Nijedan problem se ne rešava u zdravstvenom sistemu tako što se razgovara sa nekim članovima Vlada, pa se onda iskaže dobra volja, pa se onda diskreciono odlučuje ovako ili onako, nego se rešava onako kako nalažu standardi što se tiče zaposlenog kadra u zdravstvenim ustanovama i  objektivno realno stanje.
Dom zdravlja koji je pomenut, kao i svi drugi domovi zdravlja i bolnice, sagledavaju svoj obim posla, iskazuju svoje potrebe u okviru kadrovskog plana i problemi se rešavaju. Tu smo da rešavamo probleme, ne da o njima pričamo i ne da ih nadziđujemo.
Prema tome, ukoliko postoji opravdanost problem će biti rešen. To je jedna stvar.
Što se ove druge stvari tiče, ne znam po koliko puta treba da objašnjavam da vas molim, plediram narodnim poslanicima, prenosim molbu Ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova Srbije, iz objektivnih razloga većim delom, dosta toga ima i subjektivnog, važno je da se usvoji izmena zakona kojom se ostavlja još jedan rok koji je relativno razuman od 36 meseci u okviru koga će neko dva, šest, za devet, za 18 rešiti pitanje koje mu je obaveza iz Zakona o lokalnoj samoupravi, da preuzme odgovornost za zdravlje građana na njegovoj teritoriji, tako što će morati da bude osnivač doma zdravlja na toj teritoriji.
Onaj ko nema uslova budžetskih da taj teret izdrži dobijaće podršku iz budžeta Srbije, ali mi moramo insistirati na tome da se na podjednak način rešavaju ovi problemi zbog toga da bismo imali ravnomerniji regionalni razvoj i ravnomernije razvijanje zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Dato je na vreme u proceduru što se tiče rešenja. Dobijena su mišljenja da je neophodno ići na izmenu zakona. Predložili smo vam i mislim da je definitivno da ćemo biti u situaciji da o tome glasate. Na vama je. Nadam se da ćemo imati većinu koja je veća od vladajuće za ove zakone.

Iskorišćeno je tri minuta vremena na raspolaganju predstavniku Vlade. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, pa narodni poslanik Paja Momčilov.

Kratko. Što se tiče problema preuzimanja u nadležnost lokalne samouprave, nije nama cilj da sprečimo decentralizaciju, nego problem je druge vrste. Problem je ono što vam ukazujemo, gospodine ministre. Lokalne samouprave ne mogu da se izbore sa novim materijalnim troškovima, zato što su im transferna sredstva smanjena za 40%. Ovo je naš pokušaj da Vladu nateramo da ta transferna sredstva vrati lokalnim samoupravama. U tome je problem.
Sve vreme ukazujem to, zato što su lokalne samouprave zakinute, zato što ljudi ne mogu da opstanu, ne mogu da ta mizerna sredstva rasporede na sva moguća davanja. Trista stvari im je nakalemljeno, od ekologije, zdravstva, održavanja lokalnih puteva, školstva, socijalne pomoći, socijalnog davanja, a sredstva se smanjuju.
S druge strane, u pravu ste kada govorite, gospodine ministre, da je stopa razdvajanja u Srbiji skoro najmanja u regionu. Potpuno se slažem s vama, ali ste dužni da kažete koliko mi iz budžeta RS plaćamo prosečnu cenu leka. Nekoliko puta sam vam to govorio.
Prosečna cena leka koja ide na teret RZZO od dobavljača, od proizvođača na osnovu prosečne cene leka koja se obračunava na osnovu prosečne cene leka u Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Hajde da vidimo kolika je tamo stopa izdvajanja po glavi stanovnika i uzmemo taj prosek. To je bar tri puta više u Srbiji. Zašto uzimamo taj prosek? Zašto ne uzmemo prosek leka u Albaniji ili nekoj drugoj nerazvijenoj zemlji?
