OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.12.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

24.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 14:40

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik gospodin Krasić ima reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Moram da krenem sa pohvalama, gospođo Đukić Dejanović, moram da hvalim ljude koji su zakazali ovu sednicu, jer vidite i sami koliki je značaj Predloga odluke o razrešenju Slobodana Pavlovića. Nekoliko puta je značajnija ova odluka, od budžeta, od zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od pravosudnih zakona, svih zajedno i svakog pojedinačno.
Kada čujete ovo što je gospođica Jovanović rekla, onda vidite da ste se vi uhvatili u borbu protiv korupcije i kriminala i dajete prostor od pet sati za razračunavanje. Mislim da, u ovih dve godine, koliko ste na vlasti, ovo je danas jedina tačka gde ste dali najveći doprinos borbi protiv kriminala u Republici Srbiji.
Naravno, to odgovara i ovom testu ''OMSVRSSBT'' i ovom testu ''OIGS'', u okviru NPS. Da ne čitam ovo, dugačko je, mogu da istrošim nepotrebno ovo vreme. Znači, NPS je Nacionalni prosvetni savet, ovo ''OIGS'', to je ocena izdržljivosti građana Srbije, a ovo ''OMSVRSSBT'', to je ocena mentalnog stanja Vlade Republike Srbije sa Borisom Tadićem. To nećete, gospodine Obradoviću, da nađete u "Politici", to ću vam dati preko "Velike Srbije" i na drugi način, te vrlo tačne podatke, sve je to izmereno.
No, da krenemo. Slučaj Slobodan Pavlović se razrešava. Samo da vas podsetim da gospodin Ninić, gospođo Dejanović, kontaktirao je sa nadležnim organima povodom ovoga što ste mi dužni od pre dve i po godine, ono što je Mlađa napisao oko pranja para tokom renoviranja Narodne skupštine. Još je predkrivični postupak u toku, tužilac je to uzeo, uzeo je to i UBPOK, treba da se saslušaju neki učesnici u toj velikoj aferi. Mislim da će to isto biti kao sa Slobodanom Pavlovićem. Koje će ime da bude, pretpostavljam da vi to znate.
Da ne bi bilo i dalje nekih afera, opet moram da pohvalim Vladu, gospođo Nado. Vlada Republike Srbije je na vreme donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Došlo je do blagog povećanja tih plata kod onih najdaljih platnih razreda, te nemate potrebe da pravite ovde rešetku, da neko skače kao u rumunskom parlamentu. To vas hvalim.
Znači, išli ste u susret problemu, da ljudi ne izvršavaju samoubistva, obzirom da vrlo teško mogu da sastave kraj sa krajem, a oni koji imaju 45 godina, do šezdeset i osme kako će da sačekaju penziju, nek' im je bog u pomoći.
Znači, Slobodan Pavlović se razrešava zato što je u sukobu interesa. Međutim, gospođo Dejanović, da vam objasnim još jednu stvar. Mi imamo veliki problem u državi – Komisiji za hartije od vrednosti prestao je mandat pre dve godine i još nema predloga za novu komisiju. Pisali smo vam, gospođo Dejanović, više puta smo se obratili, pozvali smo sve poslaničke grupe da daju svoje predloge kandidata, pošto je taj zakon još anahron, pa poslaničke grupe predlažu itd. Još nema ničega.
Skrećem vam pažnju, prestao je mandat odavno toj komisiji i eno ga Štimac se stalno slika, te preuzimanje, te ovo, te ono itd. Znate koja je afera bila u vreme dok je Labus još bio potpredsednik Vlade, oko preuzimanja akcija "Knjaza Miloša" itd. On i dalje radi.
Znači, ovde je neko video oko Pavlovića da nešto nije u redu, pa je pokrenuo i kod Komisije za hartije od vrednosti se ćuti. Istekao je mandat, a oni rade ljudi, baš ih briga, imaju kontinuitet nedostatka legitimiteta. Neverovatna stvar. To su sve epohalni uspesi ove proevropske, prosocijalne i prosrpske Vlade.
Videli smo da je gospodin Pavlović napredovao u ovoj svojoj karijeri. Što je više imao krivičnih prijava, što je više imao presuda, što je više imao situacija da se veštači sve što je on radio, on je u društvenoj hijerarhiji napredovao, napredovao i došao do mesta da bude vrlo blizu Miloljuba Albijanića, od milošte zvanog "Veselko". Njemu je upravo bio potreban takav stručnjak, koji zna da sredi fakturu, profakturu, da naruči da popije, da pojede, da opere, da plati bakšiš, da plati ovo, da plati ono.
Sada se postavlja pitanje da li ima još takvih pacijenata u NPS? To su ljudi koji osmišljavaju programe, obrazovni sistem. U svakom pogledu treba da budu primer, ne samo učenicima, đacima, nego kolegama, nastavnicima, profesorima. Kada oni nešto sa tog svog sastanka izbace, obaveste javnost, to je dogma, zato što je trust mozgova radio na tome, profesionalci, ne amateri, profesionalci koji rade za pare, ne rade za džabe, stručnjaci, ne diletanti.
Onda vidimo da se potkrao krajnje sumnjiv tip i danas pričamo o tim problemima našeg obrazovnog sistema. Nije onda ni čudo. Ako takvi ljudi osmišljavaju obrazovni sistem, definišu programe itd, na neki način utiču i koja će količina znanja da bude prisutna kod naše dece kada uspešno sa trojkom završe neki predmet i onda vam je sve jasno.
Znači, sve je nakaradno postavljeno, sve je na tumbe postavljeno. Sistem vrednosti je obrnut, uvrnut, izokrenut. Kriminalci indukovali vlast. Neću da upotrebljavam one reči koje upotrebljavaju oni moji neprijatelji iz EU kada mene citiraju, vi znate na šta mislim.
Što se tiče ovog pranja za ovaj sistem koji još nije pao, na nekim drugim mestima padaju sistemi za prebrojavanje, a ovaj naš sistem funkcioniše, jeste da je polovan došao, budžetska inspekcija je, gospođo Dejanović, radila i revizor je radio. Da li znate zašto se ne vodi krivični postupak protiv odgovornih? Nije došao odgovor nadležne komisije Narodne skupštine.
