SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.12.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je šest minuta poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Tomica Milosavljević

Suština komore je u njenoj nezavisnosti, u njenoj autonomiji. Upravo to je srž propisa koji definiše komoru i njen rad. Pošto je nezavisno pravno lice, ona podleže zakonima ove države. Onaj ko ispituje njeno finansijsko poslovanje, zna se ko je, to su finansijske inspekcije i one su, po prijavama koje su stizale i iz skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu i po prijavama Ministarstva zdravlja, sprovođene.
Ministarstvo zdravlja ima jedan jedini mehanizam koji deluje u odnosu na komore i on se, za razliku od ovog što prethodnik neprecizno kaže, verovatno omaška ili neznanje, ne zove vanredni stručni nadzor, nego se zove upravni nadzor.
Dakle, upravnim nadzorom Ministarstvo zdravlja ima pravo da konstatuje da li se komora ponaša po zakonu i u skladu sa propisima ili ne. Taj upravni nadzor je sproveden.
I sada, kao i svih prethodnih puta, pokušano je, u okviru ponavljane komunikacije sa predsednikom Skupštine Komore, da se objasni da je u interesu svih stomatologa, pa i prethodnika koji je, čini mi se, to po profesiji, i u interesu građana Srbije kojima bi ti stomatolozi u Srbiji trebalo da pomažu, dakle da je u interesu profesije da se sprovedu izbori kad istekne mandat, uprkos ponavljanim inicijativama, razgovorima.
Ponavljam – komore su nezavisne. Onog trenutka kada su formirane kao nezavisne, država im je poverila tu autonomiju, da budu samoregulacija struke i da same budu odgovorne za svoj rad. Kome da budu odgovorne? Po zakonima, institucijama koje kontrolišu poštovanje zakona, a u moralnom smislu – građanima Srbije, jer predstavljaju izraz samoregulacije struke, koji je dobro da postoji.
Naša struka treba da ima mehanizme kojima sama pravi razliku između žita i kukolja, kojima sama insistira da odnos pacijent-doktor treba da bude izbrušen do najviših mogućih granica poverenja i kvaliteta rada, sama da svojim delovanjem utiče na napredak čitavog društva, tako što unapređuje svoju profesiju.
To smo učili od svetlih prethodnika ove profesije koji su se još pre 200 godina borili sa kugom u ovim krajevima, koji su se borili sa tuberkulozom, koji su pokušavali da osmisle propise koji će nas približiti modernom svetu. Koren nam je dubok i on seže, podsetiću vas, nije zgoreg, osam vekova unazad – do Studenice, kada je osnovana prva bolnica u Srbiji.
Dakle, komore su mnogo vrednije, značajnije, sjajnije, nego što pokušavamo da ih ovako spuštamo na neki administrativno-birokratski nivo. Autonomija je zagarantovana Zakonom o komorama i neće nijedan ministar zdravlja u ovoj republici Srbiji moći tek tako da raspušta komore, da ulazi unutra i da se meša u autonomiju.
Upravo u izlaganju prethodnika je kontradikcio in adjekto. Znači, kaže se – vi se izmenama zakona mešate u komoru, remetite njenu autonomiju, a onda se kaže – poslednje dve godine niste učinili dovoljno da se sprovedu izbori. Onda sam kao ja odgovoran.
Ne, prethodnik je između ostalih odgovoran zato jer je stomatolog po profesiji. Zašto nije otišao na svoju komoru? Zašto nije razgovarao sa svojim kolegama? Zašto nije uticao na svoje radno okruženje, tamo gde je radio, ako već danas taj posao ne radi i da utiče, zaista, kolegijalnim delovanjem da komora shvati koliko je visok nivo odgovornosti u organizaciji novih izbora.
Prikazali smo se svi zajedno kao nedovoljno ozbiljna profesija i ukoliko ne budemo u stanju da zakonom to regulišemo – onda to nije dobro. Onda se reaguje nekim drugim aktom. Trudim se u svom poslu da pitam one koji bolje znaju te stvari, nisam pravnik, pomalo sam pravnik-amater jer se nekoliko godina bavim tim stvarima, pomalo sam ekonomista-amater, ali, pre svega sam lekar.
Onda pitam pravnike i ljudi mi lepo kažu – autonomija komora je zagarantovana. Ne možete uraditi ništa tek tako. Možete samo otići u Skupštinu, predložiti izmene zakona, koje možda vama izgledaju kao presecanje Gordijevog čvora mačem, ali nekad se i to mora učiniti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta i 40 sekundi vremena na raspolaganju. Reč ima poslanik Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne stvari oko koje smo se, izgleda, složili. Čestitam ministru. Zakon o Srpskom lekarskom društvu bi sad trebalo da proistekne iz njegovih reči da je to najvažnija institucija zdravstvenog sistema sa tolikom tradicijom. Ima jedna komora koja ima manju. Hoćete li da napravimo zakon o Srpskom lekarskom društvu? To je već nešto što je pozitivno i konstruktivno.
Oprostite, gospodine ministre, ali malo mi smeta taj vaš lični ton. Kažete – ne čita, otišao u politiku. Jeste, otišao u politiku, ali i vi ste. Valjda ste vi prvi. Nemojte sada nama da zamerate što idemo u politiku. Po meni, i to je neko časno angažovanje i zaduženje. Zašto o tome govorite na pejorativan način?
Kolegi ste zamerili da nije rekao. Kako nije? Onoliko smo pričali na Odboru? On je bio najaktivniji u ukazivanju na te probleme. Prema tome, samo je trebalo da to čujete. Ali, vi ne dođete na odbor pa ne znate. Vidi se kako ste neinformisani. Treba da dođete na odbor, kao što svi normalni ministri dolaze. Vi nijednom niste došli. Pošaljete ove mučenike, a mi se onda s njima malo svađamo, malo pričamo i tako Odbor prođe. Znači, to je onaj vaš problem neinformisanosti.
Gospodine ministre, vi se hvalite raznim predavanjima. Ako meni to spočitavate, ove jeseni bio sam u Stokholmu, na "Nobelovom forumu". Tamo sam predsedavao, u Karolinskom institutu, na simpozijumu koji je bio posvećen čoveku koji je slavio neki jubilej i koji je član "Nobelovog komiteta". Taj čovek je bio ovde u petak, zajedno s nama, raspravljao stručne probleme.
Ove jeseni sam bio i u Italiji da držim predavanja. To mi je već treći put da idem po pozivu da držim predavanja. Je l' vi to meni govorite da sam ostavio struku i da sam nestručan? Zašto to govorite? Kome ste to uputili – ostavio struku, priča na dugme?
Ostavite te kvalifikacije, molim vas, ubuduće. Nemojte to da radite. Nema potrebe. Mi tako vas ne kvalifikujemo. Mi pričamo o rezultatima politike koja se ostvaruje. Vas cenimo kao izuzetnog stručnjaka i to smo sto puta kazali i podvukli. To je ono što je istina. Ali, mi sad pričamo o rezultatima, konkretnim ciframa i brojkama. Nemojte taj nivo rasprave da vodimo. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Tomica Milosavljević

