Evo, ja ću vrlo kratko. Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, naša je ideja da se ova sredstva uskrate nije samo ekonomskog ili fiskalnog karaktera, nego pre svega političkog. Tvrdim odgovorno, 90% članova Vlade uopšte nema predstavu ko nam je ambasador u SAD. Čak tvrdim da tri četvrtine narodnih poslanika nemaju predstavu ko je to tamo i da je gospodin koji jeste zaslužio to samo činjenicom da zna nekoga iz kabineta predsednika Obame.

Međutim, postavlja se jedno objektivno pitanje – kakve koristi od svega toga ima ova država? Očigledno je da nema nikakve i vaša obaveza bi bila da tog čoveka najurite iz Vašingtona, da ga vratite ovde u Beograd, pošto očigledno nikakve koristi od njega nema i da uštedite dodatna sredstva za budžet Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Izvolite, gospodine Obradoviću.

Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, član 3. se odnosi na stanje javnog duga i moj amandman, prilično me začuđuje zašto nije prihvaćen, jer amandman je napravljen upravo da bi se budžet i arhiva, odnosno statistika Ministarstva finansija, uskladila sa onim što je primedba državnog revizora, jer državni revizor je na strani 385. preporučio, on ne može drugačije nego da preporuči, da se usklade statistike o javnom dugu.

U odgovoru zašto se amandman ne prihvata rečeno je da se amandman ne prihvata zato što bilten javnih finansija ne obuhvata obaveze prema MMF. Prilično neobično objašnjenje. O čemu se radi? Prvo, svako ozbiljan mora da zna kome i šta duguje. Da li mi znamo kome duguje Republika Srbija i koliko? Prema onome što zvanično priznaje Ministarstvo finansija, ne mogu da upotrebim drugačiji izraz nego taj, naš spoljni dug je nešto malo manji od šest milijardi evra. Narodna banka kaže sledeću stvar – povećan je javni dug u poslednjih nekoliko meseci zato što od septembra zvanična statistika uključuje obaveze Republike Srbije prema MMF na osnovu specijalnih prava vučenja, tj. od 443,5 miliona evra, kao i reprogramirane obaveze prama Vladi Kuvajta od 276 miliona evra. Znači, to je statistika od septembra. Znači, taj dug nije napravljen u septembru. Taj dug je postojao. Samo ga naša statistika u Ministarstvu finansija nije obuhvatala.

Kada pogledate šta kaže Narodna banka, ona tvrdi da je naš spoljni dug 8,8 milijardi evra. Razlika od svega tri milijarde evra. Sa jedne strane, revizor tvrdi da dug prema MMF jeste dug. Narodna banka tvrdi da je dug daleko veći nego što jeste, a ministarstvo kaže – mi imamo svoju metodologiju, pa ne prihvatamo sve. Evo,

preporučujem svim građanima Srbije da ubuduće prema ličnim metodologijama, recimo dug za struju, za telefon, za javni servis pretplatu, metodologije naših domaćinstava to ne prihvate i to više ne moramo da plaćamo.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Zoran Šami.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Obradoviću.

Član 4. se odnosi na projekte vezane za IPA fondove. Tražio sam, bez obzira što su oni sastavni deo budžeta, da Narodna skupština dobije informaciju o tome. Zašto je to važno? Evo, uzmite da se vratim, pošto je član 4. povezan sa članom 3, vrlo često Narodna skupština odlučuje o davanju garancija. Svaki put kada Skupština da određenu garanciju, u delu koji je obaveza svakog zakona, gde se piše koja je cena te garancije, kaže se da ta garancija nema nikakve finansijske efekte. Onda se u budžetu za ovu godinu pojavi sedam milijardi dinara, 70 miliona evra, kamata  po aktiviranim garancijama. Očigledno je da te garancije i te kako imaju cenu. Opet, kada pogledamo Izveštaj DRI, u 2009. godini su aktivirane i država Srbija, odnosno budžet Srbije je morao da plaća garancije po kreditima koje su uzimale "Železnice Srbije", "Putevi Srbije" i EPS, i kamate i glavnice, 3,7 milijardi dinara glavnica i 3,2 milijarde dinara kamata. I te kako to ima cenu.