Pogledajte vi sa Necom Konstantinovićem šta on tu radi. To vam onako blago skrećem pažnju, pošto znate da unapred neke stvari najavim, znam šta je problem i znam odmah i rešenje. Pogledajte nešto, blokirali su pravosuđe. Onaj Lučić nikada nije ni imao imunitet, a ima nekih drugih koji se kriju iza toga. Dobro, to ćete vi da rešite vrlo efikasno, znam.
Znači, nalazimo se na tom terenu i sada vam skrećem pažnju koji su naši kriterijumi ovde. Kad kažem naši, mislim na većinu, pošto ona sve ovo definiše, glasa itd. Da li su ti kriterijumi objektivni?
Da vam otvoreno postavim pitanje – ako Slobodana Pavlovića razrešavamo zbog sukoba interesa jer radi dva nespojiva posla, zašto niste uradili kao sa pokrajinskom skupštinom, pa napravili da su spojivi poslovi, napravili kao sa gradonačelnicima i poslanicima, da budu spojivi poslovi? Šta to košta – 126 ruku. Bosa Nenadić ima da se povuče u onu njenu mantiju, ne sme da pisne - to je proevropski. Zašto je proevropski? Zato što je njih 126 reklo, i to je zakon. Kakve evropske komisije, tu je 126 ljudi. Nekad je bilo 70, dok je bio Božović, i kaže – sa 70 ni zemlja neće biti okrugla, ima da bude četvrtasta. To je nešto slično što radite i vi.
Znači, sukob interesa. To je jedan od razloga za razrešenje. Postoje mnogo značajniji razlozi koji bi morali da se koriste da se neko razreši, a vi ćete u prethodnoj tački, praktično, izabrati ljude koji su u istom položaju kao Slobodan Pavlović. Prvi primer je Gašo Knežević. On je primenio Nacrt zakona kada je bio ministar prosvete i napisao u rešenju: "Ovo odlučujem u skladu sa nacrtom zakona", a niko nije video zakon, zakon nije ni donet, nije bilo u Vladi razgovora o zakonu.
Ako takav čovek uđe u Savet za visoko obrazovanje, onda možete da zamislite za šta je on spreman sve da digne ruku i da glasa.
Da vas podsetim, gospođo Čomić, sećate se nekog Dragoslava Šumarca, bio je nekada ministar građevine, u onoj prvoj Vladi od 25. januara 2001. godine, u narodu poznat tako što kada ode kod predsednika Vlade raportira kao podnarednik: "Dragi predsedniče Vlade, javljam se na raport, građevina u Srbiji dobro stoji."
Sećate li se onog kada je padala vaša Vlada, kada je farbao brkove u prvom redu? Imao svoju geodetsku firmu, kao ministar…
(Predsednik: Molim vas da vodimo računa o dostojanstvu svih građana Srbije i lica koja pominjete.)
Upravo zbog dostojanstva građana Republike Srbije iznosim opšte poznate činjenice, da se ne zaborave te činjenice. Kako mi se čini, i on se muva tamo u nekoj inženjerskoj komori. Isti su kriterijumi kao kod Slobodana Pavlovića. Slobodanu Pavloviću stavljate na teret dve funkcije, a imate u prethodnoj tački pola njih koji imaju oho-ho funkcija.
Sećate se da su bili pravno zabludni neki profesori beogradskog Pravnog fakulteta, dok su bili poslanici u Narodnoj skupštini. Branio ih je Boško Ristić. Možete misliti kako ih je odbranio.
Gde je tu objektivnost, gde je tu isti kriterijum? Njih dvojicu je predložila Vlada Republike Srbije. Znate kakve su ove naše vlade od 25. januara 2001. godine na ovamo? Feudalne, nište se svi principi da bi se ušlo u Vladu, zaboravlja se sve ono što je rečeno, ne samo u kampanji, nego i godinu dana pre toga.
Znate li da ćete da glasate i za Darinku Matić Marojević, po onoj prethodnoj tački? Na spisku je. Marović, izvinjavam se, možda sam pogrešio prezime. Znate li šta ste pričali 2000. godine o toj gospođi kao profesoru i dirigentu? Samo da vas podsetim, ne želim da promenim vašu odluku, ali samo da vas podsetim.
Sećate li se Oskara Kovača? Šta ste o njemu pričali? Sad ste u koaliciji, sad morate da prihvatite i Oskara Kovača, profesora Oskara Kovača.
Da vas podsetim, i da podsetim vaše birače koliko ste dosledni, i da sami proniknu šta je to uzrok, zbog čega toliko često za 180 stepeni ste u stanju da promenite stav, mišljenje. Ne birate sredstva. Šta je u pozadini? Pare. Želite da kontrolišete, da imate što više para, da se pitate za sve i sve može da prođe, može i ovako, može i onako. Mogu da se pogaze svi principi, samo da budete blizu para, bez obzira na test ''OIGS'', test ocene izdržljivosti građana Srbije. To treba narod da zna, ne zbog onoga što će da se desi na nekim izborima itd, ne, nego da kada čuju nešto da predlažete, da se odmah pozovu na iskustvo, da se podsete šta je bilo, kako je bilo, zašto je bilo, šta su rekli, zašto su se borili, za šta su krvarili, za šta su rekli nikad, nikad, nikad, pa opet prihvatili.
Šta je uzrok? Šta je motiv? Pare. Volite pare više nego bilo šta na svetu i da biste dobili pare, nije ni bitno koliko, sve ćete da glasate, ako treba i rukama i nogama. Sad imate vrlo jake argumente za pritisak. To je, ako su u pitanju pare - radimo po nalogu Svetske banke i MMF-a. To je kao da je neki apostol rekao.
Inače, vi vidite računa o narodu, ali ne smete zbog njih ništa da menjate, to je zakon. Videli ste i sami kako se menjaju. Može da se preispituje odluka, ima se i pravo na žalbu, iako ništa nije promenjeno u Ustavu, niti u bilo kom zakonu za ovih godinu i po dana. Ne, rekla je neka komisija iz Brisela, a Belgija nema vladu. Da li znate to?
