koji se u zdravstvu pojave. Hvala.

Reč ima poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, usvajanje zakona, ma koliko oni bili dobri, samo po sebi nema puno smisla ako nema njihove efikasne primene u praksi.
Govoriću o dva konkretna primera. Prvi se odnosi na zakonski predlog da se rok za preuzimanje domova zdravlja od strane lokalnih samouprava produži za tri godine. Dobra strana ovog rešenja je to što lokalne samouprave, od kojih se većina nalazi u velikoj besparici, jedva preživljava, posebno posle umanjenja transfernih sredstava sa nivoa Republike, u sledeće tri godine neće imati nove finansijske namene.
Loša strana ovog rešenja je to što neke lokalne samouprave još tri godine verovatno neće moći da reše neke probleme u funkcionisanju lokalnih domova zdravlja, a za čije rešavanje nemaju dovoljno razumevanja od strane Ministarstva zdravlja.
Više puta sam govorio o problemima u opštini Velika Plana koji postoje zbog manjka lekara u Domu zdravlja "Bane Đorđević". Procene rukovodstva Doma zdravlja, stručne procene, sa tim procenama su se složili svi predstavnici Ministarstva zdravlja koji su poslednjih godina dolazili u Veliku Planu, jeste da je za normalno funkcionisanje tamošnjeg doma zdravlja neophodno izvršiti prijem najmanje tri lekara opšte prakse.
S ovom ocenom se složio i državni sekretar Periša Simonović kada je pre godinu dana dolazio u zvaničnu posetu u Veliku Planu i tom prilikom je obećao da će pomoći da se ovaj problem što urgentnije reši.
Opština i Dom zdravlja nemaju dovoljno sopstvenih sredstava da bi rešili ovaj problem. Možda bi ih i bilo da Vlada i ova skupština nisu doneli odluku o značajnom umanjenju transfernih sredstava od Republike prema opština, zbog čega je Velika Plana već uskraćena za više od 40 miliona dinara. Za posledicu tog manjka lekara ima činjenicu da su gužve u Domu zdravlja u Velikoj Plani bukvalno nesnošljive, a da tamošnji lekari dnevno ponekad pregledaju duplo više pacijenata nego što je propisano zakonom, nego što je predviđeno njihovim stručnim normativima.
Ako se uzme da je za plaćanje tri lekara na godišnjem nivou, mislim na plate i doprinose, potrebno oko 3,5 miliona dinara, bilo bi dovoljno da Republika prosledi Velikoj Plani ova transferna sredstva koja je uskratila. To bi bilo dovoljno za plaćanje ova tri lekara u narednih 12 godina.
Skrećem pažnju na jednu vrlo značajnu činjenicu, a to je da u opštini Velika Plana ima 50 službenika manje nego što je zakonom dozvoljeno i na taj način Velika Plana godišnje u ovoj državi uštedi više od 30 miliona dinara. Smatram da bi bilo korektno od države, od strane Ministarstva zdravlja da na ovu korektnost, da na ovo domaćinsko ponašanje opštine Velika Plana uzvrati bar taj način da bar deseti deo ovih sredstava vrati opštini Velika Plana kroz zapošljavanje ova tri neophodna lekara.
Sledeći konkretno slučaj o kojem hoću da govorim zbog prisustva ljudi iz Ministarstva zdravlja jeste slučaj Ilije Rajčevića iz Velike Plane, koji radi kao električar u "Goši" iz Smederevske Palanke.
On je 12. marta ove godine na Institutu za kardiohirurgiju u Beogradu operisao srce i tom prilikom su mu ugrađena tri bajpasa. Ilija ima 54 godine. Dijabetičar je 25 godina, a poslednjih 15 godina svakodnevno prima insulin.
Na preporuku lekara koji je izvršio operaciju u Kliničkom centru, nakon otpuštanja iz bolnice sa bolničkog lečenja, Rajčević je podneo zahtev za nastavak lečenja u Niškoj banji koja je specijalizovana banja za rehabilitaciju bolesnika, pacijenata koji su imali operacije na srcu.
Međutim, 9. aprila ove godine prvostepena komisija, filijala Fonda za zdravstveno osiguranje u Smederevskoj Palanci, donela je rešenje da se zahtev koji je podneo Ilija Rajčević odbija.