Kada govorimo o uključivanju privatnog sektora u zdravstveni sistem, pre nekoliko godina ste obećavali paket osnovnih usluga koji će biti definisan. Kako danas izgleda taj osnovni paket usluga? Da li postoji? I dalje imate stotinu usluga. Kada govorimo o dopunskom radu, imate državni resurs i ostvaruju ga svi građani RS. Odakle ekskluzivno pravo jednoj grupaciji ljudi da koriste državni resurs?
Da li to znači da pilot aviona JAT popodne uzme avion pa da leti i kaže – sada radim dopunski rad? Da li to znači da vozač gradskog saobraćaja uzme autobus i tramvaj i kaže da radi dopunski rad i da će posle podne da vozi da bi obezbedio egzistenciju? Nije to dobro rešenje i to otvara korupciju.

Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Veoma poštujem da imate svoje mišljenje, cenim ga. Apsolutni iznos je najmanji, nije stopa loša. Izračunajte za 2011. godinu. Vrlo lako ćete izračunati, ako je 197 milijardi, na primer, predviđeno dinara u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, dodajte na to 15,9 milijardi budžeta Ministarstva zdravlja, koji je, usput budi rečeno, značajno veći ove godine, za trećinu, zbog toga što je glavno ulaganje, od preko devet milijarde dinara – završetak Skadra na Bojani u četiri grada – Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad.
Ako na to dodatne i nešto što je tekovina naša zajednička, a to je fiskalizacija svake usluge koja se legalno plaća u zdravstvu, bilo da je u privatnom ili u državnom, fiskalnih računa po evidenciji poreske službe ima za deset meseci 15 milijardi, sve to saberite. Dodajte i četiri milijarde novca, koliko po procenama ima, u vojnom zdravstvu, koje, nažalost, još uvek nije deo integrisanog sistema, ali nadam se da će brzo biti. Doći ćete do toga, kad podelite sa brojem stanovnika Srbije, da je taj novac nešto oko 30 hiljada dinara.
Mi smo mala, siromašna zemlja. Od svoje plate godišnje uplaćujem 144 hiljade dinara. Vi kao poslanici isto tako, preko 140 hiljada godišnje. Prosečna plata u Srbiji, ili minimalna, kad uzmete minimalnu, onda je njihova uplata 9.600 na godišnjem nivou. Mi ćemo, nažalost, iz budžeta imati mnogo manje novca za milion i 200 hiljada ljudi koji nemaju svoj sopstveni prihod. To je naša realnost.
Sledeća godina će biti godina izazova za solidarnost, koju moramo izdržati. U godinama krize 2009, 2010. i evo, nažalost, i 2011. godina, biće ozbiljna godina izazova za zdravstveni sistem Srbije.
Osnovni paket usluga. Molim vas, nemojte više o tome pričati. Pročitajte Zakon o zdravstvenoj zaštiti, unutra lepo piše koji je obim prava osiguranika, a šta je ono što nije obuhvaćeno zakonom kao definicija garantovanih prava.
Kad to pogledate, nadam se da će vam jednom biti jasno da je to paket usluga. Onaj ko insistira na drugačijem definisanju, on se verovatno zalaže da se taj paket usluga smanji. Ja naprotiv, zalažem se da taj paket usluga bude povećavan u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje.
Bio bih najsrećniji da donošenje budžeta donese mnogo manji broj nezaposlenih ljudi i da onda imamo više novca, onda bismo valjda imali više da uložimo u zdravlje jer je to ulaganje jedino pravo ulaganje u održivi ekonomski razvoj zemlje.
Kada govorimo o stopi i o cenama, zašto su uzete referentne cene lekova za tržište, to je definisano zakonom zbog toga što se radi o ispravljanju dispariteta cena farmaceutske industrije u Srbiji u odnosu na okruženje, jer se pripremamo da budemo deo jednog zajedničkog velikog tržišta.
Šta je kriza donela, kad već govorimo na ovaj način, lekovima? Dovela je do toga da je 2009. i 2010. godine Fond osiguranja počeo da plaća sa zadrškom od tri meseca apotekarskim ustanovama za isporučene fakture. Bolnicama redovno, mesec za mesec. To je tekovina, ozbiljna tekovina ove decenije, jer je uplatama Fondu zdravstvenog osiguranja 2006. i 2007. godine od tri-četiri milijarde dinara omogućeno da se sa većom snagom organizuje zdravstvena zaštita.