Gospođo Đukić, Belgija još nije formirala vladu. Sedište te njihove vlade je u Briselu. Za mene bi bilo sramota da dođe neko iz Belgije i da dođe da mi priča kako treba da se organizuje država, a nisu svoju državu organizovali, ne mogu da se dogovore oko vlade i oni nama drže predavanje. Ne znam ko sme sa njima da razgovara o tome? Bruka i sramota da razgovarate sa njima oko vlade, o nekim evropskim standardima. Kako oni to primenjuju njihove evropske standarde, kad ne mogu da naprave vladu? Šta je teško da se napravi vlada. Samo 50% plus jedan glas, samo toliko.
Idite pa ih naučite kako se to radi. Podmitiš ovoga, podmitiš onoga, završite posao, prenesite im ta iskustva. Bogata iskustva ovde imate ako se formiraju vlade, čas posla, baciš ruku u pola šest, završeno. To je evropski standarad, a ne ono tamo te Valonci, te Flamanci. Pustite to, kako ih nije sramota da se svađaju. Vidite koliko afirmativnih stvari dajem, gospođo Đukić Dejanović, o ovoj vladi koja je formirana zahvaljujući tome što ste vi predsednik Narodne skupštine i tako možete da izvozite ova naša iskustva, možete da zaradite, može da to bude najbolji izvozni posao Republike Srbije, da izvozimo načela politike DOS-a u svim fluidnim stanjima.
Sada, gospodin Pavlović, da znate, gospođo Đukić Dejanović, neće čak ni da se nasekira kada čuje da je razrešen. Neće, on će da kaže – jedna briga manje, ali neće da se ne sekiraju ni oni iz Agenciju za borbu protiv korupcije. Jutros sam se uplašio kada sam kupovao cigarete na trafici, vidim piše natpis – policija otvara poštu pre nego što dođe do Agencije za borbu protiv korupcije. Meni nije ništa to čudno.
Ko je na čelu Agencije za borbu protiv korupcije? Čedomir Čupić, glavni otporaš. On nije tu da se bori protiv korupcije na nivou cele države, nego da kontroliše ove na vlasti, jer znate ono "Otpor" – mi vas samo posmatramo. On sprovodi monitoring nad vama, to ćete bolje da razumete, pošto ste sada u tranziciji, pa morate da budete transparentni.
Izvinjavam se građanima Srbije, možda sam bio konfuzan, ali moram da prevodim da bi oni bolje to shvatili, pošto se očigledno te reči bolje razumeju nego ove naše srpske reči.
To je naša situacija sa ovim prosvetnim savetom, i kad već pričamo o nečemu što se zove Bolonja, svi su dali poprilično veliki doprinos ovom nakaradnom izgledu obrazovnog sistema Republike Srbije. Najveći doprinos u opravdavanju ovog nakaradnog sistema imao sam malopre prilike da čujem, kada je vršena analiza zašto se bune studenti u Velikoj Britaniji i Srbiji. Kaže se – u Velikoj Britaniji se bune zato što im je školarina podignuta tri puta. Isto se zbog toga bune i studenti u Srbiji, što njihovi roditelji ne mogu da plaćaju ni ovu školarinu, isti je razlog.
San svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji je da kada dođe vreme da ode u penziju, tu penziju ostvari pod istim uslovima kao što je ostvario i gospodin Krkobabić, a svakom studentu je san da pod istim uslovima se školuje i studira kao Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Zoran Krasić, Slavica Đukić-Dejanović, jer od ovog proevropskog nastupila je katastrofalna šteta na svim poljima, apsolutno na svim poljima.
Ako mislite da prodajom "Telekoma" možete da rešite sve probleme, pa čak i ono što je Slobodan Pavlović, Gašo i da ne ređam dalje, nećete uspeti. I to je malo za Slobodana Pavlovića, Gašu Kneževića i ove.
Skrećem vam pažnju, opet unapred, nisu sisali vesla ovi sa zapada. Plaše se da ne pokvarite njihove kontrolore koji vas kontrolišu, da njihovi kontrolori ne dožive ono što je doživeo Montgomeri. Draža mu je Srbija nego SAD, po prestanku funkcije, pa je onda ovima sumnjivo sa zapada, dadosmo velike pare da se ovo potkupi, pošto je ovo jeftinije nego avioni i bombe, ali ovi zaradiše i ove naše posmatrače. Da bi se sačuvali oni da njihovi posmatrači se ne bi pokvarili, verovatno će da krenu mnoge istrage, a kao što može nacija da primeti, poprilično žalite za Darkom Šarićem, pogotovo ovi iz Novog Sada, koji su na vlasti.
No, o tom potom. Ako sam uspeo, gospođo Đukić Dejanović, da vam kažem da vam je loše društvo sa kojim ste u Vladi, biće mi drago. Ako sam uspeo građane Republike Srbije da obavestim, ne da ubedim, nego samo da ih obavestim. Ubeđivaću ih za meseca dana na ulicama, ali ako sam uspeo da ih obavestim da shvate zašto postoji ovakva vlast ili zašto teško žive i koliko su nezajažljivi predstavnici vlasti pojedini, malo tu ima poslanika, odmah da se razumemo, isključeni su oni iz tog procesa, taj proces je kod Karamele, kod Mace. To su ti čuveni nadimci velikih boraca za demokratiju. Znači, ako sam uspeo da ih obavestim da mogu da lociraju gde je uzrok njihovih životnih problema, onda smo, gospođo Đukić i vi i ja postigli veliki uspeh.
Hvala vam što ste imali strpljenje da me slušate i da ne uzmete cipele mojoj deci.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Krasiću, ja sam u parlamentu i vi ste moje društvo, pa ako je moje društvo loše, to ste vi rekli.

Reč ima gospođa Gordana Pop Lazić. Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Poštovane kolege narodni poslanici, pretpostavljam da je gospodin ministar izašao iz sale da proveri ove informacije koje je od mojih kolega dobio, a vezano za ličnost Slobodana Pavlovića, koji je, po našem mišljenju i po podacima koje imamo, trebalo odavno da bude razrešen sa ove dužnosti. Postavlja se pitanje zašto to Odbor nije ranije inicirao, pošto je on ovlašćen za tako nešto. Očigledno je da ni Odbor nije imao prave informacije, pa zbog toga to danas imamo na dnevnom redu.