Na prvoj kontroli koja je izvršena u Kliničkom centru u Beogradu, nadležni doktor dr Mladen Kočica daje sledeći nalaz i sledeće mišljenje – iz potpuno nerazumljivih razloga nije upućen na rehabilitaciju, ponoviti zahtev komisiji jer je rehabilitacija operisanih srčanih bolesnika u odsustvu postoperativnih komplikacija, što je slučaj sa pacijentom Ilijom Rajčevićem, neophodan i sastavni deo lečenja bolesnika sa koronarno-ishemijskom bolesti srca.
U skladu sa ovim nalazom lekara Ilija Rajčević ponovo upućuje zahtev prvostepenoj lekarskoj komisiji, koja 6. maja ove godine ponovo donosi rešenje da njegov zahtev nije opravdan.
Rajčević se žali drugostepenoj komisiji. Drugostepena komisija u Smederevu 18. maja donosi rešenje kojim konstatuje da je prvostepena komisija u pravu.
Čitaću ukratko nalaz i mišljenje doktora Mladena Kočice od…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne sumnjam da ćete dovesti slučaj koji citirate u vezu sa dnevnim redom, ali vas molim, bez obzira da li imate pristanak pacijenta ili ne, da ne čitate o tuđem zdravstvenom stanju tokom sednice. To nije dozvoljeno.
Molim vas da dovedete u vezu slučaj o kojem govorite sa temom dnevnog reda.)
Uvažavam vašu intervenciju. U svakom slučaju, ona je dobronamerna. Konsultovao sam se sa pacijentom o kojem govorim i on je zamolio da se ovaj problem iznese da bi javnost u Srbiji i predstavnici Ministarstva zdravlja bili upoznati sa ovim. On je u prilično nezavidnom zdravstvenom stanju i očekuje pomoć.
Neću citirati mišljenje dr Kočice, osim rečenice da pacijent nije obavio rehabilitaciju ni na ponovljeno insistiranje, jer se komisija uporno pridržava nerazumnih u medicinskom smislu kriterijuma. Smatram da zbog toga komisija i lekari treba da snose odgovornost jer je uz oglušivanje medicinske norme onemogućila potpuno lečenje bolesnika.
Izneo sam ovaj problem pred predstavnicima Ministarstva zdravlja, zato što sam zaista želeo da postavim pitanje posebno državnom sekretaru Periši Simonoviću – šta zdravstveni osiguranik Ilija Rajčević treba da učini i koje korake treba da preduzme da bi ostvario ovo svoje zakonsko pravo koje mu u svakom slučaju pripada, a mislim da je ostvarivanje tog zakonskog prava deo seta mera koje Vlada i Skupština Srbije preduzimaju radi poboljšanja zdravstvene zaštite u RS.
Podsećam konkretno kada je u pitanju Zavod za zdravstvenu zaštitu u Smederevu da se već nekoliko godina vodi sudski postupak protiv više od 20 lekara pod optužbom da su u proteklih nekoliko godina davali lažna mišljenja o zdravstvenom stanju pacijenata i da su ih slali u prevremenu penziju.
Sada imamo dve krajnosti. Idemo iz jedne krajnosti upućivanja zdravih ljudi u penziju. U pitanju je negde između 800 i 3000 ljudi. Imamo drugu krajnost da jedan čovek, kome je zaista potrebno banjsko lečenje, da mu se uskraćuje rehabilitacija.
Gospodin Simonović zna da se godišnje u Srbiji u banjama leči nekoliko desetina hiljada ljudi. Među njima ima sigurno nekoliko hiljada ljudi koji su boljeg zdravstvenog stanja nego gospodin Rajčević. U tom smislu molim da čujem odgovor šta gospodin Rajčević treba da radi da bi ostvario svoje pravo? To je prva stvar.
Druga stvar, još jednom bih zamolio gospodina Perišu Simonovića da odgovori, podsećam ga na njegov dolazak u Veliku Planu, na njegovu konstataciju da Dom zdravlja u Velikoj Plani nema dovoljan broj lekara, šta Ministarstvo zdravlja namerava ili da li namerava da preduzme nešto u skorije vreme radi rešavanja ovog problema?
Takođe koristim priliku da apelujem na gospodina Perišu Simonovića, kojeg poznajem kao izuzetno časnog čoveka, da se kao član lekarske profesije i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja založi da RS prekine ovo sramotno ćutanje, da spasi svoj obraz i svoju dušu i odmah od Saveta bezbednosti UN i Haškog tribunala zatraži detaljnu istragu o zdravstvenom stanju dr Vojislava Šešelja.