Nažalost, godine 2009, 2010. i, bojim se da će tako biti i 2011, godine su ozbiljnih izazova. Struktura trošenja novca u našem osiguranju, srpskom, liči na strukturu u bilo kojoj drugoj zemlji. To morate malo pročitati, ne bih sada sve zamarao time. Osnovno je – apsolutni iznos je mali. Stopa nije loša, ona je uporediva sa drugima. Osnovni paket usluga postoji. Morate ga pročitati.

Iskorišćeno je četiri minuta vremena za predstavnika Vlade. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, pa posle narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajuća često ima običaj da usmerava diskusiju i misli da je sada već došao neki trenutak kada bismo mi mogli da svodimo ovu diskusiju o prvom zakonu, da je već zrela situacija. E, nije.
Gospodine ministre, u čemu je problem? Kažite glasno.
(Tomica Milosavljević, sa mesta: Da li diskutujete ili polemišete?)
(Predsedavajuća: Bez direktne komunikacije, molim sve učesnike sednice.)
Čekajte, trošite mi vreme. Molim vas da mi vratite vreme. Pošteno.
Niz stvari ovde koje ste vi iskazali, sve su zamene teza i sve je priča kojom vi hoćete da osnovni problem na koji mi ukazujemo – ne prihvatite. Mi vama kažemo da nećemo na ovakav način, uz brzanje, da donosimo važne sistemske zakone.
Danas je Odbor za zdravlje, koji je uredno zakazan u 11.00 časova, bio odložen, zato što nismo imali predstavnika Vlade. Predstavnik Vlade, vaš činovnik, zakasnio je 20 minuta. Onda smo počeli raspravu bez mišljenja Vlade. On je imao materijale u ruci i članovi Odbora su pristali i radili smo. Znači, mi vama govorimo da na ovakav način nećemo ovakve zakone da donosimo.
Ono što ste vi kazali – denuncijanti, neke nevladine organizacije frustriranih, šta je sad to? Ponovo uvodite kategoriju stranih plaćenika? Šta vam je "Pištaljka"? Da li vi negirate da je biološki ugrožena naša nacija? To mi vi kažite.
Ovde držim demografski prikaz Svetske zdravstvene organizacije, čiji ste vi službenik, gde se lepo vidi koliko umire, kolika je opšta smrtnost. Najveća je kod nas. Pogledajte zemlje u okruženju. Je l' vi negirate ovo ili laže Svetska zdravstvena organizacija? Dajte da to raščistimo.
Uhvatili ste se – postoji izveštaj, posle tri meseca, kontrola, eksterne, EU. Hoćete li staviti to na sajt? To ste dužni. Vi obećavate Evropu, transparentnost. Hoćete li staviti taj materijal na sajt? To je konkretno pitanje. Pustite priče – jeste-nije.
Ako govorimo ovo što vi govorite, šta je sa vakcinom? Kažete da treba krov da prokišnjava. Treba trudnice i dece da trpe promaju? To je najnormalnija stvar kod nas. Ali, je l' normalno u mojoj kući danas neko plaća epidural u 21. veku? To je po vama normalno, zato što vi to ne znate.
Je l' normalno da umru žene od komplikacija gripa? Kad vidite sve istorije, nijedna nije dobila "tamiflu". Nijedna. A na sastanku nas, ginekologa Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, doneli smo preporuku da svaka trudnica prvo mora dobiti "tamiflu". O tome pričajte. To je problem. Problem su onih deset, svaki deseti koji ne može kod lekara jer nema da plati.
Svaka čast medijatorima. Svaka čast nizu akcija koje ste preduzeli. Ali, generalno, vi morate priznati, a to ne priznajete, biološki je ugrožena nacija. Pobijte podatke Svetske zdravstvene organizacije. Recite da nije istina. Kažete da mi treba da čitamo. Vi treba da čitate. Radio-terapija u Srbiji 2010. godine, autorski članak profesora Čikarića, koji je čitav radni vek proveo na ovim problemima, a vi tu žonglirate sa aparatima i brojkama.