Naravno, bila bih veoma zadovoljna kao narodni poslanik da smo imali vremena da, kao o ovoj tački dnevnog reda, posvetimo vreme i nekim drugim tačkama dnevnog reda koje su pre toga išle, kao što je recimo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost, jer to dovodimo u vezu čak i sa ovim zakonom jer nam daje priliku da progovorimo koju reč o prosveti, a ovde predviđamo povećanje poreza za računarsku opremu sa 8% na 20%, kao i za usluge u hotelskom smeštaju, a znamo da nam je i sama Vlada rekla, kada je formirana, da želimo da razvijamo, između ostalog, tercijalne delatnosti pre svega i da se tu najbrže okreće novac i da zbog toga i jeste taj PDV na 8% i da želimo da opismenimo narod, našu decu i uopšte našu širu populaciju, i zbog toga je porez, odnosno PDV na računarsku opremu bio definisan na 8%.
Sada očigledno želimo da budemo nepismeni, pa naša deca ionako nemaju računare u školama, pogotovo tek ih neće imati jer, sećam se, u vreme kada sam bila predsednik opštine Zemun, da je Poljoprivredni fakultet otvorio novi predmet – informatiku. Bila je nova katedra i imali su jednu prostoriju, sami su napravili stolove, stolar koji održava zgradu, ali nisu imali računare i onda se opština Zemun postarala da opremi taj kabinet.
Isto je bilo i sa Ekonomskom školom i sa mnogim drugim školama, pa ako govorimo o nekoj strategiji razvoja prosvete koju nam ministar najavljuje do kraja mandata, pitamo se na osnovu čega do sada radimo i na osnovu čega su se do sada donosili zakoni i mere za dalji razvoj obrazovnog sistema ako ne postoji nikakva strategija.
Ovaj Nacionalni savet nije za procenjivanje i malo me čudi da druge poslaničke grupe nisu našle za shodno da progovore nešto na ovu temu, s obzirom da se tamo nalazi 43. Trebalo bi da bude veoma kompetentnih ljudi koji donose važne odluke, ali mi iz iskustva znamo da su to uglavnom politički podobne osobe i da je naša prosveta, na našu nesreću, prilično politizovana.
Sve dok tako bude bilo mi ćemo imati problema, ne samo u prosveti nego u celokupnom obrazovnom sistemu ili u produktu obrazovnog sistema, jer, po našem mišljenju, obrazovanje je zaista nacionalnog značaja i moralo bi da se uzdigne iznad dnevne politike ili interesa pojedinih političkih partija, a svedoci smo da se i direktori biraju tako što su pripadnici vladajućih političkih partija, što su u ovim nacionalnim savetima takođe po kotama podeljeni, raznim političkim partijama koje čine poslaničku većinu ili vladu i da same institucije i organizacije koje delegiraju te članove u nacionalne savete ne vode računa o kvalitetu tih ljudi. Otuda i protiv njihovog rada ne može da bude na zadovoljavajućem nivou.
Zaista poštujem gospodina ministra i njegove napore da predstavi javnosti izvesne rezultate u obrazovnom sistemu. On kao pojedinac verovatno ne može da učini mnogo, dobru volju očigledno ima, ali, onima koji utiču na formiranje našeg budžeta i na raspodelu sredstava u našem budžetu, nije u interesu da imamo onakvu prošlost kakvu bismo želeli da imamo ili kako smo nekada imali. Mada, neko može da kaže da pre 20 godina nije bila dobra.
Stojim na stanovištu da je bila mnogo bolja nego što je to danas, jer mnogo je bilo manje i funkcionalno nepismenih i nepismenih pre 20 godina nego što ih ima danas. O tome smo govorili i ranije, kada smo donosili zakone o osnovnom i srednjem obrazovanju, a imamo, rekao je ministar, rezultate vezane za opšte obrazovanje naših đaka u odnosu na njihove vršnjake iz drugih zemalja u okruženju i u Evropi uopšte, da je taj nivo na nezadovoljavajućem nivou. Zašto? To je ono što bi trebalo da bude odgovor i ministra prosvete, a i ovog nacionalnog saveta za osnovno i srednje obrazovanje, pre svega, pošto se sada bavimo time.
Namera je da imamo što nepismeniju decu, a samim tim i kasnije što nepismenije ljude na položajima koji treba da upravljaju ovom zemljom, jer kada god se spomene prosveta, verujte, otvorim četvoro očiju i za mene je to nekako najvažnije u zemlji i ako sigurno ima važnijih tema vezanih i za finansije i za plate i za penzije, ali sve su to problemi koji mogu vrlo brzo da se reše, a kada je prosveta u pitanju, ako izgubimo jednu, da ne kažem 10 ili više generacija, teško možemo da se oporavimo, jer ćemo jednoga dana te polupismene ljude, imati, eto, na mestima možda predsednika Skupštine, predsednika države, predsednika Vlade, na mestima ministara u Vladi, dekane fakulteta i tome slično.
To je ono što nas veoma zabrinjava i željno očekujemo tu strategiju da vidimo hoćemo li mi konačno naučiti našu decu da uče, hoćemo li ih osloboditi svog onog balasta kojim su opterećeni, tako da nisu u mogućnosti da savladaju ono osnovno gradivo koje bi trebalo da nadgrađuju kako se nivo školovanja povećava.
Nije ništa novo da već dvadeset i kusur godina imamo predškolsko obrazovanje koje je takođe besplatno, da se deca pripremaju za polazak u škole. Nije to izmislila ova vlada. Moje starije dete ima 28 godina, pa je išlo u predškolsku ustanovu i pripremni razred za polazak u školu i naravno da su rezultati mnogo bolji ukoliko deca mogu da pohađaju pripremni razred za polazak u školu i da idu u vrtiće. Vrlo dobro znate da nas ne možete da upišete dete u vrtić, da pre nego što ostanete trudni morate da rezervišete u dečijem vrtiću, a u kakvom su nam stanju dečiji vrtići neću ni da govorim.