Ovih dana svetska javnost bruji o eksperimentima koje su šiptarski teroristi vršili nad Srbima sa KiM.

Narodni poslaniče, sada vas molim da govorimo o temi dnevnog reda ili da argumentacija koju ste započeli bude dovedena u vezu sa temom dnevnog reda. Hvala.
Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima poslednja prijavljena na listi narodnih poslanika, narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 15 minuta.

Još jednom bih na početku ove popodnevne rasprave rekla da poslanička grupa SRS smatra da je prvo trebalo da se donese zakon o mentalnom zdravlju, pa tek onda zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, jer ovaj zakon o mentalnom zdravlju je sistemski i krovni zakon, koji se već više od 10 godina ne donosi i tako se na jedan neefikasan način ne zaštićuje mentalno zdravlje ljudi u Srbiji.
Psihoaktivne kontrolisane supstance stvaraju zavisnost i zavisnost od opojnih droga je definisana u članu 2. zakona. Smatramo da je zavisnost od psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ozbiljna i teška društvena bolest. Ona u prvom redu ima socijalnu patologiju, ali pojava može da ima i medicinske, odnosno psihijatrijske i psihološke, i druge dimenzije.
Ona je poprimila epidemijske razmere, naročito u populaciji mladih osoba. Međutim, svođenje ovog društvenog problema samo na bolest ili pak na društveno devijantnu pojavu ima za posledicu neefikasnost u njenoj prevenciji. Ovaj zakon treba da bude primenjiv, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru.
Plašimo se da će i ovaj zakon uskoro da doživi ili svoju reviziju ili svoju izmenu. Psihoaktivne kontrolisane supstance su regulisane na neki način površno, nedovoljno i manjkavo u ovom zakonu.
U ovom vremenu koje mi dozvoljava osvrnuću se samo na neke članove, a kasnije kada bude rasprava u pojedinostima mnogo više. Kao odgovorna poslanička grupa podneli smo na ovaj zakon preko 30 amandmana. Nadam se da ćete ove amandmane na jedan korektan i ozbiljan način da razmatrate i da neke od njih i usvojite.
Na početku sam rekla da ovaj zakon ima 117 članova koji su obrađeni u 15 poglavlja. Drugo poglavlje ovog zakona se odnosi na klasifikaciju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i ima od 8. do 13. člana. Član 8. predviđa spisak psihoaktivnih kontrolisanih supstanci od ministra zdravlja i uz mišljenje, odnosno saglasnost komisije.
Smatramo da ovaj spisak psihoaktivnih kontrolisanih supstanci bi više trebalo da bude predmet Zakona o lekovima. Smatramo da je treće poglavlje, koje se odnose na identifikaciju ispitivanja psihoaktivnih supstanci, ne treba da bude regulisano u okviru Zakona o lekovima. U trećem poglavlju najznačajniji je član 21. koji predviđa da referentna laboratorija mora da ima odgovorno lice za identifikaciju ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i zamenika. Ovaj član propisuje koje uslove moraju da ispunjavaju odgovorno lice i njegov zamenik.
Ono što je problematično vrlo u ovom članu je da mora da bude pripadnik RS. Ovo lice ne sme da bude kažnjavano i ne sme da se vodi protiv njega sudski proces zbog grešaka koje je učinilo iz oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Ono što smatramo da je krajnje problematično je što u okviru ovog člana zakona niste regulisali da ovo lice treba da poseduje određenu stručnost, odnosno određeno znanje iz oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Ono što je veoma važno za svaku granu medicine, a posebno za ovu, to je stručnost osobe koja se bavi ovom materijom. Stručnost je nešto što svako od nas želi kada ide kod lekara. Biramo lekare po tome da li su manje ili više stručni. U kontekstu stručnosti htela bih da kažem da je i naš predsednik prof dr Vojislav Šešelj pacijent jer je imao srčane tegobe, a i građanin i državljanin Republike Srbije.
Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i po mnogobrojnim međunarodnim konvencijama, ima pravo na izbor lekara. Prema tome, hoćemo još jednom, nije nažalost ministar tu, ali da apelujemo da zaustavite i kao nadležno ministarstvo ubijanje prof. dr Vojislava Šešelja u Hagu.
