Evo, gospodine Seniću, za SRS preuzimanje odgovornosti znači, ako ne više, bar neka ostavka. Mogu od vas da tražim ostavku za ono što je Mlađan Dinkić obećao u poklon i u miraz Borisu Tadiću, za predsedničke izbore. Ne tražim to od vas, ali odgovornost smo od njih očekivali.
Dosta priče o političkoj, demokratskoj, ovakvoj i onakoj odgovornost. Zaista vama ništa ne stavljam na teret. Vi ste izabrali da budete deo tog političkog projekta, ali od njih se očekuje odgovornost, da kažu - građani, obećali smo hiljadu evra, dali smo hiljadu i sedam stotina dinara, sada ćemo ići u političku penziju. Vi to ne zaslužujete. To je politička odgovornost, ponudite ostavku i idite. Štetu koju je pretrpeo i zašto je pretrpeo, o tome niko ne priča ko će kako da nadoknadi.
Još jedna stvar, znate, gospodine Seniću, niko ne spori svetsku ekonomsku krizu, ali ne može sve da bude iza paravana svetske ekonomske krize. Niko nama nije kriv što smo jednom propalom "Jatu" obezbedili 50 miliona evra kredita, a u ovom budžetu projektujemo nova zaduženja za njih od 140 miliona evra. Zašto? Po jedan kredit. Ili, gospodine Seniću, omogućili ste glasanjem za budžet da određena javna preduzeća, indirektni korisnici budžeta, povuku kredite, država im plaća te kredite, dajete mogućnost za nova zaduženja tim istim firmama, a direktori javnih preduzeća koji su funkcioneri stranaka koje čine vlast primaju platu 200, 300 hiljada dinara. To ne zavisi od svetske ekonomske krize, nego od političke volje većine koja vlada ovom državom i da je ona nešto drugačija u odnosu na 2010. godinu ne bi smo imali ovakav tužan budžet za 2011. godinu. Hvala.