Protiv toga smo bili da se ukine to ministarstvo i da se predškolstvo veže za prosvetu, jer je to glomazno ministarstvo koje je sada takvo kakvo jeste i nije u stanju da se bavi predškolskim obrazovanjem i osnovnim i srednjim i visokim obrazovanjem itd.
Brojne su moje primedbe i možda bi to bila replika ministru na njegovo izlaganje i vezano za to da mi kao država pomažemo i da je mnogo što šta besplatno, počevši od osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, ali nepojmljivo je da deca, samo ću jednu digresiju da napravim, mladi ljudi koji upisuju fakultet i kojima se na početku školske godine kaže da ukoliko osvoje toliko i toliko poena stiču pravo da budu budžetski studenti, na kraju kada oni te bodove osvoje, a koje ste im Bolonjom zacrtali ili čak i za deset poena imaju više, ispostavi se da država nema para za toliko dobrih studenata, pa onda opet odredi manju kvotu i oni moraju da ostanu samofinansirajući studenti. Nema nikakvog motiva za te mlade ljude.
Drugo, to je ogromno opterećenje za roditelje koji školuju. Odajem priznanje svima onima koji svoju decu pošalju u velike gradove i uspevaju da ih izdržavaju da se školuju, jer ne znam kako u ovoj besparici i sveukupnoj bedi to uspevaju.
Gospodin ministar je govorio o broju osnovnih škola, broju srednjih škola, da li je taj broj dovoljan ili nije. Očigledno je da jeste i s obzirom na demografsku strukturu stanovništva, na broj škola koje se zatvaraju u unutrašnjosti. O tome ne bih ništa posebno da govorim, osim o opremljenosti tih škola i zaista o katastrofalnom stanju, a kako je moj kolega Martinović govorio o visokoškolskim ustanovama, da ne govorim o osnovnim i srednjim školama. Tamo gde nema razumevanja lokalne samouprave za više ulaganja, mada je delimično to i njihova obaveza, Ministarstvo prosvete ne može mnogo da učini.
Interesantno je da je spomenut Zakon o obrazovanju odraslih i da vam kažem da je to još jedan dokaz da smo mi na žalost postali nepismena nacija, a nepismenim ljudima lako je manipulisati i čini mi se da je namera EU, u koju želite po svaku cenu, da što manji broj ljudi bude školovan u našoj zemlji, da što manji broj ljudi završi ikakve škole, a činjenica je da smo sa 7% pali na 4,5% onih koji završavaju fakultete, pa i od tog broja, skoro smo mogli da vidimo i čujemo od nekoga iz Vlade ili ne znam ko je dao tu informaciju, ali neko od zvaničnika, da ogroman broj tih svršenih studenata na kraju ipak ode, nažalost, u inostranstvo.
Tako bacamo pare iz budžeta jer nismo sposobni da ih zadržimo i nismo sposobni da ih zadržimo zbog sveukupne politike koja ne ide u pravcu da, ako smo se zadužili, taj novac ulažemo tamo gde će se stvoriti neka nova vrednost i neko novo radno mesto, nego direktno u potrošnju, pa neka građani znaju i to da ove godine 45% penzija isplaćujemo iz budžeta, a sledeće godine ćemo 60% i zato je povećanje godina za odlazak u penziju, jer ovoj državi očigledno penzioneri ne trebaju.
Treba da umremo na radnim mestima i tako oslobodimo budžet, odnosno sprovedemo neku meru štednje. Koliko je to humano ili nije o tom potom, ali iskreno se nadam da će doći vreme da će se neko pozabaviti svim ovim problemima, ne samo vezano za prosvetu, nego uopšte našu budućnost i strategiju razvoja Srbije na jedan drugačiji način, da se okrenemo sebi i svojim problemima, jer mislim da smo ih duboko svesni da postoje resursi, pre svega, intelektualni, a da ne govorimo o prirodnim resursima, da možemo sve to da prevaziđemo samo ako hoćemo i ako nas niko ne ucenjuje.
Ako nam dođe neko iz MMF-a ili Svetske banke i kaže šta mi u našoj kući da radimo, možemo odmah da počnemo da podrivamo temelje. Oni su odavno podriveni. Polako će i stubovi krenuti da padaju. Jednog dana će i ova bela lađa kao "Titanik" potonuti.
Zato apelujem ne samo na ministra, koga smatram veoma odgovornim, a njegovo ministarstvo možda jednim od najvažnijim, da olako ne prelaze preko onoga što čuju ne samo od nas narodnih poslanika koji su danas pričali. Čuće i on, ako bude imao iskrene razgovore, i od prosvetnih radnika i od roditelja. Uostalom i ministar je sam roditelj i deca mu idu u školu, a mi možemo da govorimo o tome.
Nismo zadovoljni, jer ako naša deca i postignu te neke rezultate, verujte da je to samo delimično rezultat samog prosvetnog sistema ili napora škole, a mnogo više napora roditelja i izdvajanja velikih finansijskih sredstava, onih koji to mogu da svoju talentovanu decu dodatno edukuju tako što će da plaćaju privatne časove.
Znam iz ličnog iskustva da su mnogi hteli da odlaze na ta takmičenja u svetu, što iz srednjih škola, što iz umetničkih škola, a nisu otišli zbog toga što nisu mogli da obezbede sredstva za tako nešto. Opet su morali da se obraćaju lokalnoj samoupravi, ako je ona imala razumevanja za to, mogla je da obezbedi sredstva. Ako nije, ta deca su ostajala neprimećena a to je još jedan razlog da jednog dana kao svršeni intelektualci odluče da pobegnu i da nam tu svoju ljutnju, što ih niko nije podržao, pokažu na taj način što će napustiti svoju zemlju i umesto da nam se, pošto smatram da je obrazovanje investicija, a ne trošak, vrati na pravi način.