Takođe bih dalje nastavila sa kompetencijama određenih članova. Član 31. se odnosi na odgovorno lice za proizvodnju prometa psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Pitala bih kakva je razlika između odgovornog lica za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i odgovornog lica u ovlašćenoj odnosno referentnoj oblasti.
U članu 31. spominjete da mora da ima stručnost, odnosno da je potrebno da ima određena stručna znanja, a ne spominjete ono što spominjete u članu 21, a to je, što mislimo da je mnogo značajnije za ovaj član 31, da odgovorno lice nema ili se ne vodi postupak za krivično delo za oblast psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Mislim da je to veliki nedostatak ovog, ne samo člana zakona, nego i ovog zakona.
Osvrnula bih se zatim na referentne ustanove. Ovde gospodin dr Periša Simonović koji je, koliko sam čula, neuropsihijatar kao što sam i ja, i koliko znam u Beogradu postoji, ne u Beogradu, nego u Srbiji postoji 21 referentna ustanova koja se bavi bolestima zavisnosti.
Međutim, problem je veliki za one druge neuropsihijatrijske ustanove koje takođe imaju, na neki način, moralnu ili etičku obavezu da se bave ljudima kojima imaju ovu problematiku. Naročito je problem i mislim da na taj način ne može da se definiše da samo određene ustanove moraju da se bave bolestima zavisnosti, jer bolest zavisnosti ne podrazumeva samo lečenje od narkomanije, odnosno prevenciju ili rehabilitaciju.
Sve osobe koje boluju od bolesti zavisnosti imaju i mnoge psihičke probleme koje te referentne ustanove, neću sada ovde da ih imenujem, ali imam iskustvo u radu na psihijatriji od 23 godine i 23 godine dežurstva, koji imaju veoma teške psihičke smetnje.
Onda hitna pomoć te pacijente dovede u 12, 1, 2 zbog pokušaja suicida ili zbog pokušaja homicida, u opet neću da imenujem koju dežurnu instituciju, i samo ih onako izbaci što je jedna velika zamerka i mislim da nije samo moja lična zamerka nego je zamerka mnogih lekara na rad hitne pomoći.
Ne može pacijent da bude bačen u čekaonicu, hitna pomoć mora prvo da uspostavi kontakt sa dežurnim tehničarem ili dežurnim lekarom, pa da se vidi da li je taj pacijent indikovan za prijem u tu ustanovu ili u neku drugu ustanovu.
Mislim da i vi koji ste radili, a čula sam, u Institutu za mentalno zdravlje, imate slično iskustvo. Na ovaj način apelujem da na neki način ovim zakonom ne budu definisane samo referentne ustanove. Ovim zakonom treba definisati i druge ustanove koje se bave bolestima zavisnosti.
Toliko o ovim članovima koji su iz medicinske struke, iako sam i na Odboru za zdravlje i porodicu rekla da ovaj zakon nedovoljno reguliše oblast prevencije, lečenja i rehabilitacije i da je potrebno i sigurno da se donese neki novi zakon, koji će ovu problematiku mnogo šire i mnogo dublje da reguliše. Ovim zakonom je to vrlo površno i vrlo nedorečeno.
Takođe, smatram da ovaj zakon nije trebalo da donosite po hitnom postupku, a da propise, a to je član 115. donosite tek za 18 meseci. Smatramo da je to nedopustivo. Šta će biti u tom periodu i da li će važiti ovaj zakon ili će ovaj zakon na neki način da se zaboravi, koji tek treba da stupi na snagu osmog dana, a da li će se primenjivati od osmog dana, to je pitanje.
Ovde imate mnoge propise i mnoge članove zakona koji definišu da se izdavanje dozvole vrši u roku od 90 dana za proizvodnju, promet. Zatim, ministarstvo, što je isto veliki problem, da inspekcija ministarstva treba tek u roku od dve godine da izađe na teren i da utvrdi da li je izdata dozvola za promet i preradu ovih psihoaktivnih supstanci. Mislim da je to nedopustivo i da treba te periode skratiti i ograničiti na neki kraći period.