Šta je sa Torlakom? Šta ste uradili? Šta je sa Agencijom za lekove? Šta je sa "Tvining" projektom sa Francuzima? Koliko je para otišlo? Jesu li vam rekli – primite još, a vi otpustili još 70 i promenili direktora. O tome pričajte.
Mi o tome govorimo. Kad bi mi sve pobrojali ono što ne valja, a nećemo, neću da čitam šta dobijam kao predsednik Odbora za zdravlje od građana Srbije, to bi bilo ispod nivoa. Ali ovo, ovo je zasnovano na nauci i vi to preskačete, bagatelišete i nama pričate neke bajke i pokušavate nas da vređate. Možete. Mi nismo odgovorni. Mi smo opozicija.
Čak i da jesmo krivi za ono što je bilo – mi smo platili. Vaša je sramota kad nemate drugi argument. Mi pričamo o vašoj politici, da bi mogli da gledamo u budućnost, a vi se stalno vraćate na neka prošla vremena. Kako ste vi živeli u tim prošlim vremenima? Kako živite danas? Kako žive drugi građani? Kako žive lekari? O tome mi pričamo. To je suština.

Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Krov i prozori su najnormalnija stvar na porodilištu i na ginekologiji. Prethodnik je trebalo to da uradi i da završi onda kada je mogao, kada je bio član Vlade i član Upravnog odbora Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije. Onda su se zamrzavale vode u toaletima, jer nije bilo tih prozora, a krov je prokišnjavao.
To je sačekalo da dođe ministar Milosavljević, da se pokrene projekat energetske efikasnosti i da se Ginekološka klinika u Višegradskoj privede primeni kao jedna normalna, pristojna, civilizovana zgrada kakvu zaslužuju trudnice u Srbiji i kakvu zaslužuju i u svim drugim porodilištima.
Nevladine organizacije imaju za cilj, pretpostavljam, ostvarenje javnog interesa. One nisu protivvladine, protiv ministarstva, protiv ministra. Kad počnu da se ponašaju tako, onda gube tu srž koju ima nevladina organizacija. O tome ne bih više pričao.
Naravno da je ugrožen biološki opstanak nacije. Šest i po odsto ima fakultetski obrazovanih ljudi u ovoj zemlji. To vam je, kada preračunate, oko pola miliona, a 300 hiljada obrazovanih je napustilo zemlju i rađalo decu negde po Kanadi, Velikoj Britaniji, Americi. Naravno da je to izazov za sve nas. Kamo sreće da to može da reši jedan ministar i to npr. zdravlja. To se rešava na mnogo teži i komplikovaniji, dugotrajniji način. Nacije moraju da vode dugoročnu odgovornu politiku.
Vakcine - H1N1; pandemija je odnela 10 života trudnih žena. Ona je Srbiji donela smrtnost koju nikada grip nije imao. Epidemija se pojavila rano, ranije nego ikad u Srbiji, što je trend inače bio i u Evropi. Donela je nove rizične grupe, gojazne i trudne žene, gojazne osobe uopšte. Donela je preko 60 hiljada ljudi koji su lečeni u bolnicama.
Imate kompletnu analizu na sajtu Ministarstva zdravlja, možete pogledati podatke. Glavni izazov bio je planiranje u situaciji kada ste morali da razmišljate o najcrnjem scenariju, a da budete spremni da smanjujete trošak i teret za Vladu i državu. Mi smo se upravo tako ponašali. To su naslovi i neke vaše diskusije ovde kada ste prozivali da niko nije uradio dovoljno, da su svi drugi već obezbedili, da mi kasnimo, čak su tražene skupštinske rasprave na tu temu.