Mogli bismo o ovoj temi mnogo da pričamo. Dali ste nam i vremena za tako nešto, jer ste ove tri tačke mogli da objedinite, ako ste želeli da bude efikasni i da nam date mogućnost da ovim prethodnim zakonima posvetimo posebnu pažnju, ali vi radite na svoj način. Mi smo se, što se tiče SRS, odlučili da i na ovu temu progovorimo.
Mislim da smo dali izvestan doprinos za neki budući rad, ne samo Nacionalnog prosvetnog saveta, nego i samog Ministarstva i politike Vlade koju će ona u buduće voditi po pitanju prosvete.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili bilo ko, ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika. (Ne)

Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta.

Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU ČLANA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA

Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za prosvetu.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi "Za Evropsku Srbiju" pripada sat i 33 minuta; poslaničkoj grupi SRS pripada sat, 7 minuta i 12 sekundi, ostale poslaničke grupe se nisu prijavile.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako to niste učinile, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici Zoran Šami, poslaničku grupu DSS- Vojislav Koštunica i Nikola Savić, poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta.

Da li predstavnik predlagača, a on nije tu, što znači da ne mogu da mu dam reč.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)

Obaveštavam da, shodno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe SRS i ZES.

Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Mikoviću.

Srđan Miković

Za evropsku Srbiju
Gospođo predsednice, dame i gospodo, hoću da kažem da u danu za glasanje ću podržati Predlog o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podneo Odbor za prosvetu Narodne skupštine 8. decembra 2010. godine.
Takođe, koristim priliku da danas, upravo na dan kada mnoge naše kolege i koleginice narodni poslanici, ali i veliki deo građana RS slave, odnosno dočekuju sutrašnji najradosniji hrišćanski praznik, hoću svima njima da se obratim, da im poželim puno sreće, puno zdravlja i srećan Božić.
(Narodni poslanik Srđan Miković upućuje božićnu čestitku na slovačkom jeziku)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, to ste učinili u ime svih nas.

Dajem reč narodnom poslaniku Goranu Mihajloviću.

Molim da se prijavite, gospodine Mihajloviću.

Goran Mihajlović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja izrazio bih jedno žaljenje što gospodin ministar Obradović nije prisutan u sali, jer sam imao nameru da mu postavim jedno pitanje, a to je – kako on misli da je do sada funkcionisalo osnovno i srednje obrazovanje u RS, ako tek za 15 meseci, na kraju isteka mandata ove Vlade, treba da se donese strategija obrazovanja? Da li to znači da je ono funkcionisalo stihijski, bez ikakvog plana i redosleda ili na neki nama drugim nepoznatim principima?
Ova dva člana Nacionalnog prosvetnog saveta koji se menjaju Jadranka Dimov i Slobodan Pavlović, sve o njima su rekli moji uvaženi sagovornici Nataša Jovanović, Zoran Krasić i Gordana Pop Lazić.
Ovom prilikom bih želeo da ukažem na nešto drugo, ako budu izabrani neki novi, a biće izabrani sigurno voljom skupštinske većine, da bi trebalo malo više da uvažavaju ti članovi Saveta ovaj dom, ovaj parlament i da nam podnose redovno izveštaj o svom radu, jednom godišnje kako je to propisano, a pogotovo, da daju odgovore na neka pitanja koja su po mišljenju većine prosvetnih radnika u RS u nadležnosti Nacionalnog saveta.
Pokušaću ukratko da kažem o čemu se radi. Znate da je na ovim našim prostorima osnovno i srednje obrazovanje funkcionisalo na osnovu odredbi koje je postavila Rezolucija Narodne skupštine iz 1970. godine. To je bilo sve do početka ratnih zbivanja devedesetih godina, onda su nastupile ratne godine koje su ostavile traga na generacije i generacije učenika koje su radile i delovale u tim okolnostima.
Ono što je posebno opasno u ovoj oblasti, jeste da se efekti obrazovanja i vaspitanja vide znatno kasnije nego u drugim oblastima. Nažalost, kada se vide, onda se dođe do zaključka da je uništena čitava generacija, ili možda čak generacije učenika, što je nažalost bio slučaj i kod nas.
Kao što vidimo, pokušavali smo sa raznim reformama da ispoštujemo, pre svega, neke diktate i norme sa zapada, u ime EU. Pokazalo se da to ovde baš i ne funkcioniše onako kao se želelo.
Nakon završetka ratnih dejstava, oni koji se bave ovom problematikom znaju da je 2003. godine donet Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, koji je neznatno modifikovan 2004. godine, da bi prošle 2009. godine, bio donet u konačnoj verziji koja je danas na snazi.
Prilikom donošenja zakona prošle godine, gospodin ministar je tom prilikom rekao: ''Ovaj zakon koji danas donosimo sadrži 50% novih odredbi, a zadržava 50% postojećih odredbi.'' Mene sada interesuje, da li Ministarstvo prosvete ima povratnu informaciju o tome kakav je efekat po pitanju ovih 50% novina koje su prošle godine uvedene? Ako nema, sigurno da bi do kraja mandata ove vlade trebalo da se izvrši nekakva rekapitulacija i elaboracija rezultata i da se to saopšti našoj javnosti.
Takođe, to je ono što bi trebalo da bude u nadležnosti članova Nacionalnog saveta, a koje će biti izabrane u ovoj skupštini. Znači, za tih 15 meseci, imaćemo prilike i to da čujemo, mada je to suviše optimistično. Gospodin ministar je po prirodi optimista i nada se da će ova vlada preživati do kraja svog redovnog mandata, što bi s neke strane bio i njihov istorijski uspeh.
Podsetiću vas, zadnja Vlada koja je izgurala ceo mandat bila je ona od 1993. do 1997. godine. Imaćemo priliku da od ove vlade čujemo mišljenje o tome kakav je efekat tih 50% novina.
Konkretno, ono što je vezano za današnju tačku – Nacionalni prosvetni savet, to je tretirano u Glavi 2. Odredbi zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. To je Glava koja se bavi razvojem, obezbeđivanjem i unapređivanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Rečno je da se ovom problematikom u RS bave saveti, i to Nacionalni prosveti savet, o kojem danas raspravljamo i Savet za stručno obrazovanje odraslih. Zatim zavodi, i to: Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavodi za vrednovanje kvaliteta, kao i pojedini segmenti resornog ministarstva.
Ono što je trebalo da nam obrazloži gospodin ministar danas jeste - kakav je efekat tih najvećih novina koje su prošlogodišnjim zakonom predložene, a jedna od tih novina je bila i tzv. umrežavanje školskih ustanova u Srbiji?
Podsetiću vas, jedinice lokalne samouprave su nadležne za predškolske i osnovnoškolske ustanove, a Vlada Republike Srbije za srednjoškolske ustanove. To je sigurno nešto što interesuje većinu prosvetnih radnika u Srbiji, znači, kakav je, po mišljenju Ministarstva, efekat tog umrežavanja, jer je to bilo nešto možda najkrupnije što je u ovoj godini odrađeno na teritoriji Republike.
Dalje, šta bi još trebalo članovi Nacionalnog prosvetnog saveta koji budu izabrani da nam daju kao informaciju u narednom periodu? To je – kakvi su efekti ovih novina koje su uvedene po pitanju programa obrazovanja i vaspitanja, a te novine su bili završni ispiti, opšti, stručni ispiti umetničke mature i specijalistički majstorski ispiti.
Poslanička grupa SRS je prošle godine predlagala da se sa ovim bude vrlo oprezan i da se najpre na jednom ograničenom broju škola ispitaju efekti, u praksi, koje bi dala primena ovih završnih ispita, ali toga očito nije bilo, pa se krenulo u jednu avanturu kod koje je krajnji ishod neizvestan.
Dalje, od ostalih bitnih novina, izneo bih ovo tzv. licenciranje, uvođenje licenci za zaposlene u ustanovama. Znamo da je to novi zakon izričito zahtevao, pa biće interesantno da članovi Nacionalnog prosvetnog saveta daju informaciju da li je kvalitet nastave i obrazovanja u osnovnim i srednjim školama poboljšan nakon uvođenja licenci ili nije.
Na kraju, želeo bih da dobijemo odgovor od Nacionalnog saveta, mada je to dobrim delom i u nadležnosti ministarstva, kakvi su efekti novog načina finansiranja, koji su predloženi ovim zakonom, jer, podsetiću vas, finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja je predloženo da se obavlja po tzv. kapitacionoj formuli, na osnovu broja učenika i korektivnog koeficijenta koji je zavisan od geografskog područja.
Po mišljenju SRS, to je jedan pogrešan pristup, jer ta geografska područja mogu imati značaja za zemlje članice EU, gde je moguće, na osnovu geografskog područja, da ima razlike između pojedinih zemalja, ali kako sada vi u Republici Srbiji finansirate osnovne i srednje škole po formuli i modelu EU, kad jednostavno jedno sa drugim ne idu?
Znači, odgovor na taj i slična važna pitanja očekujemo da će nam dati novoizabrani članovi Nacionalnog saveta i da će to biti tema na nekoj narednoj raspravi u ovom parlamentu.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima potpredsednica Nataša Jovanović. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nastavljamo temu. Ovde imamo slučaj 2. člana Nacionalnog prosvetnog saveta. U pitanju je gospođa Jadranka Dimov, kojoj prestaje funkcija zbog toga što je Nacionalna služba za zapošljavanje još 18. maja ove godine obavestila skupštinski Odbor za prosvetu da su se stekli uslovi da gospođa Dimov ide u penziju, a onda kasnije 5. juna ove godine Odbor je obavešten da je stigao predlog iz Nacionalne službe za zapošljavanje da se na njeno mesto predlažu Vesna Čekić i Vesna Fabijan.
Kao što vidite, mi sada možemo da raspravljamo zbog one spore procedure o kojoj sam vam govorila i zastoj je očigledno nečija namera da opstruiše rad najvišeg zakonodavnog tela, da se poigrava sa Skupštinom kako god hoće. Mi ne možemo na ovoj sednici, do kraja ove godine, da na upražnjeno mesto gospođe Jadranke Dimov izaberemo jednog od dva predložena kandidata, već će samo Skupština da se izjašnjava o ovome.
Moramo da objasnimo i građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u prosveti, da smo mi, srpski radikali, u martu mesecu 2009. godine, kada se raspravljalo o Nacionalnom prosvetnom savetu, govorili zaista o svim aspektima problema u osnovnom i srednjem obrazovanju, takođe i o predškolskom.
Međutim, kasnije je tek došao Zakon o predškolskom obrazovanju, koji smo mi ustanovili na radnoj grupi kojoj vi predsedavate, u kojoj smo i mi, kao potpredsednici Skupštine. Šta je problem?
Problem je u tome što ono što smo utvrdili tada, pokazalo se, prošlo je samo godinu i po dana, kao tačno. Mi smo tada rekli, svi naši poslanici koji su učestvovali u raspravi tog marta 2009. godine, da je zamisao Nacionalnog prosvetnog saveta zaista velika odgovornost te institucije, možemo tako da je nazovemo, na papiru.
Ali, šta se dešava u stvarnosti­? Nacionalna strategija obrazovanja, čuli ste i od gospodina ministra Žarka Obradovića, treba da bude završena do kraja mandata ove vlade, ali je pitanje, još 15 meseci. Vi vrlo dobro znate, baš kao i uvažene kolege i gospođa Čomić i gospodin Novaković, pošto smo u ovoj radnoj grupi za prava dece, pre tri nedelje, razgovarali i o mogućnostima da se u obrazovni sistem uvede zdravstveno vaspitanje, kao program za naše osnovce, i sve je veći broj roditelja u Srbiji koji kroz razne forume, kroz razni vid organizovanja traže da se ubuduće obrazovanje dece u Srbiji uvede i predmet patriotizam, jer, znate, najlepši je osećaj kada ste patriota i kada volite svoju zemlju i kada se zalažete za to da poštujete i da drugi poštuju vaše nacionalno biće.
Razumem te roditelje, i sa mnogima od njih sam razgovarala u gradu u kojem živim, pa su dolazili ovde, pa se organizuju kroz razne forume na nekim društvenim mrežama i otvaraju sajtove, jer kako ćemo mi da vaspitavamo buduće generacije, ako ne učimo tu decu da vole svoju Srbiju, da se bore za nju i da se bore za slobodu svoje otadžbine?
Neće valjda, što kaže malopre gospodin Krasić, jedna administracija iz Brisela, iz države koja nema svoju vladu, nama da govori šta ćemo da radimo. Preteča našeg visokoškolskog obrazovanja kragujevačkih liceja, odakle smo i vi i ja, iz našeg grada je dostigla takve razmere i dala takve vrsne naučnike i kadrove, kasnije kroz obrazovanje univerziteta širom Srbije i nekadašnje one SFRJ, da mi danas zaista možemo da budemo ponosni na taj period.
Dokle smo danas došli? Dakle, Nacionalni prosvetni savet. I da je gospođa Dimov mogla još da radi i da su joj godine dozvolile, ne bi mogla da se pohvali, verujem, iako i ovim putem, mi zaista nju ne poznajemo i ništa lično ne govorimo, za razliku malopre od ovog Slobodana Pavlovića, koji je počinio ove malverzacije i zloupotrebe, i za koga vam još nisam rekla, gospođo Đukić Dejanović, da ne samo da je godinu i po dana nezakonito, do stupanja na snagu ove odluke o prestanku njegove funkcije za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, tamo primao ovih preko 40.000 dinara, nego kada je primljen, kada je Albijanić njega doveo u Zavod za izdavanje udžbenika, bez konkursa, i zaposlio ga uz platu od preko 90.000, znate li šta je Vlada Srbije uradila u martu mesecu ove godine?
Konstatovano je da je on u sukobu interesa, jer ne može da bude i član Nacionalnog prosvetnog saveta, biran iz Zajednica stručnih škola, jer je tamo podneo ostavku zbog ovih malverzacija koje je razotkrio kroz 13 krivičnih prijava gospodin Ivan Ninić, ali Vlada Srbije sve to prenebregava i u martu mesecu ove godine Slobodana Pavlovića imenuje za člana upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika iz reda zaposlenih.
Recite mi, gospođo Đukić Dejanović, da li je to normalno? Znate li kako ste vi postupili u situaciji kada su vam se obratili iz ove agencije za borbu protiv korupcije, iako, zaista to mogu odgovorno da kažem, svoju struku i državničku funkciju koju imate nikada niste dovodili niti spajali na bilo koji način? Je l' tako? Vi ste se časno obratili i rekli da je to problem onog momenta kada su vam se obratili. Je l' bilo tako? To što su neki vaši iz vladajuće koalicije, oponenti koji vas ne vole i koji vide možda neku opasnost u vama, pokušali da zloupotrebe kroz razne natpise u medijima i kroz njihove izjave itd. Mi nismo reagovali, jer ste vi postupili onako kako zakon nalaže i kako vaš moral i vaša čast nalažu.
Vidite šta radi ovaj Pavlović. Mi uopšte i ne znamo, iako se gospodin Ivan Ilić obratio Albijaniću, kolika je njegova naknada kao člana upravnog odbora javnog preduzeća koje je pod patronatom Vlade, koji je biran iz reda zaposlenih.
Nije takve malverzacije niti bilo šta slično prljavo u svojoj karijera imala gospođa Dimov, ali se postavilo pitanje u javnosti, među prosvetnim radnicima, gospođo Đukić Dejanović, među građanima Srbije i pre svega roditeljima – šta to radi Nacionalni prosvetni savet, a da zadire u određene odredbe Ustava Republike Srbije?
Govoriću sada o konkretnoj stvari. Činjenica je da se u septembru mesecu pojavio udžbenik za osmi razred osnovne škole gde se pominje termin srpskohrvatski jezik. Autor udžbenika, gospođa Duška Klikovac je pokušala kasnije, javnom polemikom sa prof. dr Milošem Kovačevićem i docentom dr Mihajlom Šćepanovićem, da opravda takav svoj stav.
Međutim, vi znate, sa bratstvom i jedinstvom, sa brozomanijom, sa nesrećom jugoslovenstva, koja je dovela dotle da mi sada imamo okupiranu i zapadnu Republiku Srpsku Krajinu i da nam je otet ogroman procenat teritorije Republike Srpske, koja je ugrožena, iako je na snazi Dejtonski sporazum, mi danas doživljavamo u Srbiji, naši roditelji i naša deca, da se u udžbeniku za osmi razred pojavljuje termin srpskohrvatski jezik. Molim vas, to sve pred očima i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Zamislite sada, gospođo Đukić Dejanović, pošto je gospođi Dimov sada zbog penzionisanja istekao mandat, ulazimo u onaj vakum period, da ga tako nazovemo, u maju mesecu sledeće, 2011. godine, kada polovina članova koji su izabrani 2005. godine moraju, zbog toga što im ističe mandat, da budu razrešeni, druga polovina će, do ovog broja 43, biti izabrana, oni će da rade u Nacionalnom prosvetnom savetu do 2015. godine i kakav će tu sada haos da nastane i kako će oni da se dogovore i da predlažu i da usaglase nacionalnu strategiju obrazovanja u Srbiji kada su se ovakve stvari dešavale?
Ne samo da je gospođa Duška Klikovac, koja je verovatno imala problem sa tim što je ona iz opšte jugoslovenske književnosti crpila znanje sa osnovnih studija, pa svako ko se bavi sociolingvistikom zna da je pitanje jezika izričito lingvističko pitanje, ona je pokušala taj svoj stav, da uvodi termin srpskohrvatski jezik, da pravda tim podatkom da je to političko pitanje.
Prema tome, mi sada dolazimo u situaciju da Ustavni sud Republike Srbije mora svakako da reaguje u ovom slučaju i meni je žao što tu nije gospodin ministar, da vidimo kako će to da se razreši. Apsolutno je jasno da Nacionalni prosvetni savet nema nikakve osnove, niti ikakav mehanizam, niti može da bude iznad Ustava Srbije koji jasno kaže da je za Srbe, i čitavog veka je tako, u upotrebi i da Srbi govore srpskim jezikom. Na kraju, to je potvrdio još i Vuk Karadžić.