Eto kako možemo da se saglasimo. Potpuno sam za takav ton, koji je konstruktivan, koji unosi akademski duh u parlament i koji se bori za propis koji reguliše Srpsko lekarsko društvo. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 10 sekundi vremena koje je na raspolaganju. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dakle, reći ću još par rečenica i više se neću javljati po ovom zakonu.
Gospodine ministre, u pravu ste što se tiče upravnog nadzora. Moja je greška. Verovatno je lapsus.
Ima druga stvar. Ako je nešto od početka pogrešno postavljeno, a vi imate jasan signal da Skupština nije bila regularna, pa posle toga imate pečat za koji Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kaže da nikad nije izdalo, u početku, zar to nije dovoljan signal da se uvede upravni nadzor? Zar to nije dovoljno da se vidi da se nešto događa mimo propisanih zakona?
Tad je trebalo da reagujete, na početku. Da ste tad reagovali, ne bismo došli u ovu situaciju. Upravo to vam govorim – niste hteli ili niste umeli da reagujete. Zato smo došli u ćorsokak i zato imamo sada izmene Zakona o komorama. Tu je problem. Nečinjenje. Nerad.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar.

Tomica Milosavljević

U Zakonu o komorama ne postoji instrument, osim upravnog nadzora, kojim možete delovati na komoru. Njoj je dato ogromno poverenje. Ono što hoću da kažem je sledeće.
Ukoliko ne ispravimo, ne samo zakon, ukoliko ne ispravimo svoju praksu, neko će jednom postaviti pitanje u ovom parlamentu – da li oni uopšte zaslužuju toliko poverenje da im se javno ovlašćenje poveri, kao nezavisna institucija?
Možda će neko ovde predlagati i više mehanizama uplitanja države i kontrole. To, naravno, nije dobro. Niti za komore, niti za profesiju i to generalno nije dobro za građane Srbije, zato što komore u svojoj suštini imaju samoregulaciju struke.
Ovo pitanje nije suštinsko. Ono je tehničko. Stomatološka komora i njeni članovi su izabrali svoje organe, saglasno zakonu, i data im je sloboda da ih izaberu. Niko na njih nije vršio nikakav uticaj prilikom izbora. Kako su se međusobno izabrali, tako su funkcionisali, dok im je trajao mandat.
Očigledno je da nema dovoljno odgovornosti u ljudima koji su birani na veoma odgovorne funkcije, koji ne razumeju da su obesmišljavanjem svoje funkcije time što nisu raspisali i sproveli izbore, uprkos jasnom nalazu upravnog nadzora, uprkos savetima, uprkos razgovorima, uprkos konsultacijama koje su vršene i centralno sa organima komore i sa pojedinim ograncima komore. Instrument za dalji uticaj ne postoji i ovaj član zakona je uvođenje tog instrumenta.
Ako ne izvršite izbor u zakonitom roku, onda će se ponoviti procedura kao kod formiranja komore. Formiraće se odbor, kao na početku. On će sprovesti izbore. Ako ni to ne uradite, onda će se imenovati vršilac dužnosti koji će biti zadužen da sprovede izbore. Ako i to ne uradite, onda ćete imati ozbiljnog posla sa kršenjem propisa.
To je ono što se ovde uvodi. Uvodimo alatku, instrument za rešenje problema, zbog toga što je u pitanju javni interes. Ne zbog toga što je u pitanju – hajde da postoji komora koja naplaćuje članarinu i koja ko zna šta radi, nego zato što je javni interes oduzimanja licence, davanja licence, kontinuirana edukacija.
Javni je interes da komore osiguraju svoje članove za slučaj neželjenog ishoda lečenja. Javni je interes da budu glavne u odnosu doktor – pacijent. To nije posao za ministra. To nije posao za državu. To je posao za profesiju. U praznom prostoru to mora da obavlja i ministar i Srpsko lekarsko društvo i udruženja, ali suštinski je to posao za nezavisnu stručnu instituciju koja je samoregulacija profesije.