Takođe, što se tiče ove kaznene politike, ne znam da li ste usaglasili sa kaznenom politikom koja se tiče Krivičnog zakonika, koja se tiče ove materije koja je obrađena u Krivičnom zakoniku. Smatram da su, a osvrnuću se na ove kaznene odredbe koje se odnose na privredni prestup, prilično blage. To su novčane kazne od milion do tri miliona dinara. Kaže – kazniće se za privredni prestup pravno lice ako obavi proizvodnju, odnosno promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Smatramo da ovo čak nije ni za neku veću novčanu kaznu, nego je normalno za krivični postupak koji treba da ima, da ne kažem, koju kaznu. Zato smo mi svojim amandmanima predložili da se ove novčane kazne koje su, kažem, mnogo blage, povećaju.
Takođe, smatramo da to važi ne samo za pravna lica, nego i za fizička lica, a to je u delu koji se odnosi na prekršaje i član 111, gde se kaže – kazniće se novčanom kaznom od 300.000 do miliona dinara za prekršaj pravno lice, ako za odgovorno lice, odnosno zamenika odgovornog lica ovlašćenoj, odnosno referentnoj laboratoriji odredi lice u suprotnosti sa odredbama ovog člana 21, odnosno stav 2. i 3. ovog zakona.
I ovde smo predložili amandman i bolje amandmansko rešenje. Nadamo se da ćete bar neko da usvojite.
Takođe, ne znam koji je ovo stav člana 111, poslednji stav kaže za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara. Ovo je krajnje i nedozvoljeno malo, za tako ogromno i prekršajno i uopšte jedno delo koje je krajnje amoralno.
Mi kao odgovorni poslanici SRS nećemo glasati za ovaj predlog zakona i u principu nismo protiv toga da se donese jedan ovakav zakon, ali ovaj zakon treba da bude konkretniji, treba da bude dorečeniji i treba da na jedan adekvatan način zaštiti sve građane Srbije, posebno mladu populaciju od zloupotrebe droge, od zavisnosti od droge, od kriminala i svih oblika nasilja.
Svi znamo da i pušenje i alkohol idu u korak i podruku sa drogom. Danas je to jedan veliki problem, znači, niko ne počinje odmah sa drogom, svi to znamo ovde. Počinje se ili sa pušenjem cigareta od desete, jedanaeste godine, još u trećem, četvrtom razredu osnovne škole, a posle se nastavlja i sa alkoholom i na kraju sa pušenjem marihuane, to je najčešće i prvi susret mladih sa ovom vrstom droge.
Zbog toga smatramo da je prevencija, jer ovo nije samo medicinski problem, to sam rekla, i uvođenje zdravstvene zaštite u školama, gde bi trebalo da se vrši edukacija mladih na jedan stručan način, da se mladima kaže šta je štetno, kakve su štetne posledice uzimanja tih narkotika, uzimanja alkohola, uzimanja droga i na neki način, pored edukacije u školama, osnovno je da se radi sa članovima porodice. Znači, u ovo vreme ekonomske i socijalne krize, kada se svi ljudi bore za opstanak, kada gledaju da na neki način prehrane...

Narodna poslanice, vreme na raspolaganju poslaničke grupe je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.) Da li još neko želi reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika i Predlogu zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Poštovani narodni poslanici, u 16.30 časova ponovo smo u situaciji u kojoj smo bili u 13.55 časova, kada sam imala informaciju da Vlada Republike Srbije ne može da nam pošalje nikog kao predstavnika za tačke dnevnog reda koje slede nakon četvrte. U međuvremenu ste obavešteni da je određen ministar Milan Marković, ali trenutno nemam informacije da će bilo ko od članova Vlade Republike Srbije prisustvovati radu sednice.
Imam izbor da odredim pauzu i da čekamo krajnje informacije definitivne o tome da li ili ne član Vlade dolazi na tačke dnevnog reda ili imam izbor da nas sve zajedno obavestim, a i Vladu Republike Srbije, da za danas završavamo rad i da molimo, nadam se, u ime svih nas, Vladu Republike Srbije da se sa više ozbiljnosti odnosi prema obavezama koje pred sve članove Vlade Republike Srbije stavlja Poslovnik Narodne skupštine, Zakon o Vladi i Zakon o Narodnoj skupštini.
Rekla bih da smo svi zajedno skloni da za danas završimo rad. Dakle, za danas završavamo rad. Zahvaljujem se predstavnicima Vlade Republike Srbije.
Rad ćemo nastaviti sutra, 17. decembra, u 10.00 časova, raspravom o tačkama dnevnog reda koje slede nakon upravo zatvorenih. Hvala vam.