Slična je stvar sa sredstvima IPA fondova, jedan deo mora da bude učešće Republike Srbije i jedan deo je iz evropskih fondova. Onda se pojavi ministar koji kaže – nema veze što je na seminar putovala moja sekretarica, i onako mi to ne plaćamo, to ide iz fondova EU. Nema veze odakle ide, ali ta sredstva valjda treba da se iskoriste na najbolji mogući način, i te kako ima veze ko ide, a ko ne ide.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić i Željko Tomić, koji ima reč.

Hvala. Gospođo Đukić-Dejanović, poštovana gospođo Dragutinović, amandman na član 5. predložili smo da se menja, tako da glasi: "kod poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje broj 1.1 menja se brojem 3.1, a kod ukupno broj 20.8 brojem 22.8".

S obzirom na evidentni rast stope nezaposlenosti u protekle dve godine, i ove godine i prošle, rast nezaposlenosti iznosi cirke po 4%. Postoji potreba za povećanjem poreskih olakšica i oslobađanjem od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zapošljavanja, kao i oslobađanje po osnovu uplata penzijskog doprinosa sa 1,1 na 3,1 milijardu dinara.

Vi ste u obrazloženju naveli kojim odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje su propisane razne poreske olakšice i oslobođenja od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. To je na papiru sve tako ili izgleda lepo, ali mi mislimo da bi se ovim amandmanom omogućilo podsticanje većeg zapošljavanja, naročito mladih ljudi. Pitam vas – gde se vidi i kroz ovaj budžet i uopšte kroz politiku Vlade Republike Srbije omogućavanje podsticanja većeg zapošljavanja? Red je, podsetite se predizbornih obećanja 2008. godine i govora o 200 hiljada novih radnih mesta. U međuvremenu se

izgubilo 250 hiljada radnih mesta, znači, u minusu ste sa sopstvenim predizbornim obećanjima, a ovih dana smo svedoci i ove politike "Srbija 2020. program", ne znam već kako se zove to, gde obećavate 400.000 novih radnih mesta do 2020. godine. Ako nastavite ovim tempom, više od pola Srbije neće raditi.

Meni se čini, gospođo Dragutinović, da ste vi jako dobro svesni da branite neodbranjivo i da ste ovde danas došli da pričate ono što morate da pričate. Ali, činjenice koje su samo sto metara odavde, odnosno na ulicama, kako grada Beograda, tako i cele Srbije, su neumitne, cifre su neumitne, statistički podaci o siromaštvu i o nezaposlenosti Srbije moraju da sruše ovu vladu. To je činjenica.

Pozivam vas još jednom, prihvatite ovaj amandman kao omogućavanje podsticanja većih zapošljavanja, ništa više od toga. Hvala vam.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Zoran Šami.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, amandmanom na član 5, koji se odnosi na poreske olakšice, upravo sam predložio i nije prihvaćeno da se dobiju sve potrebne informacije, odnosno da se izvrši analiza kakvi su efekti tih poreskih olakšica. Poreske olakšice se definišu za rashode na porez na dobit preduzeća, gde je stopa jedna od najnižih u Evropi, osim Crne Gore, dalje, na podsticaj na osnovu zapošljavanja fizičkih lica, porez na kupovinu prvog stana.

Hajde da vidimo da li je ovo pomoglo našem građevinarstvu, jer u poslednje dve godine ovo je grana koja beleži najveći pad. Sa jedne strane, mi subvencionišemo i radimo poreske olakšice, a nemamo nikakav povratni efekat da vidimo kakav to efekat ima i na građane i na našu industriju. Ako hoćemo da pomognemo našoj industriji, zašto ne pomognemo, svi koji se iole razumeju u građevinarstvo, znaju da je prava pomoć građevinarstvu ako im pomognemo za krupne projekte, a sa njima mogu posle toga, sa tim referencama mogu da rade u inostranstvu, na primer mostovi.

Sve najveće objekte u Srbiji rade strane firme, a onda stalno pričamo kako pomažemo domaću građevinsku industriju. Kako ih pomažemo? Tako što ćemo da ih uništimo, i to da propadnu. Zašto ni jedna građevinska firma domaća ne bude direktan izvođač bilo kog ozbiljnog i velikog posla? Zašto država ne predvidi garancije kao što dajemo podsticaj stranim firmama za otvaranje novih radnih mesta? Zašto država ne daje garancije našim građevinskim firmama za poslove u inostranstvu? To je bio najveći izvozni proizvod koji je ova zemlja imala desetinama godina i kada bi davali tu podršku građevinskoj industriji, imali bi mnogo veći izvoz nego što imamo danas.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić.

Da li neko želi reč? (Da.)