Onda smo još od 2005. godine, da vas podsetim, kao Vlada doneli plan za postupanje pre i u toku pandemije. Godine 2006. odgovorili smo efikasno na izazov ptičijeg gripa među životinjama. Labudovi u Bačkom Monoštoru i u Bajinoj Bašti među živinom, da bi posle toga problem eskalirao. To je bilo za očekivati. Jeste, jesam funkcioner Svetske zdravstvene organizacije u ime Srbije i Evrope, a ne službenik. Dakle, funkcioner, član Izvršnog odbora i sa čašću i ponosom tu funkciju vršim.
Svetska zdravstvena organizacija je savetovala svoje članice da se pripreme jer je za očekivati da u prvih deset godina ovoga milenijuma i ovoga veka dođe do pandemije i ona se desila. U to vreme kada smo krenuli da planiramo, sa radnom grupom koja je formirana upravo da bi planirala i postupila tokom, pre i u toku pandemije, u tom trenutku velike zemlje su već godinu i po pre toga ulagale u proizvodnju, obezbeđivale se ogromnim količinama.
Nisam vrač iz 18. i 19. veka, ja sam doktor, doktor medicine koji se ponaša prema svojim pacijentima i prema svojoj porodici kao neko ko postupa zasnovano na dokazima, na naučnim dokazima, i tako se isto ponašam i na mestu ministra zdravlja. Slušao sam struku.
Vlada je donela odluku da pristupimo hitnoj nabavci tri miliona doza. Posle toga smo imali ponudu i razmatranje da uđemo u dodatne nabavke tokom 2010. godine jer je pretila velika opasnost koja je tada izgledala vrlo realna i ozbiljna. Na moj predlog obustavljene su te inicijative, a zatim na moj predlog 12. januara obustavljena nabavka na nešto oko 800 hiljada doza. Vakcinacija sprovedena na 1.127 mesta je počela u jednom jedinom danu.
Da mi ne bi isteklo vreme, reći ću da je ukupan trošak pandemije preko sedam milijardi dinara, preko sedam milijardi dinara. Od toga je 10% troška iz budžetske rezerve za vakcine koje su kupljene pre svega i samo zbog toga da bi se zaštitili građani. Ponašali smo se u tim okolnostima, čini mi se, vrlo restriktivno, vrlo pažljivo, nadam se odgovorno.
Na tome, nije na nama da sudimo, naravno, nego na epidemiološkoj struci, i međunarodnoj i nacionalnoj, iako se tvrdi da je moglo bolje. Nema nijedna stvar koja ne može da se uradi bolje. U tim okolnostima, pod stalnom presijom i pritiskom, pored masovnih događaja na koje smo odgovorili, čini mi se, korektno, uključujući Univerzijadu, uključujući Egzit, a zatim, posle toga, u jednoj situaciji i atmosferi u kojoj antivakcinalni pokret, koji je bio inspirisan od različitih interesnih krugova, uspeo je da pomuti poverenje čak i u Svetsku zdravstvenu organizaciju, zahvalio sam se članovima grupe i na zahvalnici piše – za posvećenost u radu pre i u toku pandemije.
Dakle, hvala prethodniku što je rekao – svaka čast uspešnim akcijama. To znači da se saglašavamo da ima i uspešnih stvari u našem zajedničkom poslu. Naravno da je uvek u Srbiji bilo uspešnih stvari i 50-ih i 60-ih i 70-ih i 80-ih i 90-ih i sada, biće takvih i ubuduće i daj bože da ovaj parlament usvaja stalno plan razvoja zdravstvenog sistema, kao što ga je sad prvi put u istoriji usvojio prošle godine, daj bože da se vode ovakve demokratske otvorene rasprave sa poštovanjem tuđeg mišljenja uvek.
Hoću da kažem i to da je parlament, organizujući raspravu o HIV-EJDS infekciji pre nekoliko nedelja pokazao kako može da bude kuća koja i na taj način diže pažnju građana i jača edukaciju, vaspitanje. Time ćemo doprineti, između ostalog, i obnavljanju biološkog kapaciteta nacije i građana ove zemlje.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena na raspolaganju predstavnika Vlade. Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč.