Samo ću kratko, da razjasnim to pitanje paketa usluga i preuzimanja opšte odgovornosti za svoj dom zdravlja. Neke stvari moramo da razumemo, a to je operativno koštanje funkcionisanja jedne zdravstvene ustanove je trošak koji se nadoknađuje ugovorima između te ustanove i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, dakle, Fonda osiguranja.
Prema tome, ugovorima koje domovi zdravlja preciziraju početkom jedne godine za tu godinu definisano je na koji će način da bude plaćen taj dom zdravlja, u smislu troška za isplatu plata.
Znate da je posle devet godina potpisan kolektivni ugovor sa reprezentativnim sindikatima, prvi put u ovom periodu i ovoj deceniji, dakle, isplata plata, isplata energenata, isplata potrošnog materijala, lekova i svega ostalog. To se preuzimanjem odgovornosti lokalne samouprave za dom zdravlja ne menja, to ostaje i to je najveći deo troškova.
Šta se menja? Menja se to što dom zdravlja zvanično po zakonu biva osnovan od te opštine. SO preuzima odgovornost za organizaciju primarne zaštite koja se zove dom zdravlja. Poverava joj se dom zdravlja, gde je prethodno uloženo 60 miliona evra 2006. i 2007. godinu da bi se sve zgrade centralnih domova zdravlja popravile i privele jednoj nameni koja je relativno pristojna.
Dalje je, uslovno rečeno, teret za lokalnu samoupravu, ali mislim da je to istovremeno izazov i da je to jedna obaveza lokalne samouprave, preuzima se ta obaveze da se brine o infrastrukturi, da se brine o investicionim troškovima održavanja, da se brine o obnavljanju opreme. One opštine koje imaju bruto nacionalni dohodak ili situaciju koja je ispod proseka u Srbiji, one dobijaju predviđena sredstva posebna iz budžeta, da bi se na taj način ujednačili uslovi pružanja zdravstvene zaštite u celoj Srbiji.
Primer kako to funkcioniše je grad Beograd i prethodnik je bio gradski sekretar za zdravstvo i zna vrlo dobro šta znači upravljati sistemom gde je dvocifreni broj domova zdravlja i KBC. Naravno da nije lako, naravno da je komplikovano brinuti o svim ambulantama od Avale do Surčina, naravno da nije lako sa obe obale Save i Dunava brinuti o zdravstvenim ustanovama, ali grad Beograd uvek ima budžet koji je veći od republičkog budžeta za investiranje u zdravstvo. U jednoj godini, kada Ministarstvo zdravlja raspolaže sa jednom milijardom za sve, grad Beograd te godine ima 800 miliona za svoje ustanove. Prirodno je da preuzme odgovornost i da vodi računa o svojim ustanovama.
Prirodno je da to učini Vojvodina, Niš, svi gradovi i sve opštine, a da se najsiromašnijima svakako pomogne. Zato je tu multisektorska saradnja, zato je tu Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zato je tu briga o regionalnom razvoju.
Potpuno sam saglasan s tim da bi bilo idealno da milion ljudi radi, da nema nezaposlenih, tih milion ljudi uplaćivalo bi doprinose, mi ne bi razgovarali o tome da budžet plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, za ljude bez sopstvenog prihoda, jer bi ih bilo malo.
Kada će se to u Srbiji desiti? Kada ekonomija bude još jača, kada disciplina uplata zdravstvenog doprinosa bude ispoštovana i naravno da vas i ja pozivam da budete konstruktivni u smislu da i vi utičete da sve državne institucije rade svoj posao i da se ne događa da neko može da isplati platu, a da ne uplati zdravstveni doprinos.
Podsetiću vas, zdravstveno osiguranje je civilizacijsko dostignuće u Srbiji i mi solidarno delimo taj dinar. Mi ovde koji sedimo uplaćujemo godišnje i po 140.000 dinara u tu kasu Fonda zdravstvenog osiguranja. Neko ko zarađuje tri puta manje, uplaćuje 40.000 godišnje, a neko ko zarađuje još dva puta manje uplaćuje 70.000, a neko ne uplaćuje ništa nego za njega država plati koliko ima, a dobijamo uslugu na onaj način koji je približan za svakoga, bez obzira koliko je platio i to je solidarnost na delu. Hvala.